Registruj se
Prijavi se
Vežbe za kifozu i fizikalna terapija
2020-06-06 21:16:28
Kifoza je jedan od oblika deformiteta kičmenog stuba. Prepoznaje se po tome što je kičma povijena na napred. Osoba koja ima kifozu je pogrbljena. Kako se kifoza leči uz pomoć fizikalne terapije?
Vežbe su najbolji način da se ispravi kriva kičma. One se primenjuju i kod dece i kod odraslih. Kada muskulatura leđa oslabi onda dolazi do krivljenja kičme. Nepravilno držanje i položaj zauzimamo jer je to neki vid linije manjeg otpora. Deformiteti kičmenog stuba su stanje modernog doba kada i deca i odrasli sve više vremena provode sedeći za računarom ili slično, a sve manje u kretanju i fizičkim aktivnostima. Samo oni disciplinovani zadaju sebi redovnu rekreaciju i ovog plana se pridržavaju. To može biti odlazak na bazen, u teretanu, bavljenje nekim timskim sportom ili slično. Svakako, fizička aktivnost i redovna rekreacija, pa makar to bila i duga šetnja, neophodne su da bismo bili zdravi. Kroz bavljenje sportom aktiviramo mišiće celog tela. Vežbe jačanja leđnih mišića naročito su važne. Mnogi se žale na bolove u leđima usled dugog sedenja na poslu ili stajanja. Slabi mišići leđa ne samo da dovode do pojave bola i neprijatnosti, već vremenom dolazi i do stvaranja deformiteta kičme. Jedan od najčešćih oblika je kifoza, ili pogrbljenost. Ona i vizuelno ružno izgleda, tako da osobe koje je imaju žele da je se reše. Najbolji put je fizikalna terapija jer se na taj način rade ciljane vežbe uz stalni nadzor fizioterapeuta. Samostalni odlazak u teretanu je koristan, ali izazov leži u tome što većina ne zna koje vežbe treba da radi, kojim intenzitetom i kako pravilno da ih izvede. Vežbanje bez stručnog nadzora može da bude opasno. Može doći do raznih povreda. Neke se brzo saniraju i prolaze same od sebe, a neke mogu biti ozbiljnije i zahtevati dugotrajnije lečenje. Deformiteti kičmenog stuba definitivno zahtevaju stručno vođenje u lečenje. Kao i kod svih drugih oblika fizikalne terapije, neophodno je biti istrajan i strpljiv.
Foto: Pixabay
Vrste deformiteta kičmenog stuba su kifoza, lordoza i skolioza. U lečenju kifoze sprovodi se niz vežbi koje se rade u ordinaciji fizikalne medicine, pod vođstvom fizioterapeuta. Ove vežbe se u setovima ponavljaju. Njihov intenzitet, odnosno broj ponavljanja vremenom se povećava. Vežbe se rade i u kućnim uslovima kada se u potpunosti savlada način na koji ih treba izvoditi. Za njih nije potrebna nikakva posebna oprema, niti sprave. Eventualno se mogu raditi pod dodatnim opterećenjem, ali to se primenjuju tek kada je muskulatura dovoljno ojačala.
Postoji set vežbi koje se rade na parteru. Za njih je potrebno jedino imati podlogu u vidu strunjače ili podloge za jogu i pilates. Ukoliko nemate strunjaču ili podlogu, staro ćebe ili veliki peškir mogu da posluže. Vežbe se rade ležeći na stomaku. Mišići leđa se angažuju na više načina. Podizanje ruku i nogu, naizmenično ili istovremeno deluju tako da tada rade bočni mišići. Ove vežbe, gledano sa strane mogu izgledati lako, ali tek kad počnete da ih radite, vidite da je potrebno uložiti napor. Pored ovih vežbi postoje i one koje se ne rade na parteru, već u stojećem ili sedećem položaju.
Foto: Pixabay
Vežbe na podu Vežbe na podu izvode se na nekoj podlozi u vidu strunjače ili savijenog većeg peškira. Ako nemate strunjaču, ne morate ići da je kupite, već možete improvizovati.
Prva vežba se izvodi tako što ležite na stomaku. Glava je dole i čelo je spušteno na podlogu. Za ovu vežbu važno je da Vam podloga bude ispod glave kako ne biste lice spuštali direktno na pod. Ova vežba je veoma jednostavna. Potrebno ja da ležite opušteno i da držite noge raširene u širini kukova. Ruke su pored tela. Jedino što treba da radite je da u sporim, ritmičnim pokretima podižete samo ramena i da pokušate da spojite lopatice. Ponovite ovu vežbu 8 do 10 puta, za početak. Udišete dok spuštate ramena, a izdah je dok ih podižete.
Druga vežba je nastavak prve i radi se tako što se ceo rameni pojas i glava podižu u ritmičnim pokretima. Najvažnije je da pokušate da spojite lopatice.
Sledeća vežba je slična prethodnoj, samo što se položaj ruku menja. Ruke treba raširiti i zauzeti odručen položaj. I prethodnu i ovu vežbu ponavljati 8 puta.
Sledeća vežba je vežba istezanja. Potrebno je da se podignete u četvoronožni položaj na kolenima. Potom sedite na pete i spustite trup na pod, tako da je kičma što više priljubljena na dole. Ruke pružite daleko napred na podlozi i trudite se da prstima dohvatite što je dalje moguće. Ova vrsta istezanja veoma će Vam prijati i odlična je za kičmu i mišiće leđa.
Ove korisne vežbe trebalo bi ponavljati svakodnevno. Za njihovo izvođenje potrebno je malo vremena, tako da one u tom smislu nisu zahtevne. Potrebna je upornost i disciplina. Što se tiče fizikalne terapije i lečenja kifoze, treba još jednom podsetiti da je važno da se sve vežbe prvo rade u ordinaciji, zajedno sa terapeutom. Tako ćemo osetiti kako se pravilno vežba izvodi i do koje tačke treba ići, kako bi se postigao željeni efekat. Takođe, ako nešto ne radimo pravilno, možda toga nismo ni svesni dok to ne primeti fizioterapeut. Kada se to desi, ispraviće nas, a mi ćemo zapamtiti u čemu je bila greška.
Mišići trpe stalni napor. Za pravilno držanja najvažnije je da održavamo snagu leđnih i stomačnih mišića. Redovnim vežbanjem, ne samo da ćemo rešiti izazove u vezi sa deformitetima kičme i sa bolovima u leđima i vratu, već ćemo dugoročno obezbediti da imamo više energije, da se bolje osećamo i da imamo dobro držanje.
Što se tiče položaja tela, treba uvek da imamo na umu da treba da ispravimo leđa. Decu treba na to podsećati, ali i sebe. Sportovi koji utiču na to da dete usvoji naviku da ispravi leđa veoma su korisni. Primetićemo da deca koja se bave plivanjem, gimnastikom, ritmičkom gimnastikom, baletom ili plesom imaju izraženo prava leđa i kod njih se prilikom sistematskih pregleda ne uočava kriva kičma. Zato, vežbajte redovno i dajte dete na neki sport. Prava leđa su samo jedan od mnogobrojnih benefita.
Pročitajte još:
- Rehabilitacija nakon povreda uz pomoć fizikalne terapije
M. K.
Vežbe su najbolji način da se ispravi kriva kičma. One se primenjuju i kod dece i kod odraslih. Kada muskulatura leđa oslabi onda dolazi do krivljenja kičme. Nepravilno držanje i položaj zauzimamo jer je to neki vid linije manjeg otpora. Deformiteti kičmenog stuba su stanje modernog doba kada i deca i odrasli sve više vremena provode sedeći za računarom ili slično, a sve manje u kretanju i fizičkim aktivnostima. Samo oni disciplinovani zadaju sebi redovnu rekreaciju i ovog plana se pridržavaju. To može biti odlazak na bazen, u teretanu, bavljenje nekim timskim sportom ili slično. Svakako, fizička aktivnost i redovna rekreacija, pa makar to bila i duga šetnja, neophodne su da bismo bili zdravi. Kroz bavljenje sportom aktiviramo mišiće celog tela. Vežbe jačanja leđnih mišića naročito su važne. Mnogi se žale na bolove u leđima usled dugog sedenja na poslu ili stajanja. Slabi mišići leđa ne samo da dovode do pojave bola i neprijatnosti, već vremenom dolazi i do stvaranja deformiteta kičme. Jedan od najčešćih oblika je kifoza, ili pogrbljenost. Ona i vizuelno ružno izgleda, tako da osobe koje je imaju žele da je se reše. Najbolji put je fizikalna terapija jer se na taj način rade ciljane vežbe uz stalni nadzor fizioterapeuta. Samostalni odlazak u teretanu je koristan, ali izazov leži u tome što većina ne zna koje vežbe treba da radi, kojim intenzitetom i kako pravilno da ih izvede. Vežbanje bez stručnog nadzora može da bude opasno. Može doći do raznih povreda. Neke se brzo saniraju i prolaze same od sebe, a neke mogu biti ozbiljnije i zahtevati dugotrajnije lečenje. Deformiteti kičmenog stuba definitivno zahtevaju stručno vođenje u lečenje. Kao i kod svih drugih oblika fizikalne terapije, neophodno je biti istrajan i strpljiv.
Foto: Pixabay
Vrste deformiteta kičmenog stuba su kifoza, lordoza i skolioza. U lečenju kifoze sprovodi se niz vežbi koje se rade u ordinaciji fizikalne medicine, pod vođstvom fizioterapeuta. Ove vežbe se u setovima ponavljaju. Njihov intenzitet, odnosno broj ponavljanja vremenom se povećava. Vežbe se rade i u kućnim uslovima kada se u potpunosti savlada način na koji ih treba izvoditi. Za njih nije potrebna nikakva posebna oprema, niti sprave. Eventualno se mogu raditi pod dodatnim opterećenjem, ali to se primenjuju tek kada je muskulatura dovoljno ojačala.
Postoji set vežbi koje se rade na parteru. Za njih je potrebno jedino imati podlogu u vidu strunjače ili podloge za jogu i pilates. Ukoliko nemate strunjaču ili podlogu, staro ćebe ili veliki peškir mogu da posluže. Vežbe se rade ležeći na stomaku. Mišići leđa se angažuju na više načina. Podizanje ruku i nogu, naizmenično ili istovremeno deluju tako da tada rade bočni mišići. Ove vežbe, gledano sa strane mogu izgledati lako, ali tek kad počnete da ih radite, vidite da je potrebno uložiti napor. Pored ovih vežbi postoje i one koje se ne rade na parteru, već u stojećem ili sedećem položaju.
Foto: Pixabay
Vežbe na podu Vežbe na podu izvode se na nekoj podlozi u vidu strunjače ili savijenog većeg peškira. Ako nemate strunjaču, ne morate ići da je kupite, već možete improvizovati.
Prva vežba se izvodi tako što ležite na stomaku. Glava je dole i čelo je spušteno na podlogu. Za ovu vežbu važno je da Vam podloga bude ispod glave kako ne biste lice spuštali direktno na pod. Ova vežba je veoma jednostavna. Potrebno ja da ležite opušteno i da držite noge raširene u širini kukova. Ruke su pored tela. Jedino što treba da radite je da u sporim, ritmičnim pokretima podižete samo ramena i da pokušate da spojite lopatice. Ponovite ovu vežbu 8 do 10 puta, za početak. Udišete dok spuštate ramena, a izdah je dok ih podižete.
Druga vežba je nastavak prve i radi se tako što se ceo rameni pojas i glava podižu u ritmičnim pokretima. Najvažnije je da pokušate da spojite lopatice.
Sledeća vežba je slična prethodnoj, samo što se položaj ruku menja. Ruke treba raširiti i zauzeti odručen položaj. I prethodnu i ovu vežbu ponavljati 8 puta.
Sledeća vežba je vežba istezanja. Potrebno je da se podignete u četvoronožni položaj na kolenima. Potom sedite na pete i spustite trup na pod, tako da je kičma što više priljubljena na dole. Ruke pružite daleko napred na podlozi i trudite se da prstima dohvatite što je dalje moguće. Ova vrsta istezanja veoma će Vam prijati i odlična je za kičmu i mišiće leđa.
Ove korisne vežbe trebalo bi ponavljati svakodnevno. Za njihovo izvođenje potrebno je malo vremena, tako da one u tom smislu nisu zahtevne. Potrebna je upornost i disciplina. Što se tiče fizikalne terapije i lečenja kifoze, treba još jednom podsetiti da je važno da se sve vežbe prvo rade u ordinaciji, zajedno sa terapeutom. Tako ćemo osetiti kako se pravilno vežba izvodi i do koje tačke treba ići, kako bi se postigao željeni efekat. Takođe, ako nešto ne radimo pravilno, možda toga nismo ni svesni dok to ne primeti fizioterapeut. Kada se to desi, ispraviće nas, a mi ćemo zapamtiti u čemu je bila greška.
Mišići trpe stalni napor. Za pravilno držanja najvažnije je da održavamo snagu leđnih i stomačnih mišića. Redovnim vežbanjem, ne samo da ćemo rešiti izazove u vezi sa deformitetima kičme i sa bolovima u leđima i vratu, već ćemo dugoročno obezbediti da imamo više energije, da se bolje osećamo i da imamo dobro držanje.
Što se tiče položaja tela, treba uvek da imamo na umu da treba da ispravimo leđa. Decu treba na to podsećati, ali i sebe. Sportovi koji utiču na to da dete usvoji naviku da ispravi leđa veoma su korisni. Primetićemo da deca koja se bave plivanjem, gimnastikom, ritmičkom gimnastikom, baletom ili plesom imaju izraženo prava leđa i kod njih se prilikom sistematskih pregleda ne uočava kriva kičma. Zato, vežbajte redovno i dajte dete na neki sport. Prava leđa su samo jedan od mnogobrojnih benefita.
Pročitajte još:
- Rehabilitacija nakon povreda uz pomoć fizikalne terapije
M. K.
