Registruj se
Prijavi se
Korektivne vežbe u fizikalnoj terapiji
2020-07-21 02:29:54
Pojam korektivnih vežbi nešto je za šta su svi čuli. Deo je fizikalne terapije i odnosi se na vežbe kojima cilj da se isprave deformiteti.
Kada je u pitanju kriva kičma, opšte je poznato da fizikalna terapija nudi rešenje, tj. lečenje pomoću praktikovanja posebnih setova vežbi koje se sprovode s ciljem da se urođeni ili stečeni deformitet ispravi. Isto tako, postoje vežbe kojima je cilj da se podigne svod stopala kod dece, kako bi se kasnije u životu izbegli mnogi problemi koji su posledica ravnih tabana. Prilikom vežbanja treba biti uporan. Važno je početi na vreme, a to je što ranije to bolje. Nepravilan položaj leđa dovodi do toga da se kičmeni stub krivi. Postoji nekoliko različitih vrsta ovog poznatog i rasprostranjenog deformiteta. Jačanje okolne muskulature, kao i poboljšanje držanja tela put su do toga da se kičma ispravi. Na sistematskim pregledima u školama i vrtićima, prvo se uočava nepravilan položaj leđa i kriva kičma. Ovo je prilika i da se detektuju ravni tabani. Ako se nešto od ovoga uoči, pozivaju se roditelji da dovedu dete na pregled kao bi mu se propisala adekvatna fizikalna terapija. Mnogi roditelji se odlučuju da tretmane sprovode u okviru privatnih ordinacija fizikalne medicine. One su moderno opremljene, poseduju velike prostore koji su adekvatni za sprovođenje vežbi, a u njima rade stručni fizioterapeuti i naravno lekari fizijatri.
Foto: Pixabay
Vežbe koje se radi za ispravljanje kičmenog stuba ne treba raditi na svoju ruku, tako što potražite neki program na internetu. Pre svega, treba utvrditi o kojoj vrsti deformiteta se radi u konkretnom slučaju i na osnovu toga isključivo lekari i fizioterapeuti određuju koje vežbe treba raditi. Važan je i intenzitet, a ne samo vrsta vežbe. Sa kojim brojem ponavljanja treba početi zavisi od prvobitne forme. Ako je dete u dobroj kondiciji i već je počelo da se bavi nekim sportom, ili je jednostavno veoma aktivno i samostalno se bavi raznim sportovima poput fudbala i košarke, onda je moguće da će mu biti lakše da ojača i muskulaturu leđa i da mu vežbe neće teško pasti. Isto tako, deca koja se ne kreću u tolikoj meri, ojačaće mišiće, ali postepeno. Kontrola i nadzor stručnog lica je od suštinskog značaja. Fizioterapeut ne samo da pokazuje vežbe već aktivno nadgleda kako se one rade. Koriguje svaki pokret kad god je to potrebno. Vodi računa o opterećenju u broju ponavljanja koji se postepeno povećavaju. Neke vežbe sprovode se bez sportskih rekvizita. Ima onih za koje je potrebno imati samo strunjaču, a ima i vežbi u kojima se može koristiti neka jednostavnija fitnes oprema poput malih tegova i lopte za pilates. Vežbe se rade u ordinaciji, ali mogu se raditi i kod kuće. Ako fizioterapeut naloži da neku vežbu treba raditi svakog dana, onda se tu uglavnom radi o vežbama koje ne zahtevaju nikakvu dodatnu sportsku opremu i rekvizite i mogu se raditi bilo gde. Postoji bezbroj varijacija na temu, tako da nikome nikada ne treba da bude izgovor to što nema kod kuće tegove ili sličnu opremu. Jednostavno sve vežbe se mogu uraditi i bez tegova, a ima i mnogo onih za koje nije potrebna nikakva strunjača ili podloga i mogu se raditi i napolju, na mestima kao što su teretane na otvorenom, trim staze i slični parkovi u kojima se ljudi rekreiraju.
Kada je reč o ravnim tabanima, znamo da tu postoje i vežbe za koje se koriste improvizovani rekviziti. Tako, na primer kao valjak koji se kotrlja po podu stopalom, može da posluži flaša od laka za kosu na primer. Svi dobro znamo ovu vežbu i sećamo se da smo je bar jednom radili kao deca u vrtiću ili školi.
Korektivne vežbe se nekad organizuju kao grupna aktivnost u obrazovnim ustanovama predškolskim i školskim. Vode ih fizioterapeuti i sprovode se kao deo fizičkog obrazovanja. Uočeno je da je velika korist od ovakve prakse. Ima dece koja imaju razne deformitete koji se upornim vežbanjem mogu otkloniti. Kako bi se obezbedilo da ona što redovnije rade ove vežbe, grupne organizovane aktivnosti su najsigurniji način, jer tako se može nadomestiti nedostatak vežbi ako neka porodica nije ažurna u tome. Takođe, korektivne vežbe su takve da se u njima ne može preterati. Ne mogu da škode kada su deo kontrolisane fizikalne terapije. Tako da, čak i deci koja imaju prava leđa i podignut svod stopala, ništa ne smeta, čak im isto tako koristi da rade ove vežbe jer pomoću njih održavaju svoju muskulaturu i dodatno je jačaju.
Ako niste sigurni da li Vaše dete ima pravilan položaj kičme i da li treba da radi neke vežbe, a niste dosad dobili neke informacije o tome u okviru rezultata sistematskog pregleda, najbolje bi bilo da ga odvedete na pregled u ordinaciju fizikalne medicine. Lekar će pregledati dete i dati Vam preporuke u vezi sa fizikalnom terapijom. Kao što je već rečeno, što pre to bolje, jer se tako dobijaju najbolji rezultati. Odnosno, što se neka nepravilnost ranije uoči i što se pre počne sa terapijom, lakše i brže se prevazilazi.
Šta je ono što sami treba da praktikujete uvek i bez saveta lekara. Čuli ste sigurno koliko je zdravo ići bos. Preporučuje se da deca leti idu bosa, kad god je to moguće. Život u gradovima nam otežava da ovo praktikujemo. Ako bismo pustili dete da unaokolo ide boso, to bi moglo da bude opasni jer po ulici ima raznih predmeta na koje bi moglo da se ubode i inficira. Zato se s ovim nikad ne treba igrati. Ali, kada ste na plaži, naročito onoj na kojoj je šljunak i kamen, poželjno je da dete bude boso, a ne u sandalama i papučama. Naučite ga što ranije da pazi na šta staje i da ne gazi, niti da dira otpad koji mu se nađe na putu. Motrite na njega dok ovo ne nauči i u potpunosti usvoji. Što je starije, to će mu lakše biti da shvati koliko može biti opasno diranje stvari koje se nađu na ulici ili gaženje istih golim stopalima. Dakle, obezbedite sve potrebne preduslove da dete bude bezbedno i omogućite mu da ima prostor po kome će gaziti bosonogo.
Pročitajte još:
- Vežbe za kifozu i fizikalna terapija
M. K.
Kada je u pitanju kriva kičma, opšte je poznato da fizikalna terapija nudi rešenje, tj. lečenje pomoću praktikovanja posebnih setova vežbi koje se sprovode s ciljem da se urođeni ili stečeni deformitet ispravi. Isto tako, postoje vežbe kojima je cilj da se podigne svod stopala kod dece, kako bi se kasnije u životu izbegli mnogi problemi koji su posledica ravnih tabana. Prilikom vežbanja treba biti uporan. Važno je početi na vreme, a to je što ranije to bolje. Nepravilan položaj leđa dovodi do toga da se kičmeni stub krivi. Postoji nekoliko različitih vrsta ovog poznatog i rasprostranjenog deformiteta. Jačanje okolne muskulature, kao i poboljšanje držanja tela put su do toga da se kičma ispravi. Na sistematskim pregledima u školama i vrtićima, prvo se uočava nepravilan položaj leđa i kriva kičma. Ovo je prilika i da se detektuju ravni tabani. Ako se nešto od ovoga uoči, pozivaju se roditelji da dovedu dete na pregled kao bi mu se propisala adekvatna fizikalna terapija. Mnogi roditelji se odlučuju da tretmane sprovode u okviru privatnih ordinacija fizikalne medicine. One su moderno opremljene, poseduju velike prostore koji su adekvatni za sprovođenje vežbi, a u njima rade stručni fizioterapeuti i naravno lekari fizijatri.
Foto: Pixabay
Vežbe koje se radi za ispravljanje kičmenog stuba ne treba raditi na svoju ruku, tako što potražite neki program na internetu. Pre svega, treba utvrditi o kojoj vrsti deformiteta se radi u konkretnom slučaju i na osnovu toga isključivo lekari i fizioterapeuti određuju koje vežbe treba raditi. Važan je i intenzitet, a ne samo vrsta vežbe. Sa kojim brojem ponavljanja treba početi zavisi od prvobitne forme. Ako je dete u dobroj kondiciji i već je počelo da se bavi nekim sportom, ili je jednostavno veoma aktivno i samostalno se bavi raznim sportovima poput fudbala i košarke, onda je moguće da će mu biti lakše da ojača i muskulaturu leđa i da mu vežbe neće teško pasti. Isto tako, deca koja se ne kreću u tolikoj meri, ojačaće mišiće, ali postepeno. Kontrola i nadzor stručnog lica je od suštinskog značaja. Fizioterapeut ne samo da pokazuje vežbe već aktivno nadgleda kako se one rade. Koriguje svaki pokret kad god je to potrebno. Vodi računa o opterećenju u broju ponavljanja koji se postepeno povećavaju. Neke vežbe sprovode se bez sportskih rekvizita. Ima onih za koje je potrebno imati samo strunjaču, a ima i vežbi u kojima se može koristiti neka jednostavnija fitnes oprema poput malih tegova i lopte za pilates. Vežbe se rade u ordinaciji, ali mogu se raditi i kod kuće. Ako fizioterapeut naloži da neku vežbu treba raditi svakog dana, onda se tu uglavnom radi o vežbama koje ne zahtevaju nikakvu dodatnu sportsku opremu i rekvizite i mogu se raditi bilo gde. Postoji bezbroj varijacija na temu, tako da nikome nikada ne treba da bude izgovor to što nema kod kuće tegove ili sličnu opremu. Jednostavno sve vežbe se mogu uraditi i bez tegova, a ima i mnogo onih za koje nije potrebna nikakva strunjača ili podloga i mogu se raditi i napolju, na mestima kao što su teretane na otvorenom, trim staze i slični parkovi u kojima se ljudi rekreiraju.
Kada je reč o ravnim tabanima, znamo da tu postoje i vežbe za koje se koriste improvizovani rekviziti. Tako, na primer kao valjak koji se kotrlja po podu stopalom, može da posluži flaša od laka za kosu na primer. Svi dobro znamo ovu vežbu i sećamo se da smo je bar jednom radili kao deca u vrtiću ili školi.
Korektivne vežbe se nekad organizuju kao grupna aktivnost u obrazovnim ustanovama predškolskim i školskim. Vode ih fizioterapeuti i sprovode se kao deo fizičkog obrazovanja. Uočeno je da je velika korist od ovakve prakse. Ima dece koja imaju razne deformitete koji se upornim vežbanjem mogu otkloniti. Kako bi se obezbedilo da ona što redovnije rade ove vežbe, grupne organizovane aktivnosti su najsigurniji način, jer tako se može nadomestiti nedostatak vežbi ako neka porodica nije ažurna u tome. Takođe, korektivne vežbe su takve da se u njima ne može preterati. Ne mogu da škode kada su deo kontrolisane fizikalne terapije. Tako da, čak i deci koja imaju prava leđa i podignut svod stopala, ništa ne smeta, čak im isto tako koristi da rade ove vežbe jer pomoću njih održavaju svoju muskulaturu i dodatno je jačaju.
Ako niste sigurni da li Vaše dete ima pravilan položaj kičme i da li treba da radi neke vežbe, a niste dosad dobili neke informacije o tome u okviru rezultata sistematskog pregleda, najbolje bi bilo da ga odvedete na pregled u ordinaciju fizikalne medicine. Lekar će pregledati dete i dati Vam preporuke u vezi sa fizikalnom terapijom. Kao što je već rečeno, što pre to bolje, jer se tako dobijaju najbolji rezultati. Odnosno, što se neka nepravilnost ranije uoči i što se pre počne sa terapijom, lakše i brže se prevazilazi.
Šta je ono što sami treba da praktikujete uvek i bez saveta lekara. Čuli ste sigurno koliko je zdravo ići bos. Preporučuje se da deca leti idu bosa, kad god je to moguće. Život u gradovima nam otežava da ovo praktikujemo. Ako bismo pustili dete da unaokolo ide boso, to bi moglo da bude opasni jer po ulici ima raznih predmeta na koje bi moglo da se ubode i inficira. Zato se s ovim nikad ne treba igrati. Ali, kada ste na plaži, naročito onoj na kojoj je šljunak i kamen, poželjno je da dete bude boso, a ne u sandalama i papučama. Naučite ga što ranije da pazi na šta staje i da ne gazi, niti da dira otpad koji mu se nađe na putu. Motrite na njega dok ovo ne nauči i u potpunosti usvoji. Što je starije, to će mu lakše biti da shvati koliko može biti opasno diranje stvari koje se nađu na ulici ili gaženje istih golim stopalima. Dakle, obezbedite sve potrebne preduslove da dete bude bezbedno i omogućite mu da ima prostor po kome će gaziti bosonogo.
Pročitajte još:
- Vežbe za kifozu i fizikalna terapija
M. K.
