Registruj se
Prijavi se
Diskus hernija operacija ili fizikalna terapija
2020-11-15 03:09:11
Svako ko oseti neki iznenadni bol u leđima, želi što pre da sazna o čemu je reč i kako da se oslobodi ove neprijatnosti. Sumnja ponekad padne na diskus herniju zato što je ona relativno česta pojava. Leči se fizikalnom terapijom ili operativnim hirurškim putem. Od težine stanja zavisi da li je dovoljna
fizikalna terapija ili je bolje odlučiti se za operaciju.
Simptomi diskus hernije
Pre nego što objasnimo šta je ustvari diskus hernija, predočićemo kako se ona manifestuje. Osnovni pokazatelj je pojava bola. On može biti poprilično intenzivan i terati pacijenta da popije neki analgetik kako bi ga se, bar privremeno rešio. Međutim, mesto i vreme javljanja bola su veoma raznoliki. Osobe koje pate od diskus hernije mogu se žaliti na jak iznenadni bol koji ih preseče kada prave neki pokret. Takođe, može se javiti bol i tokom mirovanja, tj. ležanja, sedenja i spavanja. Ne oseti se samo u leđima, već se širi dalje. Neko prijavljuje pojavu bola u ramenima i vratu, neko u nogama, gluteusu ili rukama. Bol ne mora biti simetričan i može se javiti samo sa jedne strane. Dakle, jasno je da se bol teško može povezati samo sa nekom zonom. Razlog je zato što se diskus hernija može javiti na raznim mestima na kičmi, iako su neka mesta češća od drugih.
Šta je diskus hernija
Kičmeni stub sastoji od međusobno spojenih pršljenova. Ukupno ih ima 33. kako je reč o koštanom tkivu potrebno je da između njih postoji mekani amortizer i veza. Inače kičma ne bi mogla uopšte da se pomera i savija. Zato postoji gumenasta struktura diskova koji zauzimaju prostor između pršljenova. Diskovi se drugačije nazivaju diskusi. Oni ublažavaju trenje između pršljenova i omogućavaju elastičnosti i pokretljivost kičmenog stuba. Tokom procesa starenja dolazi do degeneracije koštanog tkiva i samih diskova. Može da se desi iz raznih razloga da disk iscuri iz prostora između pršljenova. To se zove diskus hernija (lat. Prolapsus nuclei pulposi). To je bolest je međupršljenskog diska kičmenog stuba. Ona nastaje kao posledica prolapsa i prodora želatinoznog jezgra međupršljenskog diska u međupršljenske otvore. Drugi naziv za prolaps je hernijacija. Kada se to desi, kičmeni pršljenovi su bliži jedan drugom, odnosno prostor između njih se smanjuje. Oni pritiskaju korenove spinalnih nerava što je ustvari uzrok jakog bola koji je već opisan. Ono što ustvari treba uraditi jeste da se na neki način deluje na disk da se on vrati u prvobitni položaj. Od obima prolapsa zavisi i način lečenja. Osim prolapsa diska postoje i drugi problemi, a to su: degeneracija diska koja označava grešku u procesu izgradnje diska, protruzija diska kod koje se dešava pucanje spoljašnjih prstenova, pa se zato disk ispupči, ali ne ispada iz ležišta, i na kraju sekvestracija diska kod koje se tkivo odvaja od diska i gubi se veza.
Foto: Pixels
Kada se javlja diskus hernija
Diskus hernija može da javi u raznim životnim dobima, ali je češća od 30. do 65. godine života. Češće se dešava osobama muškog pola. Otprilike, njena učestalost je oko 20 promila, odnosno 0,2%.
Šta uzrokuje diskus herniju
Diskus hernija je najčešće izazvana naprezanjem i nošenjem tereta, naročito kod osoba koje su duže izložene ovakvom naporu. Mogu je uzrokovati i neke reumatske bolesti i zapaljenski procesi. Rizik povećava gojaznost, ne bavljenje fizičkom aktivnošću, poslovi koji podrazumevaju podizanje i nošenje tereta. Među uzročnicima se dalje navodi nezdrav način života, pušenje, kao i nasledni faktor.
Kako prepoznati diskus herniju
Ako osećate jak bol u leđima, vrata, rukama, nogama trebalo bi da odete kod lekara. Pre toga, postoji jedan test koji sami možete uraditi i time dobiti još neke signale da li je reč o diskus herniji. Kakav god da bude rezultat test, nemojte izbegavati odlazak kod doktora. Test se sastoji iz sledećeg:
1. Lezite na leđa i ispružite noge. Ako Vas boli leva noga počnite da je podižete ispravljenu. Bilo bi dobro da Vam neko pomogne dok radite ovaj test. Ako pod uglom od 35 do 45 stepeni počnete da osećate bol, to je moguć, ali ne siguran znak da imate diskus herniju.
2. položaj je isti kao malopre, samo što nogu treba spustiti do visine na kojoj se ne oseća bol. Osoba koja pomaže treba da povuče nožne prste ka unutra, odnosno da savije Vaše stopalo u pravcu ka licu. Ako tada osetite bol, to je još jedan znak. Bol koji je opisan i u prvom i drugom slučaju, oseti se skroz gore u leđima, a ne u nogama kao posledica istezanja. Tačnije, taj bol može da se proteže skroz kroz nogu.
3. Hodanje na prstima ili petama je sledeći test. Ukoliko imate poteškoća sa levom ili desnom nogom kada hodate na prstima ili na petama, to je još jedan od znakova da možda patite od diskus hernije.
Video: YouTube
Kako pomaže fizikalna terapija
Pre svega treba misliti o tome da se način života prilagodi činjenici da neko ima diskus herniju. Osobe kojima je ona dijagnostikovana treba da povedu računa o kilaži, da se više bave fizičkom aktivnošću i da rade vežbe. Ukoliko nije naloženo hirurško lečenje, sprovodi se fizikalna terapija. Ona uključuje vežbe istezanja kičme i kičmenog stuba. Radi se i dekompresiona terapija koja može da se sprovodi na dekompresionim stolovima ili nošenjem dekompresionih pojaseva. Cilj je da se prostor između pršljenova proširi, te da se disk vrati na svoje mesto. Dugo sedenje i stajanje nije poželjno. Savetuje se spavanje na udobnom jastuku i na kvalitetnom dušeku koji ne sme da bude ni suviše mekan ni tvrd. Postoji mogućnost uključivanja kiropraktičara u proces lečenja. Bol se nekad može tretirati lekovima, ali cilj lečenja je da se otkloni uzrok, pa će time nestati i bol. Tokom spavanje treba staviti jastuk ispod kolena kada ležite na leđima ili između nogu ako ste okrenuti na stranu. Tako se kičma drži blago savijenom, te je prostor između pršljenova veći.
Pročitajte još:
- Sprovođenje fizikalne terapije u kućnim uslovima
M. K.
Simptomi diskus hernije
Pre nego što objasnimo šta je ustvari diskus hernija, predočićemo kako se ona manifestuje. Osnovni pokazatelj je pojava bola. On može biti poprilično intenzivan i terati pacijenta da popije neki analgetik kako bi ga se, bar privremeno rešio. Međutim, mesto i vreme javljanja bola su veoma raznoliki. Osobe koje pate od diskus hernije mogu se žaliti na jak iznenadni bol koji ih preseče kada prave neki pokret. Takođe, može se javiti bol i tokom mirovanja, tj. ležanja, sedenja i spavanja. Ne oseti se samo u leđima, već se širi dalje. Neko prijavljuje pojavu bola u ramenima i vratu, neko u nogama, gluteusu ili rukama. Bol ne mora biti simetričan i može se javiti samo sa jedne strane. Dakle, jasno je da se bol teško može povezati samo sa nekom zonom. Razlog je zato što se diskus hernija može javiti na raznim mestima na kičmi, iako su neka mesta češća od drugih.
Šta je diskus hernija
Kičmeni stub sastoji od međusobno spojenih pršljenova. Ukupno ih ima 33. kako je reč o koštanom tkivu potrebno je da između njih postoji mekani amortizer i veza. Inače kičma ne bi mogla uopšte da se pomera i savija. Zato postoji gumenasta struktura diskova koji zauzimaju prostor između pršljenova. Diskovi se drugačije nazivaju diskusi. Oni ublažavaju trenje između pršljenova i omogućavaju elastičnosti i pokretljivost kičmenog stuba. Tokom procesa starenja dolazi do degeneracije koštanog tkiva i samih diskova. Može da se desi iz raznih razloga da disk iscuri iz prostora između pršljenova. To se zove diskus hernija (lat. Prolapsus nuclei pulposi). To je bolest je međupršljenskog diska kičmenog stuba. Ona nastaje kao posledica prolapsa i prodora želatinoznog jezgra međupršljenskog diska u međupršljenske otvore. Drugi naziv za prolaps je hernijacija. Kada se to desi, kičmeni pršljenovi su bliži jedan drugom, odnosno prostor između njih se smanjuje. Oni pritiskaju korenove spinalnih nerava što je ustvari uzrok jakog bola koji je već opisan. Ono što ustvari treba uraditi jeste da se na neki način deluje na disk da se on vrati u prvobitni položaj. Od obima prolapsa zavisi i način lečenja. Osim prolapsa diska postoje i drugi problemi, a to su: degeneracija diska koja označava grešku u procesu izgradnje diska, protruzija diska kod koje se dešava pucanje spoljašnjih prstenova, pa se zato disk ispupči, ali ne ispada iz ležišta, i na kraju sekvestracija diska kod koje se tkivo odvaja od diska i gubi se veza.
Kada se javlja diskus hernija
Diskus hernija može da javi u raznim životnim dobima, ali je češća od 30. do 65. godine života. Češće se dešava osobama muškog pola. Otprilike, njena učestalost je oko 20 promila, odnosno 0,2%.
Šta uzrokuje diskus herniju
Diskus hernija je najčešće izazvana naprezanjem i nošenjem tereta, naročito kod osoba koje su duže izložene ovakvom naporu. Mogu je uzrokovati i neke reumatske bolesti i zapaljenski procesi. Rizik povećava gojaznost, ne bavljenje fizičkom aktivnošću, poslovi koji podrazumevaju podizanje i nošenje tereta. Među uzročnicima se dalje navodi nezdrav način života, pušenje, kao i nasledni faktor.
Kako prepoznati diskus herniju
Ako osećate jak bol u leđima, vrata, rukama, nogama trebalo bi da odete kod lekara. Pre toga, postoji jedan test koji sami možete uraditi i time dobiti još neke signale da li je reč o diskus herniji. Kakav god da bude rezultat test, nemojte izbegavati odlazak kod doktora. Test se sastoji iz sledećeg:
1. Lezite na leđa i ispružite noge. Ako Vas boli leva noga počnite da je podižete ispravljenu. Bilo bi dobro da Vam neko pomogne dok radite ovaj test. Ako pod uglom od 35 do 45 stepeni počnete da osećate bol, to je moguć, ali ne siguran znak da imate diskus herniju.
2. položaj je isti kao malopre, samo što nogu treba spustiti do visine na kojoj se ne oseća bol. Osoba koja pomaže treba da povuče nožne prste ka unutra, odnosno da savije Vaše stopalo u pravcu ka licu. Ako tada osetite bol, to je još jedan znak. Bol koji je opisan i u prvom i drugom slučaju, oseti se skroz gore u leđima, a ne u nogama kao posledica istezanja. Tačnije, taj bol može da se proteže skroz kroz nogu.
3. Hodanje na prstima ili petama je sledeći test. Ukoliko imate poteškoća sa levom ili desnom nogom kada hodate na prstima ili na petama, to je još jedan od znakova da možda patite od diskus hernije.
Kako pomaže fizikalna terapija
Pre svega treba misliti o tome da se način života prilagodi činjenici da neko ima diskus herniju. Osobe kojima je ona dijagnostikovana treba da povedu računa o kilaži, da se više bave fizičkom aktivnošću i da rade vežbe. Ukoliko nije naloženo hirurško lečenje, sprovodi se fizikalna terapija. Ona uključuje vežbe istezanja kičme i kičmenog stuba. Radi se i dekompresiona terapija koja može da se sprovodi na dekompresionim stolovima ili nošenjem dekompresionih pojaseva. Cilj je da se prostor između pršljenova proširi, te da se disk vrati na svoje mesto. Dugo sedenje i stajanje nije poželjno. Savetuje se spavanje na udobnom jastuku i na kvalitetnom dušeku koji ne sme da bude ni suviše mekan ni tvrd. Postoji mogućnost uključivanja kiropraktičara u proces lečenja. Bol se nekad može tretirati lekovima, ali cilj lečenja je da se otkloni uzrok, pa će time nestati i bol. Tokom spavanje treba staviti jastuk ispod kolena kada ležite na leđima ili između nogu ako ste okrenuti na stranu. Tako se kičma drži blago savijenom, te je prostor između pršljenova veći.
Pročitajte još:
- Sprovođenje fizikalne terapije u kućnim uslovima
M. K.
