Registruj se
Prijavi se
Sprovođenje fizikalne terapije u kućnim uslovima
2020-11-11 23:17:54
Fizikalna terapija može se sprovoditi u ordinacijama za fizikalnu medicinu i terapiju, ali i u kućnim uslovima. Koja su ograničenja i da li postoje razlike u tome kada se vežbe rade u sali u odnosu na to kada se rade u sopstvenoj kući.
Medicina je napredovala, a fizikalna terapija nudi bezbroj mogućnosti, te je primenjujemo u mnogim prilikama. Takođe, postoji i stalan napredak kada su metode koje se sprovode u pitanju. Svako ko je imao priliku da poseti ordinaciju za fizikalnu terapiju, mogao je tamo da vidi mnoštvo uređaja koji imaju razne namene. Pored toga, tu su stolovi za masažu, kao i posebno izdvojena soba, ili sala za vežbe. Laici ne umeju da razaznaju za šta koji aparat služi, ali kada se ode u neku od najboljih ordinacija fizikalne medicine, vidi se da je oprema koja se tu nalazi veoma moderna i verovatno skupa. Aparati imaju različite namene. Ali, ne samo to. Iz godine u godinu oni se unapređuju i pronalaze se novi načini terapije, tako da se javlja potreba i za konstruisanje i proizvodnjom uređaja najnovije generacije. Neki su namenjeni laseroterapiji, neki elektroterapiji, itd. Kako je onda uopšte moguće zamisliti da se fizikalna terapija sprovodi kod kuće, kada tu sigurno nemamo sve te moderne i skupe uređaje? Isto tako, ako zađemo u sale za vežbu, videćemo da tu ima i nekih rekvizita. Manje ili više, slične rekvizite nalazimo u teretanama i fitnes centrima. Neko kod kuće nema ni strunjaču, a kamoli nešto drugo. Da li je onda uopšte izvodljivo da se vežbe u okviru fizikalne terapije rade kod kuće.
Foto: Pixels
Mnogi već znaju odgovor jer su sami to iskusili. Da, postoji mnoštvo vežbi iz fizikalne terapije koje se mogu samostalno raditi kod kuće. Za veliki broj njih ne treba vam nikakva dodatna oprema, pa čak ni podloga za vežbanje. Nedostatak nekog rekvizita ne sme da bude izgovor. Nije reč o fitnesu i odlasku na trening koji nekada preskačete, već o terapiji koja je u direktnoj vezi sa ozdravljanjem. Međutim, pre toga, da se vratimo na to kada se fizikalna terapija sve može sprovoditi kod kuće. Najčešće se ona sprovodi kombinovano. Odnosno, pacijent dolazi u ordinaciju radi aparatnih tretmana, koji se jedino mogu obaviti na licu mesta. Aparati koji se koriste u fizikalnoj medicini retko kad su mobilni. Čak i da terapeut dolazi u kućnu posetu, on ih ne može doneti sa sobom, osim u nekim izuzecima, kada je reč o nekim manjim verzijama aparata koji su osmišljeni tako da budu mobilni. Ali, najčešće je reč o profesionalnim uređajima većeg gabarita, tako da nikakvo premeštanje ne dolazi u obzir. Dakle, ako se fizikalna terapija sastoji od kombinacije tretmana koji se sprovode uz pomoć aparata i vežbi koje se rade u sali, onda je moguće da se deo terapije preseli kući. Kod nekih tretmana, uobičajeno je da se ide u ordinaciju nekoliko puta nedeljno. Nekada je u početku potrebno odlaziti svakodnevno. Ali, pored toga zadaju se posebne vežbe koje pacijent sam radi kod kuće. One su jednostavne. Nikada se ne rade neke teške i komplikovane vežbe kod koji je mogućnost greške velika. Ima vežbe za koje je neophodno da ih fizioterapeut nadgleda i kontroliše. One se ostavljaju za rad u ordinaciji.
Postoje mali setovi jednostavnih vežbi koje se rade kada je reč o lečenju nekih povreda. Na primer, to su vežbe kojima se saniraju povrede šake ili stopala. One se mogu raditi 3 puta u toku dana u setovima koji traju 5 do deset minuta. Suludo bi bilo da se zato ide u ordinaciju, kada za tili čas vežbe mogu da se urade kod svoje kuće. To je kao kad neko dobije recepta da pije neki lek ili ukapava neke kapi tri puta na dan. Najbitnije je da se ne zaboravi i da se vežbe rade redovno po uputstvu terapeuta i lekara. Vrednoća i disciplinovanost će se isplatiti na kraju. Koliko god da ove vežbe deluju banalno, veoma su važne. Vrlo su proste, tako da skoro nema šanse da se rade pogrešno. Primer ovakvih vežbi je guranje stopala uza zid kada smo u ležećem položaju a noge su nam savijene. Slična vežba postoji i za šake. Ponavljanja uglavnom ima malo, za jednu vežbu po desetak puta. Broj ponavljanja i intenzitet treba ispoštovati.
Drugi primer kada se fizikalna terapija sprovodi kod kuće, jeste da se fizioterapeut angažuje da dođe u kućnu posetu. Ovakav vid rada naročito odgovara starijim osobama, ili osobama kojima je pokretljivost trajno ili trenutno narušena. Njima nekad nije lako da organizuju odlazak u ordinaciju više puta nedeljno. Ako se ne rade aparatni tretmani, onda je dovoljno da se ima podloga za vežbanje i eventualno još neki rekvizit. Mada, najčešće nije neophodno ništa od toga. Onaj ko nema strunjaču, neke vežbe može raditi na krevetu, a za neke može staviti presavijeno ćebe na pod. Ima i vežbi koje kao rekvizite koriste nameštaj koji svako ima u svojoj kući. Često se koriste stolice, ali u pomoć dolaze i stolovi za oslanjanje, komode i zidovi. Kada terapeut dolazi u kućnu posetu, to nosi sa sobom pun prednosti. Naime, svaki pokret tokom vežbi se kontroliše, a uz to nema zabušavanja i odugovlačenja. Neke osobe su dovoljno disciplinovane da počnu da vežbaju kod kuće, ali desi se da im je dosadno i da zato prave pauze i odugovlače. Posle se žale da im treba puno vremena za vežbe i pričaju kako one to vreme ustvari nemaju. Rad sa terapeutom dokazuje suprotno i tada se vidi koliko vežbi zapravo može da stane i pola sata ili sat. Ovakav rad je efikasan iz više aspekata.
Takođe, za individualni rad sa terapeutom mogu se opredeliti i osobe koje su zdrave, mogu da dođu u ordinaciju, ali imaju uslove da se vežbe sprovode u njihovom prostoru i to im više prija i odgovara. Na taj način, one ne izdvajaju vreme na odlazak do ordinacije i time štede svoje vreme. Neke od njih imaju sopstvene sale za vežbanje i profesionalno se bave nekom vrstom sporta. Mada, to mogu biti i osobe koje nemaju nikakve sopstvene teretane ili studio za vežbanje, ali u svom stanu ili kući mogu da raščiste deo prostora i namene ga terapijskim vežbama.
Pročitajte još:
- Primena fizikalne terapije kod starijih osoba
M. K.
Medicina je napredovala, a fizikalna terapija nudi bezbroj mogućnosti, te je primenjujemo u mnogim prilikama. Takođe, postoji i stalan napredak kada su metode koje se sprovode u pitanju. Svako ko je imao priliku da poseti ordinaciju za fizikalnu terapiju, mogao je tamo da vidi mnoštvo uređaja koji imaju razne namene. Pored toga, tu su stolovi za masažu, kao i posebno izdvojena soba, ili sala za vežbe. Laici ne umeju da razaznaju za šta koji aparat služi, ali kada se ode u neku od najboljih ordinacija fizikalne medicine, vidi se da je oprema koja se tu nalazi veoma moderna i verovatno skupa. Aparati imaju različite namene. Ali, ne samo to. Iz godine u godinu oni se unapređuju i pronalaze se novi načini terapije, tako da se javlja potreba i za konstruisanje i proizvodnjom uređaja najnovije generacije. Neki su namenjeni laseroterapiji, neki elektroterapiji, itd. Kako je onda uopšte moguće zamisliti da se fizikalna terapija sprovodi kod kuće, kada tu sigurno nemamo sve te moderne i skupe uređaje? Isto tako, ako zađemo u sale za vežbu, videćemo da tu ima i nekih rekvizita. Manje ili više, slične rekvizite nalazimo u teretanama i fitnes centrima. Neko kod kuće nema ni strunjaču, a kamoli nešto drugo. Da li je onda uopšte izvodljivo da se vežbe u okviru fizikalne terapije rade kod kuće.
Foto: Pixels
Mnogi već znaju odgovor jer su sami to iskusili. Da, postoji mnoštvo vežbi iz fizikalne terapije koje se mogu samostalno raditi kod kuće. Za veliki broj njih ne treba vam nikakva dodatna oprema, pa čak ni podloga za vežbanje. Nedostatak nekog rekvizita ne sme da bude izgovor. Nije reč o fitnesu i odlasku na trening koji nekada preskačete, već o terapiji koja je u direktnoj vezi sa ozdravljanjem. Međutim, pre toga, da se vratimo na to kada se fizikalna terapija sve može sprovoditi kod kuće. Najčešće se ona sprovodi kombinovano. Odnosno, pacijent dolazi u ordinaciju radi aparatnih tretmana, koji se jedino mogu obaviti na licu mesta. Aparati koji se koriste u fizikalnoj medicini retko kad su mobilni. Čak i da terapeut dolazi u kućnu posetu, on ih ne može doneti sa sobom, osim u nekim izuzecima, kada je reč o nekim manjim verzijama aparata koji su osmišljeni tako da budu mobilni. Ali, najčešće je reč o profesionalnim uređajima većeg gabarita, tako da nikakvo premeštanje ne dolazi u obzir. Dakle, ako se fizikalna terapija sastoji od kombinacije tretmana koji se sprovode uz pomoć aparata i vežbi koje se rade u sali, onda je moguće da se deo terapije preseli kući. Kod nekih tretmana, uobičajeno je da se ide u ordinaciju nekoliko puta nedeljno. Nekada je u početku potrebno odlaziti svakodnevno. Ali, pored toga zadaju se posebne vežbe koje pacijent sam radi kod kuće. One su jednostavne. Nikada se ne rade neke teške i komplikovane vežbe kod koji je mogućnost greške velika. Ima vežbe za koje je neophodno da ih fizioterapeut nadgleda i kontroliše. One se ostavljaju za rad u ordinaciji.
Postoje mali setovi jednostavnih vežbi koje se rade kada je reč o lečenju nekih povreda. Na primer, to su vežbe kojima se saniraju povrede šake ili stopala. One se mogu raditi 3 puta u toku dana u setovima koji traju 5 do deset minuta. Suludo bi bilo da se zato ide u ordinaciju, kada za tili čas vežbe mogu da se urade kod svoje kuće. To je kao kad neko dobije recepta da pije neki lek ili ukapava neke kapi tri puta na dan. Najbitnije je da se ne zaboravi i da se vežbe rade redovno po uputstvu terapeuta i lekara. Vrednoća i disciplinovanost će se isplatiti na kraju. Koliko god da ove vežbe deluju banalno, veoma su važne. Vrlo su proste, tako da skoro nema šanse da se rade pogrešno. Primer ovakvih vežbi je guranje stopala uza zid kada smo u ležećem položaju a noge su nam savijene. Slična vežba postoji i za šake. Ponavljanja uglavnom ima malo, za jednu vežbu po desetak puta. Broj ponavljanja i intenzitet treba ispoštovati.
Drugi primer kada se fizikalna terapija sprovodi kod kuće, jeste da se fizioterapeut angažuje da dođe u kućnu posetu. Ovakav vid rada naročito odgovara starijim osobama, ili osobama kojima je pokretljivost trajno ili trenutno narušena. Njima nekad nije lako da organizuju odlazak u ordinaciju više puta nedeljno. Ako se ne rade aparatni tretmani, onda je dovoljno da se ima podloga za vežbanje i eventualno još neki rekvizit. Mada, najčešće nije neophodno ništa od toga. Onaj ko nema strunjaču, neke vežbe može raditi na krevetu, a za neke može staviti presavijeno ćebe na pod. Ima i vežbi koje kao rekvizite koriste nameštaj koji svako ima u svojoj kući. Često se koriste stolice, ali u pomoć dolaze i stolovi za oslanjanje, komode i zidovi. Kada terapeut dolazi u kućnu posetu, to nosi sa sobom pun prednosti. Naime, svaki pokret tokom vežbi se kontroliše, a uz to nema zabušavanja i odugovlačenja. Neke osobe su dovoljno disciplinovane da počnu da vežbaju kod kuće, ali desi se da im je dosadno i da zato prave pauze i odugovlače. Posle se žale da im treba puno vremena za vežbe i pričaju kako one to vreme ustvari nemaju. Rad sa terapeutom dokazuje suprotno i tada se vidi koliko vežbi zapravo može da stane i pola sata ili sat. Ovakav rad je efikasan iz više aspekata.
Takođe, za individualni rad sa terapeutom mogu se opredeliti i osobe koje su zdrave, mogu da dođu u ordinaciju, ali imaju uslove da se vežbe sprovode u njihovom prostoru i to im više prija i odgovara. Na taj način, one ne izdvajaju vreme na odlazak do ordinacije i time štede svoje vreme. Neke od njih imaju sopstvene sale za vežbanje i profesionalno se bave nekom vrstom sporta. Mada, to mogu biti i osobe koje nemaju nikakve sopstvene teretane ili studio za vežbanje, ali u svom stanu ili kući mogu da raščiste deo prostora i namene ga terapijskim vežbama.
Pročitajte još:
- Primena fizikalne terapije kod starijih osoba
M. K.
