Fizikalna terapija, Fizikalna medicina Beograd

Fizikalna terapija ima veoma važnu i široku primenu. Fizikalna medicina bavi se zdravljem skeletno-mišićnog. Saznanje iz ove grane medicine koriste se u lečenju mnogih oboljenja i stanja, uz primenu različitih metoda. Fizikalnom medicinom i terapijom bave se lekari specijalisti fizijatrije u saradnji sa fizioterapeutima koji terapiju sprovode u delo. U dijagnostici i lečenju koriste se i napredne tehnologije u vidu mnoštva uređaja, koji i godine u godinu postaju napredniji i učinkovitiji. Oduvek je važilo staro pravilo da je pravilna dijagnoza jedini put ka primeni adekvatne terapije i načina lečenja. Fizikalan terapija je deo fizikalne medicine. To je grana medicine koja se bavi zdravljem skeletno-mišićnog sistema.

Kinezi terapija je vrste fizikalne terapije koja se sprovodi u mnogim slučajevima. Nekad se ona primenjuje samostalno, a nekad u kombinaciji sa drugim tipovima terapije. Naziv je grčkog porekla, reč „kinezis“ znači kretanje, pokret. Kinetička energija je energija pokreta. S tim u vezi, jasno je da je kinezi terapija ona vrsta terapije u kojoj su kretanje i pokret najvažniji. Kretanjem aktiviramo mišiće, ali i kosti. Jačamo muskulaturu, poboljšavamo pokretljivost zglobova, ali i činimo da naše kosti usled napora postanu gušće i jače. U mladosti nismo ni svesni koliko je umereno bavljenje rekreacijom važno i u koliko j meri se to pozitivno odražava na naše zdravlje uopšte. Kretanje, pravilno izvođene fizičke vežbe i rekreativno bavljenje sportom doprinose da duži niz godina budemo vitalni. Zato bi kineziterapija trebalo da bude potreba celokupnog stanovništva, a ne samo onih koji se usled neke povrede ili oboljenja javljaju lekari i počinju sa fizikalnom terapijom. Moramo znati kako se vežbe izvode pravilno i šta se čime postiže. Takođe, treba da znamo kako da se čuvamo od povreda i koje pokrete da izbegavamo kako ne bismo povredili delove skeletno-mišićnog sistema. Sportske povrede javljaju se i kada se neko, ko nije dovoljno stručan, upusti u treninge, preforsira se ili uradi neki nepravilan nagli pokret. U trenutku se može javiti povreda koja se posle leči nedeljama, a katkad i duže. Kako ne bi došlo do toga, uvek treba biti pod nadzorom stručnog lica. Što se kinezi terapije tiče, vežbe se izvode pod vođstvom fizioterapeuta. Oni prate svaki vaš pokret i koriguju ga. Takođe, u odnosu na fizičku spremu, trenutnu formu i stanje organizma, oni menjaju intenzitet vežbi tako da bi one bile svršeno prilagođene vašim potrebama. Kinezi terapija ima najširu primenu. Kada se desi neka povreda ili pacijent treba da se rehabilituje posle bolesti ili operacije, ciljano se vežbaju oni delovi tela koji su bili pogođeni. Jačanjem muskulature i vraćanjem pokretljivosti, uz pomoć kineziterapije, organizmu se vraća vitalnost i postepeno dolazi do kompletnog izlečenja. Kinezi terapija ima veliku primenu i kada se pacijenti žale na bolove u leđima ili vratu. To je savremena boljka većine, zato što se dosta vremena provode sedeći za kompjuterom, pošto je većina poslova takvo. Vežbe za istezanje vrata i jačanje leđne i trbušne muskulature su od ključnog značaja. Njihov cilj je otklanjanje ukočenosti i bola, kao i postizanje boljeg i pravilnijeg držanja. Jaka i stabilna muskulatura važan su preduslov opšteg zdravlja. Fizički rad i vežba oduvek su bili simbol i preduslov vitalnosti. Pravilno izvedene vežbe važne su za opšte zdravlje. U mladosti smo najviše motivisani lepšim izgledom, ali vežbe koje se izvode u okviru kineziterapije imaju blagotvoran uticaj na sve aspekte zdravlja. Treba na vreme razmišljati o tome kako da sebi život učinimo lakšim i da starost dočekamo u što boljoj formi. Mnogi nisu svesni da je samostalno vežbanje nije uvek bezazleno i da nam ja neophodan stručan nadzor kako bismo se zaštitili od povreda. Fizikalna terapija to nudi. Savremena boljka poslovnih ljudi je predugo sedenje. Čoveku je potrebno stalno kretanje. Evolutivno, on nije biće dizajnirano da se malo kreće. Sve to nosi svoj danak. Kineziterapiju treba gledati i kao potrebu svih savremenih ljudi. Vežbe koje se rade uz asistenciju fizioterapeuta, izvode se pravilno. Kada se pokreti savladaju i kada je muskulatura dovoljno jaka, samostalno se mogu raditi u kućnim uslovima. Neophodan je samo disciplina i motivacija. Dovoljno je da pomislite na to da ćete posle vežbanja biti srećniji, pokretljiviji i da ćete imati više energije. Vremenom ćete veoma uspešno ublažiti i otkloniti tegobe kao što su bol u leđima ili vratu. Pravilna ishrana i nastojanje da telesnu masu održimo u granicama normale, takođe su veoma važni za rešenje problema sa leđima. Sve treba uzeti u obzir. Sav napor i vreme uloženo u kineziterapiju višestruko će se isplatiti. Saniranje povreda i rehabilitacija nakon razni oboljenja ili operativnih zahteva, obavezno podrazumeva uključivanje kineziterapije u određenom trenutku. Taj trenutak dolazi i brže nego što mnogi misle. Mobilizacija pacijenata nakon operacija dešava se posle svega par dana, naravno u zavisnosti od težine slučaja.

Upotreba električnih struja u fizikalnoj terapiji odavno je poznata. Suština je u korišćenju i pravilnom usmeravanju energije tamo gde nam je to potrebno, kako bismo povoljno uticali na prorodne procese isceljenja i jačanja povređenog tkiva. Kako struje konkretno deluju. Naime, reč je o načinima da se ubrza cirkulacija kako bi se potpomoglo lečenje povređenog dela tela. To se postiže strujom niskog napona. Ujedno, to je i terapija kojom se deluje na umanjenje i otklanjanje bola.

Dijadinamičke struje (DDS) su jedna od vrsta već pomenute elektroterapije. Primenjuju se u okviru fizikalne medicine već godinama. Podrazumeva primenu struja niske frekvencije, koja iznosi u raspnu od 50 Hz do 100Hz. Obično se u seriji radi desetak tretmana. Najčešći slučaj je da se radi od 10 do 15 tretmana. Lečenje oboljenja i stanja kao što su: artritis, artroza, neuralgije, problemi sa lumbalnim delom kičme, problemi sa perifernom cirkulacijom – indikacija su za primenu diodinamičkih struja.

Snaha magnetnog polja koncentrisana u jednoj zoni dokazano deluje na ublažavanje bola. Magneti se u fizikalnoj terapiji primenjuju veoma uspešno. Koriste se za lečenje i saniranje raznih traumatskih stanja, kao što su sportske povrede i slično. Postoje i oboljenja koja su kontraindikovana upotrebi magneta, a jedno od njih je ugrađen pejs-mejker. Upotrebljava se elektromagnetno polje niske frekvencije. Ova vrsta tretmana koristi se već skoro pola veka, tačnije s njenom primenom počelo se sedamdesetih godina.

Primena ultrazvuka u medicini je širok. Jedna od prvih asocijacija je dijagnostička primena, ali pored toga, od se veoma uspešno koristi i u terapiji. Lečenje oboljenja skeletno-mišićnog sistema uspešno se sprovodi uz terapijsku sonoterapiju, koja koristi energiju ultrazvučnih talasa. Dejstvom ultrazvuka postiže se umanjenje bola. Osim analgetskog delovanja, ultrazvuk deluje spazmolitički (smanjenje grčeva), antiinflamatorno (smanjenje upala). Takođe, utiče na smanjenje otaka. Koristi se u lečenju povreda. Naročito je primenjiv kod sportskih povreda, uganuća i distorzija, kao i upala tetiva. Spazam mišića uz kičmu može biti uzrok ukočenosti, što se ultrazvukom uspešno leči. Međutim, to nije sve, primena je znatno šira. Kod preloma i sporijeg zarastanje kostiju, ultrazvučna terapija itekako je primenjiva. Što se tiče jačine same terapije, koristi se ultrazvuk frekvencije od 1 do 3 Hz.

Ultrasonoforeza je vrsta fizikalne terapije kojom se uz pomoć ultrazvuka podstiče protok lekova kroz organizam. Uglavnom je reč o terapiji koja ima antizapaljensko dejstvo ili o nekoj vrsti analgetika. Ova terapija je veoma uspešna, a zahvaljujući njoj elementi koji ulaze u sastav leka brže i lakše cirkulišu kroz organizam.

Osim kinezi terapije, druge vrste fizikalne terapije kod kojih se koriste struje, laseri, ultrazvuk ili magneti imaju nekoliko sličnih ili istih faktora koji predstavljaju prepreku za njihovu primenu. Na primer, tu spadaju srčana oboljenja, trenutna krvarenja, onkološka i infektivna oboljenja. Kada je o srčanim oboljenjima reč, ne predstavljaju sva perpeku, već samo ona koja su teža. Zato je važno da pacijenti koji pate od više različitih bolesti dobiju odobrenje svojih lekara specijalista za primenu određene vrste fizikalne terapije.

Primena leda veoma je česta i praktična. On je praktično prva pomoć kod povreda kao što su distorzije i istezanja ligamenta, udaraca i sličnih sportskih povreda. Stavlja se na povređeno mesto i drži nekoliko minuta. Ceo proces se ponavlja sa pauzama, više puta. Cilj je da se smanji otok i da se spreči njegova pojava. Treba znati da je to veoma korisno. Ako se nađemo u situaciji da smo negde iznenada izvrnuli zglob ili smo zadobili udarac, trebalo bi što pre staviti led na povređeno mesto. U gradu je moguće svrati u prvi kafić i restoran i zatražiti kesu s ledom. U ordinacijama fizikalne medicine, led se primenjuje uz kontrolu fizioterapeuta ili fizijatra. Važno je da se dozirano stavlja, kako ne bi došlo do suviše velikog rashlađivanja povređenog mesta, što takođe nije dobro.

Za razliku od leda, nekad je potrebno primeniti toplotni izvor u terapiji. Ona je suprotna krioterapiji. Upotrebljavaju se parafin i infracrvena lampa, lekovito blato, voda … temperatura ne sme biti previsoka, kako ne bi izazvala opekotine. Primenom se uklanja spazam i grčevi mišića i poboljšava se cirkulacija. To je jedan od načina da se rešimo ukočenosti i bola koji je prati.

Upotreba lasera postala je veoma važan i gotovo nezaobilazan deo fizikalne terapije. Snaga lasera upotrebljava se u fizikalnoj medicini radi lečenja povreda i otklanjanja bola. Upotrebljavaju se i u terapiji neuroloških i reumatoloških oboljenja. Poznato je da se laseri koriste u mnogim ranama savremene medicine. Inače, značenje same reči laser govori o tome šta on ustvari predstavlja. Radi se o akronimu na engleskom jeziku: light amplification by stimulated emission of radiation, što u prevodu znači: pojačavanje svetlosti putem stimulisane emisije zračenja. Snop laserskog zraka sastoji se od fotona. Njihova emisija ima stabilnu talasnu dužinu, frekvenciju i snagu. Svetlost lasera je uglavnom monohromatska. To znači da ima samo jednu talasnu dužinu (tj. boju). U terapijske svrhe koriste se laseri različite jačine. Njihovo dejstvo bazira se na tome da se postigne smanjenje bola, brže izlečenje ili smanjenje upale. Tako, razlikujemo analgetski, stimulativni i anti-inflamatorni efekat lasera. Umanjenje bola postiže se tako što laseri utiču na koncentraciju neurotransmitera, ali i utiču na osetljivost nervnih tkiva. Dokazano je da imaju pozitivnu, podsticajnu ulogu u bržem zarastanju povređenih tkiva, bilo da je reč o mišićima, kostima, koži i perifernim nervima. Takođe, uz pomoć lasera deluje se na smanjenje upale, tako što oni utiču na umanjenje količine citokina i zapaljenskih proteina.

Širok je spektar stanja i oboljenja koja su indikacija za primenu nekog od oblika fiziklane terapije. Međutim, ako bi trebalo napraviti neku listu onih koja su najčešći uzrok zašto idemo na fiziklanu terapiju, svakako bi to bila oboljenja i stanja direktno vezana za skelentno-mišićni sistem. U svremenom dobu veoma su učestali deforniteti kičmenog stuba, koji se leče primenom fiziklane terapije. Zatim, sportske povrede kao što su distorzije, istegnuća i pucanja ligamenata, rupture mišića, prelomi kostiju – imaju fazu lečenja koja se odnosi na intenzivnu primenu fizikalne terapije. Povrede zglobova i razna stanja koja su uzrokovana traumom, okoštavanjem, trošenjem tkiva zbog godina starosti i slično, obavezan su povod na odlazak na fizikalnu terapiju.

Skolioza predstavlja deformitet kičmenog stuba zbog kog se kičma krivi na levu ili desnu stranu. Leči se vežbama u okviru fizikalne terapije. Ako se javi sumnja da postoji skolioza, trebalo bi zakazati pregled kod fizijatra, kako bi se što pre krenulo sa terapijom i kako ne bi došlo do pogoršanja. Kontrolni i sistematski pregledi predškolske i školske dece su prilika da se utvrdi i da li je prisutno krivljenje kičme. Uočavanje i dijagnostikovanje u ranijem dobu daje veću mogućnost za pravilno izlečenje. Savetuje se da se pored vežbi, dete bavi sportovima koji povoljnu utiču na pravilno držanje i razvoj. Plivanje je jedan od najboljih sportova za celo telo. Pored toga, sportovi i plesovi gde deca pojačano uče kako da pravilno drže telo, veoma su poželjni. Devojčice koje idu na balet ili ritmiku, nauče kako da pravilno drže leđa, što im prelazi u naviku. Razlikujemo nekoliko tipova skolioze po uzrastu pacijenata: juvenilna idiopatska skolioza, adolescentna idiopatska skolioza i infatilna idiopatska skolioza. Prema obliku deformiteta razlikuju se: dekstrocitoza, kifoskolioza, rotoskopija, levokonveks. Redovne vežbe i filizikalna terapija u pdabranoj ordinaciji dovode do željenih rezultata. Važno je što ranije dijagnostikovanje.

Kifoza je oblik deformiteta kičme, kod kog se javlja pogrbljenost. Da bi se ova vrsta deformiteta okarakterisala kao kifoza treba da postoji promena ugla preko 20 stepeni u odnosu na pravilan položaj kičme. Postoje funkcionalna i strukturalna kifoza. Ova prva vezana je za loše držanje, kome su mnoga deca, ali i odrasli skloni. Posturalna kifoza ispravlja se voljnom korekcijom držanja tela. Rade se vežbe dok pravilan položaj leđa ne pređe u naviku. U tu svrhu, nose se i pojasevi za ispravljanje leđa, ako je potrebno. Dijagnostika se vrši na pregledu fizijatra. Fizikalne terapija podrazumeva korektivne vežbe. U lečenju kifoze uspešno se primenjuje i kiropraktika, nakon koje se vežbama jača okolna muskulatura.

Lordoza je deformitet kičme koji je suprotan skoliozi. Postoji cervikalna i lumbalna lordoza. Postoje razni uzročnici lordoze i u zavisnosti od toga sprovodi se i lečenje. Kod lakših oblika dovoljna je fizikalna terapija, a kod težih uvode se i odgovarajući medikamenti. Dijagnoza se postavlja na fizijatrijskom pregledu.

Diskovi su mali elastični jastučići, koji se nalaze između kičmenih pršljenova. Predstavljaju amortizere, a kičmi daju elastičnost i omogućavaju pokretljivost. Usled raznih uzroka može da se desi da neki od diskova iscuri sa strane, manje ili više. To je diskus hernija. Posledice su razne i zavise od stepena u kom je disk izašao iz ležišta. Može da se desi da kičmeni pršljenovi pritiskaju neki nerv što dovodi do ukočenosti i bola koji se širi duž noge. Kod nekog je bol veoma intenzivan. Lečenje diskus hernije sprovodi se na dva načina – fizikalnom terapijom ili hirurški. Hirurško lečenje prepisuje i savetuje lekar fizijatar, ako se utvrdi da je ono neophodno i da neoperativne metoda ne bi bile dovoljno efikasne. Fizikalna terapija podrazumeva vežbe, uz koje se primenjuju lekovi. Pored vežbi primenjuje se kiropraktika i spinalna dekompresija.

Meniskus je disk u kolenu koji ima oblik slova C. Svako koleno ima po dva meniskusa. Kolena su deo tela, koji može biti ranjiv i sklon povredama. Jedan nezgodan korak ili potez može dovesti do povrede meniskusa. Kada do toga dođe, javlja se otok i bol. Može da se desi da se koleno zaključa. Lečenje se primenjuje u fazama. Prva se odnosi na smanjenje otoka i otklanjanje bola. Koristi se krioterapija i lekovi. Kasnije, se najviše vodi računa o tome da se povređeno koleno imobiliše. Nosi se posebna ortoza, onoliko dugo koliko je to lekar prepisao. Lečenje meniskusa u ordinacijama za fizikalnu terapiju može teći dosta složeno i uključivati elektroterapiju, kao i druge metode.

Uspeh fizikalne terapije zavisi od više faktora. Pre svega, treba se javiti doktoru na vreme, kako bi se dijagnoza što ranije utvrdila i kako biste što pre krenuli sa terapijom. Ali, veoma je važno da pacijent ima pozitivan stav i da veruje u uspeh fizikalne terapije. Na neke pacijente deluje deprimirajuće činjenica da povredu, koju su zaradili u trenutku, moraju lečiti mesecima. Međutim, strpljenje i vera u uspeh će ih dovesti do cilja- izlečenja. Takođe, važno je biti disciplinovan. Odaberite neku od najboljih ordinacija fizikalne terapije ili medicine i poklonite svoje poverenje lekarima i fizioterapeutima. Njihova stručnost i vaša disciplina postepeno dovode do ozdravljenja, saniranja povreda ili rehabilitacije.