Registruj se
Prijavi se
Postepeni oporavak uz pomoć fizikalne terapije
2020-05-26 21:37:13
Razne povrede mišićno-skeletnog sistema leče se uz pomoć fizikalne terapije. Ova grana medicine koristi mnoštvo tehnoloških pomagala, koja se iz godine u godinu osavremenjuju.
Nakon neke povrede, oporavak preko noći nije moguć. Svako bi voleo da ima neki čarobni štapić kojim će zamahnuti i učiniti da se odjednom vrati u pređašnje, zdravo stanje. Na žalost, organizmu treba vremena da ozdravi, oporavi se i zaceli. Kao što rana ne može odmah da zaraste, tako se i sportske povrede leče kraće ili duže. Ali, naše telo zna šta treba da radi. Imamo mehanizme koji se bore protiv infekcija. Isto tako, imamo i mehanizme koji se aktiviraju kada se povredi mišić ili ligament, zahvaljujući kojima se postepeno stanje vraća u normalu. Ključna reč je postepeno. Pored ove reči, druga važna je strpljenje. Važno je znati da je u lečenju veoma važan način na koji se sprovodi fizikalna terapija i tempo kojim se uvode razni oblici lečenja. Kako bi terapija bila što učinkovitija, neophodno je striktno slediti uputstva lekara fizijatara i fizioterapeuta. Takođe, svaki set vežbi koje se rade treba postepeno uvoditi. Isto važi i ta tretmane koji se sprovode pomoću savremenih uređaja. Tu spadaju elektrostimulacija ili tretmani laserom.
Šta se dešava ako se ne poštuje zadati ritam vežbi u okviru fizikalne terapije? Fizikalna terapija ima zadatak da potpomogne oporavak, odnosno da se organizam vrati u stanje kakvo je bilo pre nego što se desila povreda. Tu treba napomenuti da nisu sve povrede iste i da se ne dešavaju odjednom. Na primer, neka oboljenja kičmenog stuba nastaju postepeno i ne može se tačno utvrditi trenutak u kome su počele. Pacijenti osećaju neke simptome koji se vremenom pogoršavaju ako se ne počne sa lečenjem i sa terapijom. Bez obzira na to da li povreda akutna i sveža ili je reč o nekom već hroničnom stanju, svakako sa lečenjem treba početi što pre. Mišići, mišićno-koštane veze i same kosti mogu da nam zadaju tegobe koje su prouzrokovane na razne načine. Ključ uspešnog lečenja je pravilno postavljena dijagnoza. Ovo je veoma važno. U trenutku kada se utvrdi uzrok ili stepen oštećenja ili povrede, počinje se lečenje uz pomoć medikamenata i fizikalne terapije. Sledeći, najvažniji korak je poštovanje rasporeda terapije i disciplina. Nekada su pacijenti nestrpljivi. Žele da se oporave preko noći. Posledica povrede je niz ograničenja koja ih remete u svakodnevnom životu ili radu. To je mnogima dosta naporno i teško izlaze na kraj sa obavezama. Na primer, ako je neko povredi ruku i trenutno ne može da je koristi, tada uviđa koliko je teško obavljati sve dnevne aktivnosti uz pomoć samo jedne ruke. Tada postajemo svesni koliko nam zdravlje znači. Nikada ne treba bilo šta uzimati „zdravo za gotovo“. Pacijenti, želeći da se što pre oporave, nekada previše forsiraju vežbe u okviru fizikalne terapije. To, ne samo da nije dobro, već je i kontraproduktivno. Prevremeno izlaganje naporima otežava izlečenje umesto da ga potpomaže. Kada je fizikalna terapije u pitanju ne sme se ništa raditi na silu i pre vremena.
Takođe, važno je napomenuti da je vreme oporavka individualno. Neki pacijenti se brže oporave i vrate u punu formu, a neki drugi malo sporije. Uzrok tome nije način na koji se sprovodila fizikalna terapija, već činjenica da svaki organizam drugačije reaguje. Zato pacijenti ne treba da se porede sa drugima. Ukoliko čuju za primer osobe koja se od sličnog oboljenja ili povrede oporavila brže od njih, to ih deprimira. Isto tako, razni primeri iz okruženja čine da oni sami prave projekcije koliko će vremena biti potrebno za potpuno izlečenja. Ukoliko se ova predviđanja ne obistine, to ih veoma obeshrabri. Svako je priča za sebe i kada je fizikalna medicina u pitanju, tu postoje slične ali ne identične povrede. Nekom organizmu treba više vremena da zaceli. To zavisi i od pređašnjeg stanja i forme u kojoj je osoba bila pre nego što se desila povreda. U slučajevima kada nakon preloma treba rehabilitovati neki ekstremitet i vratiti mišiću snagu, veoma je važna polazna tačka. Ako je neko bio u top formi i imao zavidnu mišićnu masu, takva osoba je tokom povrede izgubila deo te mišićne mase. Međutim, procentualno gledano, to je mnogo manje nego kod osobe koja se nije bavila sportom i slabo se kretala, tako da nije mogla da ima masivne mišiće. I jednom i drugom pacijentu oporavak može biti naporan. Ali, najverovatnije da će kraće trajati onom ko je bio u boljoj formi.
Foto: Pixabay
Fizioterapeuti sa pacijentima rade individualne vežbe koje su namenjene jačanju određene muskulature, kao i vraćanju pokretljivosti. Ovo su vežbe koje se postepeno uvode. Zašto su one individualne? Zato što se ne mogu raditi grupno. Kada se počne sa terapijom, tj. sa vežbama, tada neko brže napreduje, a neko sporije. Pacijent ne može da napravi neki pokret, a cilj je da se on postepeno osposobi da ga uradi. Napredak se vidi malo po malo, i nikako se ne sme forsirati, jer to može da izazove suprotan efekat. Upravo zato je fizikalna terapija individualna i tako se i sprovodi. Za razliku od toga, programi grupnih vežbi mogu se praktikovati sa zdravim osobama. Tako na primer, deca mogu pohađati časove korektivne gimnastike, kojima je cilj da se spreči krivljenje kičme. Tu spadaju i vežbe koje se rade sa decom, a kojima je cilj da se spreče deformiteti stopala, kao što su ravni tabani.
Psihičko stanje pacijenta veoma je važno jer pozitivan stav je ključan u ozdravljenju. Ako je osoba nestrpljiva, ili ako očekuje rezultate preko noći, ona može postati frustrirana kada oni izostanu. Samim tim, ona sabotira svoj oporavak. Ovo je još jedan aspekt koji čini da fizikalna terapija daje rezultate, ali da je vreme oporavka individualno. Zato, uvek treba imati vere u to što radite. Treba se naoružati strpljenjem i upornošću. Čak i ako rezultata nema odmah, to ne znači da oni neće brzo doći. Dan po dan, uz pravilne vežbe ide se koracima napretka. Ovakav stav vodi ka ozdravljenju. Treba ga imati uvek.
Pročitajte još:
- Rehabilitacija nakon povreda uz pomoć fizikalne terapije
M. K.
Nakon neke povrede, oporavak preko noći nije moguć. Svako bi voleo da ima neki čarobni štapić kojim će zamahnuti i učiniti da se odjednom vrati u pređašnje, zdravo stanje. Na žalost, organizmu treba vremena da ozdravi, oporavi se i zaceli. Kao što rana ne može odmah da zaraste, tako se i sportske povrede leče kraće ili duže. Ali, naše telo zna šta treba da radi. Imamo mehanizme koji se bore protiv infekcija. Isto tako, imamo i mehanizme koji se aktiviraju kada se povredi mišić ili ligament, zahvaljujući kojima se postepeno stanje vraća u normalu. Ključna reč je postepeno. Pored ove reči, druga važna je strpljenje. Važno je znati da je u lečenju veoma važan način na koji se sprovodi fizikalna terapija i tempo kojim se uvode razni oblici lečenja. Kako bi terapija bila što učinkovitija, neophodno je striktno slediti uputstva lekara fizijatara i fizioterapeuta. Takođe, svaki set vežbi koje se rade treba postepeno uvoditi. Isto važi i ta tretmane koji se sprovode pomoću savremenih uređaja. Tu spadaju elektrostimulacija ili tretmani laserom.
Šta se dešava ako se ne poštuje zadati ritam vežbi u okviru fizikalne terapije? Fizikalna terapija ima zadatak da potpomogne oporavak, odnosno da se organizam vrati u stanje kakvo je bilo pre nego što se desila povreda. Tu treba napomenuti da nisu sve povrede iste i da se ne dešavaju odjednom. Na primer, neka oboljenja kičmenog stuba nastaju postepeno i ne može se tačno utvrditi trenutak u kome su počele. Pacijenti osećaju neke simptome koji se vremenom pogoršavaju ako se ne počne sa lečenjem i sa terapijom. Bez obzira na to da li povreda akutna i sveža ili je reč o nekom već hroničnom stanju, svakako sa lečenjem treba početi što pre. Mišići, mišićno-koštane veze i same kosti mogu da nam zadaju tegobe koje su prouzrokovane na razne načine. Ključ uspešnog lečenja je pravilno postavljena dijagnoza. Ovo je veoma važno. U trenutku kada se utvrdi uzrok ili stepen oštećenja ili povrede, počinje se lečenje uz pomoć medikamenata i fizikalne terapije. Sledeći, najvažniji korak je poštovanje rasporeda terapije i disciplina. Nekada su pacijenti nestrpljivi. Žele da se oporave preko noći. Posledica povrede je niz ograničenja koja ih remete u svakodnevnom životu ili radu. To je mnogima dosta naporno i teško izlaze na kraj sa obavezama. Na primer, ako je neko povredi ruku i trenutno ne može da je koristi, tada uviđa koliko je teško obavljati sve dnevne aktivnosti uz pomoć samo jedne ruke. Tada postajemo svesni koliko nam zdravlje znači. Nikada ne treba bilo šta uzimati „zdravo za gotovo“. Pacijenti, želeći da se što pre oporave, nekada previše forsiraju vežbe u okviru fizikalne terapije. To, ne samo da nije dobro, već je i kontraproduktivno. Prevremeno izlaganje naporima otežava izlečenje umesto da ga potpomaže. Kada je fizikalna terapije u pitanju ne sme se ništa raditi na silu i pre vremena.
Takođe, važno je napomenuti da je vreme oporavka individualno. Neki pacijenti se brže oporave i vrate u punu formu, a neki drugi malo sporije. Uzrok tome nije način na koji se sprovodila fizikalna terapija, već činjenica da svaki organizam drugačije reaguje. Zato pacijenti ne treba da se porede sa drugima. Ukoliko čuju za primer osobe koja se od sličnog oboljenja ili povrede oporavila brže od njih, to ih deprimira. Isto tako, razni primeri iz okruženja čine da oni sami prave projekcije koliko će vremena biti potrebno za potpuno izlečenja. Ukoliko se ova predviđanja ne obistine, to ih veoma obeshrabri. Svako je priča za sebe i kada je fizikalna medicina u pitanju, tu postoje slične ali ne identične povrede. Nekom organizmu treba više vremena da zaceli. To zavisi i od pređašnjeg stanja i forme u kojoj je osoba bila pre nego što se desila povreda. U slučajevima kada nakon preloma treba rehabilitovati neki ekstremitet i vratiti mišiću snagu, veoma je važna polazna tačka. Ako je neko bio u top formi i imao zavidnu mišićnu masu, takva osoba je tokom povrede izgubila deo te mišićne mase. Međutim, procentualno gledano, to je mnogo manje nego kod osobe koja se nije bavila sportom i slabo se kretala, tako da nije mogla da ima masivne mišiće. I jednom i drugom pacijentu oporavak može biti naporan. Ali, najverovatnije da će kraće trajati onom ko je bio u boljoj formi.
Foto: Pixabay
Fizioterapeuti sa pacijentima rade individualne vežbe koje su namenjene jačanju određene muskulature, kao i vraćanju pokretljivosti. Ovo su vežbe koje se postepeno uvode. Zašto su one individualne? Zato što se ne mogu raditi grupno. Kada se počne sa terapijom, tj. sa vežbama, tada neko brže napreduje, a neko sporije. Pacijent ne može da napravi neki pokret, a cilj je da se on postepeno osposobi da ga uradi. Napredak se vidi malo po malo, i nikako se ne sme forsirati, jer to može da izazove suprotan efekat. Upravo zato je fizikalna terapija individualna i tako se i sprovodi. Za razliku od toga, programi grupnih vežbi mogu se praktikovati sa zdravim osobama. Tako na primer, deca mogu pohađati časove korektivne gimnastike, kojima je cilj da se spreči krivljenje kičme. Tu spadaju i vežbe koje se rade sa decom, a kojima je cilj da se spreče deformiteti stopala, kao što su ravni tabani.
Psihičko stanje pacijenta veoma je važno jer pozitivan stav je ključan u ozdravljenju. Ako je osoba nestrpljiva, ili ako očekuje rezultate preko noći, ona može postati frustrirana kada oni izostanu. Samim tim, ona sabotira svoj oporavak. Ovo je još jedan aspekt koji čini da fizikalna terapija daje rezultate, ali da je vreme oporavka individualno. Zato, uvek treba imati vere u to što radite. Treba se naoružati strpljenjem i upornošću. Čak i ako rezultata nema odmah, to ne znači da oni neće brzo doći. Dan po dan, uz pravilne vežbe ide se koracima napretka. Ovakav stav vodi ka ozdravljenju. Treba ga imati uvek.
Pročitajte još:
- Rehabilitacija nakon povreda uz pomoć fizikalne terapije
M. K.
