Registruj se
Prijavi se
Povrede meniskusa
2020-11-16 03:46:05
Meniskus na grčkom znači polumesec. Zbog toga su dva diska koja ulaze u sastav zgloba kolena i imaju oblik polumeseca dobila naziv meniskus kolena. Kada je reč o povredama kolena, često se spominju povrede meniskusa. Koja je funkcija meniskusa i kako se leče povrede?
Da bismo saznali nešto više o povredama meniskusa i načinu lečenje koje nudi savremena fizikalna terapija treba prvo da se upoznamo sa njegovom građom i funkcijom. U zglobu kolena postoje dva meniskusa – spoljašnji i unutrašnji. Locirani su između cevanice i bedrene kosti (tibije i femura). Izgrađeni su od vlaknaste hrskavice. Funkcija meniskusa kolena je višestruka. Povrede meniskusa leče se pomoću fizikalne terapije. Upoznavanjem uloge meniskusa dobijamo uvid u to kakve posledice ostavljaju povrede i zašto ih je važno pažljivo i stručno sanirati. Pre svega, funkcija meniskusa je da omogući neometane pokrete zgloba kolena. On deluje poput veze koja spaja površine različitog oblika i amortizuje njihov dodir pri svakom pokretu. Na taj način obezbeđena je kongruentnost sastavnih delova zgloba, odnosno zglobnih površina. Karakteristika meniskusa je da se on adaptira razlikama koje postoje između površina bedrene i cevanične kosti, te da time obezbeđuje kompaktnost i omogućava fluentnost svakog pokreta. Bez meniskusa normalno pokretanje kolena i hodanje ne bi bilo izvodljivo. Funkcija meniskusa je da upija opterećenje i da ga ravnomerno raspoređuje. Može se reći da meniskus čini zglob kolena kompaktnim, pružajući mu zaštitu i omogućavajući mu vršenje funkcije kretanja. Pošto oni povećavaju površinu zgloba, samim tim smanjuju pritisak po jedinici površine. Faktički, meniskusi se nalaze između kondila femura i tibije, koje zahvaljujući ovim hrskavičastim strukturama imaju veću dodirnu površinu. Meniskus ima glatku površinu, tako da je njegova uloga i da obezbedi da zglobni spojevi glatko klize. Građa meniskusa nije ista u svim njegovim delovima. Prilagođena je funkciji, tako da je i njegova prokrvljenost različita. U najtanjem središnjem delu, meniskus se hrani perfuzijom iz zglobne tečnosti. Ovaj deo ujedno trpi i najveći pritisak. S druge strane, tkivo meniskusa se prehranjuje preko krvnih sudova ovojnice zgloba.
Foto: Pixels
Povrede meniskusa nastaju uglavnom prilikom bavljenja sportom i fizičkim aktivnostima. Nastaju usled naglih, iznenadnih i nekontrolisanih pokreta. U pitanju su uglavnom pokreti u kojima se neko nagla zaustavlja ili okreće. Tada se koleno okrene u suprotnom smeru i „zaključa“, odnosno, dolazi do priklještenja ili pucanja tkiva meniskusa. Kada dođe do naprsnuća meniskusa, ono može imati više oblika koji se razlikuju po stepenu oštećenja i ozbiljnosti. Do ovakvih povreda može doći tokom bavljenja fizičkom aktivnošću, ali i prilikom običnih, svakodnevnih aktivnosti.
Međutim, povreda nije jedini način da dođe do oštećenja meniskusa. Ono može nastati i usled degenerativnih promena u starosti. S godinama se tkivo meniskusa sve manje obnavlja. Shodno tome, povećava se i njegova redukcija. Oni postaju krti i lakše pucaju u poznim godinama. Moguće je d ado naprsnuća meniskusa dođe i prilikom sasvim običnih pokreta koji nisu nagli i koji nisu posledica prekomernog opterećenja. Ipak, ni mlađe osobe u nekim slučajevima nisu pošteđene degenerativnih promena. Do njih može doći iz raznih razloga čija je zajednička tačka preveliko opterećenje koje zglob kolena trpi. Uzroci mogu biti: gojaznost, često nošenje tereta, bavljenje nekim sportom u kome se na koleno vrši velik pritisak i kod koga je više opterećena jedna strana u odnosu na drugu.
Svaku povredu kolena treba da pregleda lekar i da postavi dijagnozu. U zavisnosti od toga sledi dalji tok lečenja. Ponekad se izvodi artroskopija.
Što se tiče simptoma, oni su različiti. Ono što je karakteristično za povredu meniskusa je osećaj ograničene pokretljivosti koji prati oštar bol u kolenu. Pacijenti se žale da tokom pokretanja kolena osećaju bol kao da im neko zabada bož u tom predelu. Ovaj bol je veoma intenzivan, tako da se pacijenti odmah javljaju lekaru znajući da nešto nije u redu. Kako su povrede meniskusa jeden od najčešćih povreda kolena, odmah se na to i posumnja. Osim bola, koleno otiče. Otok može biti veoma izražen, a pored toga praćen je i pojavom crvenila. Na mestu povrede pacijenti imaju osećaj toplote.
Procedura koja nije mnogo invazivna je artroskopija kojom se odstranjuje hrskavica koja se olabavila. Takođe, potrebno je i zašiti izvesne delove meniskusa. Obavezan deo terapije je nošenje ortoze koja ima funkciju delimičnu imobilizaciju kolena. Savet pacijentima je da maksimalno rasterete povređeno koleno i da izbegavaju, napor i nošenje tereta. Svim koji pate od povreda kolena koje se zanavljaju, savetuje se da redukuju svoju telesnu masu, ukoliko su gojazni.
Što se tiče upotrebe medikamenata, koriste se lekovi koji deluju analgetski, antiinflamatorno, a koriste se lekovi za opuštanje mišića, pošto je mišićno tkivo u grču, tj. spazmu. Na jak bol deluje se kontrolisanim uzimanjem analgetika, dok je upalni proces i nadutost potrebno otkloniti, te se zbog toga koriste razni lekovi protiv upala i otoka. Praktično, dok je povreda u akutnoj fazi, ove dve vrste lekova su najvažnije. Preporučuje se upotreba nesterodnih antiinflamatornih lekova. Nus-pojava miorelaksanata, tj. lekova koji deluju na opuštanje mišića je njihovo uspavljujuće, tj. sedativno dejstvo. Mada, san je veoma koristan tokom procesa lečenja i zaceljivanja oštećenog i povređenog tkiva, tako da ova nus-pojava ima svoju dobru stranu.
Što se tiče fizikalne terapije, koriste se razne metode koje se primenjuju u različitim fazama lečenja. U akutnoj fazi primenjuje se krioterapija, tj. terapija hlađenjem. Primenjivanjem leda na povređeno mesto, neposredno nakon nastanka povrede i do 48 sati kasnije, postiže se drastično smanjenje otoka, tj. edema. Osim termoterapije, u lečenju se primenjuje i ultrazvučna terapija. Elektroterapija i hidroterapija, takođe nalaze svoju primenu u raznim fazama lečenja povrede kolena.
Najvažnije je obratiti se lekaru na vreme i prepusti mu vođenje procesa lečenja. Povrede meniskusa su veoma bolne i neprijatne, ali se u savremenoj fizikalnoj medicini uspešno leče. Sama operacija meniskusa nije preterano invazivna metoda, posle koje sledi oporavak i rehabilitacija čije trajanje je individualno, ali ne previše dugo.
Pročitajte još:
- Diskus hernija operacija ili fizikalna terapija
M. K.
Da bismo saznali nešto više o povredama meniskusa i načinu lečenje koje nudi savremena fizikalna terapija treba prvo da se upoznamo sa njegovom građom i funkcijom. U zglobu kolena postoje dva meniskusa – spoljašnji i unutrašnji. Locirani su između cevanice i bedrene kosti (tibije i femura). Izgrađeni su od vlaknaste hrskavice. Funkcija meniskusa kolena je višestruka. Povrede meniskusa leče se pomoću fizikalne terapije. Upoznavanjem uloge meniskusa dobijamo uvid u to kakve posledice ostavljaju povrede i zašto ih je važno pažljivo i stručno sanirati. Pre svega, funkcija meniskusa je da omogući neometane pokrete zgloba kolena. On deluje poput veze koja spaja površine različitog oblika i amortizuje njihov dodir pri svakom pokretu. Na taj način obezbeđena je kongruentnost sastavnih delova zgloba, odnosno zglobnih površina. Karakteristika meniskusa je da se on adaptira razlikama koje postoje između površina bedrene i cevanične kosti, te da time obezbeđuje kompaktnost i omogućava fluentnost svakog pokreta. Bez meniskusa normalno pokretanje kolena i hodanje ne bi bilo izvodljivo. Funkcija meniskusa je da upija opterećenje i da ga ravnomerno raspoređuje. Može se reći da meniskus čini zglob kolena kompaktnim, pružajući mu zaštitu i omogućavajući mu vršenje funkcije kretanja. Pošto oni povećavaju površinu zgloba, samim tim smanjuju pritisak po jedinici površine. Faktički, meniskusi se nalaze između kondila femura i tibije, koje zahvaljujući ovim hrskavičastim strukturama imaju veću dodirnu površinu. Meniskus ima glatku površinu, tako da je njegova uloga i da obezbedi da zglobni spojevi glatko klize. Građa meniskusa nije ista u svim njegovim delovima. Prilagođena je funkciji, tako da je i njegova prokrvljenost različita. U najtanjem središnjem delu, meniskus se hrani perfuzijom iz zglobne tečnosti. Ovaj deo ujedno trpi i najveći pritisak. S druge strane, tkivo meniskusa se prehranjuje preko krvnih sudova ovojnice zgloba.
Foto: Pixels
Povrede meniskusa nastaju uglavnom prilikom bavljenja sportom i fizičkim aktivnostima. Nastaju usled naglih, iznenadnih i nekontrolisanih pokreta. U pitanju su uglavnom pokreti u kojima se neko nagla zaustavlja ili okreće. Tada se koleno okrene u suprotnom smeru i „zaključa“, odnosno, dolazi do priklještenja ili pucanja tkiva meniskusa. Kada dođe do naprsnuća meniskusa, ono može imati više oblika koji se razlikuju po stepenu oštećenja i ozbiljnosti. Do ovakvih povreda može doći tokom bavljenja fizičkom aktivnošću, ali i prilikom običnih, svakodnevnih aktivnosti.
Međutim, povreda nije jedini način da dođe do oštećenja meniskusa. Ono može nastati i usled degenerativnih promena u starosti. S godinama se tkivo meniskusa sve manje obnavlja. Shodno tome, povećava se i njegova redukcija. Oni postaju krti i lakše pucaju u poznim godinama. Moguće je d ado naprsnuća meniskusa dođe i prilikom sasvim običnih pokreta koji nisu nagli i koji nisu posledica prekomernog opterećenja. Ipak, ni mlađe osobe u nekim slučajevima nisu pošteđene degenerativnih promena. Do njih može doći iz raznih razloga čija je zajednička tačka preveliko opterećenje koje zglob kolena trpi. Uzroci mogu biti: gojaznost, često nošenje tereta, bavljenje nekim sportom u kome se na koleno vrši velik pritisak i kod koga je više opterećena jedna strana u odnosu na drugu.
Svaku povredu kolena treba da pregleda lekar i da postavi dijagnozu. U zavisnosti od toga sledi dalji tok lečenja. Ponekad se izvodi artroskopija.
Što se tiče simptoma, oni su različiti. Ono što je karakteristično za povredu meniskusa je osećaj ograničene pokretljivosti koji prati oštar bol u kolenu. Pacijenti se žale da tokom pokretanja kolena osećaju bol kao da im neko zabada bož u tom predelu. Ovaj bol je veoma intenzivan, tako da se pacijenti odmah javljaju lekaru znajući da nešto nije u redu. Kako su povrede meniskusa jeden od najčešćih povreda kolena, odmah se na to i posumnja. Osim bola, koleno otiče. Otok može biti veoma izražen, a pored toga praćen je i pojavom crvenila. Na mestu povrede pacijenti imaju osećaj toplote.
Procedura koja nije mnogo invazivna je artroskopija kojom se odstranjuje hrskavica koja se olabavila. Takođe, potrebno je i zašiti izvesne delove meniskusa. Obavezan deo terapije je nošenje ortoze koja ima funkciju delimičnu imobilizaciju kolena. Savet pacijentima je da maksimalno rasterete povređeno koleno i da izbegavaju, napor i nošenje tereta. Svim koji pate od povreda kolena koje se zanavljaju, savetuje se da redukuju svoju telesnu masu, ukoliko su gojazni.
Što se tiče upotrebe medikamenata, koriste se lekovi koji deluju analgetski, antiinflamatorno, a koriste se lekovi za opuštanje mišića, pošto je mišićno tkivo u grču, tj. spazmu. Na jak bol deluje se kontrolisanim uzimanjem analgetika, dok je upalni proces i nadutost potrebno otkloniti, te se zbog toga koriste razni lekovi protiv upala i otoka. Praktično, dok je povreda u akutnoj fazi, ove dve vrste lekova su najvažnije. Preporučuje se upotreba nesterodnih antiinflamatornih lekova. Nus-pojava miorelaksanata, tj. lekova koji deluju na opuštanje mišića je njihovo uspavljujuće, tj. sedativno dejstvo. Mada, san je veoma koristan tokom procesa lečenja i zaceljivanja oštećenog i povređenog tkiva, tako da ova nus-pojava ima svoju dobru stranu.
Što se tiče fizikalne terapije, koriste se razne metode koje se primenjuju u različitim fazama lečenja. U akutnoj fazi primenjuje se krioterapija, tj. terapija hlađenjem. Primenjivanjem leda na povređeno mesto, neposredno nakon nastanka povrede i do 48 sati kasnije, postiže se drastično smanjenje otoka, tj. edema. Osim termoterapije, u lečenju se primenjuje i ultrazvučna terapija. Elektroterapija i hidroterapija, takođe nalaze svoju primenu u raznim fazama lečenja povrede kolena.
Najvažnije je obratiti se lekaru na vreme i prepusti mu vođenje procesa lečenja. Povrede meniskusa su veoma bolne i neprijatne, ali se u savremenoj fizikalnoj medicini uspešno leče. Sama operacija meniskusa nije preterano invazivna metoda, posle koje sledi oporavak i rehabilitacija čije trajanje je individualno, ali ne previše dugo.
Pročitajte još:
- Diskus hernija operacija ili fizikalna terapija
M. K.
