Registruj se
Prijavi se
Lečenje zapaljenja prostate u urološkoj ordinaciji
2020-03-16 03:19:37
Zapaljenje prostate ili prostatitis je oboljenje koje pogađa muškarce različite dobi. Koji su uzročnici, kako se prepoznaje i na koji način se leči u urološkim ordinacijama?
Kada su u pitanju oboljenja prostate, jedno od najčešćih zbog kog muškarci odlaze u uroloske ordinacije je prostatitis, ili upala prostate. Pre svega, treba razgraničiti da postoji dva tipa ovog oboljenja koja imaju različite izazivače. Prva vrsta upale prostate je hronični bakterijski prostatitis. Kao što joj samo ime govori, prouzrokovana je bakterijama. Inače, hronični bakterijski prostatitis mogu dobiti i mlađi i stariji muškarci. Međutim, od ove vrste upale ipak malo češće obolevaju mlađi i muškarci, kao i oni srednjih godina.
Foto: Pixabay
Druga vrsta upale prostate nema poznatog uzročnika i ona se naziva hronični nebakterijski prostatitis koji se označava sa CP/CPPS – što je skraćenica za naziv ovog oboljenja na engleskom: chronic prostatitis/chronic pelvic pain syndrome.
Ono što je ova dva tipa oboljenja imaju zajedničko jesu njihovi simptomi. Naime upala prostate bilo da je bakterijska ili ona druga manifestuju se kod pacijenata na sličan način. Zato je pravilno dijagnostikovanje važno kako bi se i lečenju pristupilo valjano.
Jedan od najučestalijih simptoma je stalni nagon za mokrenjem. U muškoj populaciji ovo je poznato i kada se ovakve tegobe jave, uvek se posumnja da uzrok može da bude upala prostate. Kada muškarac bilo koje dobi oseti ovako nešto, trebalo bi odmah da zakaže pregled u odabranoj urološkoj ordinaciji. Bilo kakvo lečenje napamet ili korišćenje isključivo nekih pomoćnih lekovitih sredstava, bez prethodne konsultacije sa lekarom specijalistom nikako ne treba praktikovati jer svako zanemarivanje infekcije može imati loše posledice. Učestala potreba za mokrenjem sigurno je znak da nešto nije u redu. Lekar specijalista urologije je taj koji treba da nađe i dijagnostikuje uzrok. Kada se ovakvi simptomi jave, oni ne nestaju sami od sebe, tako da odlazak na pregled nikako ne treba odlagati. Još jedan od znakova da je reč o prostatitisu je peckanje i bol pri mokrenju. Ovo može da bude veoma neprijatno i zato se prilikom lečenja daje posebna terapija koja uključuje i lekove za umanjenje bola.
Pokazatelj upale je i otežan početak mokrenja. Evidentno je da nije samo učestali nagon za mokrenjem znak upale, već i bol, ali i veoma neprijatan osećaj na početku mokrenja koji pacijentu stvara senzaciju da teško započinje mokrenje. Isto tako, na kraju pacijenti se žale da nakon završenog mokrenja imaju osećaj da nisu ispraznili sav sadržaj bešike.
Ostale tegobe na koje se pacijenti žale jesu bolovi iznad stidne zone, u regiji između testisa i anusa, kao i bolovi u donjem delu leđa. Sve su to pokazatelji koji mogu sugerisati da je reč o upali prostate. Analizom i pažljivim dijagnostikovanjem, dolazi se do uzroka i shodno tome pristupa se i daljoj terapiji.
Kada je u pitanju hronični bakterijski prostatitis on se leči primenom antibiotika. Terapija može trajati i do dvanaest nedelja. Terapiju isključivo propisuje urolog nakon postavljanja dijagnoze. Pacijenti se nikako ne smeju lečiti samostalno i na svoju ruku. Pogrešna upotreba antibiotika, kao i njihova upotreba kada to nije indikovano ima veoma loše globalne posledice. Ona dovodi do povećanja rezistentnosti bakterija na neke lekove. Zato svaki čovek mora da se ponaša odgovorno prema sebi i prema svetu. Lečenje antibioticima je u većini slučajeva uspešno i daje rezultate. Dolazi do smirivanja upale i do otklanjanja neprijatnih tegoba.
Kako je kod prostatitisa tipa CP/CPPS uzročnik mahom nepoznat, ova vrsta upale prostate leči se simptomatski. Pacijentima se daje terapija protiv bolova i za relaksaciju mišića, tj. nju sačinjavaju analgetici, muskularni relaksatori i lekovi protiv anksioznosti. Utopljavanje pomaže u ublažavanju simptoma. Pacijentima se preporučuje upotreba električnih jastučića i ćebadi, termofora, kao i tople kupke ali u umerenom intenzitetu.
Uspešno lečenje zavisi od reakcije samog pacijenta i od njegove discipline i upornosti. Prvi korak kada se javi od opisanih simptoma je da se pronađe urološka ordinacija, ukoliko osoba već nema svog urologa kod koga ide na preglede. Odlazak kod lekara kada se primete ove neugodne tegobe, ne treba odlagati. Međutim, o tome ne moramo da pričamo, pošto ove tegobe mogu da budu veoma neprijatne, sami pacijenti žele da ih se što pre reše. S ciljem da se odlazak kod doktora ne prolongira i da se što pre uradi urološki pregled, najbolje je odabrati jednu od privatnih uroloških ordinacija i tu zakazati pregled kod specijaliste. Pregled ćete zakazati u prvom slobodnom terminu koji Vam odgovara, a u samoj čekaonici ordinacije nećete dugo ili uopšte nećete čekati. Komfor u privatnoj praksi je mnogo veći, a cene pregleda su pristupačne imajući u vidu da ipak stariji muškarci koji su već u penziji više imaju potrebu za urološkim pregledima od mlađih, naravno procentualno i statistički gledano.
Na kraju treba podsetiti mušku populaciju da je od pedesete godine života preporučljivo da se rade preventivni urološki pregledi jednom godišnje. Najjednostavnije je da imate svog urologa u odabranoj ordinaciji i da odaberete neki mesec u godini tokom koga ćete obavljati ovaj pregled. Ovakvim pristupom nećete zaboraviti da zakažete pregled naredne godine, otprilike u isto vreme. Dobro znamo da se datumi lako zaboravljaju i da, ako ne zapamtite mesec u kom ste išli na pregled, može da se desi da proleti i dve tri godine, a da se vama čini da ste skoro bili kod urologa. Ovako, zakažete pregled, zapamtite samo koji je mesec (eventualno da u glavi povežete sa nekim drugim značajnim datumom tokom tog meseca kako biste još lakše zapamtili) i naredne godine kad isti taj mesec nastupi, Vi ponovo zakažete preventivni pregled u urološkoj ordinaciji. Na prevenciju uvek treba podsećati jer ona spašava živote. Ali, isto tako, treba apelovati na muškarce da nikad ne zanemaruju svoje tegobe i da budu revnosni kada je zdravlje u pitanju. Lečenjem bolesti prostate tj. izlečenjem i otklanjanjem simptoma i tegoba svaki muškarac koji ih je imao osetiće veliko olakšanje i poboljšaće mu se kvalitet života. Ovo je važno naglasiti jer kad god neko oboljenje ima prefiks hronični to znači da su tegobe dugotrajne i naporne. Čak i blaga nelagodnost postaje nepodnošljiva ako suviše dugo traje. Spas je u revnosnoj brizi o zdravlju i u odlasku kod stručnjaka radi lečenja.
Pročitajte još:
- Preventivni pregledi u urološkim ordinacijama
M. K.
Kada su u pitanju oboljenja prostate, jedno od najčešćih zbog kog muškarci odlaze u uroloske ordinacije je prostatitis, ili upala prostate. Pre svega, treba razgraničiti da postoji dva tipa ovog oboljenja koja imaju različite izazivače. Prva vrsta upale prostate je hronični bakterijski prostatitis. Kao što joj samo ime govori, prouzrokovana je bakterijama. Inače, hronični bakterijski prostatitis mogu dobiti i mlađi i stariji muškarci. Međutim, od ove vrste upale ipak malo češće obolevaju mlađi i muškarci, kao i oni srednjih godina.
Druga vrsta upale prostate nema poznatog uzročnika i ona se naziva hronični nebakterijski prostatitis koji se označava sa CP/CPPS – što je skraćenica za naziv ovog oboljenja na engleskom: chronic prostatitis/chronic pelvic pain syndrome.
Ono što je ova dva tipa oboljenja imaju zajedničko jesu njihovi simptomi. Naime upala prostate bilo da je bakterijska ili ona druga manifestuju se kod pacijenata na sličan način. Zato je pravilno dijagnostikovanje važno kako bi se i lečenju pristupilo valjano.
Jedan od najučestalijih simptoma je stalni nagon za mokrenjem. U muškoj populaciji ovo je poznato i kada se ovakve tegobe jave, uvek se posumnja da uzrok može da bude upala prostate. Kada muškarac bilo koje dobi oseti ovako nešto, trebalo bi odmah da zakaže pregled u odabranoj urološkoj ordinaciji. Bilo kakvo lečenje napamet ili korišćenje isključivo nekih pomoćnih lekovitih sredstava, bez prethodne konsultacije sa lekarom specijalistom nikako ne treba praktikovati jer svako zanemarivanje infekcije može imati loše posledice. Učestala potreba za mokrenjem sigurno je znak da nešto nije u redu. Lekar specijalista urologije je taj koji treba da nađe i dijagnostikuje uzrok. Kada se ovakvi simptomi jave, oni ne nestaju sami od sebe, tako da odlazak na pregled nikako ne treba odlagati. Još jedan od znakova da je reč o prostatitisu je peckanje i bol pri mokrenju. Ovo može da bude veoma neprijatno i zato se prilikom lečenja daje posebna terapija koja uključuje i lekove za umanjenje bola.
Pokazatelj upale je i otežan početak mokrenja. Evidentno je da nije samo učestali nagon za mokrenjem znak upale, već i bol, ali i veoma neprijatan osećaj na početku mokrenja koji pacijentu stvara senzaciju da teško započinje mokrenje. Isto tako, na kraju pacijenti se žale da nakon završenog mokrenja imaju osećaj da nisu ispraznili sav sadržaj bešike.
Ostale tegobe na koje se pacijenti žale jesu bolovi iznad stidne zone, u regiji između testisa i anusa, kao i bolovi u donjem delu leđa. Sve su to pokazatelji koji mogu sugerisati da je reč o upali prostate. Analizom i pažljivim dijagnostikovanjem, dolazi se do uzroka i shodno tome pristupa se i daljoj terapiji.
Kada je u pitanju hronični bakterijski prostatitis on se leči primenom antibiotika. Terapija može trajati i do dvanaest nedelja. Terapiju isključivo propisuje urolog nakon postavljanja dijagnoze. Pacijenti se nikako ne smeju lečiti samostalno i na svoju ruku. Pogrešna upotreba antibiotika, kao i njihova upotreba kada to nije indikovano ima veoma loše globalne posledice. Ona dovodi do povećanja rezistentnosti bakterija na neke lekove. Zato svaki čovek mora da se ponaša odgovorno prema sebi i prema svetu. Lečenje antibioticima je u većini slučajeva uspešno i daje rezultate. Dolazi do smirivanja upale i do otklanjanja neprijatnih tegoba.
Kako je kod prostatitisa tipa CP/CPPS uzročnik mahom nepoznat, ova vrsta upale prostate leči se simptomatski. Pacijentima se daje terapija protiv bolova i za relaksaciju mišića, tj. nju sačinjavaju analgetici, muskularni relaksatori i lekovi protiv anksioznosti. Utopljavanje pomaže u ublažavanju simptoma. Pacijentima se preporučuje upotreba električnih jastučića i ćebadi, termofora, kao i tople kupke ali u umerenom intenzitetu.
Uspešno lečenje zavisi od reakcije samog pacijenta i od njegove discipline i upornosti. Prvi korak kada se javi od opisanih simptoma je da se pronađe urološka ordinacija, ukoliko osoba već nema svog urologa kod koga ide na preglede. Odlazak kod lekara kada se primete ove neugodne tegobe, ne treba odlagati. Međutim, o tome ne moramo da pričamo, pošto ove tegobe mogu da budu veoma neprijatne, sami pacijenti žele da ih se što pre reše. S ciljem da se odlazak kod doktora ne prolongira i da se što pre uradi urološki pregled, najbolje je odabrati jednu od privatnih uroloških ordinacija i tu zakazati pregled kod specijaliste. Pregled ćete zakazati u prvom slobodnom terminu koji Vam odgovara, a u samoj čekaonici ordinacije nećete dugo ili uopšte nećete čekati. Komfor u privatnoj praksi je mnogo veći, a cene pregleda su pristupačne imajući u vidu da ipak stariji muškarci koji su već u penziji više imaju potrebu za urološkim pregledima od mlađih, naravno procentualno i statistički gledano.
Na kraju treba podsetiti mušku populaciju da je od pedesete godine života preporučljivo da se rade preventivni urološki pregledi jednom godišnje. Najjednostavnije je da imate svog urologa u odabranoj ordinaciji i da odaberete neki mesec u godini tokom koga ćete obavljati ovaj pregled. Ovakvim pristupom nećete zaboraviti da zakažete pregled naredne godine, otprilike u isto vreme. Dobro znamo da se datumi lako zaboravljaju i da, ako ne zapamtite mesec u kom ste išli na pregled, može da se desi da proleti i dve tri godine, a da se vama čini da ste skoro bili kod urologa. Ovako, zakažete pregled, zapamtite samo koji je mesec (eventualno da u glavi povežete sa nekim drugim značajnim datumom tokom tog meseca kako biste još lakše zapamtili) i naredne godine kad isti taj mesec nastupi, Vi ponovo zakažete preventivni pregled u urološkoj ordinaciji. Na prevenciju uvek treba podsećati jer ona spašava živote. Ali, isto tako, treba apelovati na muškarce da nikad ne zanemaruju svoje tegobe i da budu revnosni kada je zdravlje u pitanju. Lečenjem bolesti prostate tj. izlečenjem i otklanjanjem simptoma i tegoba svaki muškarac koji ih je imao osetiće veliko olakšanje i poboljšaće mu se kvalitet života. Ovo je važno naglasiti jer kad god neko oboljenje ima prefiks hronični to znači da su tegobe dugotrajne i naporne. Čak i blaga nelagodnost postaje nepodnošljiva ako suviše dugo traje. Spas je u revnosnoj brizi o zdravlju i u odlasku kod stručnjaka radi lečenja.
Pročitajte još:
- Preventivni pregledi u urološkim ordinacijama
M. K.
