Mirandre

Bilo da je reč o restoranima nacionalne kuhinje ili o onim internacionalnim, naša prestonica nadaleko je čuvena po tome da su upravo u njoj smešteni oni najbolji. Ukusna jela, vrhunska usluga i prijatan ambijent samo su neki od razloga zašto je to baš tako.

Naši restorani danas su mnogo više u odnosu na to što su nekada bili. Velika konkurencija dovela je do toga da je kvalitet koji nude godinama rastao i da je postalo evidentno da uvek treba ići u korak sa svetom i pratiti trendove. Ne samo da se prate trendovi, već je ugostiteljski posao postao prava umetnost u kojoj se dobre ideje i kreativnost višestruko nagrađuju. Pamtimo da su nekada restorani i ponuda koju su imali bili dosta jednobrazni. Uglavnom se sve zasnivalo na jelima i specijalitetima nacionalne kuhinje. Ali, već dugo nije tako. Pored restorana nacionalne kuhinje otvoreno je mnogo restorana internacionalne kuhinje. Neki od njih su se specijalizovali za jela iz neke zemlje ili sa nekog područja ili kontinenata. Među najtraženijima su kineski restorani, italijanski restorani, azijska kuhinja, a pored njih postoji i dosta onih koji su napravili simbiozu raznih kuhinja sa raznih geografskih područja.



Foto: Pixabay
I u drugim velikim evropskim i svetskim gradovima ima restorana sa svih meridijana, pa šta je to onda što je nas uspelo da stavi na mapu i označi kao mesto gde se dobro jede? Naravno da je nacionalna kuhinja ta koja najviše privlači strance koji kod nas borave, odnosno turiste. Logično je da svako, kada ode u neko u novu zemlju želi da proba lokane specijalitete. Italijanima verovatno nije mnogo interesantno da kao turisti u stranim zemljama jedu picu, isto kao što i bilo koji drugi posetilac koji je došao sa našeg ili nekog drugog kontinenta, najviše želi da okusi jela iz lokalne kuhinje. Prednost Srbije je u tome što su naša nacionalna jela izvrsna i veoma ukusna. Počevši od tradicionalnog predjela koje čine: gibanica, pršuta, mladi sir, kajmak, domaća lepinja, proja, pečene paprike i druge đakonije, preko tradicionalnih jela kao što su sarma, kupus i punjene paprike, pa sve do čuvenih specijaliteta od mesa, kao i jela sa roštilja – sve to čini jedan spoj kome retko ko može da odoli. Prednjače jela od mesa, ali u doba posta, poznati smo i specijalitetima od ribe i povrća. Znamo koliko su naše domaćice spretne i maštovite i kako za posne slave naprave pregršt jela od kojih se ne zna šta je od čega ukusnije. Isto tako je i sa restoranima. Naši najbolji kuvari rade u najpoznatijim restoranima nacionalne kuhinje. Konkurencija je velika, a da bi se o nekom restoranu nadaleko pričalo potrebno je uložiti nogo truda. Sama ponuda mora biti bogata i izvrsna, a pored toga puno pažnje pridaje se usluzi i ambijentu. Kako je sve više turista i stranaca javila se potreba i da konobari tečno govore, minimum engleski jezik. Najprestižniji restorani od svojih konobara i hostesa zahtevaju da imaju bar osnovno poznavanje još nekog od najznačajnijih evropskih i svetskih jezika, koje je dovoljno da mogu da prime porudžbinu i da razumeju šta gost želi. U svakom slučaju, znanje engleskog jezika je neophodno.

Što se tiče ambijenta, to je tek posebna priča. svaki restoran teži da ima nešto nesvakidašnje i originalno. Ideje dolaze ko zna odakle, a rezultat je taj da gosti ostanu zadivljeni i da im je kompletan utisak veoma pozitivan. Kada su restorani domaće kuhinje u pitanju, onda se gleda da se oživi ambijent koji u sebi ima etno i ruralnu notu. Narodne nošnje, prisustvo sitnijih domaćih životinja, enterijer uređen u seoskom stilu – samo su deo onoga što čini ambijent. Muzika uvek treba da prati priču koju restoran ima. Vodi se računa o svakom detalju. Faktički, danas odlazak u restoran predstavlja kompletan ugođaj, a ne samo povod da se dobro jede. Kao što je već napomenuto, velika konkurencija je nametnula veoma visoke standarde kvaliteta.

Što se tiče restorana internacionalne kuhinje, ni u njima situacija nije ništa drugačija. Ponekad je slučaj da se vlasnik restorana opredeli za kuhinju zemlje u kojoj je sam neko vreme boravio ili živeo. Upoznavši lokalnu kulturu i običaje na licu mesta, dobio je dovoljno informacija o tome šta je to što bi mogao svom narodu da prenese u formi tematskog restorana. Nekada su vlasnici stranci, koji su došli kod nas i ovde već duže žive i imaju porodice. Mada i to ne mora da bude pravilo, važno je samo da je osoba motivisana da duh strane zemlje prenese i utka ga u sve što čini ponudu dotičnog restorana.

U današnje vreme komunikacija je veoma laka i brza. Ima više platformi na kojima gosti mogu dati svoju ocenu i komentar kada je ugostiteljstvo generalno u pitanju, pa tako i restorani. Svi su postali kulinarski kritičari. Kače se slike jela čiji se ukus ocenjuje i detaljno komentariše, a naravno ocenjuju se i usluga i ambijent. Svaka negativna kritika je upozorenje menadžerima da treba da reaguju odmah, dok je svaka pozitivna kritika veoma vredna jer privlači nove posetioce. Uvek treba biti objektiva i sagledati situaciju na taj način. Međutim, stara poslovica sto ljudi – sto ćudi i ovde je itekako na snazi. Tako da, ako se nekom negde ne dopada, to ne znači da se Vama na tom istom mestu neće dopasti. Sigurno ste imali priliku da čujete da se Vaš omiljeni restoran nekom uopšte ne dopada i da Vam uopšte ne bude jasno odakle te zamerke za nešto za šta Vi mislite da je odlično. Znači da sve treba lično probati ili videti.

Bilo da je reč o restoranu nacionalne kuhinje ili kineskom, japanskom, italijanskom, tajlandskom, indijskom, grčkom ili nekom drugom restoranu, svi oni zavređuju pažnju gurmana. Kako biste doneli pravi sud i znali da nekom preporučite dalje neki od njih, jedini pouzdan način je da ih sami posetite. Rezervišite sto i uživajte u svetskim ili domaćim specijalitetima. Tako ćete vremenom izdvojiti jedan ili više omiljenih kome će te se mnogo puta vraćati.
M. K.