Kontaktna sociva Beograd

Kontakta sočiva su optička, medicinska, pomoćna sredstva, koja mogu imati korektivnu, terapijsku ili estetsku ulogu. Šta to znači? Neko nosi kontaktna sočiva kao zamenu za naočare, zbog postojanja dioptrije na jednom ili oba oka. Ovo je njihova primarna uloga. Moderna kontaktna sočiva olakšavaju život mnogima, dok se sve više koriste nove tehnologije u cilju unapređivanja ovog pomagala, kako bi što bolje odgovarao praktičnim potrebama čoveka. S druge strane, sve su popularnija kontaktna sočiva u boji, koja nose osobe koje imaju ili nemaju dioptriju. Svi oni koji ih nose samo iz kozmetičkih razloga žele da postignu ono što je nekada davno delovalo nemoguće – a to je druga boja očiju u odnosu na prirodnu. Upotreba kontaktnih sočiva u boji veoma je rasprostranjena i kao deo maske u filmskoj industriji. Bilo kako bilo, kontaktna sočiva su mnogima potrebna. Kako ih odabrati, koristiti i održavati saznajte u nastavku.

Kontaktna sočiva imaju više podela. To može biti zbunjujuće nekome ko ih nikada nije nosio, zato što ne zna šta je ono najbolje što treba da izabere u skladu sa svojim potrebama. Međutim, tu su saveti i preporuke oftalmologa i stručni optičari koji pomažu kupcima u izboru tipa kontaktnih sočiva, kao i o razlikama koje postoje između najpoznatijih brendova. Pre svega treba reći nešto o osnovnoj podeli. U skladu sa njom, kontaktna sočiva dele se na meka i tvrda. Čak i oni koji nisu ranije nosili kontaktna sočiva čuli su za ovu podelu. Pored nje postoji dalja podela koja se odnosi na jedan i drugi tip kontaktnih sočiva.

Meka kontaktna sočiva su popularnija od tvrdih kontaktnih sočiva, gledano u globalu. Međutim, svaka od njih imaju svoju primenu. Meka kontaktna sočiva su veoma komforna. Postoji nekoliko vrsta, koje se dosta razlikuju po sastavu, tj. materijalu od kog su napravljena, kao i po tome koliko dugo se nose i kako se održavaju. Traže se više od tvrdih kontaktnih sočiva zato što ih mogu nositi i deca i stariji ljudi. Prave se od posebne vrste plastike. Tehnologija njihove izrade iz godine u godinu napreduje. Stalno imamo neke inovacije na ovom polju. Najveći proizvođači se utrkuju ko će pre odvojiti neku novu naprednu tehnologiju i ugraditi je u svoj proizvod. Meka kontaktna sočiva dele se na dva načina. Prvi se odnosi na način nošenja kontaktnih sočiva, s jedne strane, kao i na to koliki im je rok trajanja, odnosno kada treba da se zamene novim, s druge strane. Kada je u pitanju način nošenja, meka kontaktna sočiva dele se na: - Dnevna sočiva (sočiva za jednodnevno nošenje) - Sedmodnevna (sočiva koja se nose do 7 dana) - Mesečna sočiva (sočiva koja se nose produženo) Prema tome na koji vremenski interval ih treba menjati, meka kontaktna sočiva dele se na sledeće grupe: - Jednokratna ili jednodnevna - Mesečna kontaktna sočiva - Godišnja kontaktna sočiva U odnosu na to od kog su materijala napravljena, kontaktna sočiva dele se na ona od: silikonskog hidrogela, kao i na ona od hidrogela. Razlike između ovih materijala postoje i ogledaju se u tome da je silikonski hidrogel napredniji materijal i predstavlja noviju tehnologiju u odnosu na hidrogel. Kada se porede ova dva metrijala, gleda se procenat vode koji oni imaju. Za kontakta sočiva je bolje da je ovaj procenat manji. Silikonski hidrogel ima manji procenat vode u sebi od hidrogela. Posledica toga je da ova kontaktan sočiva bolje odgovaraju čak i onim osobama koje imaju lošiji kvalitet suznog filma i manje suza. Pojava suvih očiju sve je češća u savremenom dobu, kada ljudi generalno manje vremena provode napolju, a sve više u zatvorenim prostorijama gledajući u razne vrste ekrana. Još jedna od prednosti silikonskog hidrogela, odnosno manjeg procenta vode ogleda se u tome da se za ova kontaktna sočiva teže vezuju štetne materije, tako da su ona s higijenske strane bezbednija u neku ruku. Druga bitna karakteristika jeste da kontaktna sočiva od silikonskog hidrogela propuštaju više kiseonika, što je za oko veoma važno. Inače, količina vode u materijalu obrnuto je srazmerna propustljivosti kiseonika. Tako, sočiva od hidreogela imaju veći procenat vode u sebi, ali manje propuštaju kiseonik. Ova karakteristika ne mora da predstavlja prepreku, ali osobe koje imaju suve oči, mogu osećati nelagodu kada nose ova sočiva posle dužeg vremena, jer se zbog lošeg suznog filma, ili manjka suza u oku, sama sočiva suše, što dovodi do osećaja žuljanja i slično. Kada se uporede ova dva slična materijala, vidi se koliko je važan napredak tehnologije i njena primena u proizvodnji kontaktnih sočiva. Nešto što je ranije predstavljalo manu ili poteškoću, modifikacijom se može promeniti i unaprediti.

Dnevna kontaktna sočiva su izuzetna i praktična! Tokom leta su naročito tražena, jer su pogodna za nošenje na putovanja. Popularna su i tokom zime, kada mnogi odlaze negde na zimovanje ili da provedu praznike. Međutim, zbog svojih izuzetnih karakteristika, ona nisu odlična samo za putovanja, već u svim prilikama. Koriste se tako što se nakon dnevnog nošenja bacaju. Sa njima se ne ide na spavanje. Prednosti jednokratne upotrebe su višestruke. Jedna od njih je da nema brige o održavanju, čišćenju i čuvanju. Kontaktna sočiva koja nisu za jednokratnu upotrebu treba pažljivo održavati i odlagati na pravilan način, kako bi se zadovoljile sva higijenska i zdravstvena pravila. Tako da, na putovanjima je dovoljna prednost ovih sočiva što o njima nema specijalnog vođenja brige. Druga prednost je ta što nema bojazni da će doći do kontaminacije ili infekcije zbog nepravilnog čišćenja i održavanja. Još jedna od velikih prednosti se ogleda u tome da ako izgubite sočiva tokom dana, jednostavno uzmete druga. Ako idete na putovanje ponesete onoliko sočiva koliko dana ostajete i nekoliko rezervnih, za svaki slučaj. Ova sočiva imaju mali procenat H2O, tako da je to još jedna njihova prednost. Kao što je već napomenuto, manji procenat vode čini da su sočiva komfornija za oči, čak iako su suva. Više propuštaju kiseonik, tako da su veoma, dobra varijanta. Noću se ne nose jer oči ionako ne dobijaju dovoljno kiseonika tokom noći. Što se materijala tiče, ona se izrađuju od najkvalitetnijeg hidrogela, koji omogućava ove njihove izvanredne karakteristike. Ne treba smetnu s uma da održavanje, čišćenje i pravilno odlaganje kontaktnih sočiva tokom noći, ili kada ih ne nosimo, osim našeg truda zahteva i vreme. Što se ne bismo rešili ove obaveze, naročito kada smo na putu ili na godišnjem odmoru, ako već imamo tu mogućnost.

Dvonedeljna kontaktna sočiva se, kao što im samo ime kaže, koriste tokom dve nedelje. Ona zahtevaju pažljivo čuvanje i održavanje. Nose se tokom dana, dok se svako veče skidaju i pravilno odlažu. Generalno, za sve tipove sočiva oftalmolozi savetuju da se obavezno uveče skidaju kako bi se ujutru stavila na čisto i dezinfikovano oko. Sama sočiva se obavezno moraju redovno dezinfikovati. Inače, ova sočiva su podvrsta mesečnih kontaktnih sočiva, odnosno sočiva koja se produženo nose.

Mesečna kontaktna sočiva zamenjuju se novim u skladu sa preporukom oftalmologa. Sve se uzima u obzir, a najvažnije je zdravstveno stanje oka ili očiju. Neka od mesečnih kontaktnih sočiva menjaju se u periodu koji je kraći od tačno mesec dana, dok druga mogu trajati duže. Bilo kako bilo, rokovi zamene moraju se poštovati, jer u suprotnom kontakta sočiva mogu imati štetne posledice po zdravlje očiju. I za ova sočiva važi isto pravilo, a to je da ih treba svakodnevno skidati i stavljati ponovo ujutru.

Da ne bude zabune, tromesečna kontakta sočiva spadaju u mesečna kontaktna sočiva. To su ona koja se, kako sam naziv kaže, koriste tokom perioda od tri meseca, a potom se bacaju i zamenjuju novim. Inače, kako znamo da li je sočivima prošao rok ili ne, osim što vodimo računa o datumima? Neka sočiva ranije izgube svoja svojstva, tako da ih moramo baciti i zameniti novim nešto pre predviđenog roka. Kontaktna sočiva treba neosetno da stoje u našim očima. Ukoliko ih osećamo ili nas blago žuljaju, odnosno da imamo osećaj kao da nam je trn u oku, to je znak da treba što pre da ih zamenimo.

Godišnja kontaktna sočiva su nešto deblja od mesečnih. Iako im je naziv godišnja, postoje ona koja treba zameniti posle šest meseci, a i ona koja se menjaju na godinu dana. Mana ovih kontaktnih sočiva ogleda se u tome da ona tokom vremena apsorbuju sredstva za čišćenje pomoću kojih se svakodnevno održavaju. Ona se svakodnevno skidaju i odlažu u kutije za sočiva do ujutru. Međutim, period od godine dana je dosta dug, tako da treba biti pažljiv prema ovim sočivima. Ali, bez obzir na našu revnosnu brigu, njihova karakteristike se menjaju tokom vremena, tako da ona nisu više ono što su bila kad smo ih kupili. Prisustvo sredstava za održavanje higijene na samim sočivima može da bude uzročnik alergije. Bez obzira na to, ne možemo reći da su godišnja kontaktna sočiva potpuno prevaziđena, jer ona se koriste kada neko ima veliku dioptriju.

Za priču o tvrdim kontaktnim sočivima vezuje se činjenica da li propuštaju vazduh ili ne. Tako je nastala i njihova podela na gas propusna i gas nepropusna kontaktna sočiva. Gas propusna su savremena kontaktna sočiva novije tehnologije u odnosu na ona koja ne propuštaju gas, tj. kiseonik. Danas su ona više u upotrebi, međutim ni ova prva nisu potpuno istisnuta iz upotrebe.

Prva kontaktna sočiva bila su gas nepropusna. Pravila su se od polimetilmetakrilata sve do kraja sedamdestih godina. Kasnije su razvijene tehnologije koje su omogućile da se proizvode kontaktna sočiva koja su gas propusna. Skraćenica za ime ovog materijala je PMMA. Ova sočiva su tvrda, a samim tim i neudobna za pacijenta. Može se reći da su ona prevaziđena. Međutim, postoje osobe koje su se na njih navikle i kojima ova sočiva odgovaraju, tako da ih i danas koriste.

U odnosu na PMMA sočiva, postoji novi tip tvrdih (neko ih svrstava u polutvrda kontaktna sočiva), a to su ona koja su gas propusna. Ova sočiva propuštaju kiseonik i zato su mnogo bolja. Skraćenica za njih je GP – gas propusna ili na engleskom RGP (rigid gas permeable). Materijal od kog su napravljena ova savremena kontaktna sočiva je silikon. Interesantno je da on propuštaju više kiseonika od onih mekih koja su napravljena od hidrogela. Izuzetak su meka sočiva najnovije generacija koja se prave od silikonskog hidrogela.

Multifokalna kontaktna sočiva imaju progresivnu korekciju dioptrije čime obezbeđuju oštru i jasnu sliku i na blizinu i na daljinu. Kako dolazi do toga da su nekome potrebna baš ova kontaktna sočiva? Naime, osobe koje su kratkovide i nose kontaktna sočiva ili naočare zbog ove vrste dioptrije, u kasnijim godinama suočavaju se sa staračkom presbiopijom. To je normalna pojava koja se javlja u kasnim četrdesetim ili ranije. Ona podrazumeva da su nam potreben naočare ili kontaktan sočiva za čitanje tj. za blizinu. Ako osoba već ima dioptriju na daljinu, kako ovo da reši? Neko ima dva para naočara i stalno mora njima da žonglira. Neko se odluči za multifokalna stakla na naočarima, ali ima osoba koje su navikle na sočiva, te bi i dalje volele da ih nose. Rešenje su multifokalna sočiva, koja su posebno dizajnirana takod a je slika jasna i oštra na svim daljinama. Staračka dalekovidost javlja se s godinama, usled gubitka elastičnosti sočiva u oku, te ono ne može da jasno fokusira sliku dovoljno brzo. Prve znake ove pojave prepoznajemo kada nam ruke postanu suviše kratke i kada tekst koji čitamo ne možemo dovoljno da odaljimo od sebe. Šalu na stranu, dioptrija se manifestuje na razne načine, a jedan od njih je zamor, peckanje i bol u očima nakon izvesnog vremena provedenog u čitanju. Multifokalna kontaktna sočiva su komforna jer se uz njihovo nošenje umanjuje napetost oka kada gleda predmete na raznim udaljenostima.

Kontaktna sočiva u boji veoma su popularna i tražena. Štaviše, interesovanje za njim aiz godine u godinu raste. Poznate ličnosti i influenseri na društvenim mrežama često su inspiracija svima onima koji hoće, bar na kratko, da transformišu svoj izgled. Promena boje očiju, tj. boje rožnjače jedna je od stvari koju bi mnogi voleli da iskuse. Nekada to je bilo moguće samo u mašti, ali danas je to lako ostvarivo uz kontaktna sočiva u boji. Što se samih boja tiče, ubedljivo najveće interesovanje je za zelena kontaktna sočiva, ali i za okean plava kontaktna sočiva, s tim što ova prva ipak imaju prednost. Razlog je zato što većina populacije kod nas ima tamnije oči, konkretno smeđe. Zelene oči su ređe, stoga i želja da se vidi kako nekome stoje, ali i da jedno vreme "stvarno ima" prelepe zelene oči. Nijansa ima više, tako da je izbor više nego dovoljan. Biraju se kontaktna sočiva najboljih proizvođača. Inspiracija za kupovinu sočiva u boji nekad se nalazi i u brojnim aplikacijama koje vam menjaju boju očiju ili kose, tako da unapred možete da vidite kako vam otprilike stoje oči druge boje. Kontaktna sočiva u boji mogu biti sa ili bez dioptrije. Ako nemate dioptriju i želite da probate kontaktna sočiva u boji samo iz estetskih razloga, dobro se informišite o načinu njihovog održavanja i čuvanja, jer dosad niste navikli da brinete o kontaktnim sočivima. Kontaktna sočiva se prave u prirodnim bojama rožnjače, ali za potrebe raznih umetnosti poput filmske, prave se u raznim nestvarnim nijansama, kao i ona koja se prave kao deo neke scenske maske.

Postoje i posebna kontaktna sočiva za osobe koje imaju astigmatizam. Postoje varijante mekih torična sočiva, ali i onih koja su namenjena svima onima koji ne mogu da nose gas propusna sočiva. Sve je više osoba sa astigmatizmom, tako da se javila potreba za kontaktnim sočivima koja će biti njima namenjena. Mogu biti dnevna ili ona za dužu upotrebu. Veoma često se prave od hidrogela sa manjim procentom vode. Najprestižniji svetski proizvođači u svojoj ponudi imaju sočiva za astigmatizam.

Pravilno stavljanje i skidanje kontaktnih sočiva veoma je važno da se ona ne bi kontaminirala i da ne bi prenela neku infekciju na oko. Pre svega, treba dobro oprati i osušiti ruke, naročito kažiprst dominante ruke, jer je onaj aj kojim hvatamo sočivo. Ruke posle pranja ne treba brisati peškirom, već čistim papirnim ubrusom. Potom se sočivo stavlja na dlan i dobro ispira rastvorom za čuvanje sočiva. Međutim, ovo ne važi za dnevna sočiva koja se stavljaju u oko bez ispiranja. Sočiva se lako migu pomešati, tako da je dobro stvoriti ritual, tj. naviku da se prvo stavlja kontaktno sočivo u desno oko. Dok postavljate prvo sočivo, tj. desno, nemojte otvarati poklopac leve kasete u kutiji. Zatim, pazite da je sočivo pravilno okrenuto i tako ga postavite na kažiprst. Podignite kapak na gore drugom rukom, jer tako ćete početi refleksno da trepćete. Ostalim prstima ruke u kojoj je sočivo donji kapak povucite na dole. Uperite pogled prema gore i postavite sočivo na donji deo beonjače. Zatim, uperite pogled ka dole i polako pustite prvo gornji pa donji kapak. Trepćite više puta da sočivo lepo legne na svoje mesto na rožnjači. Ako posle par minuta osetite bockanje ili iritaciju, izvadite kontaktno sočivo da biste proverili da nije oštećeno. Ukoliko je s njim sve u redu, isperite ga ako nije dnevno i postavite ponovo.

Kontaktna sočiva se lako skidaju, kao što se i stavljaju. Postupak počinje pranjem ruku i sušenjem ubrusom. Pogled ide prema gore, a donji kapak vučete na dole. Opet, da ne biste pomešali strane, prvi vadite desno sočivo i otvorite samo desnu stranu kutije. Tek kad s tim završite, otvorite levu. Pipnite kažiprstom donji deo sočiva. I dalje gledajte ka gore i svucite sočivo na donji deo beonjače. Uhvatite sočivo s puno pažnje kažiprstom i palcem. Postavite kontaktno sočivo na dlan i isperite ga tečnošću za održavanje trljajući ga pažljivo. Potom ga dobro isperite rastvorom. Sočivo položite u kutijicu i prelijte ga rastvorom tako da celo bude u njemu i obavezno dobro zatvorite poklopac. Kutijica treba da stoji negde gde je čisto i suvo i van domašaja dece.