Državne srednje škole i gimnazije Beograd

DRŽAVNA SREDNJA ŠKOLA ZA NEGU LEPOTE se nalazi u Beogradu.
Učenici na raspolaganju imaju biblioteku sa preko 3000 knjiga.
Škola ima fiskulturnu salu i sportske terene u školskom dvorištu.
Pored specijalizovanih učionica za realizaciju praktične nastave, učenici praktičnu nastavu obavljaju u privatnim salonima, pozorištima i u televizijskim kućama.
Smerovi u Školi za negu lepote su: Scenski masker i vlasuljar, Pedikir i manikir, Ženski frizer i Muški frizer.
Scenski masker i vlasuljar je dužan da dizajnira, transformiše i održava perike i ostale predmete koje učestvuju u preuređivanju izgleda frizura na pozorišnim daskama.
Može biti zaposlen i u televizijskoj redakciji i bitno je da ima određenu dozu umetnosti kako bi na što bolji način dočarao režiserske odnosno producenske ideje.
Osoba koja se bavi ovim poslom mora da bude ljubazna i komunikativna u cilju podsticanja pozitivnih međuljudskih odnosa i uspeha u poslu.
Manikir je zanimanje orijentisano ka nezi stopala i ruku a pored toga bavi se i ručnom masažom.
Takođe se koristi aparaturom za masiranje, neguje nokte i uklanja zanoktice.
Ukrašavanje i nadograđivanje noktiju je takođe uža specijalnost osobe koja se bavi manikirom.
Pedikir se bavi negovanjem i ulepšavanjem nogu, stopala i noktiju.
Ponekad nudi adekvatna rešenja za medicinske probleme kao što su urasli nokti i ostale intervencije koje ne zahtevaju hirurški zahvat.
Potrebno je ispravno procenjivanje datog problema i upućivanje na intervenciju stručnijeg lica.
Sredstva koja se koriste u radu su makaze, turpija, klješta, kamen namenjen za stopalo, nožići, posude sa vodom.
Muški i ženski frizer se bavi negom kose, što podrazumeva usluge pranja, uvijanja, šišanja, feniranja, izbeljivanja, nijansiranja, bojenja i estetskog oblikovanja kose muškaraca i žena.
Kod farbanja kose, sprema preparate, stavlja ih na kosu, ispira i potom nanosi proizvode za njenu zaštitu.
Pored toga, muški frizer se bavi skraćivanjem i brijanjem brade i oblikovanjem brkova.
Može se javiti problem snažnih isparenja prilikom nanošenja hemikalija.
Preporučuje se dobra kondicija usled stajanja.

Prva beogradska gimnazija počela je sa radom 1839.godine.
Prvih pedeset godina svog postojanja nosila je naziv “Gimnazija beogradska” sve do pojave novih škola gimnazijskog tipa, da bi krajem 19.
veka promenila naziv u Prva beogradska gimnazija.
Danas škola ima 32 odeljenja, a obrazuje učenike u dva smera i to: prirodno-matematičkom i društveno-jezičkom.
Nastava je kabinetska i odvija se uz korišćenje savremenih učila.
U sklopu vannastavnih aktivnosti postoje dramski, debatni, muzički, veb, likovni i foto i istorijski klub.
Učenici se bave uredništvom i novinarstvom, aktivno učestvujući u projektu razvoja školskog časopisa.

DRŽAVNA SREDNJA ŠKOLA U BEOGRADU.
Matematička gimnazija u Beogradu, osnovana je 1966.godine.
Ovo je jedinstvena ustanova u Srbiji, koja edukuje talentovane đake u oblasti matematike, prirodnih nauka i informatike.
Nastava se odvija u manjim grupama, primenom različitih oblika nastave, uz mentorski rad nastavnika.
Škola teži konstantnom unapređivanju nastave ugledajući se na najistaknutije svetske institucije.
Učenici škole nosioci su brojnih nagrada i priznanja sa međunarodnih takmičenja.
Škola danas ima savremeno opremljene učionice, medijateku, biblioteku, kabinet informatike, kabinet hemije, fiskulturnu salu, svečanu salu.
Obdareni učenici koji žele da upišu matematičku gimnaziju rangiraju se na osnovu sledećih kriterijuma: Uspeha na prijemnom ispitu (za upis obdarenih učenika matematičke gimnazije), Uspeha na završnom ispitu, Uspeha u prethodnom školovanju (opšti uspeh od VI do VIII razreda osnovne škole i rezultati postignuti na takmičenjima u VIII razredu iz predmeta koji su od značaja za upis određenog odeljenja).

Deseta gimnazija “Mihajlo Pupin” Novi Beograd je osnovana 1933.godine i u početku je bila škola zatvorenog tipa sa internatom.
Više puta je menjala adresu, posebno u toku Drugog svetskog rata, da bi prodajom zgrade gimnazije, školi bio dodeljen objekat u kome se i danas nalazi.
Današnji naziv škola nosi od 1991.godine.
Uz XII gimnaziju ovo je jedina gimnazija opšteg tipa u Beogradu, što znači da ima ravnomeran odnos prirodnih i društvenih predmeta.
Nastava se pored klasičnih učionica odvija i u tri savremena računarska kabineta, multimedijalnoj učionici, kabinetu za hemiju i biologiju, kabinetu za muzičko i likovno, a za potrebe fizičkog vaspitanja koristi se sala za fiskulturu.
Škola takođe poseduje i biblioteku, stomatološku ambulantu, više sportskih terena, video nadzor i obezbeđenje.
Vizija desete beogradske gimnazije zasniva se na obezbeđivanju kvalitetnog nastavnog procesa koji podrazumeva upotrebu savremenih metoda i sredstava.
Deseta Beogradska gimnazija nastoji da najviše pažnje pridaje povezivanju sadržaja jednog predmeta sa drugim predmetima i neguje učenje sa primerima iz svakodnevnog života.
To omogućava učenicima razvoj logičkog mišljenja, negovanje inventivnosti i sticanje funkcionalnih znanja koja će moći da upotrebe u svakodnevnom životu.
Nastavnici i učenici funkcionišu kao tim čiji je zajednički cilj postizanje što boljih rezultata.

DRŽAVNA SREDNJA ŠKOLA ZA DIZAJN.
Škola za dizajn u Beogradu ima tradiciju dugu više od pola veka.
Od kada je osnovana, pa sve do danas konstantno se ulaže trud u poboljšanje obrazovanja učenika.
U školi se konstantno vrši usavršavanje radnog programa i radi na povezivanju sa realnim potrebama kako na području umetnosti tako i sa potrebama privrede kod nas i širom sveta.
Budući učenici upisuju jedan od smerova iz područja rada kultura, umetnost i javno informisanje.
SMEROVI - Škola za dizajn - Savski Venac: Tehničar dizajna grafike, Tehničar dizajna ambalaže, Tehničar dizajna enterijera i industrijskih proizvoda, Tehničar dizajna tekstila, Likovni tehničar.
Poznati i nepoznati profesori obrazovali su dizajnere raznih profila uvek uz poštovanje pojedinaca, sa željom za razvijanjem sopstvenog izraza.
Premda je dizajn prisutan u životu svakog od nas i daje nam osećaj slobode, čini život lakšim i lepšim, o njemu se nije uvek dovoljno govorilo.
U Školi se permanentno vrši usavršavanje programa i radi na povezivanju sa realnim potrebama kako na području umetnosti tako i sa potrebama privrede kod nas i u svetu.
Naši učenici su spremni za nastavak studiranja ali i za sopstvenu kreaciju. Škola ostaje u prijateljstvu sa svojim učenicima i posle završenog školovanja.
Za prijateljstvo je potrebno vreme, a kada nas to vreme u kome smo se razumeli spoji to je nešto najlepše što može da nam se dogodi.

DRŽAVNA SREDNJA ŠKOLA ZA DIZAJN TEKSTILA.
Škola za dizajn tekstila je osnovana 1946.godine u Beogradu, kao Stručna škola za učenike u industriji i zanatstvu.
Kroz svoju istoriju više puta je menjala naziv i lokaciju.
Nastava se izvodi u 16 klasičnih učionica, 13 radionica za izvođenje praktične nastave, 3 specijalizovane učionice, fiskulturnoj sala, laboratorijama i kabinetima sa svom potrebnom opremom, a učenicima je na raspolaganju i školska biblioteka.
Budući učenici biraju jedan trogodišnji ili četvorogodišnji smer iz područja rada tekstilstvo i kožarstvo: Modelar odeće, Tekstilni tehničar, Dizajner odeće i Dizajner tekstilnih materijala.
Modelar odeće-konstrukcija, modelovanje i samostalna izrada odevnih predmeta.
Tehničar dizajna odeće-ako želiš da budeš deo modne industrije i dizajnerskih timova, da kreiraš svoje kolekcije ovo je pravo zanimanje za tebe.
Tehničar dizajna tekstilnih materijala pokazuje bojom i oblikom šta sve može.
Tekstilni tehničar-od tekstilnih vlakana izrađuje se pređa, od nje tkanine i pletenine različitih dezena koje se boje, štampaju i dorađuju.
Dođi na ovaj smer i nauči i organizuj postupak dobijanja tekstilnih materijala.