Registruj se
Prijavi se
Moderni programi u privatnim gimnazijama
2020-05-09 19:38:50
Viši razredi osnovne škole predstavljaju doba u kome učenici intenzivno razmišljaju i biraju gde nastaviti dalje školovanje. U današnje vreme izbor je mnogo širi, jer pored državnih gimnazija tu su i privatne gimnazije i privatne srednje škole. Šta je to što izdvaja privatne gimnazije i privatne srednje škole i po čemu su one karakteristične?
Opšte je poznato da program rada i nastavni plan u srednjoškolskom obrazovanju obuhvata mnoge celine i pristupa im na veoma studiozan način. Neki učenici i njihovi roditelji imaju bojazan od toga da će kada krenu u gimnaziju biti suviše opterećeni i plaše se kako će to sve uspeti da postignu. Strah od novog i nepoznatog je prirodan za čoveka, tako da se kao deo pripreme za novo razdoblje života preporučuje prikupljanje što više informacija u vezi sa očekivanjima i svime onim što sledi.
A šta je to što su privatne gimnazije i privatne srednje škole postigle kako bi omogućile da njihovi polaznici dobiju najkvalitetnije obrazovanje a da uz to njihove obaveze budu na adekvatan način izbalansirane? Pre svega akcenat je stavljen na znanje koje se može praktično uporediti i upotrebiti. Tako da privatne gimnazije i privatne srednje škole nastoje da otkriju i otklone sve nedostatke koji su tokom godina i decenija uočavani u obrazovnom sistemu generalno. Jedna od mana koja se često naglašavala bila je upravo nedostatak primene znanja u praksi. Naučeno gradivo ima pravu vrednost ne samo kada je suma znanja iz prirodnih i društvenih nauka ili opšte kulture, već kada učenik prepoznaje kako da to znanje primeni u praksi i nekoj realnoj životnoj situaciji. Upravo promenljivost u praksi postiže modifikovanjem nastavnih jedinica. Na taj način da nešto što se smatra nepotrebnim ili redundantnim izbacuje, a dodaju se praktični zadaci, vežbe ili upoznavanje veština koje se primenjuju u savremenom svetu. Tako na primer, đaci koji se bave izučavanjem ekonomije i osnova poslovanja pored teorije, uče na primeri kako se ona sprovodi u savremenom životu. Nešto što je praktično u svakodnevnom životu. Problem koji je uočen ranijih godina jeste da učenici nakon završenog školovanja ne umeju odmah da se snađu na poslu jer im škola nije pružila deo znanja i veštine koji su za to potrebni. Dobili su mahom teorijski deo znanja koji im je neophodan ali isto tako neophodno je i da znaju kako tačno izgleda i šta podrazumeva posao kojim će se baviti, kakve zadatke će dobijati i šta bi od njih moglo da se očekuje - sve se to uči i uvežbava kroz niz projekata i vežbi koje dobijaju u školi.
Foto: Pixabay
Osim sticanja praktičnih veština i osposobljavanja za posao i stvaran život posle mature veoma važno pitanje je prohodnost ka univerzitetima. Sve više dece i njihovih roditelja koda nas ima veće ambicije od završavanja samo srednje škole. Za njih je jedno od najvažnijih pitanja koje postavljaju da li će im odabrana privatna gimnazija ili srednja škola omogućiti adekvatnu pripremu za upis željenog fakulteta. Kada dete upiše srednju školu ono je već iskusilo šta znači životna prekretnica poput prijemnog ispita. Osim odgovornosti osetilo je i manji ili veći pritisak da mora da ga položili kako bi sve što je do tada postiglo tokom školovanja imalo smisla. Ali naravno tu nije kraj, jer nakon velike mature sledi prijemni ispit za univerzitet to jest određeni fakultet. Šta je to što privatne gimnazije čini aktuelnim u toj situaciji? Naime, prilikom formiranja programa učenja vodilo se računa o tome da se uzme u obzir da je i ponuda fakulteta mnogo veća u odnosu na to kako je bilo pre par decenija. Pored državnih viših škola i fakulteta tu sada i privatni fakulteti, ali i razne opcije studiranja u inostranstvu. Na sve ovo treba biti spreman. Mnoga deca koja u trenutku kada upisuju gimnaziju još uvek ne znaju šta će i gde posle studirati. Gimnazije treba da ih pripreme na što više opcija ili na sve opcije. U startu se bira između prirodnog i društvenog smera. Međutim to je nekada suviše opširno i nije dovoljno konkretno. Zato se u privatnim gimnazijama a i privatnim srednjim školama od samog početka prati individualni napredak svakog učenika, sa posebnim akcentom na uočavanje njegovih afiniteta ili talenata. U saradnji sa roditeljima aktivno se radi na tome da se dodatno neguju specifični talenti i da se putem niza posebnih zadataka i programskih celina šire znanja iz neke oblasti za koje je učenih naročito zainteresovan. Time dolazi do razvijanja i već postojećih kreativnih osobina i afiniteta deteta. Pored konkretnih znanja u privatnim gimnazijama i srednjim školama insistira se na ozbiljnom proučavanju svih onih disciplina koje omogućavaju učeniku neuporedivo veće mogućnosti prilikom izbora fakulteta. Odnosno ako neko dete ili ako neki učenik hoće da se upiše na neki od inostranih univerziteta, pre svega mora da poznaje dobro jezik te zemlje. Kada je reč o stranim jezicima, poznavanja engleskog je nešto što se u svetu podrazumeva, bilo gde na planeti zemlji i u bilo kojoj oblati. Zato se osim klasičnih časova u mnogim privatnim gimnazijama i deo nastave sprovodi na ovom jeziku. Škole čak u svom nazivu ne moraju insistirati na epitetu bilingvalni. Jednostavno, ozbiljno učenje engleskog jezika se podrazumeva. Naravno i drugi strani jezici su u opticaju kao što su francuski, nemački, španski. U ovom segmentu privatne škole za razliku od državnih škola nude mogućnost đacima i roditeljima da biraju koji strani jezik ili jezike koje će učiti. Takođe, treba imati u vidu da kada se nastava pohađa na nekom stranoj jeziku kao na primer na engleskom jeziku, da učenici usvajaju i stručne termine.
Sa psihološke i filozofske strane gledano, đaci u srednjoškolskom uzrastu treba da budu opterećena školom u nekoj meri koja je pažljivo osmišljena i izbalansirana. Poenta privatne gimnazije je da ih pripremi za fakultet i da im obezbedi široko obrazovanje i poznavanje opšte kulture. Isto tako đaci treba da imaju dovoljno slobodnog vremena koje će koristiti na odmor, druženje ili razvijanje svoje kreativnosti. Kontraproduktivno je decu zatrpavati preteranim školski obavezama, što je ponekad slučaj u državnim gimnazijama. Kada se prevrši neka mera onda se to više ne zove sticanje radnih navika, već je to nešto što može da stvori odbojnost ka učenju i frustraciju kod učenika. Zato je program privatnih srednjih škola i gimnazija veoma pažljivo izbalansiran kako bi se postigli optimalni rezultati.
Ako bi smo hteli da u jednoj poruci sažmemo opis programa koji se nude ona bi glasila da su ovi programi savremeni, uravnoteženi, praktični, korisni i zanimljivi. Takođe, treba dodati da za razliku od državnih gimnazija, privatne gimnazije su mnogo fleksibilnije i prate svetske trendove.
M. K.
Opšte je poznato da program rada i nastavni plan u srednjoškolskom obrazovanju obuhvata mnoge celine i pristupa im na veoma studiozan način. Neki učenici i njihovi roditelji imaju bojazan od toga da će kada krenu u gimnaziju biti suviše opterećeni i plaše se kako će to sve uspeti da postignu. Strah od novog i nepoznatog je prirodan za čoveka, tako da se kao deo pripreme za novo razdoblje života preporučuje prikupljanje što više informacija u vezi sa očekivanjima i svime onim što sledi.
A šta je to što su privatne gimnazije i privatne srednje škole postigle kako bi omogućile da njihovi polaznici dobiju najkvalitetnije obrazovanje a da uz to njihove obaveze budu na adekvatan način izbalansirane? Pre svega akcenat je stavljen na znanje koje se može praktično uporediti i upotrebiti. Tako da privatne gimnazije i privatne srednje škole nastoje da otkriju i otklone sve nedostatke koji su tokom godina i decenija uočavani u obrazovnom sistemu generalno. Jedna od mana koja se često naglašavala bila je upravo nedostatak primene znanja u praksi. Naučeno gradivo ima pravu vrednost ne samo kada je suma znanja iz prirodnih i društvenih nauka ili opšte kulture, već kada učenik prepoznaje kako da to znanje primeni u praksi i nekoj realnoj životnoj situaciji. Upravo promenljivost u praksi postiže modifikovanjem nastavnih jedinica. Na taj način da nešto što se smatra nepotrebnim ili redundantnim izbacuje, a dodaju se praktični zadaci, vežbe ili upoznavanje veština koje se primenjuju u savremenom svetu. Tako na primer, đaci koji se bave izučavanjem ekonomije i osnova poslovanja pored teorije, uče na primeri kako se ona sprovodi u savremenom životu. Nešto što je praktično u svakodnevnom životu. Problem koji je uočen ranijih godina jeste da učenici nakon završenog školovanja ne umeju odmah da se snađu na poslu jer im škola nije pružila deo znanja i veštine koji su za to potrebni. Dobili su mahom teorijski deo znanja koji im je neophodan ali isto tako neophodno je i da znaju kako tačno izgleda i šta podrazumeva posao kojim će se baviti, kakve zadatke će dobijati i šta bi od njih moglo da se očekuje - sve se to uči i uvežbava kroz niz projekata i vežbi koje dobijaju u školi.
Foto: Pixabay
Osim sticanja praktičnih veština i osposobljavanja za posao i stvaran život posle mature veoma važno pitanje je prohodnost ka univerzitetima. Sve više dece i njihovih roditelja koda nas ima veće ambicije od završavanja samo srednje škole. Za njih je jedno od najvažnijih pitanja koje postavljaju da li će im odabrana privatna gimnazija ili srednja škola omogućiti adekvatnu pripremu za upis željenog fakulteta. Kada dete upiše srednju školu ono je već iskusilo šta znači životna prekretnica poput prijemnog ispita. Osim odgovornosti osetilo je i manji ili veći pritisak da mora da ga položili kako bi sve što je do tada postiglo tokom školovanja imalo smisla. Ali naravno tu nije kraj, jer nakon velike mature sledi prijemni ispit za univerzitet to jest određeni fakultet. Šta je to što privatne gimnazije čini aktuelnim u toj situaciji? Naime, prilikom formiranja programa učenja vodilo se računa o tome da se uzme u obzir da je i ponuda fakulteta mnogo veća u odnosu na to kako je bilo pre par decenija. Pored državnih viših škola i fakulteta tu sada i privatni fakulteti, ali i razne opcije studiranja u inostranstvu. Na sve ovo treba biti spreman. Mnoga deca koja u trenutku kada upisuju gimnaziju još uvek ne znaju šta će i gde posle studirati. Gimnazije treba da ih pripreme na što više opcija ili na sve opcije. U startu se bira između prirodnog i društvenog smera. Međutim to je nekada suviše opširno i nije dovoljno konkretno. Zato se u privatnim gimnazijama a i privatnim srednjim školama od samog početka prati individualni napredak svakog učenika, sa posebnim akcentom na uočavanje njegovih afiniteta ili talenata. U saradnji sa roditeljima aktivno se radi na tome da se dodatno neguju specifični talenti i da se putem niza posebnih zadataka i programskih celina šire znanja iz neke oblasti za koje je učenih naročito zainteresovan. Time dolazi do razvijanja i već postojećih kreativnih osobina i afiniteta deteta. Pored konkretnih znanja u privatnim gimnazijama i srednjim školama insistira se na ozbiljnom proučavanju svih onih disciplina koje omogućavaju učeniku neuporedivo veće mogućnosti prilikom izbora fakulteta. Odnosno ako neko dete ili ako neki učenik hoće da se upiše na neki od inostranih univerziteta, pre svega mora da poznaje dobro jezik te zemlje. Kada je reč o stranim jezicima, poznavanja engleskog je nešto što se u svetu podrazumeva, bilo gde na planeti zemlji i u bilo kojoj oblati. Zato se osim klasičnih časova u mnogim privatnim gimnazijama i deo nastave sprovodi na ovom jeziku. Škole čak u svom nazivu ne moraju insistirati na epitetu bilingvalni. Jednostavno, ozbiljno učenje engleskog jezika se podrazumeva. Naravno i drugi strani jezici su u opticaju kao što su francuski, nemački, španski. U ovom segmentu privatne škole za razliku od državnih škola nude mogućnost đacima i roditeljima da biraju koji strani jezik ili jezike koje će učiti. Takođe, treba imati u vidu da kada se nastava pohađa na nekom stranoj jeziku kao na primer na engleskom jeziku, da učenici usvajaju i stručne termine.
Sa psihološke i filozofske strane gledano, đaci u srednjoškolskom uzrastu treba da budu opterećena školom u nekoj meri koja je pažljivo osmišljena i izbalansirana. Poenta privatne gimnazije je da ih pripremi za fakultet i da im obezbedi široko obrazovanje i poznavanje opšte kulture. Isto tako đaci treba da imaju dovoljno slobodnog vremena koje će koristiti na odmor, druženje ili razvijanje svoje kreativnosti. Kontraproduktivno je decu zatrpavati preteranim školski obavezama, što je ponekad slučaj u državnim gimnazijama. Kada se prevrši neka mera onda se to više ne zove sticanje radnih navika, već je to nešto što može da stvori odbojnost ka učenju i frustraciju kod učenika. Zato je program privatnih srednjih škola i gimnazija veoma pažljivo izbalansiran kako bi se postigli optimalni rezultati.
Ako bi smo hteli da u jednoj poruci sažmemo opis programa koji se nude ona bi glasila da su ovi programi savremeni, uravnoteženi, praktični, korisni i zanimljivi. Takođe, treba dodati da za razliku od državnih gimnazija, privatne gimnazije su mnogo fleksibilnije i prate svetske trendove.
M. K.
