Mirandre

Zastanimo na trenutak ili dva. Osvrnimo se oko sebe. Da, istina je da mnogo ljudi oko nas drži u rukama telefon, tablet ili neki drugi savremeni elektronski uređaj koji je u stanju da reprodukuje i tekst i muziku, govor, slike, statične ili u kretanju i pruža nam izvor zabave, informacija ili onoga za čim posežemo iz velikog broja mogućnosti koje nam je ovaj vid tehnologije omogućio. Ali, ako bolje pogledate, ima još ljudi koji sede na klupi u parku i čitaju novine. Ne nosi samo starija populacija knjige sa sobom, onako iz navike. Još uvek se mogu videti plakati po zidovima naših komšijskih kuća. Bilbordi su ukrašeni upečatljivim slikama koje se baš ne zaboravljaju lako, mora se priznati. Naše štamparije još uvek rade „punom parom“. Vekovima su ljudi prenosili rukom pisane poruke i prepisivali tekstove, kraće ili duže što je često bio mukotrpan posao i trajao je dugo. Ove, rukom pisane i prepisivane knjige bile su retke i skupe i samim tim dostupne samo najbogatijima. Potreba za reprodukovanjem većeg broja identičnih kopija postojala je i ljudi su se trudili da reše ovaj problem dovijajući se na razne načine. Glavnu formu ili šablon bilo je potrebno reprodukovati, bilo da se radilo o tekstu ili slici ( ili oba ) na odgovarajuću podlogu. Šablon se izrađivao od različitih materijala, drveta i metala, opeke, kamena isl. Podloge koje su se koristile za ovo prvobitno štampanje bio je prvo papirus a nešto kasnije i papir različitih debljina i kvaliteta. Ljudi su se zaista dugo trudili da pronađu način na koji bi mogli da reprodukuju tekstove i slike u više primeraka a da to ne traje dugo, da se ne pravi svaki put kada je to potrebno novi šablon, da je otisak dobar, da je podloga odgovarajuća i mnogo tehničkih pitanja i dilema je tražilo svoje odgovore i rešenja. U 15. veku Johan Gutemberg je osmislio i konstruisao prvu štamparsku mašinu. Njegova mašina se zasnivala na principu koji se koristio i koristi do današnjih dana – pokretna, izlivena u metalu slova koja su se slagala u reči i mogla se koristiti neograničen broj puta.

Za početak savremenog štamparstva smatra se 1445. godina, kada je počela sa radom umnožavanje tekstova na principu pokretnih slova ručnom štamparskom presom. Gutembergovo otkriće je podstaklo ljude da ubrzano počnu da modernizuju prvobitnu štamparsku presu. Ona je radila tako što je na donju ravnu ploču postavljan list koji se pritiskao drugom ravnom pločom. Ove mašine nazivaju se i zaklopne štamparske mašine. Zaklopne štamparske mašine imale su svoj nedostatak efikasnosti – bilo je veoma teško ostvariti ravnomeran pritisak na potpunoj štampajućoj površini pa otisak nije bio zadovoljavajuć i otisci nisu bili jednaki, što je bila ideja vodilja u konstruisanju ovih mašina. Kasnije je štampa počela da se vrši na mašinama koje su se rotaciono kretale. Ovi prvi oblici štampanja pripadaju tehnici visoke štampe.

Početkom sedamnaestog veka počele su da se štampaju prve novine. Krajem osamnaestog veka počela je sa radom prva štamparska presa napravljena od metala koja je otiskivala i do 200 primeraka na sat. Krajem osamnaestog i na samom početku devetnaestog veka pronađena je tehnika za umnožavanje ravnom štampom – tehnika litografije.

Devetnaesti vek je veoma značajan kada je štampanje u pitanju. Početkom istog dizajnirana je mašina za livenje olovnih slova. Nešto kasnije pronađena je fotografija. Polovinom devetnaestog veka počeo je da se masovno proizvodi papir iz drveta. Istovremeno je počela sa radom prva rotaciona štamparska mašina, koja je omogućila brže vreme štampanja velikog broja otisaka pa je počela da se masovno koristi u štampanju novina sa velikim tiražem. Sa razvojem fotografije, počela je upotreba tehnika za štampanje fotografija. Pred kraj devetnaestog veka počela je da se koristi mašina za slaganje slova.

Prva polovina dvadesetog veka obeležena je automatizacijom postupaka u štamparstvu, primenom foto postupaka, fotoslagajućih mašina, pronalaskom ofset štampe i još nekim važnim momentima koji su „utrli“ put savremenom štamparstvu. Postoji nekoliko štamparskih tehnika koje se koriste, neke od njih od samog početka štamparstva, neke druge savremene ali i nekoliko eksperimentalnih na kojima se još radi u cilju osavremenjivanja postojećih tehnika štampe.

Kada se govori o visokoj štampi potrebno je znati da su štampajući elementi ovde izdignuti, viši u odnosu na neštampajuće po čemu je imenovana ova tehnika. Ovo je najraniji oblik štampe. Odlikuje se oštrinom otiska, koji vrlo jak. U nekim zemljama se i danas koristi kada je potrebno da slova budu visoko kvalitetno odštampana. Nedostatak visoke štampe je taj što se pritisak koji omogućuje štampanje teško može ravnomerno rasporediti što dovodi do nedovoljno kvalitetnog otiska i rasterskih tonova.

Ukoliko želimo da postignemo visok kvalitet otiska i rasterskih tonova posegnućemo za dubokom štampom. Potrebno je naglasiti da je štamparska forma za duboku štampu vrlo komplikovana za izradu i prilično skupa. Pošto se za duboku štampu koriste tehnike obojavanja štamparske forme, ove boje su tečne i imaju mali površinski napon. Ipak, ove boje se upravo zbog ovih svojih osobina sporije suše pa je potrebno da prođu proces obrade i sušenja u specijalnim sušačima koje su u sastavu svake štamparske jedinice.

Ofset ili indirektna štampa je karakteristična za takozvanu ravnu štampu. Boja sa forme ne prenosi se direktno na štampajuću podlogu nego na valjak sa gumenom pokrivkom a onda sa njega na podlogu. Štampajući i neštampajući elementi se nalaze na istom nivou odnosno u istoj ravni ali se razlikuju po svojim karakteristikama, fizičkim i hemijskim a koje se odnose na osobine da privlače ili odbijaju masne materije koje se nalaze u bojama. Na formu se prvo nanose sredstva za vlaženje koja prekrivaju neštampajuće elemente a boja, koja se posle vode nanosi na formu prekriva samo štampajuće elemente i ostavlja željeni otisak.

Propusna ili sito štampa se pokazala kao vrlo jednostavna i postala je poslednjih decenija vrlo popularna jer su mašine koje se koriste pristupačne cenom i tehnikom rukovanja, znači visok stepen autoatizacije omogućava lako rukovanje njima. Forma koja se koristi pri rukovanju sito štampom je od svile, najlona ili poliestera i koja se presvlači nepropusnim slojem, čijim uklanjanjem se proizvodi željeni efekat. Tokom štampanja se kroz štampajuću površinu protiskuje se boja u željenom sloju. Od svih štamparskih tehnika ova omogućuje najdeblje slojeve boje pri štampanju.

Savremeno doba donelo je i donosi nove tehnike štampanja pa je digitalna tehnika uveliko zaživela kao jedan od najrasprostranjenijih vidova korišćenja pri štampanju. Ova tehnika je zasnovana na direktnoj povezanosti kompjutera koji obavlja digitalnu pripremu i mašine koja štampa. Digitalna štampa ima svoje dve podvrste. Prva je statička digitalna štampa i predstavlja onaj klasičan oblik ofset štampe mašinama za štampanje koje imaju u svom sklopu osvetljivač za formu koji je postavljen na cilindru forme. Na taj način forma se osvetljava i razvija u okviru same štamparske mašine. Štampanje je u principu isto kao i kod standardne ofset štampe. Druga potkategorija ili podvrsta digitalnog štampanja je dinamička digitalna štampa. Kod ove podvrste štamparska forma formira se za svaki radni ciklus. Ova štampa je uglavnom beskontaktna, što znači da se pritisak ne upotrebljava kao osnovni štamparski proces prenošenja boje sa forme na materijal koji se štampa. Elektrografija je u osnovi rada ove podvrste digitalne štampe i to znači da se koriste suvi ili važni toneri za štampu. Štampajući i neštampajući materijal razdvaja se u ovom postupku naelektrisavanjem i razelektrisavanjem pojedinih elemenata. Objektivno, štamparska forma u ovom slučaju nalazi se u memoriji kompjutera i fizički ne postoji. Prenosi se direktno na štampajuću podlogu naelektrisanim bojama ili tonerima i željena slika postaje vidljiva tek nakon završenog postupka štampanja.

Šta sve štampamo, želimo odštampano ili mislimo da nikada neće biti prevaziđeno jer samo ako imamo proizvod u rukama, imamo osećaj onog konkretnog i trajnog? Potpun odgovor zahtevao bi mnogo teksta, ali evo nekih detalja, možda vas zaintrigiraju.

Vizit – karte su ranije bile neophodne u pristojnom društvu. Zašto ih ne imati? I nije važno da li su na njima brojevi privatnih ili poslovnih telefona. Pri upoznavanju, ostavićete bolji utisak ako ostavite svoju vizit – kartu nekome sa kome biste iz nekog razloga želeli da ostanete u kontaktu. Pozivnice ili SMS poruke? Čestitke ili e-mail? Saglasićete se da je mnogo prijatnije kada u svom poštanskom sandučetu pronađete čestitku za svoj rođendan ili pozivnicu na venčanje nekoga do koga vam je stalo.

Roll – up baneri su diskretan ali prepoznatljiv detalj koji se pamti i u reklamne svrhe može uveliko pomoći svima onima koji ih imaju.

Autografika je sve popularniji vid reklamiranja i vrlo je efektna. Vozila se kreću, mnogo ljudi ih vidi i primećuje pa zašto ne iskoristiti i ovaj odličan vid reklamiranja?

Brendiranje je još jedan odličan način skretanja pažnje na kvalitet ali i na prisutnost na tržištu, pogotovo ako se prepoznatljiva slika brenda postavi na posećeno mesto, adekvatno odabrano.

Brošure, prospekti, flajeri, zašto ne ponuditi tržištu i ciljnim grupama potrošača štampani oblik, sa fotografijama, cenama i svim eventualnim informacijama koje su potrebne? Nekada je upravo to potrebno da se podsetimo šta smo to i gde videli, a baš bez toga ne možemo zamisliti život…

Šta treba reći o štampanju na tekstilu, majicama koje se toliko rado nose, stoljnjacima ili servijetama, suncobranima, kišobranima… Ukrasna ambalaža sa odštampanim detaljima daće onaj prisni, lični pečat svakome ko se odluči za upotrebu asotrimana ovog tipa.

Promotivni materijal kada se odštampa nekako dobija na autentičnosti. Pisana i odštampana reč ima svoju „težinu“ i verodostojnost, zašto je ne upotrebiti tamo gde je potrebno? Promotivni materijal može biti, pa – sve i svašta, od šolja, USB stikova, upaljača, hemijskih olovaka, torbi i novčanika, sve što vam može pasti na pamet. Na našem tržištu još uvek postoji veliki broj štamparija. Razlog tome je što oni koji ih imaju, vode i rade u njima prepoznaju vrednost ali i moć pisane reči. Snažan je emotivni odgovor svakoga od nas na pisanu reč. Da li je i vama potrebna štamparija koja u svom radu koristi vrhunske mašine i uređaje, najkvalitetniji materijal i zapošljava visoko obučene majstore svog zanata? Želite da poslujete i nastavite da sarađujete samo sa štamparijama čijim pristupom i rezultatima nećete biti samo zadovoljni, već oduševljeni? Pošli biste u potragu, ali odakle krenuti?

Mirandre.com je sajt koji vam obezbeđuje sve potrebne informacije koje su vam potrebne da biste što lakše pronašli baš ono što vam je potrebno – svoju savršenu štampariju. Pretražite Mirandre.com i uverite se da su informacije do kojih ćete doći provereno najbolje. Naći ćete adrese, „kako do nas“ mape u cilju lakšeg snalaženja, brojeve kontakt telefona, e-mail adrese. I to je tek početak vaše pretrage. Sve štamparije koje se na ovom sajtu oglašavaju nude vam kontakte svojih službi za korisnike kao savetodavne pomoći pri izboru. Cela paleta usluga sa specifikacijama proizvoda, objašnjenja pojedinih procesa štampanja, uvid u materijal koji se koristi u radu, načini i vrste štampe, galerije sa obiljem fotografija koje će vas povesti ka pravom izboru. Obavezni su i prisutni i cenovnici usluga, rokovi i načini dostave, promocije proizvoda i preporuke zadovoljnih klijenata. Sve što vam je potrebno da znate i još mnogo više od toga pružiće vam Mirandre.com
J. S.