Registruj se
Prijavi se
Ideje za originalnu dečiju igraonicu 1.deo
2020-08-03 23:19:35
Dečijih igraonica ima puno. Neko misli da mnoge liče jedne na druge. Svi se slažu i da ima onih specifičnih, ali i njih neko iskopira u jednom trenutku. Nudimo vam ideje za neke neobične dečije igraonice koje bi svima privukle pažnju, a deci bi se naročito dopale.
Od kada su zaživele decije igraonice postajale su sve lepše i bolje. Podrazumevalo se od početka da prostor mora biti opremljen tako da je adaptiran za dečije potrebe i da je bezbedan pre svega. Mislilo se na to šta je to što se deci sviđa. Mnoge igraonice počele su da liče jedne na druge. Kako to izgleda posmatrano od strane odraslih? Svakako da deluje tako da se ide po nekoj matrici i da nakon nekog vremena retko koja može da ih iznenadi i da se pojave tamo govoreći, da tako nešto još nisu videli, naravno u pozitivnom smislu s druge strane, deca su naviknuta na to da su igraonice šarene i da su ukrašene tako da na njihovim zidovima ima raznobojnih slika. Omiljeni su crtani junaci. Animirani likovi privlače pažnju dece, tako da se u mnogim vide oni najpoznatiji. Takođe, tu su i nacrtani neki novi izmišljeni crtani junaci kako bi se stvorilo nešto originalno.
Foto: Pixabay
Kada su poželeli da odu korak dalje, vlasnici dečijih igraonica odlučili su se za tematske igraonice. Tako su nastale one koje su inspirisane svemirom i one koje je nadahnulo more, okean ili džungla. Ima i onih koje podsećaju na brodove ili egzotična ostrva na koja pirati pristaju. Ako ste do sad bili u puno dečijih igraonica, razmislite malo da li postoji neka koju ste odmah percipirali kao veoma originalnu? Šta vam je u svakoj ponaosob prvo privuklo pažnju i šta ste im zamerali. Ovako se razmišlja kada treba osmisliti koncept dečije igraonice koja je u nastajanju. Takođe, treba voditi računa o budžetu, ali sada je glavna tema ideja.
Da li ste nekad bili u dečijoj igraonici koja je u etno fazonu? Najverovatnije da niste. Kako vam to zvuči. Etno restoran, to je u redu, jer nikog ne bi začudilo. Da i bi vam bio izazov ako ste dizajner enterijera da vam neko dođe i kaže da želi da osmislite izgled dečije igraonice koja je nadahnuta narodnom tradicijom? Da li biste prihvatili takav izazov ili biste odmahnuli rukom? Razmislite malo, ako ste roditelj da li je vaše dete nekad bilo u nekom etno muzeju ili kući tokom izleta u vrtiću ili školi. Ako jeste, kakve je utiske donelo s tog putovanja? Zanimljivo, zar ne!? Verovatno je bio fascinirano nečim i pričalo je kako je doživelo život u prošlosti, narodne nošnje i slično. Ali, kako od toga napraviti dečiju igraonicu? Ideja je donekle smela, ali to znači da ne bi prošla nezapaženo. Umerenost je ključ. U svemu treba imati mere. Ova rečenica mogla bi biti i životni moto. Ne treba preterivati i ići u krajnost. Šta to praktično znači? Na primer, ako odete u nacionalni, tj. etno restoran, neće vas uopšte začuditi da se čuje stara narodna ili izvorna muzika, da ambijent bude kompletni u tom fazonu uključujući i toalete i da konobari budu u narodnim nošnjama. Pre će vas začuditi da sve bude tako, a da se čuje neki džez ili rok. Ali, dečija igraonica je dečija igraonica. Tu treba da se čuju dobro poznate dečije pesme. Da li biste se odvažili a eksperimentišete sa muzikom. Verovatno to ne bi bila baš neka dobra zamisao jer i sami roditelji retko privatno slušaju tu muziku, ali kad odu na ručak ili večeru odgovara im jer je deo ambijenta. To je kao kad neko ne sluša narodnjake, ali kad ode kod rođaka na svadbu ništa mu ne smeta jer je na to spreman i ne očekuje ništa drugo. Zanimljivo bi bilo pustiti onda dečiji hor koji peva neke tradicionalne pesme, ali ne suviše glasno. Takođe, u igraonicama nije ni poželjno puštati preglasnu muziku, jer to nekima smeta, a došli su tu da se opuste. Neće vam ništa reći, samo će sledeći put otići na drugo mesto. Što se uređenja tiče, zamislite da su hostese u nošnjama, a da su tu neke igračke koje imitiraju muzejske eksponate. Deca ne idu bosa već dobiju na promer opanke na ulazu. Slike oslikavaju narodnu tradiciju. Kao neki interaktivni muzej i kome deca mogu da se igraju kako žele. Naravno, tu bi trebalo da bude i tobogana i penjalica i svega ostalog što igraonica treba da ima, ali da tema ne bude more, već narodna tradicija. Ovakav poduhvat je možda rizičan, ali svakako ne bi prošao nezapaženo.
Druga ideja za originalnu dečiju igraonicu je mesto inspirisano likovnom umetnošću i stvaralaštvom. Za razliku od kreativnih radionica, ovo mesto bi bilo nešto drugačije. Naime, svi znamo kako deca imaju potrebu da stvaraju i da budu kreativna. To sa sobom obavezno donosi manji ili veći nered. Zamislite mesto gde deca dolaze u staroj garderobi koja sme da se fleka i gde dobijaju dodatne kecelje, kako se ne bi baš toliko uflekala. Potom, tu je sve što je potrebno jednom umetniku. Boje, plastelin, četkice, flomasteri. Zidovi su takvi da se lako mogu prati ili podloga na njima menjati na dnevnom nivou. Deca mogu da rade šta hoće. Da slikaju, brljaju, prosipaju, a da im niko to ne brani. Kreativnost na delu. Niko ih ne opominje da ne smeju da šaraju po zidu ili da paze da im ne kaplje vodena boja. Niko se ne buni ako flomasterom išaraju nameštaj koji bi bio namenjen, upravo tome, da se išara. Zamislite taj nivo slobode i za decu i za roditelje. Sve bi bilo osmišljeno tako da je potpuno bezbedno. Deca određenog uzrasta bi dobila igračke koje su za njih bezbedne i igrala bi se u posebnom delu prostora koji je odvojen od prostora za stariju decu, koja već znaju da tempere nisu za jelo. Hostese bi bile deo igre i vodiči u igri. Pitajte dete da li bi volelo da ode na ovako neko mesto. Nastavak sledi.
Pročitajte još:
- Ideje za originalnu dečiju igraonicu 2.deo
M. K.
Od kada su zaživele decije igraonice postajale su sve lepše i bolje. Podrazumevalo se od početka da prostor mora biti opremljen tako da je adaptiran za dečije potrebe i da je bezbedan pre svega. Mislilo se na to šta je to što se deci sviđa. Mnoge igraonice počele su da liče jedne na druge. Kako to izgleda posmatrano od strane odraslih? Svakako da deluje tako da se ide po nekoj matrici i da nakon nekog vremena retko koja može da ih iznenadi i da se pojave tamo govoreći, da tako nešto još nisu videli, naravno u pozitivnom smislu s druge strane, deca su naviknuta na to da su igraonice šarene i da su ukrašene tako da na njihovim zidovima ima raznobojnih slika. Omiljeni su crtani junaci. Animirani likovi privlače pažnju dece, tako da se u mnogim vide oni najpoznatiji. Takođe, tu su i nacrtani neki novi izmišljeni crtani junaci kako bi se stvorilo nešto originalno.
Foto: Pixabay
Kada su poželeli da odu korak dalje, vlasnici dečijih igraonica odlučili su se za tematske igraonice. Tako su nastale one koje su inspirisane svemirom i one koje je nadahnulo more, okean ili džungla. Ima i onih koje podsećaju na brodove ili egzotična ostrva na koja pirati pristaju. Ako ste do sad bili u puno dečijih igraonica, razmislite malo da li postoji neka koju ste odmah percipirali kao veoma originalnu? Šta vam je u svakoj ponaosob prvo privuklo pažnju i šta ste im zamerali. Ovako se razmišlja kada treba osmisliti koncept dečije igraonice koja je u nastajanju. Takođe, treba voditi računa o budžetu, ali sada je glavna tema ideja.
Da li ste nekad bili u dečijoj igraonici koja je u etno fazonu? Najverovatnije da niste. Kako vam to zvuči. Etno restoran, to je u redu, jer nikog ne bi začudilo. Da i bi vam bio izazov ako ste dizajner enterijera da vam neko dođe i kaže da želi da osmislite izgled dečije igraonice koja je nadahnuta narodnom tradicijom? Da li biste prihvatili takav izazov ili biste odmahnuli rukom? Razmislite malo, ako ste roditelj da li je vaše dete nekad bilo u nekom etno muzeju ili kući tokom izleta u vrtiću ili školi. Ako jeste, kakve je utiske donelo s tog putovanja? Zanimljivo, zar ne!? Verovatno je bio fascinirano nečim i pričalo je kako je doživelo život u prošlosti, narodne nošnje i slično. Ali, kako od toga napraviti dečiju igraonicu? Ideja je donekle smela, ali to znači da ne bi prošla nezapaženo. Umerenost je ključ. U svemu treba imati mere. Ova rečenica mogla bi biti i životni moto. Ne treba preterivati i ići u krajnost. Šta to praktično znači? Na primer, ako odete u nacionalni, tj. etno restoran, neće vas uopšte začuditi da se čuje stara narodna ili izvorna muzika, da ambijent bude kompletni u tom fazonu uključujući i toalete i da konobari budu u narodnim nošnjama. Pre će vas začuditi da sve bude tako, a da se čuje neki džez ili rok. Ali, dečija igraonica je dečija igraonica. Tu treba da se čuju dobro poznate dečije pesme. Da li biste se odvažili a eksperimentišete sa muzikom. Verovatno to ne bi bila baš neka dobra zamisao jer i sami roditelji retko privatno slušaju tu muziku, ali kad odu na ručak ili večeru odgovara im jer je deo ambijenta. To je kao kad neko ne sluša narodnjake, ali kad ode kod rođaka na svadbu ništa mu ne smeta jer je na to spreman i ne očekuje ništa drugo. Zanimljivo bi bilo pustiti onda dečiji hor koji peva neke tradicionalne pesme, ali ne suviše glasno. Takođe, u igraonicama nije ni poželjno puštati preglasnu muziku, jer to nekima smeta, a došli su tu da se opuste. Neće vam ništa reći, samo će sledeći put otići na drugo mesto. Što se uređenja tiče, zamislite da su hostese u nošnjama, a da su tu neke igračke koje imitiraju muzejske eksponate. Deca ne idu bosa već dobiju na promer opanke na ulazu. Slike oslikavaju narodnu tradiciju. Kao neki interaktivni muzej i kome deca mogu da se igraju kako žele. Naravno, tu bi trebalo da bude i tobogana i penjalica i svega ostalog što igraonica treba da ima, ali da tema ne bude more, već narodna tradicija. Ovakav poduhvat je možda rizičan, ali svakako ne bi prošao nezapaženo.
Druga ideja za originalnu dečiju igraonicu je mesto inspirisano likovnom umetnošću i stvaralaštvom. Za razliku od kreativnih radionica, ovo mesto bi bilo nešto drugačije. Naime, svi znamo kako deca imaju potrebu da stvaraju i da budu kreativna. To sa sobom obavezno donosi manji ili veći nered. Zamislite mesto gde deca dolaze u staroj garderobi koja sme da se fleka i gde dobijaju dodatne kecelje, kako se ne bi baš toliko uflekala. Potom, tu je sve što je potrebno jednom umetniku. Boje, plastelin, četkice, flomasteri. Zidovi su takvi da se lako mogu prati ili podloga na njima menjati na dnevnom nivou. Deca mogu da rade šta hoće. Da slikaju, brljaju, prosipaju, a da im niko to ne brani. Kreativnost na delu. Niko ih ne opominje da ne smeju da šaraju po zidu ili da paze da im ne kaplje vodena boja. Niko se ne buni ako flomasterom išaraju nameštaj koji bi bio namenjen, upravo tome, da se išara. Zamislite taj nivo slobode i za decu i za roditelje. Sve bi bilo osmišljeno tako da je potpuno bezbedno. Deca određenog uzrasta bi dobila igračke koje su za njih bezbedne i igrala bi se u posebnom delu prostora koji je odvojen od prostora za stariju decu, koja već znaju da tempere nisu za jelo. Hostese bi bile deo igre i vodiči u igri. Pitajte dete da li bi volelo da ode na ovako neko mesto. Nastavak sledi.
Pročitajte još:
- Ideje za originalnu dečiju igraonicu 2.deo
M. K.
