Registruj se
Prijavi se
Lečenje distorzije skočnog zgloba uz pomoć fizikalne terapije
2020-05-20 14:50:10
Povrede skočnog zgloba veoma su česte. Da li se i vama desilo da snezgodno nagazite i osetite odjednom oštar bol? Moguće i da ste trčali niz stepenice i nezgodno doskočili. Svakako kad Vam se to desi ne treba paničiti, već potražiti pomoć stručnjaka.
Svako ko je bar jednom imao distorziju skočnog zgloba zna vrlo dobro o čemu je reč. To je povreda koja nastaje usled naglog i nepravilnog uvrtanja stopala prilikom hodanja ili neke druge aktivnosti. Sama reč distorzija je latinskog porekla i kada bismo je preveli na srpski ona bi glasila uvrtanje. Drugi termin koji je uvrežen u narodu i koji se često čuje je uganuće. Uganuti skočni zglob znači na ste napravili neki nepravilan pokret, a pri tom ste izvršili i silu koja je dovela do toga da se javi povreda. On intenziteta sile zavisi i jačina povrede, odnosno stepen distorzije ili uganuća. Neke povrede ovog tipa su veoma blage i gotovo da prođu neopaženo. Posle njih ne dolazi do otoka, već kada se jave više služe kao neka vrsta upozorenja da pažljivije gazimo ili silazimo niz stepenice, na primer. Međutim u mnogim slučajevima dolazi do brzog oticanja zgloba i tada može da se desi da je potrebna i fizikalna terapija naročito ako je to neka povreda koja se iznova javlja. Pre primene fizikalne terapije trebalo bi odmah reagovati kako bi se jak i oštar bol koji se naglo javlja umanjio i kako bi se povređena noga, odnosno zglob privremeno sanirali na najbolji mogući način. Ali, pre svega treba videti u kojim sve situacijama dolazi do uganuća i kako bismo mogli da sprečimo da se to desi. Jasno je da na neke stvari ne možemo da utičemo, i da se razne povrede mogu javiti u mnoštvu situacija, ali ako smo oprezni i ako usvojimo neku vrstu podsetnika koji nam je stalno negde podsvesno prisutan u glavi, onda svesno utičemo i umanjujemo verovatnoću da će se povreda desiti. Kako to treba da činimo?
Foto: Pixabay
Naime, skočni zglob, čiji je latinski naziv articulatio talocruralis ATC, mnogima je osetljiva tačka. Svako ko je jednom imao distorziju skočnog zgloba leve ili desne noge, zna da je taj zglob posle postao podložniji da se povreda u nekom trenutku ponovo desi. Narodski rečeno, postao je klimaviji. Mada ovo nije baš adekvatan izraz, ipak poenta je da je svakako osetljiviji na nove distorzije, naročito u periodu od godinu dana nakon što se povreda desila. Pošto se vrlo često događa da se povreda ponovi posle nekog vremena, na primer mesec dana nakon što se inicijalno desila, osoba kojoj se ovo dešava uviđa da je to sad slaba tačka i da mora da bude daleko pažljivija. Razlog tome je što je distorzija skočnog zgloba ustvari istegnuće ligamenata. Postoje i mnogo teže povrede kao što je kidanje ligamenata, ali one zahtevaju još ozbiljnije lečenje. Ako se zadržimo na istegnuću ligamenta, logično je da im je potrebno vreme da se oporave i da se sve vrati na svoje mesto. Upravo to vreme je ono kada je taj isti zglob ranjiv, jer ne postoji dovoljna čvrstina koja će stopalo usmeriti uvek na pravu stranu prilikom trčanja, hodanja i sličnih aktivnosti. Zato je to osetljiva zona i, kao što je već napomenuto, svi oni kojima se dogodilo to jednom ili više puta znaju da moraju da budu veoma pažljivi i obazrivi. Kako se to postiže? Naime, kada silazite niz stepenice, treba da imate u podsvesti da ako potrčite može da se desi da nezgodno doskočite sa uvrnutim stopalom i tada će doći do distorzije. Pošto je reč o skoku, ovakva distorzija može da bude dosta intenzivna jer prilikom doskoka delujete na stopalo jačom silom nego što je to kada biste jednostavno hodajući nezgodno izvrnuli nogu. Zato je silazak niz stepenice uz trčanje veoma rizičan. Osobe kojima se povreda ponavljala usvojile su način hoda niz stepenice tako da namerno problematičnu nogu drže tako da su prsti stopala upereni na gore što više tokom silaska niz stepenice. To je kao pačiji hod na primer. Osobe sa strane neće to primetiti, ali stopalo će na neki način biti zaštićeno i stegnuto u ovom položaju koji kontroliše da ne dođe do uvrtanja. Jednostavno, to je svest da može doći do uvrtanja skočnog zgloba i težnja da se on zaštiti prilikom situacija kada je rizik veći, a to je npr silazak niz stepenice.
Kada se još može javiti distorzija? Ona se javlja u situacijama kada osoba trči ili skače, mada može da se dogodi i dok hoda, ako nepravilno nagazi ili polovinom stopala zgazi neki neravan teren, a da toga nije svesna. Krivac može biti i neka rupa na putu. Bilo kakvi doskoci isto tako veoma su rizični.
Šta treba raditi ako dođe do distorzije? Naime, kada se desi, javlja se oštar i jak bol. Na svu sreću, intenzitet bola brzo jenjava. Prvo što treba uraditi jeste da se skočni zglob imobiliše, ali pre toga treba sesti i podići nogu iznad nivoa tela i obavezno staviti led na povređen zglob koji je odmah počeo da otiče. Najbolje je sesti na krevet ili kauč, a ispod noge podmetnuti neki jastuk i držati led desetak minuta. Posle toga treba napraviti pauzu od deset minuta. Ovo treba ponavljati što češće prilikom prvih 24 do 48 sati. Ako se povreda desi van kuće, na primer na ulici, treba se snaći da se led što pre stavi, kako bi otok bio što manji. Možete pronaći obližnji kafić i zamoliti da vam daju leda kako biste seli na neku klupu ili u isti taj kafić i stavili led na otok. Veoma je važno da povredu što pre pogleda i stručnjak. Pozovite ordinaciju fizikalne medicine i idite na pregled, kako bi se sa fizikalnom terapijom počelo na vreme. Obično treba da otok splasne, a onda se pristupa raznim metodama lečenja koje s sprovode u ordinacijama fizikalne terapije. Koriste se struje i laseri, a terapija podrazumeva i posebne vežbe kojima je cilj jačanje povređenog zgloba i njegovo stavljanje u funkciju.
Kada Vam se ovako nešto desi, nemojte paničiti. Ova povreda je veoma česta i nije opasna, jer ne ostavlja trajne posledice. Bićete sputani par nedelja dok se ona ne sanira i u tom periodu treba što više da držite nogu podignutu i imobilisan zglob. Isto tako treba redovno da idete na fizikalnu terapiju jer na taj način ćete zglob pravilno izlečiti i mogućnost da se povreda ponovo javi na istom zglobu neće biti tako velika.
Pročitajte još:
- Bol u leđima – fizikalna terapija
M. K.
Svako ko je bar jednom imao distorziju skočnog zgloba zna vrlo dobro o čemu je reč. To je povreda koja nastaje usled naglog i nepravilnog uvrtanja stopala prilikom hodanja ili neke druge aktivnosti. Sama reč distorzija je latinskog porekla i kada bismo je preveli na srpski ona bi glasila uvrtanje. Drugi termin koji je uvrežen u narodu i koji se često čuje je uganuće. Uganuti skočni zglob znači na ste napravili neki nepravilan pokret, a pri tom ste izvršili i silu koja je dovela do toga da se javi povreda. On intenziteta sile zavisi i jačina povrede, odnosno stepen distorzije ili uganuća. Neke povrede ovog tipa su veoma blage i gotovo da prođu neopaženo. Posle njih ne dolazi do otoka, već kada se jave više služe kao neka vrsta upozorenja da pažljivije gazimo ili silazimo niz stepenice, na primer. Međutim u mnogim slučajevima dolazi do brzog oticanja zgloba i tada može da se desi da je potrebna i fizikalna terapija naročito ako je to neka povreda koja se iznova javlja. Pre primene fizikalne terapije trebalo bi odmah reagovati kako bi se jak i oštar bol koji se naglo javlja umanjio i kako bi se povređena noga, odnosno zglob privremeno sanirali na najbolji mogući način. Ali, pre svega treba videti u kojim sve situacijama dolazi do uganuća i kako bismo mogli da sprečimo da se to desi. Jasno je da na neke stvari ne možemo da utičemo, i da se razne povrede mogu javiti u mnoštvu situacija, ali ako smo oprezni i ako usvojimo neku vrstu podsetnika koji nam je stalno negde podsvesno prisutan u glavi, onda svesno utičemo i umanjujemo verovatnoću da će se povreda desiti. Kako to treba da činimo?
Foto: Pixabay
Naime, skočni zglob, čiji je latinski naziv articulatio talocruralis ATC, mnogima je osetljiva tačka. Svako ko je jednom imao distorziju skočnog zgloba leve ili desne noge, zna da je taj zglob posle postao podložniji da se povreda u nekom trenutku ponovo desi. Narodski rečeno, postao je klimaviji. Mada ovo nije baš adekvatan izraz, ipak poenta je da je svakako osetljiviji na nove distorzije, naročito u periodu od godinu dana nakon što se povreda desila. Pošto se vrlo često događa da se povreda ponovi posle nekog vremena, na primer mesec dana nakon što se inicijalno desila, osoba kojoj se ovo dešava uviđa da je to sad slaba tačka i da mora da bude daleko pažljivija. Razlog tome je što je distorzija skočnog zgloba ustvari istegnuće ligamenata. Postoje i mnogo teže povrede kao što je kidanje ligamenata, ali one zahtevaju još ozbiljnije lečenje. Ako se zadržimo na istegnuću ligamenta, logično je da im je potrebno vreme da se oporave i da se sve vrati na svoje mesto. Upravo to vreme je ono kada je taj isti zglob ranjiv, jer ne postoji dovoljna čvrstina koja će stopalo usmeriti uvek na pravu stranu prilikom trčanja, hodanja i sličnih aktivnosti. Zato je to osetljiva zona i, kao što je već napomenuto, svi oni kojima se dogodilo to jednom ili više puta znaju da moraju da budu veoma pažljivi i obazrivi. Kako se to postiže? Naime, kada silazite niz stepenice, treba da imate u podsvesti da ako potrčite može da se desi da nezgodno doskočite sa uvrnutim stopalom i tada će doći do distorzije. Pošto je reč o skoku, ovakva distorzija može da bude dosta intenzivna jer prilikom doskoka delujete na stopalo jačom silom nego što je to kada biste jednostavno hodajući nezgodno izvrnuli nogu. Zato je silazak niz stepenice uz trčanje veoma rizičan. Osobe kojima se povreda ponavljala usvojile su način hoda niz stepenice tako da namerno problematičnu nogu drže tako da su prsti stopala upereni na gore što više tokom silaska niz stepenice. To je kao pačiji hod na primer. Osobe sa strane neće to primetiti, ali stopalo će na neki način biti zaštićeno i stegnuto u ovom položaju koji kontroliše da ne dođe do uvrtanja. Jednostavno, to je svest da može doći do uvrtanja skočnog zgloba i težnja da se on zaštiti prilikom situacija kada je rizik veći, a to je npr silazak niz stepenice.
Kada se još može javiti distorzija? Ona se javlja u situacijama kada osoba trči ili skače, mada može da se dogodi i dok hoda, ako nepravilno nagazi ili polovinom stopala zgazi neki neravan teren, a da toga nije svesna. Krivac može biti i neka rupa na putu. Bilo kakvi doskoci isto tako veoma su rizični.
Šta treba raditi ako dođe do distorzije? Naime, kada se desi, javlja se oštar i jak bol. Na svu sreću, intenzitet bola brzo jenjava. Prvo što treba uraditi jeste da se skočni zglob imobiliše, ali pre toga treba sesti i podići nogu iznad nivoa tela i obavezno staviti led na povređen zglob koji je odmah počeo da otiče. Najbolje je sesti na krevet ili kauč, a ispod noge podmetnuti neki jastuk i držati led desetak minuta. Posle toga treba napraviti pauzu od deset minuta. Ovo treba ponavljati što češće prilikom prvih 24 do 48 sati. Ako se povreda desi van kuće, na primer na ulici, treba se snaći da se led što pre stavi, kako bi otok bio što manji. Možete pronaći obližnji kafić i zamoliti da vam daju leda kako biste seli na neku klupu ili u isti taj kafić i stavili led na otok. Veoma je važno da povredu što pre pogleda i stručnjak. Pozovite ordinaciju fizikalne medicine i idite na pregled, kako bi se sa fizikalnom terapijom počelo na vreme. Obično treba da otok splasne, a onda se pristupa raznim metodama lečenja koje s sprovode u ordinacijama fizikalne terapije. Koriste se struje i laseri, a terapija podrazumeva i posebne vežbe kojima je cilj jačanje povređenog zgloba i njegovo stavljanje u funkciju.
Kada Vam se ovako nešto desi, nemojte paničiti. Ova povreda je veoma česta i nije opasna, jer ne ostavlja trajne posledice. Bićete sputani par nedelja dok se ona ne sanira i u tom periodu treba što više da držite nogu podignutu i imobilisan zglob. Isto tako treba redovno da idete na fizikalnu terapiju jer na taj način ćete zglob pravilno izlečiti i mogućnost da se povreda ponovo javi na istom zglobu neće biti tako velika.
Pročitajte još:
- Bol u leđima – fizikalna terapija
M. K.
