Mirandre

Od davnina je poznata moć koju ima fizikalna terapija. Ako se primenjuje pravilno i redovno može da dovede do izlečenja mnogih tegoba i do rehabilitacije nakon povreda. Šta je ono što je prati u uvek utuče na njenu delotvornost.

Znamo da je kod primene fizikalne terapije potrebno da prođe vreme, koje je neophodno da bi se završili prirodni procesi i organizam oporavio ili rehabilitovao. Strpljenje je ključna reč. Ovo vam verovatno zvuči poznato. Nije ovo jedini slučaj i često moramo sačekati kako bismo videli rezultate, ne samo kada je fizikalna terapija u pitanju već u mnogim životnim situacijama. Uspeh se gradi na temelju upornosti, vere i strpljenja. Ni fizikalna terapija nije izuzetak. Kada imamo neki zdravstveni problem i treba vremena da se on sanira, postoje pravila kojima bi se trebalo rukovoditi kako bismo postigli zacrtani cilj, a to je zdravlje. Kao i u drugim životnim segmentima i u lečenju sportskih povreda (ako njih uzmemo kao primer) veoma je važan stav koji u sebi nosimo. Iako nije do tančina raščlanjeno i objašnjeno kako to psihološko stanje utiče na postizanje rezultata i na koji način od naših uverenja zavisi i naš uspeh, poznato je da ova veza sigurno postoji. Neko je po prirodi optimista i u svemu traži pozitivan aspekt. Veruje da će ishod biti baš onakav kakav priželjkuje. Neko nema usađena ovakva uverenja što mu predstavlja veliki kamen spoticanja u životu. Pesimisti, koji nemaju vere ni u šta i koji su se navikli na ovakav način razmišljanja, teško će prihvatiti da neka metoda može da im pomogne da se rehabilituju ili da izleče neku povredu. Tražiće u svemu najgore primere i verovaće da će to isto njima da se desi. Ako se od njih stotinu jedan nije izlečio oni će misliti da su oni baš taj jedan. Ovakav stav, odnosno uverenje, vodi u sunovrat.



Foto: Pixels

Pozitivna slika prema životu i svetu nešto je što se izgrađuje od malih nogu. Duboka uverenja nosimo iz kuće i utkana su u našu ličnost nečujno, tako da ni ne možemo da spoznamo trenutak kada se to desilo, odnosno doba u kom se to dešavalo. Slušali smo iste priče toliko puta da smo u njih poverovali. Ako ste vi od vaših roditelja dobijali redovno porcije negative, nemojte ih servirati svojoj deci. Naučite ih da veruju u dobar ishod. Sve što rade treba da rade s ljubavlju i razmišljanjem da uvek ima rešenja.

Fizikalna terapija nekome može delovati jednostavno. Ako se radi o vežbama koje se sprovode kako bi se ojačali mišići kao deo rehabilitacije nakon nekog preloma na primer, onda je to onima koji nisu sportski tipovi i koji nisu navikli na vežbanje i disciplinu, nešto što može delovati kao uzaludan napor. Razmislite malo, osoba koja redovno trenira, ide u teretanu, bavi se fitnesom ili nekim drugim sportom, a pri tom se trudi da joj ishrana bude u što većoj meri izbalansirana i zdrava, sigurno zna da vežbanje daje rezultate. To ne mora biti ko je ekstremno u tome, kao na primer osobe koje su dubinski posvećene sportu i zdravoj ishrani. Štaviše, uzećemo za primer nekog ko ponekad jede brzu hranu i ne odriče se slatkiša sto posto. Redovno vežba, trči, vozi bicikl, igra tenis ili nešto drugo. Ovakva osoba zna da redovnost daje rezultat. S druge strane, neko ko nikad nije mogao da istraje u tome da redovno vežba, ko krene pa stane, te onda ne može da se natera da nastavi, taj ne može imati osećaj koliko je to delotvorno. Reč izgovor je moto ovih osoba. Ne brinite, ako ste se prepoznali, niste jedini, većina je takva. Kako to rešiti? Pre svega, fizičko vežbanje je jedno, a fizikalna terapija je nešto drugo što se tiče vremena kada treba početi. Ako niste do sad počeli redovno da se bavite sporom i to stalno odlažete, trebalo bi ovu praksu da prekinete, zbog vas samih. Ako to ne počnete odmah, nećete imati neke trenutne i dugoročne posledice, ali što više odlažete taj trenutak više ćete vremena izgubiti. Međutim, ako treba da se posvetite fizikalnoj terapiji kako biste ojačali mišiće i kosti nakon operacije ili povrede (ovo je samo jedan od primera primene fizikalne terapije), onda početak nikako ne smete odlagati jer možete imati posledice. Posledice mogu biti dugoročne. Propuštate priliku da sanirate nešto što se sanirati može. Zašto? Zato što niste disciplinovani i nemate volje. Ovo nije momenat za izgovore, jer kada je zdravlje u patnju, izgovora nema. Ako nemate vremena da ozdravite, na šta onda trošite to vreme? Sigurno na nešto što je manje važno, jer zdravlje je preduslov svega. Nekada nema rešenja trenutno, ali ako ono jasno stoji ispred vas, a vi ga zanemarujete, niko drugi nije odgovoran za izostanak uspeha do vas samih.

Isto tako, stav koji imate prema fizikalnoj terapiji diktira tempo dolaska do cilja. Okrenite se pozitivi. Ako neka vežba izgleda suviše jednostavno i ako vam na početku nije jasno kako ona može da vam pomogne da povećate pokretljivost na primer, čvrsto verujte da može. Slično je i sa upotrebom aparata u fizikalnoj terapiji. Fizikalna medicina koristi savremena tehnološka dostignuće te se u terapiji koriste struje, laseri, ultrazvuk i slično. Pacijent ne mora znati kako deluju ti mehanizmi. Na koji način će ta nevidljiva sila da utiče na ozdravljenje, ne mora biti jasno. Ali mora verovati da je to nešto što je za njega ili nju gotovo magično koliko je moćno. U kombinaciji sa vežbama koje redovno radi, rezultat sigurno stiže. To je kao kada gledate jednu jedinu ciglu i ne možete da zamislite od nje kuću. Ili možete. Neko će reći da je to mnogo teško i da iziskuje puno posla da se izgradi kuća. Neko drugi će znati da je nagrada rada i truda rezultat kojim će biti prezadovoljni jer će imati kuću. U ovoj analogiji u pitanju je zdravlje. Vratiti u funkciju nekog ko je privremeno bio sputan ograničenom pokretljivošću je kao da ste mu dali najlepši mogući poklon koji ni za šta na svetu ne bi menjao. Taj poklon zove se zdravlje. Verujte da ga zaslužujete i da vam pripada.

Pročitajte još:

- Skolioza i fizikalna terapija

M. K.