Registruj se
Prijavi se
Da li je fizikalna terapija svugde ista
2021-04-07 20:27:10
Kada se kaže fizikalna terapija, misli se na mnogo toga. Razna oboljenja zahtevaju različite vrste lečenja. Kada lekar, fizijatar da uput za fizikalnu terapiju, ona se može odnositi na mnogo toga. Kakve su razlike u odnosu na to u koju ordinaciju za fizikalnu terapiju odemo na tretmane?
Opšte je poznato da moderna fizikalna terapija podrazumeva kombinaciju metoda koje postoje godinama i vekovima, sa onima koje se oslanjanju na najsavremeniju tehnologiju. Prema tome o kakvoj bolesti, povredi ili stanju je reč, određuje se i šta od fizikalne terapije treba primeniti. Znamo da ima više ordinacija koje praktikuju sve ove metode i da se one po mnogo čemu razlikuju. Neke se reklamiraju naglašavajući to da imaju posebne moderne uređaje i aparate, koje niko drugi u našoj zemlji još uvek nije nabavio. Ističu svoju jedinstvenost, aparate predstavljaju kao posebnu ekskluzivu i kao nešto što je najsavremenije u svetu, a što jedino u njihovoj ordinaciji može da se nađe. Pacijenti većinom ne znaju o čemu je tačno reč i jedino što čuju jesu zvučna imena uređaja, uz koje idu epiteti „jedinstveno“, „ekskluzivno“ ili slogani „po prvi put kod nas“, „jedini na našem tržištu“ itd. kada se sve to uzme u obzir, reakcije su različite. Neko voli da čuje da je nešto jedinstveno, novo, u trendu, skupo, došlo iz razvijenih zemlja i slično. Najbolje opremljene ordinacije za fizikalnu terapiju mogu da se pohvale najkvalitetnijim, novim, uređajima. Neki pacijenti ne mare za to o kakvim uređajima je reč, već samo žele da odu na mesto gde rade stručni fizioterapeuti koji dobro poznaju svoj posao. Težnja im je da nađu ordinaciju od poverenja u kojoj će fizikalna terapija dati željene rezultate. Međutim, ima puno onih kojima je priča o najsavremenijim aparatima koji čuda čine, ustvari zbunjujuća. Pitaju se, da li je stvarno taj uređaj bolji od drugih, i zašto ga drugi nemaju. Da li je stvarno toliko delotvoran da se isplati platiti tretmane više? Da li je upotreba savremenog aparata neophodna ili je to samo uzimanje para?
Foto: Pixabay
Jasno je da je nečije uverenje najvažnije. Ako spadate u osobe koje više veruju konzervativnijim metodama, koje su dobro proverene i testirane decenijama unazad, onda će vam, najverovatnije, ove metode najviše pomoći. Međutim, ukoliko volite zvučna imena, verujete bespogovorno naprednim tehnologijama, onda će sama činjenica da idete na lečenje u kome se primenjuje nešto od toga, uticati na vas pozitivno. Psihološki efekat i vaše uverenje da će nešto na vas pozitivno delovati, itekako imaju značaja, i većeg nego što mislite.
Što se tiče nekih metoda, one se decenijama ne menjaju. To su stare metode lečenja u fizikalnoj terapiji i odnose se na nešto što se ne oslanja na tehnologiju, koliko na energiju pokreta. Ovo je jedan od najvažnijih delova fizikalne terapije, njen je neizostavni činilac. Pogodili ste. To je kineziterapija. Terapija vežbi uvek je prisutna. Koje god druge metoda da lekar preporuči, opet su vežbe te koje će biti takođe deo terapije. Ne može se zamisliti sprovođenje procedura, a da tu nisu uključene vežbe. Kineziterapija praktikuje se u salama za vežbe u ordinacijama fizikalne medicine. Pre svega, važno je koliko tu ima slobodnog prostora. Zato, nije svako u situaciji da vežba kod svoje kuće. Neko nema dovoljno mesta jer mu je kvadratura stana mala, ili je pretrpan nameštajem. U ordinacijama za fizikalnu terapiju, postoje sale za vežbanje koje su dovoljno prostrane. One ne moraju biti prevelike, jer to nije fitnes centar koji u isto vreme treba da primi više vežbača, već je to mesto gde treba da bude prostora za nekoliko pacijenata sa fizioterapeutima. Čak iako je reč o većoj sali, važno je da nije gužva i da svako ima svoj deo prostora. U ovim salama za vežbanje, odnosno za kineziterapiju, postoje svi potrebni rekviziti. Neke vežbe se rade na terapeutskom stolu, jer je tako lakše fizioterapeutu da pristupi pacijentu i da izvodi pokrete. Ovakve vežbe rade se obično u prvim fazama rehabilitacije kada je pacijentu potrebna najveća pomoć. Terapeutski stolovi imaju mekanu sunđerastu podlogu. Pacijenti se na njih lakše penju u prvim fazama rehabilitacije, nego da se tada spuštaju na pod, sa kog teže ustaju. Svaka sala za vežbe pri ordinaciji za fizikalnu terapiju ima bar jedna ovakav sto. Alternativa stolu su strunjače. One ne zamenjuju sto, već se koriste ili paralelno, ili kada je upotreba stola suvišna. Vežbe koje se rade na parteru, tj. na podu, izvode se na strunjači. Strunjače, poput stola imaju mekanu sunđerastu podlogu. Međutim, ne moraju sve biti debele i naročito mekane. Za mnoge vežbe dovoljna je tanja penasta podloga za jogu koja ima prednost jer se lako savija i odlaže sa strane, lagana je za premeštanje i nošenje i može biti znatno većih dimenzija od strunjače. Velike strunjače su preteške i nije ih lako pomerati tamo-vamo. Neki delovi Sali za kineziterapiju su u potpunosti prekriveni sunđerastim strunjačama koje se ne pomeraju. Bilo kako bilo, poenta je u tome da bez vežbi nema fizikalne terapije. Sve ordinacije imaju sale sa potrebnim rekvizitima, pa makar to bile samo podloge, tj. strunjače. Deo vežbi radi se i kod kuće, više puta u toku dana. To su one vežbe za koje nije potrebna pomoć fizioterapeuta. Pacijent ih radi samostalno i uglavnom, ne treba puno mesta za njih, a ni vremena.
Što se tiče sprava i uređaja, elektroterapija, magnetoterapija, laseroterapija – sve one zahtevaju upotrebu aparata. Neke ordinacije imaju starije uređaje od drugih, ali to ne znači da su oni manje efektni ili lošijeg kvaliteta. Najvažnije je da idete na mestu gde imate poverenja u stručnost terapeuta i ostalih zaposlenih lica. Bitno je da doktori i fizioterapeuti znaju šta rade. Pravilna dijagnoza, pravilan način lečenje disciplinovano sprovođenje, ono je što je jedino važno. Prednost najnovijih aparata može se ogledati u tome da neku proceduru učine komfornijom. Ali, poenta je u tome da su i stariji uređaji pun pogodak, kada su u stručnim rukama.
Pročitajte još:
- Povrede meniskusa i fizikalna terapija
M. K.
Opšte je poznato da moderna fizikalna terapija podrazumeva kombinaciju metoda koje postoje godinama i vekovima, sa onima koje se oslanjanju na najsavremeniju tehnologiju. Prema tome o kakvoj bolesti, povredi ili stanju je reč, određuje se i šta od fizikalne terapije treba primeniti. Znamo da ima više ordinacija koje praktikuju sve ove metode i da se one po mnogo čemu razlikuju. Neke se reklamiraju naglašavajući to da imaju posebne moderne uređaje i aparate, koje niko drugi u našoj zemlji još uvek nije nabavio. Ističu svoju jedinstvenost, aparate predstavljaju kao posebnu ekskluzivu i kao nešto što je najsavremenije u svetu, a što jedino u njihovoj ordinaciji može da se nađe. Pacijenti većinom ne znaju o čemu je tačno reč i jedino što čuju jesu zvučna imena uređaja, uz koje idu epiteti „jedinstveno“, „ekskluzivno“ ili slogani „po prvi put kod nas“, „jedini na našem tržištu“ itd. kada se sve to uzme u obzir, reakcije su različite. Neko voli da čuje da je nešto jedinstveno, novo, u trendu, skupo, došlo iz razvijenih zemlja i slično. Najbolje opremljene ordinacije za fizikalnu terapiju mogu da se pohvale najkvalitetnijim, novim, uređajima. Neki pacijenti ne mare za to o kakvim uređajima je reč, već samo žele da odu na mesto gde rade stručni fizioterapeuti koji dobro poznaju svoj posao. Težnja im je da nađu ordinaciju od poverenja u kojoj će fizikalna terapija dati željene rezultate. Međutim, ima puno onih kojima je priča o najsavremenijim aparatima koji čuda čine, ustvari zbunjujuća. Pitaju se, da li je stvarno taj uređaj bolji od drugih, i zašto ga drugi nemaju. Da li je stvarno toliko delotvoran da se isplati platiti tretmane više? Da li je upotreba savremenog aparata neophodna ili je to samo uzimanje para?
Foto: Pixabay
Jasno je da je nečije uverenje najvažnije. Ako spadate u osobe koje više veruju konzervativnijim metodama, koje su dobro proverene i testirane decenijama unazad, onda će vam, najverovatnije, ove metode najviše pomoći. Međutim, ukoliko volite zvučna imena, verujete bespogovorno naprednim tehnologijama, onda će sama činjenica da idete na lečenje u kome se primenjuje nešto od toga, uticati na vas pozitivno. Psihološki efekat i vaše uverenje da će nešto na vas pozitivno delovati, itekako imaju značaja, i većeg nego što mislite.
Što se tiče nekih metoda, one se decenijama ne menjaju. To su stare metode lečenja u fizikalnoj terapiji i odnose se na nešto što se ne oslanja na tehnologiju, koliko na energiju pokreta. Ovo je jedan od najvažnijih delova fizikalne terapije, njen je neizostavni činilac. Pogodili ste. To je kineziterapija. Terapija vežbi uvek je prisutna. Koje god druge metoda da lekar preporuči, opet su vežbe te koje će biti takođe deo terapije. Ne može se zamisliti sprovođenje procedura, a da tu nisu uključene vežbe. Kineziterapija praktikuje se u salama za vežbe u ordinacijama fizikalne medicine. Pre svega, važno je koliko tu ima slobodnog prostora. Zato, nije svako u situaciji da vežba kod svoje kuće. Neko nema dovoljno mesta jer mu je kvadratura stana mala, ili je pretrpan nameštajem. U ordinacijama za fizikalnu terapiju, postoje sale za vežbanje koje su dovoljno prostrane. One ne moraju biti prevelike, jer to nije fitnes centar koji u isto vreme treba da primi više vežbača, već je to mesto gde treba da bude prostora za nekoliko pacijenata sa fizioterapeutima. Čak iako je reč o većoj sali, važno je da nije gužva i da svako ima svoj deo prostora. U ovim salama za vežbanje, odnosno za kineziterapiju, postoje svi potrebni rekviziti. Neke vežbe se rade na terapeutskom stolu, jer je tako lakše fizioterapeutu da pristupi pacijentu i da izvodi pokrete. Ovakve vežbe rade se obično u prvim fazama rehabilitacije kada je pacijentu potrebna najveća pomoć. Terapeutski stolovi imaju mekanu sunđerastu podlogu. Pacijenti se na njih lakše penju u prvim fazama rehabilitacije, nego da se tada spuštaju na pod, sa kog teže ustaju. Svaka sala za vežbe pri ordinaciji za fizikalnu terapiju ima bar jedna ovakav sto. Alternativa stolu su strunjače. One ne zamenjuju sto, već se koriste ili paralelno, ili kada je upotreba stola suvišna. Vežbe koje se rade na parteru, tj. na podu, izvode se na strunjači. Strunjače, poput stola imaju mekanu sunđerastu podlogu. Međutim, ne moraju sve biti debele i naročito mekane. Za mnoge vežbe dovoljna je tanja penasta podloga za jogu koja ima prednost jer se lako savija i odlaže sa strane, lagana je za premeštanje i nošenje i može biti znatno većih dimenzija od strunjače. Velike strunjače su preteške i nije ih lako pomerati tamo-vamo. Neki delovi Sali za kineziterapiju su u potpunosti prekriveni sunđerastim strunjačama koje se ne pomeraju. Bilo kako bilo, poenta je u tome da bez vežbi nema fizikalne terapije. Sve ordinacije imaju sale sa potrebnim rekvizitima, pa makar to bile samo podloge, tj. strunjače. Deo vežbi radi se i kod kuće, više puta u toku dana. To su one vežbe za koje nije potrebna pomoć fizioterapeuta. Pacijent ih radi samostalno i uglavnom, ne treba puno mesta za njih, a ni vremena.
Što se tiče sprava i uređaja, elektroterapija, magnetoterapija, laseroterapija – sve one zahtevaju upotrebu aparata. Neke ordinacije imaju starije uređaje od drugih, ali to ne znači da su oni manje efektni ili lošijeg kvaliteta. Najvažnije je da idete na mestu gde imate poverenja u stručnost terapeuta i ostalih zaposlenih lica. Bitno je da doktori i fizioterapeuti znaju šta rade. Pravilna dijagnoza, pravilan način lečenje disciplinovano sprovođenje, ono je što je jedino važno. Prednost najnovijih aparata može se ogledati u tome da neku proceduru učine komfornijom. Ali, poenta je u tome da su i stariji uređaji pun pogodak, kada su u stručnim rukama.
Pročitajte još:
- Povrede meniskusa i fizikalna terapija
M. K.
