Registruj se
Prijavi se
Livnice - livenje metala delatnost za sva vremena
2019-12-23 20:31:10
Livnice su prve zanatske manufakture, nastale još u praistoriji. Potreba za livenjem metala i njegovom upotrebom tokom milenijuma i vekova samo je rasla. Ni najsavremenija digitalna era nije stvorila alternativu, tako da će i u budućnosti postojati potreba za ovim dragocenim zanatom.
Fabrike kao što su livnice koje se bave isključivo obojenim metalima obično su manjeg ili srednjeg kapaciteta. Glavni proizvodi su legure bakra, aluminijuma, cinka, a od drugih metala koji mogu biti sastavni deo legura, tu su: nikl, kalaj, olovo.
Foto: Pixabay
Livnice većeg kapaciteta bave se sivim livenjem, tj. izradom odlivaka gvožđa i čelika.
U manjim livnicama obojenih metala prave se odlivci različitih oblika i težina. U skladu sa sklopljenim poslom, nastoji se da se uz pomoć proizvodnih kapaciteta izađe u susret kupcima na domaćem i stranim tržištima.
Metal je postao sastavni deo čovekovog života još od praistorije, u razdoblju kada je osim kamena počeo da se koristi za izradu oruđa i oružja. Ovaj događaj koji se odvijao oko 6.000 godina pre nove ere, velika je prekretnica u razvoju čoveka i predstavlja prelazak sa kamenog na metalno doba. Kada je čovek otkrio metal, nastala su i prva zanimanja koja su vezana za njegovu ekstrakciju iz prirode, kao i za njegovu preradu. To su zanimanja koja i dan danas postoje: rudar, livac, kovač. Metalno doba nije jednobrazno jer ljudi nisu odmah otkrili da postoje razne vrste metala, već su vremenom dolazili do novih saznanja i tako pravili legure metala koje im po svojim karakteristikama više odgovaraju za svakodnevnu upotrebu. Tako se metalno doba deli na: bakarno, bronzano i gvozdeno doba. Bakar je najmekši i najkrtiji od njih, tako da su se prva oruđa i oružja lakše lomila i nisu bila tako čvrsta i dugotrajna. Otkrićem bronze, koja je čvršća, situacija se popravila, i tako je nastupilo bronzano doba. Od bronze se pravilo posuđe, noževi, razne alatke kao i koplja i druga oružja. Gvožđe se najteže nalazilo, ali ono je s toga bilo najvrednije, pošto je najčvršće od svih. Metal je bio u upotrebi čak 1500 godina pre izuma pisma, i njegov pronalazak, se pored pronalaska vatre, smatra najvažnijom tekovinom ljudske civilizacije iz doba praistorije.
Foto: Pixabay
Gotovo svi metali su supstance koje su čvrste na sobnoj temperaturi. Za svaki metal karakteristična je neka boja, kao i druge njegove karakteristike koje se tiču tvrdoće i elastičnosti. Metali se tope u posebnim pećima na visokim temperaturama. Kada metal pređe u tečno stanje, tada se izliva u kalupe željenih dimenzije i oblika. Nakon hlađenja dobija se metal u željenom obliku koji se u međufazama može kovati na određenoj temperaturi kako bi se oblik dobijen livenjem promenio i izdefinisao. Ovi postupci su slični od pamtiveka do danas. S tim što se, naravno danas koriste benefiti moderne tehnologije, u vidu modernih peći. Međutim, suština je ostala ista, tehnologija prerade metala je to što jeste i takva će biti u budućnosti.
Oblikovanje metala nije komplikovano i ono se vrši na visokim temperaturama. Koriste se nosači od čelika, koji sam po sebi predstavlja posebnu leguru gvožđa, koja zbog svih svojih karakteristika ima primat u mnogim industrijama.
Postoje različite podele metala, a jedna od njih je po mestu u periodnom sistemu hemijskih elemenata. Međutim, što se livnica tiče, podela je drugačija i ona se bazira na podeli na obojene metale i na sivu metalurgiju koja se bavi gvožđem i njegovim legurama.
Kod nas postoji veći broj manjih livnica obojenih metala čiji su proizvodi veoma cenjeni i traženi u zemlji i u inostranstvu. One isporučuju odlivke legura u raznim dimenzijama i masama. Livenje cevi određenog profila takođe je važan segment delatnosti ovih kompanija. U ponudi imaju: legure aluminijuma, silicijuma, bakra, magnezijuma i nikla, aluminijum desoks, legure cinka i bakra, legure bakra i kalaja, legure bakra sa niklom, legure bakra sa kalajem i olovom.
Što se tiče ekološke svesti i brige za našu planetu, ona je kod naših renomiranih livnica na veoma viskom nivou. Osim izlivanja legura pomenutih metala, one se bave i reciklažom metala. Metal kao sekundarna sirovina može e naći svuda oko nas. Odgovorno ponašanje podrazumeva pronalaženje načina da se metalni otpad ne baca na deponije sa mešanim smećem, već da se izdvaja i transportuje do kompanija koje se bave reciklažom, a to su i između ostalih, mnoge livnice. Kompanije koje se bave skupljanjem metalnog otpada, kao i pojedinci koji se time bave, mogu ga prodati livnicama. Livnice otkupljuju: otpad od mesinga, otpad od aluminijuma, otpad od bronze i otpad od bakra. Metal u prirodi predstavlja zagađivača, kome je potreban veći broj godina da se razgradi. Situacija nije nepopravljiva kao kod plastičnog otpada, ali svakako je veoma loše bacati metalni otpad na deponije gde on truli i razgrađuje se zajedno sa drugim otpadom. Metal se može reciklirati i iskoristiti na najbolji mogući način. Recikliranje metalnih konzervi u svetu je veoma popularno, a počinje da bude i kod nas. Sakupljači sekundarnih metalnih sirovina motivaciju pronalaze u novcu koji mogu da zarade kada livnice otkupe taj otpad. Otkup metala vrši se po kilogramu. Odgovornost kompanija odnosi se i na kontrolu porekla metala koji otkupljuju i da svojim delovanjem spreče zloupotrebe pojedinca. Metali se mogu prerađivati i topiti u livnicama, te kasnije služiti iznova i iznova. Neophodno je da se poradi na edukaciji stanovništva, kao i da se podrže inicijative i napori da se stvori stabilna reciklažna mreža, kako bi sve veći broj građana aktivno uzeo učešće u recikliranju raznih vrsta otpada, pa između ostalog i metalnog otpada.
Osim brige o očuvanju prirode, primarna je takođe briga o zdravlju ljudi. Zato livnice imaju programe za kontrolu radioaktivnosti. Zaštita od radijacije uspostavlja se na više nivoa. Prisustvo radioaktivnosti u metalima kontroliše se od samog početka proizvodnog procesa. Kontrola kvaliteta u širem smislu, sprovodi se u svim međufazama tokom proizvodnje. Kako bi se kupcima mogla ponuditi garancija, neophodno je da se svaki korak sprovede u skladu sa strogim procedurama. Pod kontrolom kvaliteta podrazumeva se kontrola osobina metala, ukupne mase dobijenih odlivaka, kontrola čistoće, tvrdoće i elastičnosti. Proizvodi livnica distribuiraju se kompanijama koje se bave daljom preradom i kojima je metal neophodan u procesima proizvodnje.
M. K.
Fabrike kao što su livnice koje se bave isključivo obojenim metalima obično su manjeg ili srednjeg kapaciteta. Glavni proizvodi su legure bakra, aluminijuma, cinka, a od drugih metala koji mogu biti sastavni deo legura, tu su: nikl, kalaj, olovo.
Foto: Pixabay
Livnice većeg kapaciteta bave se sivim livenjem, tj. izradom odlivaka gvožđa i čelika.
U manjim livnicama obojenih metala prave se odlivci različitih oblika i težina. U skladu sa sklopljenim poslom, nastoji se da se uz pomoć proizvodnih kapaciteta izađe u susret kupcima na domaćem i stranim tržištima.
Metal je postao sastavni deo čovekovog života još od praistorije, u razdoblju kada je osim kamena počeo da se koristi za izradu oruđa i oružja. Ovaj događaj koji se odvijao oko 6.000 godina pre nove ere, velika je prekretnica u razvoju čoveka i predstavlja prelazak sa kamenog na metalno doba. Kada je čovek otkrio metal, nastala su i prva zanimanja koja su vezana za njegovu ekstrakciju iz prirode, kao i za njegovu preradu. To su zanimanja koja i dan danas postoje: rudar, livac, kovač. Metalno doba nije jednobrazno jer ljudi nisu odmah otkrili da postoje razne vrste metala, već su vremenom dolazili do novih saznanja i tako pravili legure metala koje im po svojim karakteristikama više odgovaraju za svakodnevnu upotrebu. Tako se metalno doba deli na: bakarno, bronzano i gvozdeno doba. Bakar je najmekši i najkrtiji od njih, tako da su se prva oruđa i oružja lakše lomila i nisu bila tako čvrsta i dugotrajna. Otkrićem bronze, koja je čvršća, situacija se popravila, i tako je nastupilo bronzano doba. Od bronze se pravilo posuđe, noževi, razne alatke kao i koplja i druga oružja. Gvožđe se najteže nalazilo, ali ono je s toga bilo najvrednije, pošto je najčvršće od svih. Metal je bio u upotrebi čak 1500 godina pre izuma pisma, i njegov pronalazak, se pored pronalaska vatre, smatra najvažnijom tekovinom ljudske civilizacije iz doba praistorije.
Foto: Pixabay
Gotovo svi metali su supstance koje su čvrste na sobnoj temperaturi. Za svaki metal karakteristična je neka boja, kao i druge njegove karakteristike koje se tiču tvrdoće i elastičnosti. Metali se tope u posebnim pećima na visokim temperaturama. Kada metal pređe u tečno stanje, tada se izliva u kalupe željenih dimenzije i oblika. Nakon hlađenja dobija se metal u željenom obliku koji se u međufazama može kovati na određenoj temperaturi kako bi se oblik dobijen livenjem promenio i izdefinisao. Ovi postupci su slični od pamtiveka do danas. S tim što se, naravno danas koriste benefiti moderne tehnologije, u vidu modernih peći. Međutim, suština je ostala ista, tehnologija prerade metala je to što jeste i takva će biti u budućnosti.
Oblikovanje metala nije komplikovano i ono se vrši na visokim temperaturama. Koriste se nosači od čelika, koji sam po sebi predstavlja posebnu leguru gvožđa, koja zbog svih svojih karakteristika ima primat u mnogim industrijama.
Postoje različite podele metala, a jedna od njih je po mestu u periodnom sistemu hemijskih elemenata. Međutim, što se livnica tiče, podela je drugačija i ona se bazira na podeli na obojene metale i na sivu metalurgiju koja se bavi gvožđem i njegovim legurama.
Kod nas postoji veći broj manjih livnica obojenih metala čiji su proizvodi veoma cenjeni i traženi u zemlji i u inostranstvu. One isporučuju odlivke legura u raznim dimenzijama i masama. Livenje cevi određenog profila takođe je važan segment delatnosti ovih kompanija. U ponudi imaju: legure aluminijuma, silicijuma, bakra, magnezijuma i nikla, aluminijum desoks, legure cinka i bakra, legure bakra i kalaja, legure bakra sa niklom, legure bakra sa kalajem i olovom.
Što se tiče ekološke svesti i brige za našu planetu, ona je kod naših renomiranih livnica na veoma viskom nivou. Osim izlivanja legura pomenutih metala, one se bave i reciklažom metala. Metal kao sekundarna sirovina može e naći svuda oko nas. Odgovorno ponašanje podrazumeva pronalaženje načina da se metalni otpad ne baca na deponije sa mešanim smećem, već da se izdvaja i transportuje do kompanija koje se bave reciklažom, a to su i između ostalih, mnoge livnice. Kompanije koje se bave skupljanjem metalnog otpada, kao i pojedinci koji se time bave, mogu ga prodati livnicama. Livnice otkupljuju: otpad od mesinga, otpad od aluminijuma, otpad od bronze i otpad od bakra. Metal u prirodi predstavlja zagađivača, kome je potreban veći broj godina da se razgradi. Situacija nije nepopravljiva kao kod plastičnog otpada, ali svakako je veoma loše bacati metalni otpad na deponije gde on truli i razgrađuje se zajedno sa drugim otpadom. Metal se može reciklirati i iskoristiti na najbolji mogući način. Recikliranje metalnih konzervi u svetu je veoma popularno, a počinje da bude i kod nas. Sakupljači sekundarnih metalnih sirovina motivaciju pronalaze u novcu koji mogu da zarade kada livnice otkupe taj otpad. Otkup metala vrši se po kilogramu. Odgovornost kompanija odnosi se i na kontrolu porekla metala koji otkupljuju i da svojim delovanjem spreče zloupotrebe pojedinca. Metali se mogu prerađivati i topiti u livnicama, te kasnije služiti iznova i iznova. Neophodno je da se poradi na edukaciji stanovništva, kao i da se podrže inicijative i napori da se stvori stabilna reciklažna mreža, kako bi sve veći broj građana aktivno uzeo učešće u recikliranju raznih vrsta otpada, pa između ostalog i metalnog otpada.
Osim brige o očuvanju prirode, primarna je takođe briga o zdravlju ljudi. Zato livnice imaju programe za kontrolu radioaktivnosti. Zaštita od radijacije uspostavlja se na više nivoa. Prisustvo radioaktivnosti u metalima kontroliše se od samog početka proizvodnog procesa. Kontrola kvaliteta u širem smislu, sprovodi se u svim međufazama tokom proizvodnje. Kako bi se kupcima mogla ponuditi garancija, neophodno je da se svaki korak sprovede u skladu sa strogim procedurama. Pod kontrolom kvaliteta podrazumeva se kontrola osobina metala, ukupne mase dobijenih odlivaka, kontrola čistoće, tvrdoće i elastičnosti. Proizvodi livnica distribuiraju se kompanijama koje se bave daljom preradom i kojima je metal neophodan u procesima proizvodnje.
M. K.
