Mirandre

Deca su pravi mali izbirljivci kada su obroci koji im se serviraju u pitanju. Da li vam je ovo poznato? Ako ste roditelj deteta predškolskog uzrasta ili čak starijeg, moguće da jeste. Kako se izboriti sa ovim svakodnevnim izazovima i „naterati“ dete da jede zdravu hranu. Na ovo veoma važno pitanje pokušaćemo da damo odgovor koristeći savete pedijatara, dijetologa i psihologa.

Fascinantno je da deca imaju otpor prema baš onim namirnicama koje bi trebalo najviše da jedu. Verovatno ne postoji roditelj koji tera dete da jede slatkiše, viršle, hamburgere ili neku drugu brzu hranu. S druge strane, brokoli, boranija, salata izazivaju otpor i negodovanje. Namirnice i jela zelene boje naročito su problematične. Dovoljno je što svakodnevno treba da mozgate šta da spremite za ručak, doručak i večeru, a kad na to dodate i uslov da to i deca prihvate, situacija se dodatno komplikuje. Nudimo Vam nekoliko ideja, saveta i preporuka kako da utičete na navike u ishrani vaše dece.

Nemojte ih terati da jedu!

Ovo je prvi i najvažniji savet. Znamo da vam je nekad dosta svega kad pomislite koliko ste truda, vremena i novca uložili u pripremu obroka koji naposletku deca obijaju. I tu nije kraj jer treba im spremiti nešto drugo. Međutim, osnovno je da ih ne terate i ne prisiljavate jer to stvara još veći otpor prema određenoj vrsti hrane, koji čini da najčešće i kad odrastu neće voleti tu hranu.

U društvu se slađe jede

Deca vole da jedu u društvu svojih vršnjaka. Ako vaše dete pohađa vrtić, dobra vest je što privatni vrtici svoj plan ishrane i obroka sastavljaju uz pomoć nutricionista, tako da je on izbalansiran i prilagođen uzrastu. Neki vrtići imaju svoju kuhinju u kojoj se spremaju svi obroci za decu, dok drugi sarađuju sa restoranima koji nude ketering usluge. Ni u državnim vrtićima nije ništa drugačije, s tim što se oni snabdevaju hranom iz centralne kuhinje. Vrtić je sjajno mesto za sticanje zdravih navika u ishrani. Mnoga deca prihvataju neke namirnice kao što su na primer povrće, voće ili meso, samo zato što vide da njihovi vršnjaci to jedu. Takođe, u vrtićima, nema alternative. Ne može da se desi da dete „pokvari“ ručak zato što je uzelo čokoladu ili neke grickalice. Obroci su kreirani tako da su i užine zdrave i uglavnom je jedna voćna, a druga mlečna. Isto tako, dan u vrtiću sastoji se od nekoliko celina, a obroci se serviraju u tačno i uvek isto vreme. Na taj način deca su nakon prepodnevnih aktivnosti taman dovoljno gladna kad se servira ručak. Prihvataju određeni ritam i red, a doslednost je osnova sticanja zdravih navika. Ako Vaše dete dobro jede u vrtiću, a kod kuće odbija neku vrstu hrane, mogli biste da upotrebite mali trik. Kažite mu da je to jelo koje ste mu servirali baš po receptu koji Vam je lično dala kuvarica iz vrtića (saznajte kako se ona zove), i postoji veća verovatnoća da će dete biti više motivisano da jede. Naravno, dobro bi bilo da se stvarno detaljno raspitate šta je bilo na meniju i na koji način su jela spremljena.

Budite strpljivi

Ako vrlo dobro znate da neku hranu, na primer neku vrstu povrća, Vaše dete kategorički odbija, nemojte je forsirati. Imajte strpljenja. Dete će vremenom jednu po jednu namirnicu prihvatati ako mu ih ne namećete. Prisetite se sami da verovatno postoji nešto što Vam je kao detetu bilo nezamislivo da jedete, a danas Vam je to isto normalno, možda čak i omiljeno. Masline su dobar primer – retko koje dete ih voli, a odrasli ih ili obožavaju ili ostaju pri stavu koji su imali kad su bili mali. Nađite neki Vaš primer i postaćete svesni da se ukus s godinama menja.

Lepo aranžirajte i ukrasite hranu

Ova metoda je nekad delotvorna, a nekad ne. Svakako treba pokušati. Budite maštoviti, pronađite primere na internetu kojih ima zaista puno i servirajte hranu tako da deci bude dopadljiva i zabavna. Poređajte je da podseća na neku figuru ili lik. Ako niste umetnički nadareni i smajli je dovoljan.

Zajedno spremite ručak

Uključite dete u pripremu obroka, tako što ćete mu pričati šta radite i dati mu neki jednostavan zadatak da obavi u skladu sa uzrastom (na primer da donese nešto iz frižidera ili da nešto promeša). Uživajte u ukusu

Deca se vaspitavaju primerom. Pokažite gestovima i komentarima koliko je Vama nešto ukusno i da uživate u obroku. Dete će Vas oponašati i lakše će prihvatiti nešto novo. Ako treba - glupirajte se

Svi znamo za avion koji sleće na aerodrom, vozić koji juri u stanicu – i znamo kako su oni tužni ako nemaju gde da slete ili da se zaustave. pokušajte i ovako sa decom mlađeg uzrasta. Dok se zabavljaju deca će biti opuštenija i bolje će jesti.

Pokušajte sve što smo Vam ponudili kao ideju. Najvažnije je da ne očajavate ako ništa odmah ne urodi plodom. Budite strpljivi, ali ne i previše popustljivi. Ako hoćete da Vaše dete prihvati paradajz ili kupus salatu, nemojte držati kečap i majonez u frižideru. Otkrijte šta bi od povrća dete najpre prihvatilo za salatu i postepeno mu dajte baš to. Budite zadovoljni ako dete u početku uzme jednu ili dve viljuške i pohvalite ga. Pričajte mu afirmativno o tom povrću i recite kako se od njega raste i postaje jak ili lep. Isto važi i za voće u poređenju sa grickalicama i slatkišima. Kad traži nešto slatko oljuštite jabuku i iseckajte je u činijicu. Ponekad ste i sami krivi što ste uopšte navikli dete da u kući uvek ima grickalica ili slatkiša.

Smanjite upotrebu šećera tako što ćete kupovne sokove zameniti pre svega vodom, a zatim ceđenim sokovima. Ako nemate sokovnik, kupite običnu plastičnu cediljku za citruse. U ceđenu pomorandžu nemojte dodavati šećer. Ako dete odbija limunadu zato što mu je prekisela, zasladite je kašičicom meda. Naviknite dete da ostalo voće gricka. Isecite šargarepu na štapiće, recite da to jede zeka i uzmite sami da grickate. Verovatno će Vam se Vaš mališan pridružiti.



K. M.

Foto: ilustracija: Mirandre.com