Registruj se
Prijavi se
Logopedi Dedinje
LOGOPEDI.
Kada vam je neophodna pomoc stručnjaka?
Kada je dete: Rođeno kao “riziko beba” (održavana trudnoća sa komplikacijama, bebe sa niskom APGAR ocenom na rođenju, boravila su u inkubatoru i bila dodatnom kiseoniku, kada postoji sumnja na slušno oštećenje kao i hipotona i hipertona novorođenčad).
Motorički nespretna (kasnije je počelo da drži glavu, sedi ili je kasnije prohodalo).
Nema kontakt pogledom sa drugim osobama, Ekstremno je povučeno i gestovno nekomunikativno, Ne reagije na dozivanje svog imena, Ima dve godine i ne govori, Upada u konfliktne situacije i burno reaguje na zahteve, Izostaje imitacija kao što je mahanje rukom kada se odlazi (PA-PA) i slično, Prilikom stimulacije u igri vrišti i povlači se, Odsustvo razumevanja jezika, Muca, Ne izovara pravilno glasove, Ima oskudan rečnik ili nerazumljiv govor.
Agramatičan govor.
Ima problema u čitanju i pisanju (disleksija, disgrafija).
Svaki od pomenutih problema posmatramo i tretiramo uz konsultaciju TIMA stručnjaka (logoped, psiholog, pedagog, defektolog).Samo uz ovakav pristup bilo koji tretman moze biti uspešan.
Šta je autizam?
Autizam je neurorazvojni poremećaj koga karakterišu značajna oštećenja u oblasti recipročnih socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije, kao i ograničen, stereotipan i repetitivan repertoar ponašanja, interesovanja i aktivnosti (SZO, 1992).
Kada govore o autizmu, naučinici danas najčešće govore o autističnom spektru.
To podrazumeva da svi ljudi sa autizmom imaju odredjene slične poteškoće, ali se njihovo ponašanje i odnosi sa drugim ljudima mogu drastično razlikovati.
Sve pervazivne razvojne poremećaje karakterišu oštećenja u oblasti: socijealnih interakcija, verbalne i neverbalne komunikacije, imaginacije, što je zapravo trijada oštećenja na koju su prve ukazale Lorna Ving i Džudit Guld (Wing, Gould, 1972).
Za uspostavljanje dijagnoze potrebno je da se svi simptomi ispolje pre treće godine života.
Uz ove specifične simptome često postoji i niz nespecifičnih simptoma, kao što su: fobije, poremećaji ishrane i spavanja, autoagresivnost, napadi besa.
Osobe sa autizmom mogu razviti preosetljivost na zvukove, dodire, ukuse, mirise, svetlost i boje.
Kada vam je neophodna pomoc stručnjaka?
Kada je dete: Rođeno kao “riziko beba” (održavana trudnoća sa komplikacijama, bebe sa niskom APGAR ocenom na rođenju, boravila su u inkubatoru i bila dodatnom kiseoniku, kada postoji sumnja na slušno oštećenje kao i hipotona i hipertona novorođenčad).
Motorički nespretna (kasnije je počelo da drži glavu, sedi ili je kasnije prohodalo).
Nema kontakt pogledom sa drugim osobama, Ekstremno je povučeno i gestovno nekomunikativno, Ne reagije na dozivanje svog imena, Ima dve godine i ne govori, Upada u konfliktne situacije i burno reaguje na zahteve, Izostaje imitacija kao što je mahanje rukom kada se odlazi (PA-PA) i slično, Prilikom stimulacije u igri vrišti i povlači se, Odsustvo razumevanja jezika, Muca, Ne izovara pravilno glasove, Ima oskudan rečnik ili nerazumljiv govor.
Agramatičan govor.
Ima problema u čitanju i pisanju (disleksija, disgrafija).
Svaki od pomenutih problema posmatramo i tretiramo uz konsultaciju TIMA stručnjaka (logoped, psiholog, pedagog, defektolog).Samo uz ovakav pristup bilo koji tretman moze biti uspešan.
Šta je autizam?
Autizam je neurorazvojni poremećaj koga karakterišu značajna oštećenja u oblasti recipročnih socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije, kao i ograničen, stereotipan i repetitivan repertoar ponašanja, interesovanja i aktivnosti (SZO, 1992).
Kada govore o autizmu, naučinici danas najčešće govore o autističnom spektru.
To podrazumeva da svi ljudi sa autizmom imaju odredjene slične poteškoće, ali se njihovo ponašanje i odnosi sa drugim ljudima mogu drastično razlikovati.
Sve pervazivne razvojne poremećaje karakterišu oštećenja u oblasti: socijealnih interakcija, verbalne i neverbalne komunikacije, imaginacije, što je zapravo trijada oštećenja na koju su prve ukazale Lorna Ving i Džudit Guld (Wing, Gould, 1972).
Za uspostavljanje dijagnoze potrebno je da se svi simptomi ispolje pre treće godine života.
Uz ove specifične simptome često postoji i niz nespecifičnih simptoma, kao što su: fobije, poremećaji ishrane i spavanja, autoagresivnost, napadi besa.
Osobe sa autizmom mogu razviti preosetljivost na zvukove, dodire, ukuse, mirise, svetlost i boje.
