Mirandre

Kartonska ambalaža sve više je u upotrebi. Njena primena naročito je porasla kada je u pitanju izrada pakovanja za hranu i pića. Jeftina je i veoma praktična. Spada u ekološki najprihvatljivije.

Zbog svojih karakteristika i mnogih prednosti, kartonska ambalaza sve više zamenjuje druge vrste ambalaže, odnosno one koje su napravljene od drugih materijala. Kad god je to moguće, pribegava se upotrebi papirne i kartonske ambalaže. To je naročito primetno u prehrambenoj industriji i u ugostiteljstvu. Razlog tome je karakteristika koja joj je svojstvena, a koju druga vrsta pakovanja, na primer plastična, nemaju. To je otpornost na visoke temperature. Kad kažemo visoke, mislimo na temperaturu ključale vode, a ne neke temperature na kojima se tope metali. Za skladištenje i pakovanje hrane to je sasvim dovoljno.

Razmislite malo, da li ste nekada videli kafu za poneti u plastičnoj čaši. Naravno da niste. Čak i ako postoje neki termosi za kafu koji su izrađeni delom od plastike, to je posebna vrste koja je otporna na više temperature. Ona ne predstavlja ambalažu a jednokratnu upotrebu. Međutim, mnogi svedoče da bez obzira što slovi da je otporna na temperaturu vrele kafe, ipak oseća se miris plastike, što svakako nije dobro. Ali, ovde je svakako reč o ambalaži, a ne o posuđu. Ambalaža i pakovanje od kartona služe da se neki proizvod u njima isporuči, transportuje i eventualno skladišti. Tako da, svakako odgovor je da su kafe za poneti, isto kao i sokovi na točenje u restoranima brze hrane, spakovani u kartonske čaše. Možda ste isto tako primetili da neke od tih čaša dugo čuvaju toplotu. Na taj način topli napitak duže vremena ostaje to što treba da bude – topao. To se postiže tako što se ova posebna vrsta kartonske ambalaže pravi tako da ima duple zidove između kojih je vazduh. To je odlična kombinacija za postizanje toplotne izolacije. Za razliku od ovakve ambalaže, neka druga ne bi mogla da se pohvali ovim svojstvom.



Foto: Pixabay

Šta je sa kartonskom ambalažom za hranu koja se koristi u ugostiteljskim objektima. Primetićete da, na primer, pizza ima posebnu ambalažu čiji su zidovi deblji nego što ima neka slična njoj, ali kojoj nije namena da se u nju pakuje hrana koja bi što duže trebalo da ostane vruća. Tako, na primer u restoranima brze hrane i na kioscima gde se prodaje pica na parče, ako naručite hranu da je odmah jedete onda će ambalaža od kartona biti drugačija od one u koju se ista ta hrana pakuje kada se transportuje za poneti. Reč je o posebnom debljem kartonu koji ima slojeve saća ispunjenog vazdušnim komorama. Cilj je da e obezbedi što bolja toplotna izolacija. Za pakovanje roštilja i još nekih jela u restoranima koristi se kartonska ambalaža koja je iznutra obložena slojem aluminijumske folije. Na ovaj način duže se čuva toplota hrane koja je spakovana. Ovaj sloj pruža i dodatnu zaštitu od curenja ako je u pitanju hrana koja u sebi sadrži deo koji je tačniji. U ovom primeru to bi bilo ulje sa roštilja.

Pored ambalaže u koju se hrana i napici direktno pakuju, tu su i razni kartonski dodaci koji imaju ulogu da nas zaštite od visoke temperature sadržaja. Znate vrlo dobro da uz kartonske čaše u barovima gde se uzimaju razni topli napici za poneti, dobijate i kartonske omotače, tj. uloške u koje stavljate te čaše, a koji služe da Vas zaštite da se ne opečete dok nosite vrelo pakovanje. Isto tako kartonska mabalaža u koju se pakuje hrana koja je vrela, obično je dizajnirana i skrojena tako da ima drške, kako se prsti ne bi ispekli. Ovo je primer toplotne izolacije u dva smera. Ne samo da kartonska amabalaža dugo čuva toplotu namirnica koje su unutra, nego i pruža zaštitu da nam ne bude neprijatno i da nas ta ista toplota ne peče po prstima i šakama dok je nosimo. Pored uložaka i prstenova za čaše, tu su i dodatne jednokratne drške koje se takođe prave od kartona.

Zašto je sve ovo važno? Naime, kartonska ambalaža postaje sve više bitna. Nju lako i jeftino prerađujemo i recikliramo. Njenom upotrebom čuvamo prirodu. Štitimo planetu, zemljište, vazduh i okeane. Naučnici teže ka osvajanju tehnologije uz pomoć koje će naći zamenu plastici. Negde je to moguće, ali u nekim slučajevima razmišlja se o pravljenju veoma gustog kartona tj. papira koji bi imao željena svojstva. U eri kada je ekološka borba na vrhuncu, treba ceniti materijale koje nam je priroda dala i koje je ne zagađuju čak i kad se u njoj nađu. Karton se raspada u prirodi i za to mu nisu potrebne desetine godina kao metalu ili hiljade kao plastici.

Zato, kad god imate moć odlučivanja i izbora u šta ćete spakovati svoj proizvod, birajte papir i karton. Takođe, u ulozi potrošača, kartonsku ambalažu odlažite u posebne kontejnere namenjene reciklaži. Ako ih u Vašem kraju nema, odvojte kartonsku ambalažu i ostavite je sa strane, a ne pomešanu sa ostalim otpadom. Na taj način, skupljači sekundarnih sirovina će ih naći i odneti tamo gde treba jer oni žive od prodaje kartona. Za kraj treba podsetiti da su vazduh i karton u kombinaciji odlični čuvari toplote. Mana kartona je što nije otporan na vlagu, ali kartonska ambalaža koja se koristi za pakovanje napitaka je posebna vrsta koja je prerađena tako da u njoj mogu da se drže tečnosti. Kako ove čaše imaju i poklopce, a oni nisu od kartona, treba naglasiti da je idealna praksa da se oni prilikom bacanja odvoje i bace u poseban kontejner. Ako se ostave zajedno sa kartonskim delom, onda to nije pravilno grupisanje otpada koje će se kasnije preradi za ponovnu upotrebu. Kod nas je ova praksa na dobrovoljnoj bazi, dok postoje zemlje u kojima je obavezno sortiranje smeća. Ušteda je ogroman, a dobrobit za okolinu takođe. Samom upotrebom kartonske ambalaže, mi već puno činom, još kada steknemo naviku i da je bacamo tamo gde treba, naš doprinos će biti potpun.

Pročitajte još:

- Zašto je sve veća potražnja za kartonskom ambalažom

M. K.