Mirandre

Magnetna rezonantna tomografija ili MRT dijagnostički postupak koji spada u visokorazvijen vid a pripada radiološkim metodama dijagnostike. Primenom snažnog magnetnog polja i obradom dobijenih slika najsavremenijim kompjuterskim tehnikama moguće je precizno i detaljno sagledati unutrašnje strukture ljudskog tela i način na koji funkcionišu. Ovaj do sada najprecizniji dijagnostički metod proistekao je iz područja rada poznatog kao nuklearna magnetna rezonancija i srodnih tehnika pod nazivom spektroskopija a kojom se dobijaju naučni podaci o fizičkim i hemijskim osobinama molekula.

Sam termin „nuklearna“ izaziva pogrešne asocijacije, naročito nakon poznatih nuklearnih katastrofa i nuklearnih bombi i njihovog razornog delovanja i podstiče širenje radiofobije. Američki naučnici i radiolozi su osamdesetih godina prošlog veka predložili da se iz naziva ovog dijagnostičkog postupka briše deo naziva „nuklearna“ i taj predlog je prihvaćen. Sada je naziv MRT ili magnetna rezonanca opšte prihvaćen i jednako se koristi u celom svetu pa tako i kod nas.

Početkom dvadesetog veka počinju da se vrše intenzivna istraživanja svojstava atoma i atomskih jezgara i njihove kvantno mehaničke prirode. Naročit akcenat je stavljen na magnetna svojstva atoma i naučnici koji su se bavili ovim poljem kvantne fizike dali su svoj ogroman doprinos i medicini, naročito dijagnostici. Druga polovina dvadesetog veka, koristeći se prethodnim otkrićima predstavlja najintenzivniji period usavršavanja fizičkih i hemijskih analiza molekula i nuklearnih jezgara u njihovom sklopu. Na već poznatim radiološkim tehnikama dijagnostike i metodama koje su korišćene, sedamdesetih godina prošlog veka je prvi put prezentovana tomografija kompjuterskim putem. Ovaj dijagnostički metod oberučke su prihvatili lekari širom sveta i još uvek važi kao jedan od onih najčešće korištenih vizuelnih medicinskih aparata. Ista situacija je i kod nas.

Ranih osamdesetih godina prošlog veka naučnici su rešili veliki problem, nastao u praktičnoj upotrebi – konstruisali su komoru u koju udobno može da se smesti svaki čovek i u kojoj može da se uspostavi veoma snažno magnetno polje, mnogo jače od Zemljinog magnetnog polja ako za tim postoji potreba. Povezivanjem sa naprednom kompjuterskom tehnologijom i zamašnim medicinskim znanjem i iskustvom, tako konstruisan aparat bio je spreman da se plasira na sveobuhvatno dijagnostičko područje delovanja u okviru medicine. Brza i precizna dijagnostika uz pomoć MRI skenera, odsustvo opasnosti od štetnog jonizujućeg zračenja dali su MRI uređajima prednost nad ostalim dijagnostičkim uređajima i aparatima, koji se istina i danas koriste ali sve više izlaze iz upotrebe.

Svaki MRI aparat sastoji se od nekoliko osnovnih delova. To su:

-tunel odnosno cev, cilindar sa magnetima

-radiotransmiter odnosno veoma snažan magnet

-kalemovi koji rade na principima radiofrekvencije

-kompjuter koji obrađuje dobijene slike ili podatke

Veliki tunel, cilindar koji podseća na tunel može biti cevast ili prstenast. Na krajevima može biti otvoren ili zatvoren. Kružni magneti oko cilindra uspostavljaju snažno magnetno polje u čijem središtu treba da se nalazi pacijent pa je tako ležaj smešten u samom središtu cilindra. Svaki cilindar u svom sklopu ima kanale za smeštaj kabela, sistema za hlađenje i provetravanje odnosno dovod svežeg vazduha i takođe, sistem za zaštitu od požara. Unutrašnji prostor cilindra je udoban i omogućuje pacijentu da što lakše prebrodi ovaj pregled. Pacijentu se omogućuje da se što prirodnije oseća unutar cilindra osvetljenjem, ugodnom temperaturom i neophodno, komunikacionim uređajima između lekara i pacijenta, mikrofonima i zvučnicima. Unutrašnji prečnik cilindra unekoliko je različit kod različitih proizvođača ali ne značajno. Iznosi oko šezdeset centimetara.

Magnet je osnova aparata i takođe deo koji je najskuplji kada je u pitanju magnetna rezonanca. Unutrašnji deo magneta imao oblik cilindra koji mora biti dovoljno veliki da svako ljudsko tela u njega može stati i pravi se od superprovodljive žice duge po nekoliko kilometara i koja se hladi do temperature apsolutne nule, koristeći u tu svrhu tečni helijum. Kontejneri ispunjeni tečnim azotom služe kao sloj koji toplotno izoluje sobnu temperaturu od potrebne temperature tečnog helijuma.

Kao osnovni deo MRI uređaja treba navesti kaleme. Oni rade kao prenosnici radio frekventnih impulsa koje šalju do tkiva ljudskog tela i prate i skupljaju registrovane povratne impulse. U zavisnosti koliko su jaki električni signali koji se emituju na namotajima a koji su smešteni oko delova tela koje je potrebno snimati zavisi kontrasna rezolucija slike koja se na ovaj način dobija. Ovi uređaji na taj način omogućuju očitavanja pozicioniranih slika različitih organa koje se razlikuju u zavisnosti od snage magnetnog delovanja istih i precizno beleže gustinu tkiva, oblik, promene na istima i sve ono što iskusan lekar traži u dijagnostičkom postupku.

Na ovaj način dobijaju se serije snimaka tkiva u slojevima u sve tri glavne ravni. Dobijene podatke potrebno je kompjuterski obraditi i odabirom ravni ili njihovom kombinacijom koju obezbeđuje visoka kompjuterska tehnologija omogućuje se precizna kontrasna rezolucija ali i trodimenzionalna ili prostorna rezolucija datih rezultata koja pruža mogućnost hirurzima da detaljno isplaniraju i najinvazivniji zahvat.

Osnovni deo MRI uređaja svakako je magnet koji stvara homogeno magnetno polje velike snage. Problemi tehničke prirode u proizvodnji odgovarajućih magneta koji podržavaju neophodne osobine magnetnog polja proizvođači različito rešavaju tako da su i ovi uređaji veoma skupi. Njihova cena često opredeljuje i cenu koštanja samog dijagnostičkog postupka. Bilo da su upitanju uređaji koji rade na principu stalnih magneta, elektro-magnetskog polja ili supravodljivim magnetima, obučeni specijalisti dijagnostičari podjednako stručno dijagnosticiraju odnosno na osnovu očitavanja serije slika predlažu dalji tretman.

U zavisnosti od jačine magnetnog polja koje koriste, jače ili slabije magnetno polje nekog MRI uređaja koristi se u različite svrhe akcentirane da bi obezbedile kvalitetniju prostornu rezoluciju na primer. Slabije magnetno polje pruža bolji kontrast tkiva na slikama i omogućuje niže troškove.

Prostorija u kojoj je smešten MRI uređaj prilagođena je specijalnim potrebama uređaja koji se mora nalaziti u Faradejevom kavezu da bi se izolovao od svog neposrednog okruženja. Magnetna polja, čak i ona slabijeg intenziteta utiču na osetljivu elektroniku ali i na pacijente koji imaju ugrađen pejsmejker ali neka druga protetička pomagala. Na taj način uređaji su odvojeni od svih uticaja koje spljašnja sredina može imati, a to se posebno odnosi na široki spektar radio-talasa i time su zaštićeni od smetnji u upotrebi frekvencija radio talasa. Dolazimo do momenta kada kao pacijenti ulazimo u komoru MRI uređaja. Šta se dešava sa našim telom u momentu kada se uređaj pokrene? Uspostavlja se jako magnetno polje, kojem smo izloženi. Svi naši protoni okreću se u smeru magnetnog polja i nastavljaju da rotiraju u smeru koje ima magnetno polje kojem su izloženi. Učestalost rotacije protona naših tela tada je proporcionalna snazi magnetnog polja kojem smo izloženi. Naše telo se namagnetiše a snaga iste zavisi od gustine, odnosno broja protona unutar tkiva. Nastaje jaka magnetna indukcija koja izaziva proizvodnju električne struje koja počinje da teče kroz namotaje, kaleme koji se nalaze oko onih delova tela koji se, u skladu sa dijagnostičkim postupkom, izlažu snazi magnetnog zračenja.

Pošto je oko našeg tela uspostavljeno snažno homogeno magnetno polje prema nama se usmeravaju radiofrekventni elektromagnetni talasi. Oni podstiču protone , prethodno okrenute u pravcu snažnog magnetnog polja, da naprave odmak od glavne magnetne ose i da rotiraju oko nje u pravcu kazaljke na satu. Da bi se taj fenomen omogućio, frekvencija elektromagnetnih talasa koji se prema nama usmeravaju mora biti jednaka frekvenciji protona koji su u kretanju. Ova pojava naziva se fenomen magnetne rezonance, po kome je čitav postupak dobio svoje ime.

Tog momenta kada je ovaj efekat postignut i naši protoni počnu da rotiraju oko ose jakog magnetnog polja, električna struja koja se indukuje registruje se od strane kalema odnosno zavojnica koje su smeštene oko onih delova našeg tela koji su podvrgnuti analizi. Jače namagnetisana tkiva naših tela su ona koja sadrže veću koncentraciju protona, jednom rečju gušća su. Takva tkiva na slici biće svetlija i obrnuto, tkiva sa nižom koncentracijom protona pa time i slabije namagnetisana na slici će biti tamnija. U zavisnosti od vremena izloženosti zavisi rezolucija dobijene slike. Metoda magnetne rezonance sastoji se od izlaganja tkiva u razmacima i merenja vremena izloženosti. Reakcija na izlaganje u jedinici vremena je pokazatelj i njihovo kombinovanje se uporedno analizira. Na taj način lekari dobijaju mogućnost potpune analize tkiva sa svim potencijalno postojećim promenama koje ukazuju da je tkivo zahvatio proces koji je potrebno tretirati.

Postupak MRI analize najčešće se obavlja u ambulantama. Medicinsko osoblje je obučeno da nam pomogne u trajanju postupka koji može biti od trideset do šezdeset minuta dug. Potrebno je da smo u ležećem položaju, fiksirani za pokretni ležaj. Ne smemo se pomerati jer možemo poremetiti ceo precizan i osetljiv postupak. Medicinsko osoblje se nalazi u komandnoj prostoriji iz koje upravlja i kontroliše snimanje tokom celog postupka. Lekari i medicinske sestre sa nama razgovaraju putem mikrofona i zvučnika tokom celokupnog toka snimanja. Neophodno je da, pošto je snimanje završeno, lekar specijalista radiolog pogleda i proveri kvalitet snimaka i potvrdi da je sve urađeno kako treba. Ukoliko ima primedbi, ceo postupak ili neki njegovi delovi se ponavljaju.

Magnetna rezonantna tomografija je ubedljivo vodeća metoda među brojnim dijagnostičkim metodama. Potpuno je neškodljiva, To podrazumeva da je neškodljiva kako za pacijente tako i za osoblje koje rukuje dijagnostičkim aparatom. Važno je reći da je metod kao takav neinvazivnan i potpuno bezbolan. Uvideli smo do sada da je najvažnije postignuće ovim metodom dijagnostike savršen vizuelni uvid u stanje naših unutrašnjih organa, mesto na kome se nalaze, oblik, veličinu, strukturu i ostale fizičke osobine koje nije neinvazivno bilo moguće opservirati. Nabrojane prednosti magnetne rezonantne tomografije su neosporne i ona je jedna od najpopularnijih ali i najzastupljenijih dijagnostičkih metoda ikada. Ali, i ona ima svojih nedostataka. Pošto nismo svi isti, neki od nas imaju malo veći obim struka od prosečnog pa pojedinci zaista ne mogu da stanu u prosečan MRI tunel. Neki od nas su klaustrofobični odnosno imaju razvijen strah od zatvorenog prostora. Neki pacijenti trpe jake bolove, neki drugi opet otežano leže na leđima. Pojedini postupci traže od pacijenta da zadrži dah u vremenu od petnaest do dvadeset i pet sekundi, što ne može svako. Uznemirenim ili zbunjenim ljudima teško je da podnesu snimanje. Nismo svi u stanju da apsolutno mirujemo. Neki implanti naročito metalni mogu prouzročiti loš kvalitet slike ili čak onemogućiti snimanje. Postoji mogućnost da se metalni predmeti u našem telu bilo da su to metalni opiljci ili krhotine, metalni implanti ili drugo jako managnetišu ili zagreju i dovedu do opekotina. Posebno su opasni predmeti od metala koji su „zaglavili“ u oku ili mozgu. Ovaj metod kontraindikovan je za pacijente koji boluju od glaukoma ili uvećane prostate. Nije kontraindikovan ali se ne preporučuje u slučajevima trudnoće ili prilikom dojenja.

Ceo tim lekara koji su stručni na poljima više od jednog medicinskog područja zaključiće da li ste jedan od potencijalnih pacijenata kojima će preporučiti snimanje magnetnom rezonantnom tomografijom. Ukoliko imate neki od navedenih problema, pomoći će vam da vaše snimanje prođe što brže i lagodnije po vas. Budite sigurni da vam je neće preporučiti ukoliko zaista nisu sigurni da je ta dijagnostička metoda prava za vas i vaše opšte stanje.

I na kraju, potrebno je znati da u prostoriju u kojoj se obavlja snimanje magnetnom rezonantnom tomografijom ne smete unositi metalne predmete kao što su, naočari, novac, nakit, pirsing i slično. Takođe nije dozvoljeno unositi mobilne telefone, satove, čak ni pejsmejkere, razne plejere koji mogu ometati snimanje ali i prestati sa radom usled uticaja jakog magnetnog polja i elektromagnetnih talasa.

Mnoge bolnice, klinike i poliklinike imaju u sklopu svog dijagnostičkog rada i ove uređaje. Neke od ambulanti opredelile su se samo za ovaj način rada. Zaposleni lekari stručno su osposobljeni za korišćenje ove sofisticirane opreme. Ako vam je potreban ovaj dijagnostički metod, potražite pomoć. Bićete u sigurnim rukama i poverite im se sa sigurnošću i poverenjem.
J. S.