Psihijatrijske ordinacije Savski venac

PSIHIJATRIJSKA ORDINACIJA.
Pomisao na odlazak kod psihijatra često izaziva nelagodu ili stres.
Za neke od nas odlazak kod psihijatra može delovati kao odraz sopstvene slabosti ili nesposobnosti da se izborimo sa problemima.
Neki od nas smatraju da problemi treba da ostanu „u kući“, a iznošenje porodičnih situacija izaziva stid i sramotu.
Međutim, u današnje vreme, sa novim saznanjima i novim načinima života, ovi stavovi se polako menjaju.
Sve veća izloženost svakodnevnom stresu, usled brzog načina života, dužeg radnog vremena, nestalnih radnih mesta, ranijeg razdvajanja od roditelja, većih zahteva u školi, urbanizacije, individualizacije, doprinosi da određeni psihološki/psihijatrijski problemi postaju sve češći.
Sa tim u vezi sve veći broj ljudi ima potrebu da se posavetuje sa stručnjakom iz oblasti mentalnog zdravlja, i mnogi to i čine.
Nekad su potrebne samo manje intervencije da osoba oseti dobrobit, dok je nekih osoba izazov veći i terapija traje duže.
U svakom slučaju, ako su tegobe koje osećate postale toliko jake da vas ometaju u poslu, u druženju sa drugim ljudima, remete vaše porodične odnose i „ne daju vam mira“ bilo bi dobro da razmislite o odlasku kod psihijatra.
Ukoliko se odlučite za posetu psihijatru, sledeći saveti vam mogu biti od koristi: Psihijatar, kao i svi lekari, je obavezan da čuva lekarsku tajnu.
Razgovor sa psihijatrom je poverljiv.
Prema tome, možete se osećati sigurno da sa svojim psihijatrom razgovarate o najintimnijim problemima.
Psihijatar će vam postaviti različita pitanja za sadašnje tegobe (npr.
kada su se javile, što je tome prethodilo, da li možete početak tegoba da povežete sa nekim znacajnim ili stresnim događajem, u kojim situacijama su tegobe slabije, a u kojim jače).
Takođe psihijatar će vas pitati o vašem ranijem životu, odnosima sa članovima porodice i vašim navikama.
Psihijatar će vas takođe pitati da li je neko u vašoj porodici bolovao od psihijatrijskih bolesti, te se, ukoliko niste sigurni, možete posavetovati sa starijim članovima porodice.
Takođe, važno je da psihijatru prijavite ukoliko bolujete od neke hronične bolesti, i ako ste na terapiji nekim lekovima.
Ovo je bitno jer neki lekovi stupaju u međusobne interakcije što može dovesti ili do smanjene efikasnosti leka ili do pojave neželjenih reakcija.
Na kraju razgovora psihijatar će predložiti plan lečenja.
Ukoliko imate bilo kakve nedoumice, pokušajte da ih razjasnite.
Ukoliko bolje razumete zašto je neki vid terapije dobar za vas, veća je verovatnoća da ćete se pridržavati terapije i uspeh terapije će samim tim biti veći.

PSIHIJATRIJSKA ORDINACIJA.
PSIHIJATRIJSKO LEČENJE.
Cilj psihijatrijskog lečenja jeste otklanjanje ili umanjenje određenog psihijatrijskog poremećaja, stanja ili bolesti.
Pre nego što pristupimo lečenju neophodno je da napravimo psihijatrijsku evaluaciju to jest procenu stanja pacijenta radi postavljanja psihijatrijske dijagnoze i plana lečenja.
Psihijatrijska procena je onoliko opsežna koliko to okolnosti i stanje pacijenta dozvoljavaju.
Uobičajeno je da prvi psihijatrijski intervju traje oko 50min pri čemu se ovo vreme može nešto produžiti ili nešto skratiti ako je stanje pacijenta takvo da je duži razgovor za njega uznemiravajući ili iscrpljujući ili ako se zbog njegovog stanja ne mogu dobiti validni podaci.
Psihijatrijski intervju zapravo je set pažljivo izabranih pitanja o pacijentovom stanju, glavnim tegobama to jest simptomima koje ima, zatim pitanja vezanih za pacijentov život, njegove navike, iskustva, odnose koje ima sa drugim ljudima itd.
a koja će psihijatru poslužiti da postavi tačnu dijagnozu i uspostavi plan lečenja.
Obično je dovoljno dva sastanka od 45 do 60 minuta za postavljanje dijagnoze i određivanje terapijskog plana.
Između ove dve posete mogu da se urade dodatne laboratorijske analize, neke druge medicinske procedure ili konsultativni pregledi lekara drugih specijalnosti ili testovi (npr psihološko testiranje) ako je to potrebno.
Jedan sastanak može biti dovoljan ako je u pitanju pacijent sa manjim psihijatrijskim poremećajem ili je u pitanju pacijent koji je ranije već lečen te je upoznat sa svojim psihijatrijskim poremećajem ili bolešću.
Postavljanje tačne dijagnoze predstavlja osnovni preduslov za planiranje lečenja.
U interesu i pacijenta i psihijatra je da pacijent bude upoznat sa svim aspektima svoje bolesti i procesa njenog lečenja.
To je zato što je pacijent aktivni učesnik u sopstvenom lečenju od momenta uspostavljanja dijagnoze, preko određivanja terapijskog programa do finaliziranja lečenja.
Iz tog razloga, trudimo se da pacijentu detaljno objasnimo prirodu i prognozu bolesti ili poremećaja, dejstvo lekova koji se uzimaju, moguće neželjene efekte terapije, kao i dalji tok dijagnostičkog i terapijskog postupka.

PSIHIJATRIJA.
Stres je postao deo naše svakodnevice.
Neko od nas uspe na adekvatan način da se izbori sa njime, a neko ima problem u suočavanju sa stresom.
Posledice stresa umeju da budu izuzetno neprijatne, da nas sputaju i onemoguće nam normalan život.
Reakcija na stres može biti različita i najviše zavisi od naše ličnosti.
Kada ne možemo sami da rešimo nastale probleme, potrebno je da se obratimo za pomoć stručnjaku.
Psihijatar leči tako što pomaže pacijentu na najsvrsishodniji način tokom pacijentovog teškog perioda u životu.
Mnogi doživljavaju u nekom periodu svog života da sve deluje nepregledno i nemoguće, možda kao posledica nesreće, novodijagnostikovane bolesti, stresa na poslu, nekog drugog opterećenja, gubitka ili slično.
Bol, bolest i osećaj nemoći može svakom da se desi, a često se ne može direktno naći uzrok.
Često se mi sami izborimo sa teškim periodima u životu, pronađemo snagu u razgovorima sa kolegama, prijateljima ili porodicom.
Međutim, to u nekim slučajevima nije moguće, nekada može da bude izuzetno teško da se nastavi dalje.
Često se dešava da čovek oseća da je potpuno sam sa svojim problemima.
Svaki psihijatrijski tretman se sastoji iz tri koraka: Uvodni razgovor, Ispitivanje (dijagnostika), Lečenje/Tretman.
Uvodni razgovor: Svaki proces lečenja i tretman je individualan.
Zbog toga je osnov svakog dobrog lečenja i tretmana jedan sveobuhvatan uvodni razgovor s pacijentom.
Nakon toga specijalista psihijatrije zajedno s pacijentom pravi plan terapije i vremenski okvir trajanja terapije.
Terapija se može sastojati od psihoterapije i/ili lečenja lekovima.
Ispitivanje/dijagnostika: Vrlo je važno da se nađe razlog zašto se neko oseća loše ili bolesno.
Zbog toga je od izuzetne važnosti da se postavi prava dijagnoza kako bi se osiguralo da pacijent pravovremeno dobije pravo lečenje kako bi se većim nivoom funkcionisanja vratio u svoju svakodnevnicu.
Lečenje/Tretman: Ispravno lečenje je jako bitno kako bi se pomoglo pacijentu koji je u stresu, psihičkoj neravnoteži ili koji ima ozbiljno mentalno oboljenje.
Tačna i temeljna dijagnoza je neophodna osnova za takvo lečenje.
Terapija može da bude: terapija razgovorom, individualna psihoterapija, grupna terapija i lečenje medikamentima.
Često se radi o kombinaciji različitih terapija.
Za lečenje postoji mogućnost i kućnih poseta.