Registruj se
Prijavi se
Njujork – veličanstven grad
2021-08-18 23:30:42
Nadaleko poznat po svom nadimku – velika jabuka. Više od metropole. Glavni grad sveta. Sve su ovo neki od opisa koji nas lako asociraju na Njujork, grad u SAD, glavni grad savezne države Njujork.
Kako ne bi došlo do zabune da li je reč o gradu ili državi, zvanični naziv grada je Grad Njujork ili The City of New York . Opevan je u mnogim pesmama, oslikan u mnogim romanima i prikazan u mnogim filmovima i serijama. Ako ne poznajete dovoljno istoriju, u pesmi ste mogli da čujete da se ovaj grad ranije zvao drugačije. Prvi naziv grada bio je Novi Amsterdam ili New Amsterdam. Logično se može zaključiti da su mu u jednom trenutku ime promenili upravo Englezi. Tako je grad 1664. godine dobio naziv Njujork, u prevodu Novi Jork i to po engleskom gradu Jork, a sve u slavu vojvode od istoimenog grada. Ovo ime nosi i dan danas. Nije retkost u istoriji sveta da su gradovi menjali imena, tako da i ovaj velegrad nije izuzetak. Zašto ga neki nazivaju središtem sveta? Upravo zato što je Njujork centar biznisa, kulturnih i zvaničnih međunarodnih institucija. Prepoznatljiv je po svojim mnogobrojnim znamenitostima, koje se teško mogu nabrojati na prste jedne ruke. Simbola grada je mnogo. Čak i neko ko nikad nije boravio u Njujorku, veoma lako prepoznaje na slikama i snimcima da je reč upravo o ovom velegradu. Njegove ulice, spomenici, znamenite građevine, parkovi prikazani su nebrojeno puta u filmovima, serijama i dokumentarnim emisijama. Tako da, možemo da tvrdimo da je Njujork grad koji je najprepoznatljiviji čak i onima koji ga nikad nisu posetili. Doživljaj Njujorka uživo nešto je sasvim posebno. Poput magneta, on svojom čarolijom privlači turiste. Takođe, on privlači i mnoge ambiciozne mlade ljude da se u njemu nastane i da cvetaju u svom odabranom zanimanju, zato što je to grad sa bezbroj mogućnosti. Turistički boravak u Njujorku, nešto je što treba pažljivo isplanirati. Za potpuni doživljaj i upoznavanje grada treba puno vremena. Međutim, ako neko nema dovoljno dana na raspolaganju da obiđe najupečatljivije znamenitosti, dovoljno je da iskusi samo poneke čari i da na svojoj koži oseti koliko je to ustvari veličanstven grad. Pored obilaska, već pomenutih simbola grada i znamenitosti, njega treba doživeti i na jedan drugi, svakodnevni način. Obična šetnja Menhetnom doživljaj je sama po sebi. Susretanje s Njujorčanima, koji su se uputili svojim poslom negde, posmatranje ljudi, arhitekture, osluškivanje zvukova grada, već je spektakl samo po sebi. Nemojte biti klasičan turista u Njujorku, već zamislite da tu živite, da se šetate ulicama u potrazi za nekim skrivenim restoranom, prodavnicom, kafićem. Otkrivate nova mesta, samostalno i birate svoje favorite. Kada vas neko pita kasnije za preporuku, znaćete dosta toga da kažete i delovaćete kao iskusan poznavalac Njujorka.
Foto: Mirandre
Šta je ono što stoji u priručnicima za putovanja i vodičima kroz grad. To su simboli grada za koje ste već verovatno čuli. Stoje pod naslovom – Šta je to što obavezno treba da posetite u Njujorku. Tu spadaju: Kip slobode, Bruklinski most, Central park, Menhetn, Vol strit, Empajer stejt bilding, Peta avenija, Tajm skver … spisak još nije gotov, a verovatno je većina ljudi čulo i videlo na slikama ili snimcima sve do sada nabrojane simbole grada.
Kada pi ih trebalo nekako poređati, možda bismo mogli reći da je Kip slobode spomenik, tj. simbol koji mnogima prvi pada na pamet kada se postavlja pitanje koji je zaštitni znak Njujorka. Ova veličanstvena statua je ustvari poklon. Retko ko se može pohvaliti ovako lepim poklonom koji ponosno stoji već decenijama, tj. vekovima. Statuu je poklon Francuske i predstavlja simbol prijateljstva. Dopremljen je brodovima u delovima i podignut 1886. godine. Pravo, tj. puno ime ovog spomenika je „Sloboda osvetljava svet“. Lociran je na ostrvu Slobode. Ukupna visina spomenika je 93,5 m, od toga je samo postolje visoko 47 m, a kip 46,5 m. Svi oni koji su doživeli da se popnu na vrh statue, tj, do same baklje, kažu da je to neopisiv doživljaj, a pogled koji se pruža odatle, zaista je fantastičan. Kip slobode oduvek je privlačio turiste, tako da je oko ove atrakcije uvek puno posetilaca.
Foto: Mirandre
Bruklinski most predstavlja jedan od najstarijih mostova koji postoje u čitavim SAD. Njegova dužina je 1825 m. Prelazi preko još jednog simbola grada, a to je reka Ist river. Spaja Menhetn i Bruklin. Izgrađen je zahvaljujući pukovniku Džonu Roblingu. Most je inspiracija mnogim umetnicima. Viđa se na slikama, fotografijama i nebrojenim scenama kultnih filmova.
Svi su čuli za Empajer stejt bilding. Poznata je po tome da je svojevremeno bila najviša zgrada na svetu. Iako to više nije, ona je i dalje simbol grada, nadaleko poznata i čuvena. Visoka je 443 m i ima 102 sprata. Sagrađena je daleke 1931. godine. Arhitekte koje su je stvorile su Šriv, Lem i Harmon. Sama zgrada i godina njene izgradnje govori o tome koliko je Njujork uvek bio moderan, napredan i moćan grad. Na prvi pogled, neko bi rekao da zgrada datira na primer iz sedamdesetih, a ne s početka tridesetih godina dvadesetog veka. Ni ona nije izuzetak kada su u pitanju razna umetnička dela kojima je poslužila kao inspiracija ili mesto snimanja. Titulu najviše zgrade na svetu nosila je decenijama, tj. od izgradnje 1931, pa sve do 1972. godine.
Vol strit je mnogo više od obične ulice u Njujorku. Razlog je taj što se u njoj nalazi sedište njujorške berze. Kada se kaže Vol strit, ne misli se samo na berzu. Ulica je simbol poslovanja, finansija, uspešnih ljudi, novca, zarade, statusa u društvu. Ko želi više da sazna o njoj, i svim njenim značenjima, treba da pogleda istoimeni kultni film.
Foto: Mirandre
Central park sigurno nećete zaobići. Bilo da ste sa organizovanom grupom turista, bilo da ste u Njujorku u svojoj režiji. Ova prostrana zelena površina mnogo je više od pluća grada. Svako ko dođe u Njujork obiđe ovaj park. Procena je da više od 25 miliona posetilaca godišnje prodefiluje njegovim stazama. Neko ide peške, neko džogira, neko se vozi u kočijama, na rolerima, trotinetu i slično. Površina Central parka je oko tri i po kvadratna kilometra. Pogled iz obližnjih zgrada na park je impresivan.
Kako je Njujork dobio svoj dobro poznati nadimak „velika jabuka“? odgovor se nalazi u prošlosti i to daljoj nego što ste mogli da pretpostavite. Naziv je pominjan više puta pre nego što se ustalio i postao opšte poznat. Prvi put se pojavljuje još početkom 20. veka, tačnije 1909. godine. U romanu Edvarda Martina, naziv velika jabuka upotrebljen je u prenesenom značenju. Mnogi ni ne znaju za ovu činjenicu i početak upotrebe ovog imena vezuju za događaje koji su usledili par decenija kasnije. Naime, dvadesetih godina 20. veka sportski novinar Džon Ficdžerald pisao je svoju kolumnu. S njenim pisanjem započeo je 3. maja 1921. U to vreme njujorške staze konjičkih trka dobijale su imena po voću, a glavna nagrada za pobednika bila je velika jabuka. Jabuka kao voće ima veliki simbolički značaj. Naročito jabuke crvene boje smatrane su posebnim specijalitetom i poslasticom. U metaforičkom značenju velika jabuka je nešto što je vredno i retko. U godinama i decenijama koje su usledile naziv se sve više pominjao i ponavljao, tako da je danas postao uobičajen i sveopšte prepoznatljiv.
Ist river i reka Hadson okružuju njujorško ostrvo Menhetn. To je srce grada, poslovni centar, čije su ulice preplavljene Njujorčanima i pridošlicama, gotovo 24 časa. Nezamislivo je doći u Njujork a ne posetiti Menhetn. Ovo ostrvo je veoma gusto naseljeno. Bez obzira na to što je po površini to najmanja gradska oblast (61,5 km2), ona broji čak preko milion i po stanovnika. Zgrade su visoke, sve sami neboderi. Stanova raznih veličina ima puno. Kvadrat je veoma skup, tako da se mnogi odlučuju za život u manjim stanovima čiji najam mesečno košta znatno više nego za isti takav stan u nekoj drugoj oblasti grada ili u drugom gradu.
Foto: Mirandre
Tajm skver je jedan od najpoznatijih trgova na svetu. Nalazi se na Menhetnu, na raskrsnici ulica Brodvej i Sedme avenije. Javnosti je poznat po spektakularnim dočecima Nove godine, kada se spuštanju kugle prisustvuje više desetina hiljada ljudi.
Pored simbola grada, koje svako juri da vidi, trebalo bi ga doživeti i na drugi način. Kada pitamo turiste da prepričaju svoj doživljaj Njujorka, svako ima neku zanimljivu priču. Na primer, Njujorčani imaju veliki izbor restorana i vole da prave male piknike u parkovima. Poseban je doživljaj zauzeti naručiti svoju omiljenu hranu za poneti i zauzeti mesto „na livadi“. Uživanje u posebnim ukusima, prizorima i pozitivnoj energiji koja tu vlada, nešto je što treba doživeti. Grad je spoj mnogih kultura. Moglo bi se reći da nigde na svetu nema toliko mešavina različitih običaja, upravo zato što je u pitanju grad koji posećuju ljudi sa svih meridijana. Ponuda je takođe veoma raznovrsna. Tako na primer, gotovo da ne postoji restoran ili nacionalna kuhinja čiji specijaliteti se ne mogu naći negde u Njujorku. Ne možemo reći da je hot-dog specijalitet, ali svakako je lokalna tipična užina koju treba da probate kako biste i sami postali deo miljea i uživali u iskustvu. Posle se možete hvaliti prijateljima kako ste jeli hot-dog na Menhetnu ili šetajući Central parkom. Ne morate se pecati za tipične turističke atrakcije. Sami pronađite nešto svoje. Svako, kada dođe u Njujork poredi ga sa svojim pređašnjim iskustvom. Upoređuje ga sa gradom ili mestom u kom živi. U Njujorku je sve veće. Mnogoljudnije. Kulturna dešavanja nisu samo odlazak u pozorište, na Brodvej, poseta nekom od mnogobrojnih muzeja, već i obične svakodnevne aktivnosti putem kojih bar na kratko postajete Njujorčanin. Ne budite tipičan turista sve vreme. Odvojte bar jedan dan u kome ćete glumiti lokalca. Obucite se kao oni, hodajte kao oni, ne vadite telefon na svakom ćošku kako biste slikali sve i kačili storije. Zamislite da je sve to vaše, tj. da je svakodnevno i uživajte u trenutku. Uspomene beležite u glavi. Moguće je da ćete ih tako duže pamtiti nego kada ste opsednuti fotografisanjem i snimanjem. Zapamtite kako miriše vazduh, kako zvuči huk grada, kako izgledaju krovovi i neboderi kad zalazi sunce. Tako se živi u trenutku i doživljava grad na pravi način. Život je tu i sada. Ako imate sreće da se jednog dana probudite u Njujorku iskoristite taj blagoslov na pravi način.
Pročitajte još:
- Metropoliten Muzej Umetnosti u Njujorku
M. K.
Kako ne bi došlo do zabune da li je reč o gradu ili državi, zvanični naziv grada je Grad Njujork ili The City of New York . Opevan je u mnogim pesmama, oslikan u mnogim romanima i prikazan u mnogim filmovima i serijama. Ako ne poznajete dovoljno istoriju, u pesmi ste mogli da čujete da se ovaj grad ranije zvao drugačije. Prvi naziv grada bio je Novi Amsterdam ili New Amsterdam. Logično se može zaključiti da su mu u jednom trenutku ime promenili upravo Englezi. Tako je grad 1664. godine dobio naziv Njujork, u prevodu Novi Jork i to po engleskom gradu Jork, a sve u slavu vojvode od istoimenog grada. Ovo ime nosi i dan danas. Nije retkost u istoriji sveta da su gradovi menjali imena, tako da i ovaj velegrad nije izuzetak. Zašto ga neki nazivaju središtem sveta? Upravo zato što je Njujork centar biznisa, kulturnih i zvaničnih međunarodnih institucija. Prepoznatljiv je po svojim mnogobrojnim znamenitostima, koje se teško mogu nabrojati na prste jedne ruke. Simbola grada je mnogo. Čak i neko ko nikad nije boravio u Njujorku, veoma lako prepoznaje na slikama i snimcima da je reč upravo o ovom velegradu. Njegove ulice, spomenici, znamenite građevine, parkovi prikazani su nebrojeno puta u filmovima, serijama i dokumentarnim emisijama. Tako da, možemo da tvrdimo da je Njujork grad koji je najprepoznatljiviji čak i onima koji ga nikad nisu posetili. Doživljaj Njujorka uživo nešto je sasvim posebno. Poput magneta, on svojom čarolijom privlači turiste. Takođe, on privlači i mnoge ambiciozne mlade ljude da se u njemu nastane i da cvetaju u svom odabranom zanimanju, zato što je to grad sa bezbroj mogućnosti. Turistički boravak u Njujorku, nešto je što treba pažljivo isplanirati. Za potpuni doživljaj i upoznavanje grada treba puno vremena. Međutim, ako neko nema dovoljno dana na raspolaganju da obiđe najupečatljivije znamenitosti, dovoljno je da iskusi samo poneke čari i da na svojoj koži oseti koliko je to ustvari veličanstven grad. Pored obilaska, već pomenutih simbola grada i znamenitosti, njega treba doživeti i na jedan drugi, svakodnevni način. Obična šetnja Menhetnom doživljaj je sama po sebi. Susretanje s Njujorčanima, koji su se uputili svojim poslom negde, posmatranje ljudi, arhitekture, osluškivanje zvukova grada, već je spektakl samo po sebi. Nemojte biti klasičan turista u Njujorku, već zamislite da tu živite, da se šetate ulicama u potrazi za nekim skrivenim restoranom, prodavnicom, kafićem. Otkrivate nova mesta, samostalno i birate svoje favorite. Kada vas neko pita kasnije za preporuku, znaćete dosta toga da kažete i delovaćete kao iskusan poznavalac Njujorka.
Foto: Mirandre
Šta je ono što stoji u priručnicima za putovanja i vodičima kroz grad. To su simboli grada za koje ste već verovatno čuli. Stoje pod naslovom – Šta je to što obavezno treba da posetite u Njujorku. Tu spadaju: Kip slobode, Bruklinski most, Central park, Menhetn, Vol strit, Empajer stejt bilding, Peta avenija, Tajm skver … spisak još nije gotov, a verovatno je većina ljudi čulo i videlo na slikama ili snimcima sve do sada nabrojane simbole grada.
Kada pi ih trebalo nekako poređati, možda bismo mogli reći da je Kip slobode spomenik, tj. simbol koji mnogima prvi pada na pamet kada se postavlja pitanje koji je zaštitni znak Njujorka. Ova veličanstvena statua je ustvari poklon. Retko ko se može pohvaliti ovako lepim poklonom koji ponosno stoji već decenijama, tj. vekovima. Statuu je poklon Francuske i predstavlja simbol prijateljstva. Dopremljen je brodovima u delovima i podignut 1886. godine. Pravo, tj. puno ime ovog spomenika je „Sloboda osvetljava svet“. Lociran je na ostrvu Slobode. Ukupna visina spomenika je 93,5 m, od toga je samo postolje visoko 47 m, a kip 46,5 m. Svi oni koji su doživeli da se popnu na vrh statue, tj, do same baklje, kažu da je to neopisiv doživljaj, a pogled koji se pruža odatle, zaista je fantastičan. Kip slobode oduvek je privlačio turiste, tako da je oko ove atrakcije uvek puno posetilaca.
Foto: Mirandre
Bruklinski most predstavlja jedan od najstarijih mostova koji postoje u čitavim SAD. Njegova dužina je 1825 m. Prelazi preko još jednog simbola grada, a to je reka Ist river. Spaja Menhetn i Bruklin. Izgrađen je zahvaljujući pukovniku Džonu Roblingu. Most je inspiracija mnogim umetnicima. Viđa se na slikama, fotografijama i nebrojenim scenama kultnih filmova.
Svi su čuli za Empajer stejt bilding. Poznata je po tome da je svojevremeno bila najviša zgrada na svetu. Iako to više nije, ona je i dalje simbol grada, nadaleko poznata i čuvena. Visoka je 443 m i ima 102 sprata. Sagrađena je daleke 1931. godine. Arhitekte koje su je stvorile su Šriv, Lem i Harmon. Sama zgrada i godina njene izgradnje govori o tome koliko je Njujork uvek bio moderan, napredan i moćan grad. Na prvi pogled, neko bi rekao da zgrada datira na primer iz sedamdesetih, a ne s početka tridesetih godina dvadesetog veka. Ni ona nije izuzetak kada su u pitanju razna umetnička dela kojima je poslužila kao inspiracija ili mesto snimanja. Titulu najviše zgrade na svetu nosila je decenijama, tj. od izgradnje 1931, pa sve do 1972. godine.
Vol strit je mnogo više od obične ulice u Njujorku. Razlog je taj što se u njoj nalazi sedište njujorške berze. Kada se kaže Vol strit, ne misli se samo na berzu. Ulica je simbol poslovanja, finansija, uspešnih ljudi, novca, zarade, statusa u društvu. Ko želi više da sazna o njoj, i svim njenim značenjima, treba da pogleda istoimeni kultni film.
Foto: Mirandre
Central park sigurno nećete zaobići. Bilo da ste sa organizovanom grupom turista, bilo da ste u Njujorku u svojoj režiji. Ova prostrana zelena površina mnogo je više od pluća grada. Svako ko dođe u Njujork obiđe ovaj park. Procena je da više od 25 miliona posetilaca godišnje prodefiluje njegovim stazama. Neko ide peške, neko džogira, neko se vozi u kočijama, na rolerima, trotinetu i slično. Površina Central parka je oko tri i po kvadratna kilometra. Pogled iz obližnjih zgrada na park je impresivan.
Kako je Njujork dobio svoj dobro poznati nadimak „velika jabuka“? odgovor se nalazi u prošlosti i to daljoj nego što ste mogli da pretpostavite. Naziv je pominjan više puta pre nego što se ustalio i postao opšte poznat. Prvi put se pojavljuje još početkom 20. veka, tačnije 1909. godine. U romanu Edvarda Martina, naziv velika jabuka upotrebljen je u prenesenom značenju. Mnogi ni ne znaju za ovu činjenicu i početak upotrebe ovog imena vezuju za događaje koji su usledili par decenija kasnije. Naime, dvadesetih godina 20. veka sportski novinar Džon Ficdžerald pisao je svoju kolumnu. S njenim pisanjem započeo je 3. maja 1921. U to vreme njujorške staze konjičkih trka dobijale su imena po voću, a glavna nagrada za pobednika bila je velika jabuka. Jabuka kao voće ima veliki simbolički značaj. Naročito jabuke crvene boje smatrane su posebnim specijalitetom i poslasticom. U metaforičkom značenju velika jabuka je nešto što je vredno i retko. U godinama i decenijama koje su usledile naziv se sve više pominjao i ponavljao, tako da je danas postao uobičajen i sveopšte prepoznatljiv.
Ist river i reka Hadson okružuju njujorško ostrvo Menhetn. To je srce grada, poslovni centar, čije su ulice preplavljene Njujorčanima i pridošlicama, gotovo 24 časa. Nezamislivo je doći u Njujork a ne posetiti Menhetn. Ovo ostrvo je veoma gusto naseljeno. Bez obzira na to što je po površini to najmanja gradska oblast (61,5 km2), ona broji čak preko milion i po stanovnika. Zgrade su visoke, sve sami neboderi. Stanova raznih veličina ima puno. Kvadrat je veoma skup, tako da se mnogi odlučuju za život u manjim stanovima čiji najam mesečno košta znatno više nego za isti takav stan u nekoj drugoj oblasti grada ili u drugom gradu.
Foto: Mirandre
Tajm skver je jedan od najpoznatijih trgova na svetu. Nalazi se na Menhetnu, na raskrsnici ulica Brodvej i Sedme avenije. Javnosti je poznat po spektakularnim dočecima Nove godine, kada se spuštanju kugle prisustvuje više desetina hiljada ljudi.
Pored simbola grada, koje svako juri da vidi, trebalo bi ga doživeti i na drugi način. Kada pitamo turiste da prepričaju svoj doživljaj Njujorka, svako ima neku zanimljivu priču. Na primer, Njujorčani imaju veliki izbor restorana i vole da prave male piknike u parkovima. Poseban je doživljaj zauzeti naručiti svoju omiljenu hranu za poneti i zauzeti mesto „na livadi“. Uživanje u posebnim ukusima, prizorima i pozitivnoj energiji koja tu vlada, nešto je što treba doživeti. Grad je spoj mnogih kultura. Moglo bi se reći da nigde na svetu nema toliko mešavina različitih običaja, upravo zato što je u pitanju grad koji posećuju ljudi sa svih meridijana. Ponuda je takođe veoma raznovrsna. Tako na primer, gotovo da ne postoji restoran ili nacionalna kuhinja čiji specijaliteti se ne mogu naći negde u Njujorku. Ne možemo reći da je hot-dog specijalitet, ali svakako je lokalna tipična užina koju treba da probate kako biste i sami postali deo miljea i uživali u iskustvu. Posle se možete hvaliti prijateljima kako ste jeli hot-dog na Menhetnu ili šetajući Central parkom. Ne morate se pecati za tipične turističke atrakcije. Sami pronađite nešto svoje. Svako, kada dođe u Njujork poredi ga sa svojim pređašnjim iskustvom. Upoređuje ga sa gradom ili mestom u kom živi. U Njujorku je sve veće. Mnogoljudnije. Kulturna dešavanja nisu samo odlazak u pozorište, na Brodvej, poseta nekom od mnogobrojnih muzeja, već i obične svakodnevne aktivnosti putem kojih bar na kratko postajete Njujorčanin. Ne budite tipičan turista sve vreme. Odvojte bar jedan dan u kome ćete glumiti lokalca. Obucite se kao oni, hodajte kao oni, ne vadite telefon na svakom ćošku kako biste slikali sve i kačili storije. Zamislite da je sve to vaše, tj. da je svakodnevno i uživajte u trenutku. Uspomene beležite u glavi. Moguće je da ćete ih tako duže pamtiti nego kada ste opsednuti fotografisanjem i snimanjem. Zapamtite kako miriše vazduh, kako zvuči huk grada, kako izgledaju krovovi i neboderi kad zalazi sunce. Tako se živi u trenutku i doživljava grad na pravi način. Život je tu i sada. Ako imate sreće da se jednog dana probudite u Njujorku iskoristite taj blagoslov na pravi način.
Pročitajte još:
- Metropoliten Muzej Umetnosti u Njujorku
M. K.
