Mirandre

Ukoliko se u našem životu, u nekom momentu pojavi potreba za posetom lekaru specijalisti urologu odnosno specijalizovanoj urološkoj ordinaciji, pre svega potrebno je da znamo šta je to urologija kao pojam na koji često nailazimo. Urologija je u svojoj osnovi klinička grana medicine koja tretira i leči oboljenja urinarnih organa a to su bubrezi, uretra i mokraćna bešika i oboljenja na genitalnim organima muškaraca a to su testisi, penis i prostata. Zabluda je da samo muškarci posećuju urološke ordinacije. Podjednako se tretiraju i leče oboljenja urinarnog trakta i kod muškaraca i kod žena.

Uzimajući u obzir da su genitalni odnosno reproduktivni i urinarni trakt vrlo blisko povezani najčešće se dešava da oboljenje zahvati oba trakta istovremeno. To je osnovni razlog da se urologija usko specijalizovano bavi problemima vezanim za zdravlje urogenitalnog trakta.

Urološka praksa kombinuje metode pri tretiranju nehirurških stanja kao što su benigno uvećanje prostate ili infekcije mokraćovoda ili mokraćnih puteva sa stanjima koje zahtevaju hiruršku intervenciju a ta stanja mogu, između ostalih biti stresna inkontinencija ili nesposobnost izlučivanja mokraće, rak prostate ili mokraćne bešike, razni oblici kongenitalne abnormalnosti, kamenje u bubrezima ili raznovrsne traumatske povrede.

Ubrzanim razvojem nauke i tehnologije iz dana u dan osmišljavaju se i proizvode sve savremeniji načini da se invazivnost hirurških zahvata svede na najmanju moguću meru. Svaki specijalista urolog prošao je obuku i primenjuje u svom radu minimalno invazivne zahvate izvedene laparoskopskim, laserskim, robotskim i drugim tehnikama navođenih postupaka. Postoji i primenjuje se čitav niz hirurških postupaka i tehnika koji u svojoj osnovi imaju cilj da omoguće što manje rezova i olakšaju i ubrzaju oporavak pacijenta. Vrlo je zastupljena tehnika laserskog navođenja u realnom vremenu. Urološke ordinacije opremljene su svetlovodnom endoskopskom opremom i različitim vrstama i modelima lasera u tretiranju benignih ali i malignih oboljenja.

Ne treba zaboraviti da se je osnovni pristup ljudskom telu i njegovom lečenju onaj koji podrazumeva naše telo u celini. Vođeni ovim principom urolozi u svom radu često vrlo blisko sarađuju sa drugim kolegama koji su se usko specijalizovali na drugim poljima i u drugim granama medicinske profesije. Sa urologijom su vrlo blisko povezane gastroenterologija, endokrinologija, nefrologija, onkologija, andrologija, pedijatrijska hirurgija, opšta hirurgija, pedijatrijska hirurgija kolorektalna hirurgija, ginekologija i ginekološka hirurgija.

Ova grana medicine je jedna od najtraženijih i najkonkurentnijih specijalnosti u hirurgiji za novopečene lekare.

Statistički gledano, najčešće se lekaru urologu obraćamo usled kamenja u mokraćnim kanalima i bubrezima, blažih i težih oblika infekcija mokraćnih kanala i mokraćne bešike i sve češćim oboljenjima prostate. Vrlo čest razlog zbog kojeg posećujemo urološke ordinacije su brojna maligna oboljenja urogenitalnog sistema-trakta. Idealno bi bilo kada bismo kao vrsta počeli da primenjujemo holistički pristup svom zdravlju. To znači da postanemo svesni uticaja svih aspekata našeg postojanja a sve u cilju boljeg razumevanja svog zdravstvenog stanja, socijalnog statusa i međuljudskih odnosa. Ako brigu o svom zdravlju ispoljimo kroz preventivno delovanje, zdrave životne navike i visok stepen svesti o potrebi očuvanja zdravlja samog po sebi, bićemo u stanju da posetimo urološku ordinaciju bez mnogo straha i bojazni. Pravovremeno postavljena dijagnoza, tačna i eksplicitna može umnogome olakšati postupak lečenja i sprečiti pojavu neželjenih komplikacija ili posledica nakon tretmana benignih oboljenja ali i nakon zahtevnijih oblika tretmana malignih oboljenja urogenitalnog trakta. Često se javljamo urologu kada je naš problem već uznapredovao. Ipak, ako se maligno oboljenje oboljenje otkrije u svojoj najranijoj ili bar ranoj fazi razvoja, ova oboljenja su uglavnom uspešno izlečiva do samog kraja.



S obzirom da je urologija grana medicine koja tretira više od jednog organa ljudskog tela, postoji podela urologije na uskospecijalizovane poddiscipline. Mnoge urološke ambulante zapošljavaju veliki broj supspecijaista za određeno urološko delovanje. Jedna od disciplina urologije je endourologija koja tretira mokraćne puteve operacijama zatvorenog tipa. Ova disciplina koristi sitne instrumente i kamere koje se uvode u mokraćne kanale. Ovaj način je mnogo manje invazivan od otvorenih hirurških zahvata. Baza, temelj endourologije je transuretalna hirurgija. Putem mokraćne cevi dolazi se do većine mokraćnih puteva i time su operacije kamena, tumora urotelijuma, prostate i lakši uretalni zahvati mnogostruko olakšani. Laparoskopske metode u urologiji, zahvaljujući svom brzom razvoju i smanjenju komplikacija pri samoj operaciji a time i lakšem oporavku pacijenta nakon iste sve više potiskuju otvorene hirurške metode. Veoma značajna disciplina i nažalost, sve više tražena je urološka onkologija. Ona podrazumeva hirurške metode lečenja maligniteta na genitourinarnom traktu. Takva oboljenja su npr. rak prostate, testisa, penisa, bubrega, bešike, nadbubrežne žlezde, ali isto tako i kože i potkožnog tkiva i mišića, gde se u pomoć poziva dermatološka onkologija i srodne onkološke discipline. U zapadnim zemljama koriste se tehnike upotrebe robotskog navođenja odnosno robotski potpomognutim operacijama u kombinaciji sa nekim drugim modernim tehnikama i instrumentima pokušavaju da se izbore za što uspešniji i lakši način da se operišu urološki karcinomi. Neurourologija se neposredno bavi mogućnošću kontrolisanja nervnog sistema u okviru genitourinarnog trakta i utiče na stanja koja su dovela do nekontrolisanog ili čak abnormalnog mokrenja. Povreda kičmenog stuba ili kičmene moždine, raznovrsni neurološki poremećaji i bolesti kao što su Parkinsonova bolest, skleroza multyplex, moždani udari mogu da dovedu do poremećaja u radu genitourinarnog trakta. Takvi poremećaji mogu biti veoma teški. Neki od njih su zadržavanje mokraće, urinarna inkontinencija kao suprotnost, prekomerno aktivan detruzor, odnosno disinergija, nesklad i nepodržavanje u funkciji sfinktera detruzora. U neurološkom radu urodinamička ispitivanja nezaobilazna su u dijagnostici kojom se urologija služi. Ukoliko se pokaže da postoji bilo koje oštećenje nervnog sistema, primenjuju se antiholinergička sredstva, povremena samokateterizacija mokraćne bešike, ubrizgavanje botulina u zidove bešike Poremećaj poznat pod nazivom intersticijski cistitis odnosno sindrom bolne mokraćne bešike kao primer jednog od niza poremećaja bolnog i učestalog mokrenja takođe spada u grupu abnormalnosti u radu senzornog nervnog sistema pa i tretman takvih poremećaja spada u domen neurourologije.

S obzirom da nisu sve urološke ordinacije specijalizovane za isto područje delovanja, u njima rade specijalisti i supspecijalisti osposobljeni za specifične tegobe na koje u svom radu nailaze. Kroz prikaz najčešćih tegoba na koje u svom svakodnevnom radu nailaze može se predočiti rad uroloških ordinacija.

Torzija ili uvrtanje testisa čest je slučaj kod dečaka. To je veoma bolno stanje kada se testis uvrne oko svoje vertikalne osi - spermatične vrpce koja do testisa dovodi nerve i krvne sudove. Ovo je izuzetno bolno stanje praćeno mučninom, neretko povraćanjem, jakim crvenilom i otečenim skrotumom, prolivom, glavoboljom, kolabiranjem. Pošto je opšta slika pacijenta toliko loša, prepoznatljiva je iskusnom urologu. Ipak, konačnu dijagnozu doneće nakon ultrazvučnog pregleda i pacijenta uputiti na hitnu hiruršku intervenciju spašavanja testisa od nekroze i ishemijskih promena ukoliko je to moguće ili odstranjivanje testisa ako je potrebno. Svaka urološka ordinacija dobro je opremljena svim savremenim sredstvima u dijagnostici i tretmanu a urolozi su u stanju da ovo stanje prepoznaju na prvi pogled.

Kod dečaka se često pojavljuju ciste tj. apendiksi na jednom ili oba testisa. To su male ciste koje se peteljkom drže za testis. Usled fizičkih aktivnosti peteljka je sklona uvrtanju i tada se cista uveća, okolno tkivo pomodri, postaje bolno na dodiri izaziva otok skrotuma i testisa. Iako klinička slika ovog stanja nije toliko teška, samo stanje nije zanemarivo i tretman je neophodan. Urolog prepoznaje stanje observativnim pregledom, palpacijom i potvrđuje dijagnozu ultrazvučnim pregledom. Stanje se sanira na najmanje invazivan način, metodama kojim raspolaže svaka urološka ordinacija.

Jedan od najstarijih postupaka koji se primenjuje u urološkoj praksi je bužiranje uretre. Uretra ili mokraćna cev je kanal koji odvodi mokraću iz organizma iz mokraćne bešike do otvora na telu. Izuzetno je osetljiv organ kome se pristupa sa apsolutnim oprezom. Često dolazi do njenog suženja i postupkom bužiranja njen volumen se širi i olakšava tegobe pri mokrenju. Ova pojava je mnogo češća kod muškaraca nego kod žena. Tretiranje uretre zahteva od urologa mnogo stručnog znanja, zamašno iskustvo ali i delikatan pristup. Svaka urološka ordinacija opremljena je savremenim tehničkim pomagalima da bi se postupak bužiranja sproveo bez ili sa najmanje posledica. Takvi zahvati uglavnom se vrše ambulantno, poštujući sve standarde u proceduri. Neophodno je pacijenta uputiti u svrhu ovog zahvata, njen tok i upozoriti ga na moguće komplikacije do kojih zahvat može dovesti.

U svom radu urolozi se susreću sa brojnim promenama stanja skrotuma tzv. akutni skrotum. Ovaj pojam je širok i do takve dijagnoze dolazi se mnogobrojnim dijagnostičkim metodama koje uključuju kliničku sliku, anamnezu, laboratorijske analize, fizikalni pregled i palpaciju, ultrazvučni pregled odnosno pregled color dopplerom. Sve navedene dijagnostičke metode usavršene su i ne zahtevaju više mnogo vremena. Sam pojam akutnog skrotuma podrazumeva česte povrede skrozuma i testisa. Tu su i torzije semene vrpce i testikularnih apendiksa o kojima je već bilo reči. Zatim tu su i apscesi testisa, edem testisa, emfizem testisa, hematocela, piocela, neka od težih stanja kao varikocela, hidrocela, i tumori testisa koji je neophodno hirurški obraditi operativnim putem. Većina uroloških operacionih sala u današnje vreme su osavremenjene i poseduju napredne aparate nove generacije.

Nezaobilazno je pomenuti tegobe koje muškarcima svih uzrasta može prouzročiti prostata. Od akutne i hronične upale - prostatitisa, preko njenog uvećanja do raka prostate, ovaj mali organ smešten u samom srcu urogenitalne regije u telu muškaraca veoma često izaziva brojne neprijatne tegobe, kao što su pečenje pri mokrenju, bolovi u donjem delu abdomena, učestalo mokrenje i seksualna disfunkcija. Uzroci pojave tegoba prostate su brojni i često je prostatis u bilo kom obliku izazvan sa više od jednog faktora. Česte prehlade, higijena i opšti uslovi života i rada, neadekvatna ishrana, nedavno preležane infekcije, naglo mršavljenje, fimoza su samo neki od faktora. Urolog posebnu pažnju obraća na tzv.pridružene bolesti kao što su uremija, dijabetes, dugotrajni zatvor ili ciroza jetre. Bakterije čije prisustvo šteti prostati su Escerichia Coli, Enterokok, Klebsiela, Proteus, razne vrste anaeroba odnosno spektar gljivica. Nisu zanemarive polno prenosive bolesti koje kao posledicu imaju disfunkciju prostate. Pored cistoskopije kao dijagnostičke metodi i obavezne analize urina, jedna od najpouzdanijih metoda dijagnostike je biopsija uz kontrolni laboratorijski pregled. Uzimanjem uzorka tkiva može se ustanoviti koja vrsta problema postoji pa se na osnovu nje preporučuje dalji tretman, bilo lekovima ili hirurškom intervencijom. Uzimajući u obzir da je ovo oboljenje veoma često i da je recidiv sveprisutan, vrlo je važno da pacijent ne okleva da poseti urologa. Sa svoje strane urolog je dužan da pacijentu objasni sve karakteristike problema sa kojim se suočava, dijagnostičkim metodama, potrebnim zahvatom kontraindikacijama istog. Od presudnog značaja je česta i uporna kontrola razvoja situacije, na osnovu koje se priprema dalji tok lečenja.

Još jedna česta pojava u urološkoj praksi je pojava kamena u bubregu, mokraćnoj bešici i mokraćnim kanalima. Iskusan urolog prepoznaje na osnovu simptoma kliničke slike pacijenta da li je u pitanju kamen u urogenitalnom traktu. Danas postoji nekoliko metoda odstranjivanja kamena, od onih hemijskim putem do mehaničkog usitnjavanja pa je time operacija izbegnuta. Bilo da se usitnjavanje kamena radi endoskopski ili laserski ovakvi zahvati izvedeni u kvalitetno opremljenim operacionim salama više ne povlače za sobom dugotrajan postoperativni postupak. Takođe je osavremenjen postupak u tretmanu cista koje se javljaju na bubrezim a odnosno policističnih bubrega, koji su u prošlosti bili veoma teško lečivi. Sada se zna da je potrbno pristupiti otkrivanju postojana cista na drugim vitalnim organima i organizovati sistematsko lečenje u celini.

Karcinom bubrega u odnosu na ostale karcinome sa urološkog područja treći po zastupljenosti ali je jedan od najagresivnijih pa tako i najsmrtonosnijih. Ne treba naglašavati potrebu pravovremenog odlaska urologu, znači rutinska kontrola otkriva postojanje promena na bubregu i nema potrebe čekati na pojavu prvih simptoma. To je najbolji način i najdelotvorniji put do izlečenja. Pregled skenerom abdomena, karlice i pluća, pregled magnetnom rezonancom pojedinih delova tela i drugim savremenim dijagnostičkim metodama, sada dostupnim i venom i kvalitetom omogućuje tretman koji prati sve propisane norme u postupku.

Bilo da se radi o bolestima penisa, infertilitetu ili polno prenosivim bolestima, promenama navedenim u tekstu ili samoj sumnji da neko od oboljenja postoji, odlazak urologu je jedini moguć put izlečenja ali i očuvanja zdravlja urogenitalnog trakta.

Pročitajte još:

- Lečenje zapaljenja prostate u urološkoj ordinaciji

J. S.