Registruj se
Prijavi se
Bezbednost dece u dečijim igraonicama
2020-06-30 17:34:55
Kakva je bezbednost u dečijim igraonicama kada je u pitanju zaštita od povreda tokom igre? Istražujemo da li su igračke i oprema u njima sigurne za bezbrižnu i gru i šta to izdvaja dečije igraonice u odnosu na druga mesta na kojima se deca zajednički mogu družiti i igrati.
Bezbednost koju pružaju decije igraonice možemo sagledati iz nekoliko aspekata. Kada pričamo o bezbednosti dece generalno, mislimo na njihovu fizičku sigurnost u svakom smislu. Biti bezbedan znači stvoriti sve uslove u kojima ne može doći do neželjenih situacija koja narušavaju zdravlje i sigurnost. Šta to zapravo znači? Najjednostavnije je da počnemo od pitanja da li dete može da se povredi dok se igra u dečijoj igraonici. Ovo je nešto što mnogi roditelji glasno ili u sebi pitaju. Bez obzira na uzrast deteta, uvek razmišljaju o tome da li su tobogani, penjalice i lavirinti dovoljno sigurni za decu. Brine ih da se ne povrede. Nekada penjalice i tobogani i razni tuneli za provlačenje mogu biti na visini od par metara. Svakako, moraju biti dobro ograđeni kako se ne bi desilo da neko dete padne i povredi se. Oprema za dečije igraonice je takva da se prilikom projektovanja na prvom mestu mislilo na bezbednost dece dok se igraju. Za izradu su korišćeni čvrsti i kvalitetni materijali, a i sam proizvod kao celina testiran je i morao je proći stroge standarde kvaliteta i sigurnosti. Što se visine i ograda tiče tu nema bojazni. Pored klasičnih ograda, postoje mreže i zidići koji omogućavaju da i mlađa deca, koja su manje spretna od starije, nemaju gde da se provuku i padnu sa penjalice ili tobogana.
Foto: Pixabay
Pored toga, treba sagledati i od kakvih materijala su napravljene igračke, tj. elementi igrališta koja su ugrađena u igraonice. Nije samo važno da dete nema odakle da padne već i da nema na šta da se udari dok trčkara okolo, igra se, penje na tobogane i provlači kroz lavirinte. Zato je svaka ivica obložena debelim sunđerima koji preko imaju posebnu pvc presvlaku kako bi bili glatki i ako bi se sa lakoćom brisali i čistili. To ste već sigurno videli više puta. Deca mogu da se zanesu u svojoj igri. Ponekad razdragano jure unaokolo ne mareći za prepreke koje im se na putu nađu. Isto tako, dešava se da ne umeju da procene dobro razdaljinu. Zato se desi i da se udare u stub ili zid. U ovim situacijama deca su bezbednija u dečijim igraonicama nego u kućama ili stanovima. Možda postoji neko ko je stubove i zidove u kući ili stanu obložio zaštitnim sunđerima, ali sumnjamo da takvih ima puno. Štaviše, ne verujemo da postoji iko ko je bukvalno sve zidove, ćoškove i stubove mogao da zaštiti. Neko je možda to uradio u dečijoj sobi, ali po celom stanu i naročito kući – teško. Svakako da nad decom treba stalno bdeti i da ih ne treba ispuštati iz vida. Naročito kada su mala. Ona nemaju dobru koordinaciju pokreta. Centri koji kontrolišu i proračunavaju rastojanje nisu dovoljno razvijeni u mlađem uzrastu. U dečijim igraonicama se mislilo o svemu tome. Kako da se napravi mesto na kom može da se igra veći broj dece istovremeno? Iako su tu stalno animatori i hostese, odnosno osobe koje su zadužene da se igraju sa decom i da paze na njih, ipak, prostor mora da pruži preduslove potpune bezbednosti. Bolje rečeno, prostor treba da bude takav da se unapred eliminišu sve eventualne potencijalne opasnosti. Na taj način minimizira se mogućnost i verovatnoća da se dete povredi u igraonici. Tu su i druga deca, a to je dodatni izazov. Ona se nekad udare tako što u igri slučajno nalete jedno na drugo. To se katkad ne može sprečiti, ali ako se poštuju pravila igre, onda se to ređe dešava. Animatori u dečijim igraonicama su tu da naprave raspored i da vode računa o tome kako se deca igraju. Na taj način oni mogu da uoče opasnost ako uvide da dvoje dece često jurcaju u pravcu jedno ka drugom. Sudaranja, guranja i slučajna udaranja sprečavaju tako što prave distancu među decom. Isto tako, hostese i animatori organizuju igre u kojima učestvuje više dece.
Prilikom proslave rođendana u dečijim igraonicama deca se animiraju tako što se za njih organizuje niz igara koje su prilagođene njihovom uzrastu. Tokom rođendanskih žurki u dečijoj igraonici imamo prave male igre bez granica. Niz igara koje su unapred osmišljene sprovode se tako da je deci stalno zanimljivo. Za svakog ima po nešto. Među gostima ima i dečaka i devojčica, tako da su igre prilagođene i jednima i drugima. Svako dete ima neko svoje posebno interesovanje. Dečaci mahom više vole sport, a devojčice muziku i pevanje, mada ni tu nema striktnih pravila. Svakako, program se kreira tako da nijednom detetu ne bude dosadno nikad. Svako od njih ima igru koju više voli, ali one su uvek, na neki način, univerzalne, tako da nikome nije dosadno. Sportske igre ili igre koje uključuju ples, podrazumevaju da se deca kreću, jure. Trče, skaču i igraju. Animatori strogo vode računa o rasporedu i prostoru koji je namenjen nekoj igri. Cilj je da mesta za svakog ima dovoljno i da se tokom ovih malih takmičenja ne dešavaju neželjene situacije, tj. da se neko sudari ili povredi na sličan način. Ovo je samo još jedan u nizu razloga zašto roditelji najviše vole da organizuju rođendane svojoj deci upravo u dečijim igraonicama.
Kada su u pitanju igraonice na otvorenom, tj. one koje osim zatvorenog dela imaju i dvorište opremljeno za igru, priča o bezbednosti se nastavlja u istom smeru. Bašte dečijih igraonica su najomiljenija mesta za proslavu letnjih rođendana, ili prolećnih i jesenjih kad je temperatura dovoljno visoka, a vremenski uslovi zadovoljavajući. Ali, isto tako, bašte u dečijim igraonicama su savršeno mesto da se sve mame nađu i popiju kafu dok se deca bezbedno igraju pred njihovim očima. Igrališta na otvorenom u sklopu dečije igraonice su veoma bezbedna. Za razliku od javnih parkova gde nemamo svugde tartan preko sloja betona, ovde je podloga presvučena upravo najkvalitetnijim debelim gumiranim slojem. On amortizuje padove i sprečava da udarac zaboli. Nema ni odakle da se padne, jer tobogani nisu visoki, a svejedno su dobro zaštićeni ogradama i mrežama. Penjalice i lavirinti takođe. Tu ima ljuljaški i klackalica ispod kojih je već pomenuti tartan. Neizostavni deo su plastične kućice sa stolovima i klupama, kao i druge plastične baštenske igračke. Sve one su potpuno bezbedne. Povrh svega, deca nisu prepuštena sama sebi, čak i kad dođu na dnevno igranje. Tu su hostese i animatori koji motre na njih i čuvaju ih.
Pročitajte još:
- Kako uštedeti slaveći rođendan u dečijoj igraonici
M. K.
Bezbednost koju pružaju decije igraonice možemo sagledati iz nekoliko aspekata. Kada pričamo o bezbednosti dece generalno, mislimo na njihovu fizičku sigurnost u svakom smislu. Biti bezbedan znači stvoriti sve uslove u kojima ne može doći do neželjenih situacija koja narušavaju zdravlje i sigurnost. Šta to zapravo znači? Najjednostavnije je da počnemo od pitanja da li dete može da se povredi dok se igra u dečijoj igraonici. Ovo je nešto što mnogi roditelji glasno ili u sebi pitaju. Bez obzira na uzrast deteta, uvek razmišljaju o tome da li su tobogani, penjalice i lavirinti dovoljno sigurni za decu. Brine ih da se ne povrede. Nekada penjalice i tobogani i razni tuneli za provlačenje mogu biti na visini od par metara. Svakako, moraju biti dobro ograđeni kako se ne bi desilo da neko dete padne i povredi se. Oprema za dečije igraonice je takva da se prilikom projektovanja na prvom mestu mislilo na bezbednost dece dok se igraju. Za izradu su korišćeni čvrsti i kvalitetni materijali, a i sam proizvod kao celina testiran je i morao je proći stroge standarde kvaliteta i sigurnosti. Što se visine i ograda tiče tu nema bojazni. Pored klasičnih ograda, postoje mreže i zidići koji omogućavaju da i mlađa deca, koja su manje spretna od starije, nemaju gde da se provuku i padnu sa penjalice ili tobogana.
Foto: Pixabay
Pored toga, treba sagledati i od kakvih materijala su napravljene igračke, tj. elementi igrališta koja su ugrađena u igraonice. Nije samo važno da dete nema odakle da padne već i da nema na šta da se udari dok trčkara okolo, igra se, penje na tobogane i provlači kroz lavirinte. Zato je svaka ivica obložena debelim sunđerima koji preko imaju posebnu pvc presvlaku kako bi bili glatki i ako bi se sa lakoćom brisali i čistili. To ste već sigurno videli više puta. Deca mogu da se zanesu u svojoj igri. Ponekad razdragano jure unaokolo ne mareći za prepreke koje im se na putu nađu. Isto tako, dešava se da ne umeju da procene dobro razdaljinu. Zato se desi i da se udare u stub ili zid. U ovim situacijama deca su bezbednija u dečijim igraonicama nego u kućama ili stanovima. Možda postoji neko ko je stubove i zidove u kući ili stanu obložio zaštitnim sunđerima, ali sumnjamo da takvih ima puno. Štaviše, ne verujemo da postoji iko ko je bukvalno sve zidove, ćoškove i stubove mogao da zaštiti. Neko je možda to uradio u dečijoj sobi, ali po celom stanu i naročito kući – teško. Svakako da nad decom treba stalno bdeti i da ih ne treba ispuštati iz vida. Naročito kada su mala. Ona nemaju dobru koordinaciju pokreta. Centri koji kontrolišu i proračunavaju rastojanje nisu dovoljno razvijeni u mlađem uzrastu. U dečijim igraonicama se mislilo o svemu tome. Kako da se napravi mesto na kom može da se igra veći broj dece istovremeno? Iako su tu stalno animatori i hostese, odnosno osobe koje su zadužene da se igraju sa decom i da paze na njih, ipak, prostor mora da pruži preduslove potpune bezbednosti. Bolje rečeno, prostor treba da bude takav da se unapred eliminišu sve eventualne potencijalne opasnosti. Na taj način minimizira se mogućnost i verovatnoća da se dete povredi u igraonici. Tu su i druga deca, a to je dodatni izazov. Ona se nekad udare tako što u igri slučajno nalete jedno na drugo. To se katkad ne može sprečiti, ali ako se poštuju pravila igre, onda se to ređe dešava. Animatori u dečijim igraonicama su tu da naprave raspored i da vode računa o tome kako se deca igraju. Na taj način oni mogu da uoče opasnost ako uvide da dvoje dece često jurcaju u pravcu jedno ka drugom. Sudaranja, guranja i slučajna udaranja sprečavaju tako što prave distancu među decom. Isto tako, hostese i animatori organizuju igre u kojima učestvuje više dece.
Prilikom proslave rođendana u dečijim igraonicama deca se animiraju tako što se za njih organizuje niz igara koje su prilagođene njihovom uzrastu. Tokom rođendanskih žurki u dečijoj igraonici imamo prave male igre bez granica. Niz igara koje su unapred osmišljene sprovode se tako da je deci stalno zanimljivo. Za svakog ima po nešto. Među gostima ima i dečaka i devojčica, tako da su igre prilagođene i jednima i drugima. Svako dete ima neko svoje posebno interesovanje. Dečaci mahom više vole sport, a devojčice muziku i pevanje, mada ni tu nema striktnih pravila. Svakako, program se kreira tako da nijednom detetu ne bude dosadno nikad. Svako od njih ima igru koju više voli, ali one su uvek, na neki način, univerzalne, tako da nikome nije dosadno. Sportske igre ili igre koje uključuju ples, podrazumevaju da se deca kreću, jure. Trče, skaču i igraju. Animatori strogo vode računa o rasporedu i prostoru koji je namenjen nekoj igri. Cilj je da mesta za svakog ima dovoljno i da se tokom ovih malih takmičenja ne dešavaju neželjene situacije, tj. da se neko sudari ili povredi na sličan način. Ovo je samo još jedan u nizu razloga zašto roditelji najviše vole da organizuju rođendane svojoj deci upravo u dečijim igraonicama.
Kada su u pitanju igraonice na otvorenom, tj. one koje osim zatvorenog dela imaju i dvorište opremljeno za igru, priča o bezbednosti se nastavlja u istom smeru. Bašte dečijih igraonica su najomiljenija mesta za proslavu letnjih rođendana, ili prolećnih i jesenjih kad je temperatura dovoljno visoka, a vremenski uslovi zadovoljavajući. Ali, isto tako, bašte u dečijim igraonicama su savršeno mesto da se sve mame nađu i popiju kafu dok se deca bezbedno igraju pred njihovim očima. Igrališta na otvorenom u sklopu dečije igraonice su veoma bezbedna. Za razliku od javnih parkova gde nemamo svugde tartan preko sloja betona, ovde je podloga presvučena upravo najkvalitetnijim debelim gumiranim slojem. On amortizuje padove i sprečava da udarac zaboli. Nema ni odakle da se padne, jer tobogani nisu visoki, a svejedno su dobro zaštićeni ogradama i mrežama. Penjalice i lavirinti takođe. Tu ima ljuljaški i klackalica ispod kojih je već pomenuti tartan. Neizostavni deo su plastične kućice sa stolovima i klupama, kao i druge plastične baštenske igračke. Sve one su potpuno bezbedne. Povrh svega, deca nisu prepuštena sama sebi, čak i kad dođu na dnevno igranje. Tu su hostese i animatori koji motre na njih i čuvaju ih.
Pročitajte još:
- Kako uštedeti slaveći rođendan u dečijoj igraonici
M. K.
