Mirandre

U zimskim mesecima niska temperatura utiče na to da se i deca i odrasli više razbolevaju od prehlada i gripa. Curenje nosa, bolne uši, kašljanje, kijanje i temperatura simptomi su koje ne treba zanemarivati.

Oni su u najvećem broju slučajeva znak da smo se razboleli od sezonskog gripa ili da imamo neku baterijsku respiratornu infekciju. Odrasli ljudi se ponekad sami leče, a što se dece tiče, tu su više uplašeni i ne žale ni malo da rizikuju, te se odmah javljaju lekaru. Odlazak kod doktora znatno je pojednostavljen ako se odmah potraže orl ordinacije i zakaže pregled specijaliste u jednoj od njih. Na taj način preskačemo nepotrebnu birokratiju i predugo čekanje koje je zaštitni znak državnih domova zdravlja i drugih zdravstvenih ustanova. Štaviše, odlaskom u privatnu orl ordinaciju preskačemo i korak odlaska kod lekara opšte prakse. Kada su deca u pitanju, sve može obaviti pedijatar, ali što se tiče tegoba vezanih za uho, grlo i nos, specijalista otorinolaringologije bavi se lečenjem i dece i odraslih.

Zašto obavezno treba otići kod lekara kada osetimo znake prehlade i gripa

Lečenje na svoju ruku i uzimanje lekova nikako nije dobro. Mi ne možemo znati šta je tačno uzrok simptoma koje osećamo dok nas ne pregleda lekar, a u slučaju prehlada to je lekar specijalista orl. Uzročnici povišene temperature, malaksalosti, kašlja i zapušenog nosa mogu biti razni. Bol u grlu ili ušima, takođe može nastati zahvaljujući delovanju bakterija ili virusa. Iako su simptomi i klinička slika isti, bolest se leči na osnovu uzročnika. Ukoliko lekar utvrdi da je infekcija virusnog porekla, tada nikako ne treba uzimati antibiotike, jer oni ne deluju na viruse. Ako lekar ipak utvrdi da je uzročnik neka bakterija, onda se pristupa lečenju pomoću medikamenata, koji podrazumevaju terapiju odabranim antibioticima. Isključivo lekar je taj koji o tome odlučuje, jer posledice uzimanja lekova na svoju ruku su veoma loše.



Foto: Pixabay

Jedan od najčešćih uzročnika bolnog grla kod dece predškolskog i školskog uzrasta je bakterija streptokok. Ona se prenosi u kolektivima kao što su škole i obdaništa, sa jednog deteta na drugo. Ume da se zapati u krajnicima i da bude veoma uporna. Tada lečenje ume da bude dugotrajno, ali i kratkotrajno, međutim da se često ponavlja. Kada dete dobije gnojnu anginu, ona se manifestuje jakim osećajem bola pri gutanju. To smanjuje detetov apetit jer mu je gutanje hrane i napitaka bolno. Gnojnu anginu često prati i povišena telesna temperatura, ali to ne mora da bude slučaj. Klinička slika grla podrazumeva uvećane tonzile (krajnike) koji su otečeni i prekriveni gnojnim čepovima karakteristične mlečno-bele boje. Uzimanjem brisa iz grla utvrđuje se procenat prisustva streptokoka i postavlja se dijagnoza gnojne angine. Sledi uzimanje terapije antibioticima koji se daju ili u vidu injekcija ili per os (oralna upotreba sirupa kod dece, ili tableta kod odraslih pacijenata). I deca i odrasli treba da piju antibiotike minimalno sedam dana. Terapija se ni slučajno ne sme prekidati iako se pacijent oseća bolje posle par dana. Prekidanje antibiotske terapije pre vremena dovodi do povećanja rezistentnosti kod bakterija. To, u prevodu, znači da bakterije ojačaju i steknu mehanizme kojima postaju otporne na neki lek. Ovo je problem na svetskom nivou. Zato se u mnogim zemljama strogo kontroliše izdavanje recepata za antibiotike i njihova slobodna prodaja u apotekama. Tako je i kod nas. Međutim, desi se da neko preko poznanstava u apotekama ili zdravstvenim ustanovama nabavi lek na svoju ruku i pije ga, ili ga daje detetu na nepravilan način. To znači ili da ga uzima kad nije potrebno, odnosno kada je infekcija virusnog porekla, ili da prekida uzimanje pre vremena, čim se oseti malo bolje, ili čim padne temperatura. Posledice ovakvog odnosa prema antibioticima su daleko ozbiljnije nego što većina stanovništva može i da pojmi. Naime, pronađena je bakterija koja je rezistentna na sve poznate antibiotike! Ako se nastavi praksa neodgovornog odnosa prema uzimanju ove vrste lekova koji služe da spasavaju živote, ovakvih bakterija u budućnosti može biti sve više i više. Zato je edukacija stanovništava veoma važna, kao i opomena svima onima koji imaju mogućnost da lek prepišu ili prodaju, a to čine na zahtev pacijenta.

Deca koja borave u kolektivima veoma često imaju simptome kao što su curenje nosa i produktivan ili suv kašalj. Tada bi roditelji trebalo da se odmah obrate orl specijalisti i zakažu pregled u ORL ordinaciji. To je važno zato što će lekar uraditi detaljan pregled i po potrebi zatražiti analize krvi i uzeti bris grla. Kada se postavi tačna dijagnoza, uslediće lečenje u skladu sa preporukom. Ako se lečenje odlaže ili se čeka da bolest prođe sama od sebe, u slučaju virusnih infekcija to će biti tako, ali u slučaju bakterijskih infekcija može doći do pogoršanja i nagomilavanja sekreta i šlajma u respiratornim putevima što može dovesti do bronhitisa ili se spustiti na pluća. Sa ovim se ne treba igrati.

Neki roditelji su veoma zabrinuti ukoliko dete ima česte prehlade. Ponekad, je to veoma učestala pojava i dešava se da u kolektivu kruži infekcija. Roditelji najmlađe dece koja pohađaju vrtiće, pričaju da im je veoma naporno i stresno kada dete uđe u seriju razbolevanja i da im se ponekad čini da čim dete ozdravi i ponovo krene u kolektiv, već posle dva dana ponovo se razboli i mora da ostane kod kuće. Zato deca često izostaju. Nekada su roditelji na granici da dete ispišu iz obdaništa i da ga ostave kod kuće da ga čuvaju bake, deke ili neko treći. Međutim, dete stiče imunitet razbolevajući se. Dok sve moguće klice i bakterije ne naprave krug u grupi dece, ona će se prehlađivati i imati grip. To će u jednom trenutku, najčešće oko četvrte godine samo prestati. Kao da ste pritisnuli prekidač. Zato, nemojte odustajati o praviti paniku oko dečijih bolesti, samo izdržite taj period i redovno vodite dete kod lekara kad god se razboli kako ga ne biste sami pogrešno lečili.

Već kada dete krene u školu, stečeni imunitet će mu mnogo značiti i neće biti bolesno tako često. Ukoliko se desi da se streptokok toliko uporno vraća i da dete ima više od pet gnojnih angina u godini dana, ORL specijalista može naložiti operaciju krajnika. To je rutinska intervencija koju deca bolje podnose od odraslih. Postoperativni oporavak takođe je brži kod dece. Iako je ovo operacija koja se vezuje za dečiji uzrast, sve više je odraslih koji moraju njoj da se podvrgnu, čak i posle četrdesete godine. Bitno je da i odrasli i deca prate uputstva svog odabranog otorinolaringologa. Da li će neko morati da operiše krajnike sa sedam ili sa dvadeset sedam godina nije nešto o čemu sami odlučujemo, nego jednostavno, tako se desi u životu. Neko čitav život provede bez većih tegoba vezano za krajnike. Sve je to individualno. U svakom slučaju, slušanje saveta lekara je najvažnije, kao i pravilno lečenje i uzimanje terapije kad se bolest javi.

M. K.