Registruj se
Prijavi se
Kako izgleda pripremni predškolski program u privatnim vrtićima
2020-01-21 19:29:38
Pripremni predškolski program je obavezan i svako dete mora da ga pohađa pre polaska u prvi razred osnovne škole. Roditeljima je dat izbor da dete može da ga pohađa u okviru škole koju će upisati ili u privatnoj predškolskoj ustanovi.
Da bi privatni vrtić mogao da da sprovodi, on mora biti akreditovana predškolska ustanova. Ovde vam predstavljamo kako privatni vrtici sprovode pripremni predškolski program i od čega se on sastoji.
Roditelji većine dece koja idu u privatni vrtić, u godini pred upis – nemaju dilema kada je izbor predškolskog u pitanju. Odlučuju se dete priprema za školu u sredini koja mu je dobro poznata, okruženo svojim drugovima i vaspitačima.
Predškolsko u privatnom vrtiću ili u školi
Kada dete pohađa vrtić godinama, onda se ono naviklo na tu sredinu i u potpunosti je prihvatilo. Bilo da je upisano još u jaslice ili kasnije u mlađu vrtićku grupu, ono ima svoje drugove, deo je ekipe, a vaspitače dobro poznaje. Svakodnevno boravi u prostoru u kom se oseća sigurno i koji već doživljava kao svoju drugu kuću. Zašto se onda neki roditelji ipak odlučuju da upišu dete na pripremni predškolski program pri osnovnoj školi? Neki navode razloga da dete svakako naredne godine menja sredinu jer kreće u prvi razred. Ovi roditelji smatraju da će, ako dete ide u predškolsko koje je u samoj školi, ranije upoznati učitelje, nov prostor i da će se na taj kasnije i lakše uklopiti u školsku sredinu koja za njega neće biti nova. Ovakvo poimanje ima logike, ali ima i svoje negativne strane. One se ogledaju u tome da program koji se sprovodi u školi ne traje ceo dan, a dete je pre toga naviklo da dan provede u vrtiću. Nasuprot tome, ono bi u školi provelo samo par sati i neophodno bi bilo obezbediti ko će sa detetom da provede ostatak dana, ako roditelji rade. Na taj način, odvojeno je od vrtića, starih drugova, vaspitača, druženje i omiljenih igara. Ako ga kod kuće čuvaju baka ili deka, ili neka druga odrasla osoba, oni nikako ne mogu da nadomeste sve aktivnosti koje se svakodnevno odvijaju u obdaništu. Najverovatnije da bi dete bilo usamljeno, da bi mu bar deo vremena bilo dosadno i da bi to rešavalo igrajući igrice, gledajući telefon ili tablet ako su mu dostupni, ili u krajnjoj liniji gledalo bi TV. Ovakvo provođenje većeg dela dana ne može da se poredi sa svim onim krosnim stvarima koje se odvijaju u vrtiću. Ne bi bilo više ni priredbi, ni odlazaka u zoo vrt ili pozorište sa vaspitačem i drugarima. Jednostavno, dete bi bilo lišeno mnogo toga. S druge strane, jedina dobra strana je ta da dete ranije upozna kako izgleda škola. Ali ni to nije toliko važno. Jer, sva deca se raduju školi, znaju da će krenuti u isto vreme kada i drugari iz grupe u vrtići i to odvajanje im nije traumatično. Zajednički zaokružuju jednu celinu koju kruniše neka lepa priredba na kraju školske godine prilikom koje se opraštaju od svoji vaspitača i dogovaraju se s njima da će ih redovno posećivati.
Ako uporedimo same programe rada u predškolskom, oni su gotovo identični u školama i vrtićima. S tim što u vrtiću, program se utopi u ostale aktivnosti i deca kao jedinu novinu doživljavaju ad odjednom treba da rade domaće zadatke.
Foto: Pixabay
Kako izgleda pripremni predškolski program
Postoje posebni udžbenici raznih izdavača koji se koriste za pripremu za polazak u školu. Oni su osmišljeni tako da su deci zanimljivi, a na nivou su koji odgovara uzrastu. Ima dosta bojenja i crtanja. Uče se osnove predmeta kao što su matematika, srpski i svet oko nas. Iz matematike deca uče kako da broje do deset i kako da pišu i prepoznaju brojeve do deset. Upoznaju se godišnjim dobima i njihovim karakteristikama i slično. Sve to prati knjiga u kojoj su zanimljivi crteži, priče i pesmice.
Grafomotorika i priprema za učenje pisanja i čitanja
Deca u predškolskom ne uče da čitaju i pišu, neki roditelji forsiraju decu da to nauče ranije. neki su isprepadani od strane drugih roditelja koji prave famu oko toga kako je polazak u školu težak, kako se sve promenilo i kako im je sad nametnuto previše obaveza. Donekle su u pravu, jer u nekim školama i kod nekih učitelja izgubio se osećaj da su prvaci mala deca koja su se do juče samo igrala i crtala. Odjednom im se nameće to da imaju po pet časova i da iz više predmeta imaju obimne domaće zadatke. Ali nije svugde tako. U svakom slučaju, deca u vrtiću ne uče da pišu jer je to predviđeno za prvi razred i time se bave osobe koje su za to obučene, a to su učitelji. Međutim, u predškolskom se bave grafomotorikom. To je disciplina iscrtavanje raznih oblika od jednostavnijih ka složenijim – u sveskama na kvadratiće. Cilj je da dete stekne osećaj za prostor u svesci i da svoju ruku trenira za pravilno pisanje. Pisanje ogromnih slova i brojeva karakteristično je za malu decu. U predškolskom se nastoji da se deca naviknu da pišu u okviru zadatih granica, bilo da su to polja u knjizi ili kvadratići i linije u svesci. Grafomotorika je veoma korisna.
Domaći zadaci u predškolskom
Deca obožavaju svoje prve domaće zadatke. Važno je i da se u kući neguje pozitivan odnos prema školi i učenju. Važno je da dete od starijih sluša lepe i podsticajne primere, a ne to kako je škola teška, a učenje gnjavaža. Ako je detetu škola i učenje prezentovano pozitivno, onda će ono s oduševljenjem prihvatiti i da radi domaći. Osećaće se važno i veliko. Sad odjednom ono, poput velike dece ima i ranac, pernicu, knjigu i svesku. Jedva čekaju da porastu i da krenu u školu. Vaspitači su obučeni za to da decu podučavaju grafomotorici, a priprema za čitanje podrazumeva samo prepoznavanje slova.
Ako vi imate mališana koji kreće u predškolsko, želimo mu puno uspeha u radu!
M. K.
Predškolsko u privatnom vrtiću ili u školi
Kada dete pohađa vrtić godinama, onda se ono naviklo na tu sredinu i u potpunosti je prihvatilo. Bilo da je upisano još u jaslice ili kasnije u mlađu vrtićku grupu, ono ima svoje drugove, deo je ekipe, a vaspitače dobro poznaje. Svakodnevno boravi u prostoru u kom se oseća sigurno i koji već doživljava kao svoju drugu kuću. Zašto se onda neki roditelji ipak odlučuju da upišu dete na pripremni predškolski program pri osnovnoj školi? Neki navode razloga da dete svakako naredne godine menja sredinu jer kreće u prvi razred. Ovi roditelji smatraju da će, ako dete ide u predškolsko koje je u samoj školi, ranije upoznati učitelje, nov prostor i da će se na taj kasnije i lakše uklopiti u školsku sredinu koja za njega neće biti nova. Ovakvo poimanje ima logike, ali ima i svoje negativne strane. One se ogledaju u tome da program koji se sprovodi u školi ne traje ceo dan, a dete je pre toga naviklo da dan provede u vrtiću. Nasuprot tome, ono bi u školi provelo samo par sati i neophodno bi bilo obezbediti ko će sa detetom da provede ostatak dana, ako roditelji rade. Na taj način, odvojeno je od vrtića, starih drugova, vaspitača, druženje i omiljenih igara. Ako ga kod kuće čuvaju baka ili deka, ili neka druga odrasla osoba, oni nikako ne mogu da nadomeste sve aktivnosti koje se svakodnevno odvijaju u obdaništu. Najverovatnije da bi dete bilo usamljeno, da bi mu bar deo vremena bilo dosadno i da bi to rešavalo igrajući igrice, gledajući telefon ili tablet ako su mu dostupni, ili u krajnjoj liniji gledalo bi TV. Ovakvo provođenje većeg dela dana ne može da se poredi sa svim onim krosnim stvarima koje se odvijaju u vrtiću. Ne bi bilo više ni priredbi, ni odlazaka u zoo vrt ili pozorište sa vaspitačem i drugarima. Jednostavno, dete bi bilo lišeno mnogo toga. S druge strane, jedina dobra strana je ta da dete ranije upozna kako izgleda škola. Ali ni to nije toliko važno. Jer, sva deca se raduju školi, znaju da će krenuti u isto vreme kada i drugari iz grupe u vrtići i to odvajanje im nije traumatično. Zajednički zaokružuju jednu celinu koju kruniše neka lepa priredba na kraju školske godine prilikom koje se opraštaju od svoji vaspitača i dogovaraju se s njima da će ih redovno posećivati.
Ako uporedimo same programe rada u predškolskom, oni su gotovo identični u školama i vrtićima. S tim što u vrtiću, program se utopi u ostale aktivnosti i deca kao jedinu novinu doživljavaju ad odjednom treba da rade domaće zadatke.
Foto: Pixabay
Kako izgleda pripremni predškolski program
Postoje posebni udžbenici raznih izdavača koji se koriste za pripremu za polazak u školu. Oni su osmišljeni tako da su deci zanimljivi, a na nivou su koji odgovara uzrastu. Ima dosta bojenja i crtanja. Uče se osnove predmeta kao što su matematika, srpski i svet oko nas. Iz matematike deca uče kako da broje do deset i kako da pišu i prepoznaju brojeve do deset. Upoznaju se godišnjim dobima i njihovim karakteristikama i slično. Sve to prati knjiga u kojoj su zanimljivi crteži, priče i pesmice.
Grafomotorika i priprema za učenje pisanja i čitanja
Deca u predškolskom ne uče da čitaju i pišu, neki roditelji forsiraju decu da to nauče ranije. neki su isprepadani od strane drugih roditelja koji prave famu oko toga kako je polazak u školu težak, kako se sve promenilo i kako im je sad nametnuto previše obaveza. Donekle su u pravu, jer u nekim školama i kod nekih učitelja izgubio se osećaj da su prvaci mala deca koja su se do juče samo igrala i crtala. Odjednom im se nameće to da imaju po pet časova i da iz više predmeta imaju obimne domaće zadatke. Ali nije svugde tako. U svakom slučaju, deca u vrtiću ne uče da pišu jer je to predviđeno za prvi razred i time se bave osobe koje su za to obučene, a to su učitelji. Međutim, u predškolskom se bave grafomotorikom. To je disciplina iscrtavanje raznih oblika od jednostavnijih ka složenijim – u sveskama na kvadratiće. Cilj je da dete stekne osećaj za prostor u svesci i da svoju ruku trenira za pravilno pisanje. Pisanje ogromnih slova i brojeva karakteristično je za malu decu. U predškolskom se nastoji da se deca naviknu da pišu u okviru zadatih granica, bilo da su to polja u knjizi ili kvadratići i linije u svesci. Grafomotorika je veoma korisna.
Domaći zadaci u predškolskom
Deca obožavaju svoje prve domaće zadatke. Važno je i da se u kući neguje pozitivan odnos prema školi i učenju. Važno je da dete od starijih sluša lepe i podsticajne primere, a ne to kako je škola teška, a učenje gnjavaža. Ako je detetu škola i učenje prezentovano pozitivno, onda će ono s oduševljenjem prihvatiti i da radi domaći. Osećaće se važno i veliko. Sad odjednom ono, poput velike dece ima i ranac, pernicu, knjigu i svesku. Jedva čekaju da porastu i da krenu u školu. Vaspitači su obučeni za to da decu podučavaju grafomotorici, a priprema za čitanje podrazumeva samo prepoznavanje slova.
Ako vi imate mališana koji kreće u predškolsko, želimo mu puno uspeha u radu!
M. K.
