Registruj se
Prijavi se
Zašto ne treba da se plašite sunca – preporuke iz dermatološke ordinacije
2020-06-18 22:03:08
Kada dođe leto, neizostavna tema je zaštita od sunca. U izvesnim trenucima zapitamo se da li su upozorenja o opasnosti preterana. Šta kažu dermatolozi?
Pre svega, priča o zaštiti od sunca najaktuelnija je kada dani postanu duži, a mi se pripremamo za letnju sezonu. Tada su novinski članci i prilozi u medijima posvećeni ovoj temi. Iako preporuke koje daju dermatoloske ordinacije govore o tome da se od sunca treba zaštiti tokom čitave godine, ipak se o tome najviše priča leti. Razlog je jasan i očigledan. Tokom leta, intenzitet sunčevih zraka je najjači. Indeks UV zračenja je visok, a najkritičniji je središnji deo dana. Šta su UV zraci i zašto se toliko o njima priča. Ultravioletni sunčevi zraci pripadaju delu spektra koji nije vidljiv golim okom. Njihov uticaj je takav da prodiru kroz zaštitni sloj kože i izazivaju oštećenje i starenje ćelija. Opšte je poznato i da prekomerno izlaganje suncu bez zaštite može dovesti do pojave tumora kože. Ali, da li to znači da sunca treba da se klonimo pošto-poto? Zabrinutost je naročito izražena kod roditelja mlađe dece. Stoga su skloni da decu previše štite od sunca. Da li je toliko strah opravdan?
Foto: Pixabay
Dakle, znamo da sunčanje izaziva starenje, ali isto tako znamo i da je sunčeva energija izvor života. Da li onda ima logike da ga se stalno klonimo? Naime, sunčevi zraci neophodni su za stvaranje vitamina D u našem organizmu. On je neophodan za izgradnju naših kostiju. Zato je veoma važno da deca, a i odrasli svakodnevno provedu neko vreme na suncu. Govori se o periodu od minimalno desetak minuta. Kada je ružno vreme, i kada ne moramo da izlazimo iz kuće, dešava se da dane provedemo unutra. Tada nismo izloženi sunčevim zracima. Ali, leti su ovakvi dani ređi. Čak i kad je kišovito, ipak deo sunčeve svetlosti prodire kroz oblake. Nasuprot tome, tokom toplih dana, kada je vedro, provodimo više vremena izloženi suncu. Leti nosimo oskudniju garderobu zahvaljujući kojoj je veća površina kože direktno izložena. Da li je to dobro? Potpuno je pogrešno reći da je to loše i apriori opasno. Upozorenja od dobijanja raka kože neki su shvatili pogrešno i suviše dramatično, pa su otišli u drugu krajnost. Nikad se ne izlažu suncu, a čak i kad to čine koriste najjače zaštitne faktore i nipošto ne izlaze tokom središnjeg dela dana kad je sunce najjače. Na plažu ne idu, ili idu u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim, tj. večernjim satima. Ni u čemu ne treba preterivati. Treba znati da sunčanje povoljno utiče na naše zdravlje i na jačanje imuniteta, pored toga što je neophodno za izgradnju skeletnog sistema.
Svako je osoba za sebe i zato nikada ne treba generalizovati. Opasnost od ozbiljnih oboljenja kože, kao što je melanom, ne preti svakom podjednako. Štaviše, to nije jedan od najučestalijih vidova ove opake bolesti. Pušači imaju neuporedivo više briga nego što je to sunčanje. Njima preti niz drugih ozbiljnih oboljenja, a mnogo manje su pod rizikom da od sunca nadrljaju. Kada se priča o melanomu, treba uzeti u obzir podneblje, bolju kože i očiju i nasledni faktor. Na našem podneblju, ovaj vid tumora nije toliko učestao kao neka druga oboljenja. Razmislite malo, koliko osoba poznajete, ili ste čuli za njih da imaju ovu bolest. Za razliku od nje, mnogo više puta ste čuli da neko ima neku drugu vrstu onkološkog oboljenja. Treba da se koncentrišete na to eliminišete štetne navike ako ih imate i da usvojite zdravu ishranu i način života. Ukoliko se ne bavite sportom, treba da uvrstite fizičku aktivnost u svoju nedeljnu rutinu. Tako ćete duže ostati vitalni i zdravi. Hrana koju unosimo u organizam gradi naše telo. Mi smo ono što jedemo bukvalno. Manje je poznato, da je većina oboljenja u svom korenu povezana sa nepravilnom ishranom. Često je nedostatak nekog važnog vitamina ili minerala koji ne unosimo u dovoljnim količinama putem israne, ustvari primarni uzročnik nekog poremećaja. Ali, da se vratimo na temu. Dakle, kao prvi razlog zašto ne treba da se plašite sunca, tj. da se plašite da ćete dobiti ozbiljno oboljenje zbog sunca, je da ona nisu karakteristična za naše podneblje. Drugi razlog zašto ne treba da se plašite sunca je taj da osobe koje imaju izuzetno svetlu put, svetle oči i veći broj mladeža te koje slove za to da su pod većim rizikom. To, izvučeno iz konteksta zvuči zabrinjavajuće, za Vas, ako spadate u ovu kategoriju. Ali, Vi verovatno imate malo osetljiviju kožu. Zaštitne kreme za sunčanje svakako ćete mazati dok ste na plaži kako ne biste izgoreli. Nećete ležati satima na suncu u sred dana. Ako ste do sad imali priliku da izgorite na suncu, znate koliko te opekotine mogu da budu bolne i neprijatne i da Vam zagorčaju letovanje. Tako da Vi ste već sami po sebi obazriviji. Čak iako imate tamnije oči i kosu, desilo Vam se nekad da ste izgoreli i da ste se lečili pomoću kiselog mleka. Ovakva iskustva su nam za nauk. Nikad ne idemo bez faktora na sunce. Ako legnemo da se sunčamo, sama toplota nam ne dozvoljava da se pržimo satima, jer nam je neprijatno. Kada dođe leto, većina nas hoće da pocrni. Jednostavno, koža izgleda lepše kada je ten tamniji. Crni se na suncu i na plaži, a ne u solarijumu. Ako nečeg treba da se klonite, to su solarijumi. Kreme i sprejevi za samopotamnjivanje su ok, ali oni ne pripremaju vašu kožu za plažu. Kada pocrnimo na suncu onda naša koža zadebljava i štiti nas da ne izgorimo posle. Kada se prskamo sprejevima i mažemo losionima za samopotamnjivanje, onda dobijamo boju u vidu farbe, poput farbe za kolače. Ona se ispira posle nekoliko dana. Mana joj je što kad krene da se skida, ostavlja neujednačene fleke koju tu stoje privremeno, ali izgledaju ružno. Noga izgledaju kao da su prljave. Ali, ako nam treba boja na brzinu kako bismo mogli da obučemo šorts ili suknju, svakako da je na početku leta zgodno malo namazati neki od ovih losiona.
Treći razlog zašto ne treba da se plašite sunca je genetika. Ako nemate nikog u porodici ko je imao tumor kože, onda je vaša šansa da ga dobijete mala. Nasuprot tome, ako imate nekog bliskog srodnika koji je imao ovo oboljenje, Vi ste već upoznati sa rizicima i bili ste u dermatološkoj ordinaciji na pregledu. Urađena Vam je dermatoskopija. Dobili ste preporuke od dermatologa kako da se ponašate. Verovatno idete i na preventivne preglede i redovne kontrole u odabranu dermatološku ordinaciju. Ali, pošto je ovakvih osoba manje i ako vi niste jedna od njih, eto Vam još jedan razlog da ne paničite.
Zato slušajte svoje telo. Ako idete na more, uživajte u suncu i dobijte lepu preplanulu boju. Koristite jači zaštitni faktor u početku, a kasnije pređite na slabiji kad pocrnite. Uživajte u svakom trenutku bez bojazni. Nemojte se pržiti i izležavati satima ili raditi nešto što Vam ne prije. Nemojte ni forsirati dobijanje boje što pre jer tako ćete izgoreti. Budite umereni u svemu. Koliko god da pocrnite budite zadovoljni jer poenta letovanja je da se lepo provedete i odmorite, a ne da budete pod nekom presijom da morate da pocrnite.
Pročitajte još:
- Opasni mladeži - pregled u dermatološkoj ordinaciji
M. K.
Pre svega, priča o zaštiti od sunca najaktuelnija je kada dani postanu duži, a mi se pripremamo za letnju sezonu. Tada su novinski članci i prilozi u medijima posvećeni ovoj temi. Iako preporuke koje daju dermatoloske ordinacije govore o tome da se od sunca treba zaštiti tokom čitave godine, ipak se o tome najviše priča leti. Razlog je jasan i očigledan. Tokom leta, intenzitet sunčevih zraka je najjači. Indeks UV zračenja je visok, a najkritičniji je središnji deo dana. Šta su UV zraci i zašto se toliko o njima priča. Ultravioletni sunčevi zraci pripadaju delu spektra koji nije vidljiv golim okom. Njihov uticaj je takav da prodiru kroz zaštitni sloj kože i izazivaju oštećenje i starenje ćelija. Opšte je poznato i da prekomerno izlaganje suncu bez zaštite može dovesti do pojave tumora kože. Ali, da li to znači da sunca treba da se klonimo pošto-poto? Zabrinutost je naročito izražena kod roditelja mlađe dece. Stoga su skloni da decu previše štite od sunca. Da li je toliko strah opravdan?
Dakle, znamo da sunčanje izaziva starenje, ali isto tako znamo i da je sunčeva energija izvor života. Da li onda ima logike da ga se stalno klonimo? Naime, sunčevi zraci neophodni su za stvaranje vitamina D u našem organizmu. On je neophodan za izgradnju naših kostiju. Zato je veoma važno da deca, a i odrasli svakodnevno provedu neko vreme na suncu. Govori se o periodu od minimalno desetak minuta. Kada je ružno vreme, i kada ne moramo da izlazimo iz kuće, dešava se da dane provedemo unutra. Tada nismo izloženi sunčevim zracima. Ali, leti su ovakvi dani ređi. Čak i kad je kišovito, ipak deo sunčeve svetlosti prodire kroz oblake. Nasuprot tome, tokom toplih dana, kada je vedro, provodimo više vremena izloženi suncu. Leti nosimo oskudniju garderobu zahvaljujući kojoj je veća površina kože direktno izložena. Da li je to dobro? Potpuno je pogrešno reći da je to loše i apriori opasno. Upozorenja od dobijanja raka kože neki su shvatili pogrešno i suviše dramatično, pa su otišli u drugu krajnost. Nikad se ne izlažu suncu, a čak i kad to čine koriste najjače zaštitne faktore i nipošto ne izlaze tokom središnjeg dela dana kad je sunce najjače. Na plažu ne idu, ili idu u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim, tj. večernjim satima. Ni u čemu ne treba preterivati. Treba znati da sunčanje povoljno utiče na naše zdravlje i na jačanje imuniteta, pored toga što je neophodno za izgradnju skeletnog sistema.
Svako je osoba za sebe i zato nikada ne treba generalizovati. Opasnost od ozbiljnih oboljenja kože, kao što je melanom, ne preti svakom podjednako. Štaviše, to nije jedan od najučestalijih vidova ove opake bolesti. Pušači imaju neuporedivo više briga nego što je to sunčanje. Njima preti niz drugih ozbiljnih oboljenja, a mnogo manje su pod rizikom da od sunca nadrljaju. Kada se priča o melanomu, treba uzeti u obzir podneblje, bolju kože i očiju i nasledni faktor. Na našem podneblju, ovaj vid tumora nije toliko učestao kao neka druga oboljenja. Razmislite malo, koliko osoba poznajete, ili ste čuli za njih da imaju ovu bolest. Za razliku od nje, mnogo više puta ste čuli da neko ima neku drugu vrstu onkološkog oboljenja. Treba da se koncentrišete na to eliminišete štetne navike ako ih imate i da usvojite zdravu ishranu i način života. Ukoliko se ne bavite sportom, treba da uvrstite fizičku aktivnost u svoju nedeljnu rutinu. Tako ćete duže ostati vitalni i zdravi. Hrana koju unosimo u organizam gradi naše telo. Mi smo ono što jedemo bukvalno. Manje je poznato, da je većina oboljenja u svom korenu povezana sa nepravilnom ishranom. Često je nedostatak nekog važnog vitamina ili minerala koji ne unosimo u dovoljnim količinama putem israne, ustvari primarni uzročnik nekog poremećaja. Ali, da se vratimo na temu. Dakle, kao prvi razlog zašto ne treba da se plašite sunca, tj. da se plašite da ćete dobiti ozbiljno oboljenje zbog sunca, je da ona nisu karakteristična za naše podneblje. Drugi razlog zašto ne treba da se plašite sunca je taj da osobe koje imaju izuzetno svetlu put, svetle oči i veći broj mladeža te koje slove za to da su pod većim rizikom. To, izvučeno iz konteksta zvuči zabrinjavajuće, za Vas, ako spadate u ovu kategoriju. Ali, Vi verovatno imate malo osetljiviju kožu. Zaštitne kreme za sunčanje svakako ćete mazati dok ste na plaži kako ne biste izgoreli. Nećete ležati satima na suncu u sred dana. Ako ste do sad imali priliku da izgorite na suncu, znate koliko te opekotine mogu da budu bolne i neprijatne i da Vam zagorčaju letovanje. Tako da Vi ste već sami po sebi obazriviji. Čak iako imate tamnije oči i kosu, desilo Vam se nekad da ste izgoreli i da ste se lečili pomoću kiselog mleka. Ovakva iskustva su nam za nauk. Nikad ne idemo bez faktora na sunce. Ako legnemo da se sunčamo, sama toplota nam ne dozvoljava da se pržimo satima, jer nam je neprijatno. Kada dođe leto, većina nas hoće da pocrni. Jednostavno, koža izgleda lepše kada je ten tamniji. Crni se na suncu i na plaži, a ne u solarijumu. Ako nečeg treba da se klonite, to su solarijumi. Kreme i sprejevi za samopotamnjivanje su ok, ali oni ne pripremaju vašu kožu za plažu. Kada pocrnimo na suncu onda naša koža zadebljava i štiti nas da ne izgorimo posle. Kada se prskamo sprejevima i mažemo losionima za samopotamnjivanje, onda dobijamo boju u vidu farbe, poput farbe za kolače. Ona se ispira posle nekoliko dana. Mana joj je što kad krene da se skida, ostavlja neujednačene fleke koju tu stoje privremeno, ali izgledaju ružno. Noga izgledaju kao da su prljave. Ali, ako nam treba boja na brzinu kako bismo mogli da obučemo šorts ili suknju, svakako da je na početku leta zgodno malo namazati neki od ovih losiona.
Treći razlog zašto ne treba da se plašite sunca je genetika. Ako nemate nikog u porodici ko je imao tumor kože, onda je vaša šansa da ga dobijete mala. Nasuprot tome, ako imate nekog bliskog srodnika koji je imao ovo oboljenje, Vi ste već upoznati sa rizicima i bili ste u dermatološkoj ordinaciji na pregledu. Urađena Vam je dermatoskopija. Dobili ste preporuke od dermatologa kako da se ponašate. Verovatno idete i na preventivne preglede i redovne kontrole u odabranu dermatološku ordinaciju. Ali, pošto je ovakvih osoba manje i ako vi niste jedna od njih, eto Vam još jedan razlog da ne paničite.
Zato slušajte svoje telo. Ako idete na more, uživajte u suncu i dobijte lepu preplanulu boju. Koristite jači zaštitni faktor u početku, a kasnije pređite na slabiji kad pocrnite. Uživajte u svakom trenutku bez bojazni. Nemojte se pržiti i izležavati satima ili raditi nešto što Vam ne prije. Nemojte ni forsirati dobijanje boje što pre jer tako ćete izgoreti. Budite umereni u svemu. Koliko god da pocrnite budite zadovoljni jer poenta letovanja je da se lepo provedete i odmorite, a ne da budete pod nekom presijom da morate da pocrnite.
Pročitajte još:
- Opasni mladeži - pregled u dermatološkoj ordinaciji
M. K.
