Registruj se
Prijavi se
Alternativa staračkom domu
2021-03-19 22:01:56
Alternativa staračkom domu nešto o čemu mnogi razmišljaju. Svako ko se našao u situaciji kada treba da nađe sestru koja će da brine o ostarelom roditelju koji živi sam, shvatio je da se tu javlja nekoliko izbora.
Rešenje koje svima prvo pada na pamet su staracki domovi koji nude zbrinjavanje i medicinku negu. Ali, tu se javlja jedno čuveno ali. Pitajte nekog ko nikad nije imao dodirnih tačaka sa staračkim domovima, šta o njima misli. Kada kažem da nije imao dodirnih tačaka, mislimo na to da ni u svom okruženju nema prijatelje ili poznanike koji imaju nekog svog ko je smešten u dom. Dakle, dom za stare ili starački dom je pojam koji lebdi u vazduhu, stoji na papiru i o njemu se ima neki stav, kao o bilo čemi drugom. Neko je neutralan, ne zaleće se sa osudom ili odbranom. Drugi pak stavljaju negativan predznak, a treći pozitivan. Od čega je nastao stav i kako se izgradilo uverenje, bilo koje vrste, sve zavisi od slučaja do slučaja. Mahom, ono nastaje vaspitanjem ili onim što je viđeno u porodici. Ako ste kao dete imali bake i deke, i ako s njima već prošli to da su zašli u doba kada su zdravstveno zavisni od drugih, onda ste imali priliku da vidite kako se s tim nose vaši roditelji. Ali, ako niste imali ovakve primere, ili su vam bake i deke još mladi, onda ste baš u onoj grupi koja nije mogla da izgradi stav na osnovu ličnog primera ili bliskog primera. S tim u vezi je i opredeljenje koje imate prema nezi starih lica. Negde ste čuli neko mišljenje, možda i nesvesno, usput, koje je zaslužno za stav koji danas imate. Međutim, niko ne može znati da li ćete i dalje imati isti stav kada se vi lično nađete u situaciji da o tome treba da odlučujete. Dobro je poznato da stari ljudi sami odlučuju o tome da li će ići u dom ili ne. O tome ne odlučuju ni deca ni unuci, niti drugi srodnici. Neko drugi odlučuje umesto stare osobe jedino ako ona ima zakonskog staratelja. U svakom drugom slučaju, sama stara osoba treba da da svoj jasan i nedvosmislen voljni pristanak.
Eto, pozitivna i negativna mišljenja o domovima za stare se iz godine godinu menjaju. Sva je više osoba koje su nekad bile protivnici, ali su ih vremenom prihvatile. Našavši se u situaciji gde nemaju izbora, ili im je izbor da žrtvuju sebe i svoje porodice zarad pružanja brige starom roditelju, stavovi su se promenili. Čak i tad, i da hoće da se žrtvuju, ne mogu, jer imaju svoj posao od koga žive i ne mogu da budu stalno na usluzi svom starom roditelju koga treba čuvati non-stop, kao da je dete. Ako je nepokretan, ne može biti sam, dok je dete na poslu, tj. veći deo dana. Čak i da radi od kuće, posao je posao i ne može se stalno prekidati, onda od rada nema ništa. Dolazimo do tačke u kojoj su jedine opcije da se neko angažuje ili da se ide u starački dom. Ali, još koja reč o žrtvi – ona je loša i nezdrava. Niko ko nije srećan ne može usrećiti nekog drugog. Pojam žrtve je loš i energetski a i praktično. Niko ne treba da bude ničija žrtva.
Foto: Pixabay
Dakle, starački dom ili alternativa. Ovde je reč o alternativi, pa da vidimo kako ona izgleda. Na primer, osoba živi sama i ne može samostalno da izlazi napolje jer je polupokretna i treba joj pomoć. Dementna je i može lako da se desi da odluta negde i da se izgubi. Ili nije dementna, ali ne može da hoda bez tuđe pomoći. Čak i da može da izlazi napolje, možda je nestabilna i često pada. Ako živi u kraju koji je brdovit i valovit, i ima više stepeništa oko zgrade, neko stalno mora da bude uz nju. Dakle, potrebno je da se angažuje osoba koja će svakodnevno da obilazi baku ili deku i da je šeta. Treba da joj spremi hranu i donese. Treba da joj pomogne ko kupanja. Treba da joj spremi stan i da redovno sve počisti, opere veš … Praktično da radi sve kućne poslove. Ako sve ovo ne može da radi jedna osoba, ona treba angažovati više njih. Pored toga, baka i deka noću ostaju sami. Ako su došli do zdravstvene faze u kojoj ne mogu da budu sami ni mali, i gde ne mogu ni noću da ostaju sami, onda je situacija još komplikovanije. Treba angažovati nekog ko će dežurati noću. Koncepcija je ista kao starački dom, s tim što su baka ili deka sve vreme kod kuće. Ako žive u stanu koji nema lift, otežano im je izlaženje napolje. Svakodnevne šetnje se proređuju. U ovakvim varijantama idealne su prizemne kuće sa dvorištima, gde baka i deka lako izlaze napolje na vazduh. Ravničarski kraj bolji je od planinskog zbog lakoće kretanja, ali u planinskom je čistiji vazduh. Kada je reč o gradu, onda je teže naći mesto koje je geografski pogodno, tj. ima idealan reljef za stariju osobu. Kućica sa dobrim grejanjem, ravna, bez stepeništa, sa dvorištem, idealna je za smeštaj. Alternativa u gradu su stanovi u prizemlju, ali u kraju gde nema mnogo uzbrdica i nizbrdica. Čak i prizemlja imaju par stepenika. Zgrada treba da ima svugde gelendere, ili rampe za kolica i hodalice ako se koriste ova pomagala. Zimi redovno treba da bude očišćen led i sneg. Ako je reč o kući sa dvorištem, redovno ga treba održavati, tj. plaćati nekog ko će da kosi travu, sadi cveće i uređuje baštu. Nadamo se da u komšiluku ima zanimljivog društva za baku ili deku kako ne bi bili sami. Lepo je biti u svojoj uređenoj kući i imati negovateljice, spremačice i baštovane, ali treba imati i prijatelje sličnog godišta. Sve ovde opisano je preslikan starački dom. Ima punu privatnih, koji su veoma lepo uređeni i vrlo kvalitetni. Sve to napraviti kod svoje kuće, košta mnogo više, nego odlazak u dom. Dobija se saznanje da su baka ili deka kod svoje kuće. Nemaju stalno društvo svojih vršnjaka. Da bi se sve ovo organizovalo, moguće da treba da se iznajmi kuća ili stan ili da se postojeći prodaju i da se kupi nešto što je pogodnije trećem dobu. Lokacija treba da bude što bliže deci, da bi lakše i brže dolazila, nevezano od gužve u gradu. U zavisnosti od početne tačke, nekog ovo košta više, nekog manje, ali u zbiru skuplje je nego najskuplji starački dom. Ko je spreman toliko da plati, sve to već ima u skupljim domovima gde osoba može biti u svom izdvojenom delu, ako neko ima nešto protiv deljenih soba, dvokrevetnih i trokrevetnih.
Ako baka ili deka sad žive u stanu koji nije baš pogodan za starost, jer je na spratu, u valovitom kraju, nema lifta i ima dosta stepeništa oko zgrade, onda je preseljenje nužno u nekom momentu. U suprotnom, doći će do tačke kada neće moći da izađe napolje uopšte jer bez lifta, nema izlaska ni u kolicima ni sa hodalicom. Kad već treba da se seli, novac koji će se dati za kiriju plus sve moguće negovateljice daleko će nadmašiti cifre u staračkim domovima, a bile bi veće od preseljenja u najskuplji dom za stare i to u sopstveni apartman, sa uključenom negom 24 časa i kvalitetnim obrocima.
Neko ima bolju polaznu tačku, ako baka ili deka već žive u stanu ili kući koji je pogodan za starost. Ipak, troškovi oko nege su veliki. Svako se snalazi na svoj način, tu je i opcija prijema stanara koji će besplatno stanovati u delu kuće ili stana, ali da se za uzvrat noću staraju o baki ili deki. Ovo može biti neki rođak, a kvalitet ovog aranžmana zavisi od toga o kakvoj je osobi reč i koliko je pouzdana i motivisana da to radi. Ne treba zaboraviti da pored svih troškova i dalje postoje računi za struju i slično. Sve kad se sabere, troškovi starije osobe kojoj treba nega, sprovedena u kućnim uslovima, veoma su veliki. Kvalitet života je isti ili čak lošiji nego u najboljem domu za stare. Tako da, neka svako napravi svoj plan i svoju računicu.
Pročitajte još:
Šta nude najjeftiniji starački domovi
M. K.
Rešenje koje svima prvo pada na pamet su staracki domovi koji nude zbrinjavanje i medicinku negu. Ali, tu se javlja jedno čuveno ali. Pitajte nekog ko nikad nije imao dodirnih tačaka sa staračkim domovima, šta o njima misli. Kada kažem da nije imao dodirnih tačaka, mislimo na to da ni u svom okruženju nema prijatelje ili poznanike koji imaju nekog svog ko je smešten u dom. Dakle, dom za stare ili starački dom je pojam koji lebdi u vazduhu, stoji na papiru i o njemu se ima neki stav, kao o bilo čemi drugom. Neko je neutralan, ne zaleće se sa osudom ili odbranom. Drugi pak stavljaju negativan predznak, a treći pozitivan. Od čega je nastao stav i kako se izgradilo uverenje, bilo koje vrste, sve zavisi od slučaja do slučaja. Mahom, ono nastaje vaspitanjem ili onim što je viđeno u porodici. Ako ste kao dete imali bake i deke, i ako s njima već prošli to da su zašli u doba kada su zdravstveno zavisni od drugih, onda ste imali priliku da vidite kako se s tim nose vaši roditelji. Ali, ako niste imali ovakve primere, ili su vam bake i deke još mladi, onda ste baš u onoj grupi koja nije mogla da izgradi stav na osnovu ličnog primera ili bliskog primera. S tim u vezi je i opredeljenje koje imate prema nezi starih lica. Negde ste čuli neko mišljenje, možda i nesvesno, usput, koje je zaslužno za stav koji danas imate. Međutim, niko ne može znati da li ćete i dalje imati isti stav kada se vi lično nađete u situaciji da o tome treba da odlučujete. Dobro je poznato da stari ljudi sami odlučuju o tome da li će ići u dom ili ne. O tome ne odlučuju ni deca ni unuci, niti drugi srodnici. Neko drugi odlučuje umesto stare osobe jedino ako ona ima zakonskog staratelja. U svakom drugom slučaju, sama stara osoba treba da da svoj jasan i nedvosmislen voljni pristanak.
Eto, pozitivna i negativna mišljenja o domovima za stare se iz godine godinu menjaju. Sva je više osoba koje su nekad bile protivnici, ali su ih vremenom prihvatile. Našavši se u situaciji gde nemaju izbora, ili im je izbor da žrtvuju sebe i svoje porodice zarad pružanja brige starom roditelju, stavovi su se promenili. Čak i tad, i da hoće da se žrtvuju, ne mogu, jer imaju svoj posao od koga žive i ne mogu da budu stalno na usluzi svom starom roditelju koga treba čuvati non-stop, kao da je dete. Ako je nepokretan, ne može biti sam, dok je dete na poslu, tj. veći deo dana. Čak i da radi od kuće, posao je posao i ne može se stalno prekidati, onda od rada nema ništa. Dolazimo do tačke u kojoj su jedine opcije da se neko angažuje ili da se ide u starački dom. Ali, još koja reč o žrtvi – ona je loša i nezdrava. Niko ko nije srećan ne može usrećiti nekog drugog. Pojam žrtve je loš i energetski a i praktično. Niko ne treba da bude ničija žrtva.
Dakle, starački dom ili alternativa. Ovde je reč o alternativi, pa da vidimo kako ona izgleda. Na primer, osoba živi sama i ne može samostalno da izlazi napolje jer je polupokretna i treba joj pomoć. Dementna je i može lako da se desi da odluta negde i da se izgubi. Ili nije dementna, ali ne može da hoda bez tuđe pomoći. Čak i da može da izlazi napolje, možda je nestabilna i često pada. Ako živi u kraju koji je brdovit i valovit, i ima više stepeništa oko zgrade, neko stalno mora da bude uz nju. Dakle, potrebno je da se angažuje osoba koja će svakodnevno da obilazi baku ili deku i da je šeta. Treba da joj spremi hranu i donese. Treba da joj pomogne ko kupanja. Treba da joj spremi stan i da redovno sve počisti, opere veš … Praktično da radi sve kućne poslove. Ako sve ovo ne može da radi jedna osoba, ona treba angažovati više njih. Pored toga, baka i deka noću ostaju sami. Ako su došli do zdravstvene faze u kojoj ne mogu da budu sami ni mali, i gde ne mogu ni noću da ostaju sami, onda je situacija još komplikovanije. Treba angažovati nekog ko će dežurati noću. Koncepcija je ista kao starački dom, s tim što su baka ili deka sve vreme kod kuće. Ako žive u stanu koji nema lift, otežano im je izlaženje napolje. Svakodnevne šetnje se proređuju. U ovakvim varijantama idealne su prizemne kuće sa dvorištima, gde baka i deka lako izlaze napolje na vazduh. Ravničarski kraj bolji je od planinskog zbog lakoće kretanja, ali u planinskom je čistiji vazduh. Kada je reč o gradu, onda je teže naći mesto koje je geografski pogodno, tj. ima idealan reljef za stariju osobu. Kućica sa dobrim grejanjem, ravna, bez stepeništa, sa dvorištem, idealna je za smeštaj. Alternativa u gradu su stanovi u prizemlju, ali u kraju gde nema mnogo uzbrdica i nizbrdica. Čak i prizemlja imaju par stepenika. Zgrada treba da ima svugde gelendere, ili rampe za kolica i hodalice ako se koriste ova pomagala. Zimi redovno treba da bude očišćen led i sneg. Ako je reč o kući sa dvorištem, redovno ga treba održavati, tj. plaćati nekog ko će da kosi travu, sadi cveće i uređuje baštu. Nadamo se da u komšiluku ima zanimljivog društva za baku ili deku kako ne bi bili sami. Lepo je biti u svojoj uređenoj kući i imati negovateljice, spremačice i baštovane, ali treba imati i prijatelje sličnog godišta. Sve ovde opisano je preslikan starački dom. Ima punu privatnih, koji su veoma lepo uređeni i vrlo kvalitetni. Sve to napraviti kod svoje kuće, košta mnogo više, nego odlazak u dom. Dobija se saznanje da su baka ili deka kod svoje kuće. Nemaju stalno društvo svojih vršnjaka. Da bi se sve ovo organizovalo, moguće da treba da se iznajmi kuća ili stan ili da se postojeći prodaju i da se kupi nešto što je pogodnije trećem dobu. Lokacija treba da bude što bliže deci, da bi lakše i brže dolazila, nevezano od gužve u gradu. U zavisnosti od početne tačke, nekog ovo košta više, nekog manje, ali u zbiru skuplje je nego najskuplji starački dom. Ko je spreman toliko da plati, sve to već ima u skupljim domovima gde osoba može biti u svom izdvojenom delu, ako neko ima nešto protiv deljenih soba, dvokrevetnih i trokrevetnih.
Ako baka ili deka sad žive u stanu koji nije baš pogodan za starost, jer je na spratu, u valovitom kraju, nema lifta i ima dosta stepeništa oko zgrade, onda je preseljenje nužno u nekom momentu. U suprotnom, doći će do tačke kada neće moći da izađe napolje uopšte jer bez lifta, nema izlaska ni u kolicima ni sa hodalicom. Kad već treba da se seli, novac koji će se dati za kiriju plus sve moguće negovateljice daleko će nadmašiti cifre u staračkim domovima, a bile bi veće od preseljenja u najskuplji dom za stare i to u sopstveni apartman, sa uključenom negom 24 časa i kvalitetnim obrocima.
Neko ima bolju polaznu tačku, ako baka ili deka već žive u stanu ili kući koji je pogodan za starost. Ipak, troškovi oko nege su veliki. Svako se snalazi na svoj način, tu je i opcija prijema stanara koji će besplatno stanovati u delu kuće ili stana, ali da se za uzvrat noću staraju o baki ili deki. Ovo može biti neki rođak, a kvalitet ovog aranžmana zavisi od toga o kakvoj je osobi reč i koliko je pouzdana i motivisana da to radi. Ne treba zaboraviti da pored svih troškova i dalje postoje računi za struju i slično. Sve kad se sabere, troškovi starije osobe kojoj treba nega, sprovedena u kućnim uslovima, veoma su veliki. Kvalitet života je isti ili čak lošiji nego u najboljem domu za stare. Tako da, neka svako napravi svoj plan i svoju računicu.
Pročitajte još:
Šta nude najjeftiniji starački domovi
M. K.
