Mirandre

Mašta rađa nove ideje. Tako je nastao i ovaj serijal tekstova o originalnim dečijim igraonicama. Reč je o još neviđenim konceptima koji bi mogli da zažive. U prethodnom je bila obrađena tema dečije igraonice čitaonice, proverite u nastavku o čemu slatkom je sada reč.

Kakve bi još inovacije mogle da se uvedu u decije igraonice pitanje je sad. Deca vole da učestvuju u spremanju raznih poslastica. Naročito ako su to omiljeni slatkiši. Proces spremanja hrane izuzetno im je zanimljiv, a pre svega vole da pomažu svojim mama i tatama u takvim poduhvatima. Znaju da nagrada nikad ne izostaje zato što posle pripreme sledi konzumiranje poslastice. Dečija igraonica mogla bi da se pretvori malu slatku radionicu u kojoj deca sa hostesama ili sa roditeljima spremaju prave pravcate poslastice. Tu se mogu praviti kolači i torte. Ništa komplikovano. Postoji mnoštvo recepata koji su veoma jednostavni, a uz to veoma ukusni. Neke od najukusnijih torti uopšte se ne peku. Veoma su jednostavne za pripremu. Recepti su takvi da ih i dete može napraviti. Ali, deca ne bi poslastice pravila sama već uz pomoć odraslih.



Foto: Pixabay

Zamislite samo, velika kuhinja sa veoma velikim radnim površinama. Ima dovoljno mesta za sve sastojke. Ne samo to. Prostora ima i sa vage i menzure kako bi se svako pojedinačni sastojak tačno odmerio. Na policama sa strane bile bi knjige sa receptima. Kako ne bismo mogli da pravimo u isto vreme baš sve što nam padne na pamet, u ovoj slatkoj dečijoj igraonici organizovali bi se tematski dani. Unapred bi bilo isplanirano šta će sve tog dana da se priprema.

Pored toga dečija igraonica u kojoj se pripremaju poslastice za male sladokusce imala bi dovoljno materijala za pripremu nekih jednostavnih slatkiša koji bi bili svakodnevno deo izbora. Tako da, kada se dete pojavi sa roditeljima, ono može da bira šta će da se sprema. Nije na odmet da tu budu i neke đakonije koje se duže spremaju, a dok se čeka da se one ispeku, deca mogu da se igraju u posebnom delu koji je tome namenjen. Pa kakva bi to dečija igraonica bila kada ne bi imala deo za igranje. Čak i tobogani i lavirinti mogli bi biti ukrašeni tako da podsećaju na kolače. Nameštaj od sunđera mogao bi imati oblik torti, pudinga krofni i slično… Sve bi moglo da bude u poslastičarskom duhu.

Bilo bi tu peripetija oko organizacije i dobijanja dozvola za pripremu hrane, ali da sad u to ne ulazimo i da zaključno s rečenicom da se sve da rešiti. Nastavićemo da razvijamo ovu ideju i ovu zamisao u onom smeru kakva bi ona trebalo da bude. Pošto koncept ovakve slatke igraonice ima deo koji je faktički klasična igraonica, vlasnici ne bi trebalo da imaju bojazni da li je ovakav projekat isplativ. To jeste dečija igraonica koja ustvari nudi dodatni sadržaj koji inače niko drugi nema. Priprema hrane je zahtevan posao. Mora se strogo voditi računa o higijeni. Ali, ne samo to, već i o svežini namirnica. Dobra stvar je što šećer nije kvarljiva roba. Priprema slanih jela, predjela i slično, mnogo je zahtevnija jer tu ima daleko više namirnica koje se lako kvare i koje moraju biti u frižideru. Kod slatkiša situacija se može pojednostaviti tako što se sve mahom bazira na recepte koji ne sadrže mleko i jaja. Eliminisanjem lako kvarljivih sastojaka, povećava se bezbednost. Pored toga, postoji mnoštvo kolača i slatkiša koji mogu da se prave bez ovih sastojaka.

Drugi aspekt koji je veoma važan su alergije na hranu i neke sastojke. Šta ako neki roditelji ni ne znaju da ime je dete na nešto alergično? Da bi se u dečijoj igraonici ovo izbeglo, izbacili bi se alergeni iz upotrebe. Znamo da je čokolada sa lešnicima izuzetno ukusna, ali šta ako je neko na njih alergičan. Zna se tačno šta predstavlja alergene, a koje namirnice to nisu. Tako da, sve bi se usmerilo na bezbednu stranu. U kućnim uslovima je daleko jednostavnije jer znamo šta imamo u kući i frižideru i sami vodimo računa o tome. U ovoj našoj slatkoj dečijoj igraonici treba se prilagoditi većini i voditi računa o tome da svi budu bezbedni.

Poslastice koje se naprave ne moraju se konzumirati. U slatkoj dečijoj igraonici postojao bi deo gde se prave kolači o torte koji nisu za jelo, već se to radi samo zarad igre. Neki roditelji nisu za to da deca jedu kolače koje su sama napravila, ali im se ideja da se graju pravljenja slatkiša i ukrašavanja kolača i torti veoma dopada. Tu bi se koristili materijali koji nisu jestivi, kao na primer razne vrste plastelina, gline u boji, kinetičkog peska, slajmovi itd. Ovi moderni materijali pogodni su i da se od njih prave razni ukrasi koji bi mogli da se postave na ove torte koje nisu prave. Tako da deca ne bi samo pravila i mesila kolače već bi se igrala i sa glinom u boji od koje bi pravila šta god požele. U tome bi im svesrdno pomagalo osoblje dečije igraonice.

Ako bi se desilo da je gužva na kolačima i da svi hoće nešto da prave i mese, termini bi se zakazivali. Ako neko dođe ranije čekaće tako što će se igrati u drugom delu igraonice.

Zamislite samo slatku dečiju igraonicu i rođendan u njoj. Kako bi to tek bilo zabavno. Pored standardnih igara tu bi se mogle organizovati razne zabavne aktivnosti koje bi uključivale pravljenje jednostavnih poslastica, pravih ili igračaka. Prostor za roditelje i odrasle goste je tu da se opuste i uživaju dok se deca druže i igraju.

Ukrašavanje poslastica veoma je kreativna i zabavna aktivnost. Maštoviti oblici i boje učiniće da se od ukrasa naprave prava mala umetnička dela. Ako bi ukrasi bili od fondana koji je jestiv, a ne predstavlja robu koja se lako kvari, sve bi bilo još zanimljivije. Poznato je da deca na tortama najviše vole raznobojne jestive ukrase i figurice koje predstavljaju na primer njihove omiljene junake. Zamislite samo da imaju priliku sama da vajaju od fondana ukrase koje posle mogu u slast da smažu.

Slatka dečija igraonica mnogima bi bila veoma zabavna i neodoljiva. Ova originalna ideja za dečiju igraonicu, još jedna je u serijalu sa ovom temom. Vratite se na prethodne tekstove i proverite kakve zamisli oni nose.

Pročitajte još:

- Ideje za originalnu dečiju igraonicu 4.deo

M. K.