Registruj se
Prijavi se
Kako se proizvodi PVC stolarija
2020-09-05 20:15:56
Prozori i vrata od PVC koji nije plastificiran predstavljaju najkvalitetniji oblik PVC stolarije koji je stekao veliku popularnost u građevinskoj industriji. Na koji način se proizvode i koje su etape procesa proizvodnje saznajte u nastavku.
Tehnologija i proces izrade prilično je jednostavna a PVC stolarija je njen finalni proizvod. Kako je reč o prozorima i vratima čije pravljenje u proizvodnom pogonu nije skupo, samim tim se dolazi do zaključka da je za to zaslužna procedura koja nije ni komplikovana ni skupa, ali i to da je PVC veoma zahvalan materijal koji se lako obrađuje. Sama osnova koja se koristi kao sirovina obrađuje se i modifikuje na prost način, te je stoga lako menjati karakteristike samog proizvoda. Sa PVC-om ništa nije uklesano u kamenu. Fleksibilnost, ali ne u bukvanom smislu, omogućila je da je daleko lakše menjati dimenzije i boje. Ne postoje strogi standardni i prozori i vrata mogu se izraditi u dimenzijama koje dozvoljavaju varijacije na temu.
Foto: Mirandre
Što se tiče boja, osnova je bela, a radi dobijanja ogromnog broja nijansi koriste se folije koje se apliciraju preko baze i time se dobija obojena PVC stolarija o kojoj je bilo reči.
Da se vratimo na sam proces proizvodnje. Sve započinje u proizvodnom pogonu, ali pre nego što se uposle same mašine za obradu materijala, prvo se upošljava um dizajnera i mašina poznatija pod nazivom kompjuter. Koristi se specijalni softver koji služi za dizajniranje, tj. za projektovanje prozora i vrata od PVC-a. Kompjuterski program ima sve potrebne alate da je se preko njega zadaju dimenzije i druge kote koje ustvari definišu konačni proizvod.
Kada je program završio obradu podataka koju je projektant zadao, prelazi se u proizvodni pogon. Kao osnova se koriste profili od uPVC-a koji se seku pomoću posebne mašine. Ovaj deo procesa vođen je od strane tehničara koji ga nadgledaju i opslužuju same mašine tako što na odgovarajuće mesto postavljaju profil koji će mašina milimetarski precizno iseći u unapred zacrtanim dimenzijama. Ovaj deo proizvodnog procesa ne odvija se potpuno automatski jer ga nadgledaju ljudi. Iako je dobar deo automatizovan i oslanja se na kompjuterski nacrt koji je pripremljen kao projekat koji treba sprovesti u delo. Ovde bi bilo zgodno podsetiti se na to da je PVC veoma zahvalan materijal za obradu jer on omogućava da se lako seče. Nije tvrd, ali je s druge strane snažan i veoma izdržljiv. Ova karakteristika ga je, između ostalog i učinila tako popularnim i idealnim za proizvodnju jeftine i kvalitetne stolarije koja je preplavila tržište. Nakon sečenja profila po merama, radnik ih slaže u unapred predviđene slotove gde su oni poređani i grupisani po veličini. Potom se svaki od isečenih profila, tj. ivica stavlja u mašinu koja ima zadatak da izdubi kanale po linijama koji imaju razne funkcije. Neki od njih služe da se tu postavi zaptivna guma. Ovaj deo procesa proizvodnje nadgleda i njime rukovodi tehničar, koji deo po deo postavlja u mašinu, te ih nakon mašinske obrade sklanja sa same mašine.
Nakon toga potrebno je izbušiti još neke rupe, kao što su one u koje će posle doći ručke od prozora. Svaka mašina koja buši rupe u već isečenim profilima od PVC-a to radi po tačno zacrtanim kotama i sa preciznošću koja je kompjuterski proračunata i mikronski precizna. Bilo kakvo odstupanje ne bi moglo da se toleriše. Kada bi se omašilo milimetar tamo ili ovamo, ne bi mogao da se sklop finalni proizvod. U industriji gde se drvo koristi kao sirovina, sve ovo nije striktno precizno, iako je preciznost i pedantnost neophodna. Drvo koje se ručno obrađuje, trpi mala odstupanja, ali PVC ne. Na kraju svaki šraf i ručka dolaze u tačno predviđene rupe i ležišta. Bušenjem rupa bave se mašine koje profil čvrsto drže ne mestu. Kada bi to radio čovek, moglo bi da se desi da usled nedostatka snage, tj. sile dođe do toga da se profil pomeri ili da isklizne. Kako se ovo ne može tolerisati, mašine su te koje drže profil fiksiran tako da ni malo ne može da se pomera tokom bušenja.
Nakon što su rupe izbušene u unutrašnjost profila ručno se ubacuju metalna ojačanja. To su čelični profili koji savršeno prijanjaju. Bez njih profil, tj. kasnije PVC prozor ne bi bio rako čvrst. Za sve koji se pitaju kako je moguće da plastična stolarija bude tako jaka, otporna i izdržljiva, evo odgovora, tj. tajne koja se krije u unutrašnjosti. Upotrebom čeličnih ojačanja dobija se izdržljivost i trajnost, ako i otpornost na savijanje i lomljenje. Ovaj deo procesa ne rade mašine već se on obavlja manuelno. Radnici potom pričvršćuju metalna ojačanja za PVC pomoću šrafova koje, takođe, ručno zavijaju. Ovo je poluautomatski posao jer radnik ne zavrće šrafove svojim rukama, već samo pomera profil na odgovarajuće mesto gde će mašina obaviti zavrtanje šrafova u već izbušene rupe, i postaviće matice.
Došli smo i do zavarivanja profila. Oni se lepe na ćoškovima koji su isečeni pod uglom od 45 stepeni mašinom za gerovanje. Praktično, nije potrebno posebno zasecati krajeve pod uglom jer su sami profili na početku isečeni tako, a ne pravolinijski.
Nakon zavarivanja ćoškove čisti posebna mašina. Prozor već ima svoj oblik i možemo videti koliko će biti velik kad bude gotov. Ćoškove treba očistiti od viška materijala koji iscuri tokom zavarivanja. Ova fina obrada dovodi do toga da se posle uopšte ne primećuju bilo kakve posledice vara. Kada njene bi bilo prozor bi na ćoškovima imao neravan višak materijala, poput lepka koji iscuri kada se zalepe dva komada drveta.
Nakon toga obrađuju se krajevi tako što se mašinski, pomoću struga usecaju rupe u koje dolaze metalni delovi koji su na uglovima i koji služe da se zavareni ćoškovi profila još jače pričvrste jedan za drugi. Kada se oni zašrafe, ubacuju se gumene zaptivke koje igraju veoma važnu ulogu u odličnoj termo i zvučnoj izolaciji koju ima PVC stolarija.
Na kraju se montiraju metalni delovi sa strana i prozor dobija svoj konačni izgled. Ali nije još sve gotovo, naravno. Nakon što se montiraju stakla i zaptivke, vrši se testiranje proizvoda i finalna inspekcija. Posle toga, kada se završe sve provere, dobijamo prozor od PVC-a koji je spreman za pakovanje i distribuciju.
Jasno je da je proces jednostavan i u velikoj meri automatizovan. Zahvaljujući mašinama i kompjuterima sve je pojednostavljeno i unapred je poznato. Ipak, neophodno je i prisustvo ljudi koji sve kontrolišu, rukovode procesima i nadgledaju ih, tako da konačni proizvod ima garanciju proverenog kvaliteta i funkcionalnosti.
Pročitajte još:
- Najlepše verande od PVC stolarije
M. K.
Tehnologija i proces izrade prilično je jednostavna a PVC stolarija je njen finalni proizvod. Kako je reč o prozorima i vratima čije pravljenje u proizvodnom pogonu nije skupo, samim tim se dolazi do zaključka da je za to zaslužna procedura koja nije ni komplikovana ni skupa, ali i to da je PVC veoma zahvalan materijal koji se lako obrađuje. Sama osnova koja se koristi kao sirovina obrađuje se i modifikuje na prost način, te je stoga lako menjati karakteristike samog proizvoda. Sa PVC-om ništa nije uklesano u kamenu. Fleksibilnost, ali ne u bukvanom smislu, omogućila je da je daleko lakše menjati dimenzije i boje. Ne postoje strogi standardni i prozori i vrata mogu se izraditi u dimenzijama koje dozvoljavaju varijacije na temu.
Foto: Mirandre
Što se tiče boja, osnova je bela, a radi dobijanja ogromnog broja nijansi koriste se folije koje se apliciraju preko baze i time se dobija obojena PVC stolarija o kojoj je bilo reči.
Da se vratimo na sam proces proizvodnje. Sve započinje u proizvodnom pogonu, ali pre nego što se uposle same mašine za obradu materijala, prvo se upošljava um dizajnera i mašina poznatija pod nazivom kompjuter. Koristi se specijalni softver koji služi za dizajniranje, tj. za projektovanje prozora i vrata od PVC-a. Kompjuterski program ima sve potrebne alate da je se preko njega zadaju dimenzije i druge kote koje ustvari definišu konačni proizvod.
Kada je program završio obradu podataka koju je projektant zadao, prelazi se u proizvodni pogon. Kao osnova se koriste profili od uPVC-a koji se seku pomoću posebne mašine. Ovaj deo procesa vođen je od strane tehničara koji ga nadgledaju i opslužuju same mašine tako što na odgovarajuće mesto postavljaju profil koji će mašina milimetarski precizno iseći u unapred zacrtanim dimenzijama. Ovaj deo proizvodnog procesa ne odvija se potpuno automatski jer ga nadgledaju ljudi. Iako je dobar deo automatizovan i oslanja se na kompjuterski nacrt koji je pripremljen kao projekat koji treba sprovesti u delo. Ovde bi bilo zgodno podsetiti se na to da je PVC veoma zahvalan materijal za obradu jer on omogućava da se lako seče. Nije tvrd, ali je s druge strane snažan i veoma izdržljiv. Ova karakteristika ga je, između ostalog i učinila tako popularnim i idealnim za proizvodnju jeftine i kvalitetne stolarije koja je preplavila tržište. Nakon sečenja profila po merama, radnik ih slaže u unapred predviđene slotove gde su oni poređani i grupisani po veličini. Potom se svaki od isečenih profila, tj. ivica stavlja u mašinu koja ima zadatak da izdubi kanale po linijama koji imaju razne funkcije. Neki od njih služe da se tu postavi zaptivna guma. Ovaj deo procesa proizvodnje nadgleda i njime rukovodi tehničar, koji deo po deo postavlja u mašinu, te ih nakon mašinske obrade sklanja sa same mašine.
Nakon toga potrebno je izbušiti još neke rupe, kao što su one u koje će posle doći ručke od prozora. Svaka mašina koja buši rupe u već isečenim profilima od PVC-a to radi po tačno zacrtanim kotama i sa preciznošću koja je kompjuterski proračunata i mikronski precizna. Bilo kakvo odstupanje ne bi moglo da se toleriše. Kada bi se omašilo milimetar tamo ili ovamo, ne bi mogao da se sklop finalni proizvod. U industriji gde se drvo koristi kao sirovina, sve ovo nije striktno precizno, iako je preciznost i pedantnost neophodna. Drvo koje se ručno obrađuje, trpi mala odstupanja, ali PVC ne. Na kraju svaki šraf i ručka dolaze u tačno predviđene rupe i ležišta. Bušenjem rupa bave se mašine koje profil čvrsto drže ne mestu. Kada bi to radio čovek, moglo bi da se desi da usled nedostatka snage, tj. sile dođe do toga da se profil pomeri ili da isklizne. Kako se ovo ne može tolerisati, mašine su te koje drže profil fiksiran tako da ni malo ne može da se pomera tokom bušenja.
Nakon što su rupe izbušene u unutrašnjost profila ručno se ubacuju metalna ojačanja. To su čelični profili koji savršeno prijanjaju. Bez njih profil, tj. kasnije PVC prozor ne bi bio rako čvrst. Za sve koji se pitaju kako je moguće da plastična stolarija bude tako jaka, otporna i izdržljiva, evo odgovora, tj. tajne koja se krije u unutrašnjosti. Upotrebom čeličnih ojačanja dobija se izdržljivost i trajnost, ako i otpornost na savijanje i lomljenje. Ovaj deo procesa ne rade mašine već se on obavlja manuelno. Radnici potom pričvršćuju metalna ojačanja za PVC pomoću šrafova koje, takođe, ručno zavijaju. Ovo je poluautomatski posao jer radnik ne zavrće šrafove svojim rukama, već samo pomera profil na odgovarajuće mesto gde će mašina obaviti zavrtanje šrafova u već izbušene rupe, i postaviće matice.
Došli smo i do zavarivanja profila. Oni se lepe na ćoškovima koji su isečeni pod uglom od 45 stepeni mašinom za gerovanje. Praktično, nije potrebno posebno zasecati krajeve pod uglom jer su sami profili na početku isečeni tako, a ne pravolinijski.
Nakon zavarivanja ćoškove čisti posebna mašina. Prozor već ima svoj oblik i možemo videti koliko će biti velik kad bude gotov. Ćoškove treba očistiti od viška materijala koji iscuri tokom zavarivanja. Ova fina obrada dovodi do toga da se posle uopšte ne primećuju bilo kakve posledice vara. Kada njene bi bilo prozor bi na ćoškovima imao neravan višak materijala, poput lepka koji iscuri kada se zalepe dva komada drveta.
Nakon toga obrađuju se krajevi tako što se mašinski, pomoću struga usecaju rupe u koje dolaze metalni delovi koji su na uglovima i koji služe da se zavareni ćoškovi profila još jače pričvrste jedan za drugi. Kada se oni zašrafe, ubacuju se gumene zaptivke koje igraju veoma važnu ulogu u odličnoj termo i zvučnoj izolaciji koju ima PVC stolarija.
Na kraju se montiraju metalni delovi sa strana i prozor dobija svoj konačni izgled. Ali nije još sve gotovo, naravno. Nakon što se montiraju stakla i zaptivke, vrši se testiranje proizvoda i finalna inspekcija. Posle toga, kada se završe sve provere, dobijamo prozor od PVC-a koji je spreman za pakovanje i distribuciju.
Jasno je da je proces jednostavan i u velikoj meri automatizovan. Zahvaljujući mašinama i kompjuterima sve je pojednostavljeno i unapred je poznato. Ipak, neophodno je i prisustvo ljudi koji sve kontrolišu, rukovode procesima i nadgledaju ih, tako da konačni proizvod ima garanciju proverenog kvaliteta i funkcionalnosti.
Pročitajte još:
- Najlepše verande od PVC stolarije
M. K.
