Registruj se
Prijavi se
Povrede šake
2020-11-16 20:19:02
Povrede šake su veoma nezgodne i mogu biti komplikovane. Međutim, ima povreda koje su bezazlenije i lakše se leče. U zavisnosti od stepena ozbiljnosti same povrede zavisi i koliko je ugroženo korišćenje šake u svakodnevnim aktivnostima. Ove povrede su neprijatne zato što ograničavaju pokretljivost i remete rad i dnevne rutine.
U svojoj praksi fizikalna terapija nudi niz rešenja i tretmana kojima se leče razne povrede ovog važnog dela ruke. Cilj je osposobljavanje za neometano korišćenje i vraćanje prvobitne pokretljivosti i funkcionalnosti svih sastavnih delova šake. Građa šake je kompleksna. Šaka se sastoji od kostiju, ligamenata, tetiva, mišića, krvnih sudova i nerava. Ukupnu je čini 27 kostiju, koje su podeljene po regijama i tu spadaju kosti ručja, doručja i kosti koji ulaze u sastav prstiju. One su povezane ligamentima. Šaka je tokom milenijuma evoluirala u funkcionalno veoma važan deo tela. Kod ljudi ona je sposobna za mnoge komplikovane pokrete. Zdravlje šake i svih njenih delova važno je za obavljanje većine poslova, bez obzira da li je reč o manuelnom ili umnom radu. Osobe koje se bave zanimanjima u kojima se više koriste misaoni procesu u odnosu na fizički rad, ipak šake se koriste pri pisanju, kucanju, podizanju predmeta … kada je reč o fizičkom radu, jasno je koliko su šake važne i koliko povreda jedne od njih može da naruši i ugrozi obavljanje ovakvih aktivnosti.
Foto: Pixels
Što se tiče zglobova šake, oni su podeljeni u 7 grupa. Svaka od njih ulazi u sastav celine koja ima elipsoidni oblik. Šaka je po mnogo čemu specifična i razlikuje se od drugih delova tela. Tako je i sa delom kože koji prekriva šaku. Koža na nadlanici nije ista kao koža na dlanu. To ste sigurno dosad mogli primetiti. Da se uočiti da koža dlana na sebi nema dlake, dok koža nadlanice ima. Jedini deo kože na ljudskom telu koji nema dlake, osim šake jeste koža koja prekriva tabane. Postoji i evolutivni razlog zašto koža dlana nema malje, a to je da se obezbedi da predmeti ne klize i da se dlanovima lakše hvata. Slično je i sa stopalima, jer time je omogućeno lakše hodanje. Ovi delovi kože, iako nemaju dlake i lojne žlezde, ipak imaju dosta znojnih žlezda čime je omogućena odlična termoregulacija. Šta je još karakteristično za kožu šake? Ona je dobro prokrvljena na nadlanici i ima dosta limfnih sudova, dok je labavije vezana za unutrašnje tkvio. Nasuprot tome, koža na dlanu je zadebljala i jače je vezana za kosti. Zbog toga se edemi prilikom povreda pojavljuju na nadlanici, a ne na dlanu. Ovakva raspodela je praktična jer omogućava da se ipak šaka donekle može koristiti i ako se javi neka povreda. Kada bi otok bio na dlanu, to bi bilo gotovo neizvodljivo.
Motorika šake postiže se upošljavanjem niza mišića koji se na njoj nalaze. Mišići si povezani tetivama. Mišići šake dele se na unutrašnje mišiće (intrinzični) i spoljašnje mišiće šake (ekstrinzični) Unutrašnji se nalaze u samoj šaci, dok su spoljašnji locirani u podlaktici i vezuju se tetivama za kosti same šake.
Šta je to što može da se povredi kada je šaka u pitanju? Praktično, svi njeni sastavni delovi, ali pored preloma kostiju, u učestalosti prednjače razne povrede ligamenata šake. Funkcija ligamenta je da pruže pokretljivost, stvore spoj koji je fleksibilan i obezbede stabilnost. Veoma su važni ligamenti prstiju. Do njihove povrede može doći kada se primeni neka, obično neprirodna sila kojom se prsti istežu i uvrću. Ligamenti prstiju su labavi prilikom opružanja prstiju, a stežu se kada hvatamo nešto šakom ili kada je stegnemo. Nasuprot njima, ligamenti šake koji spajaju doručje s prstima su opušteni kada su prsti savijeni, a prilikom savijanja prstiju oni se skraćuju. Anatomija je veoma važna prilikom dijagnostikovanja uzroka povreda šake. Korisnost šake ne bi bila tolika kada u njen sastav ne bi ulazi palac. Opozicija palca, je njegov položaj koji se razlikuje u odnosu na ostale prste, kojim je omogućeno da se on savija ka njima. Time je omogućeno hvatanje. Spoljne, ekstrinzične , mišiće šake inerviše radijalni nerv. Šaka se snabdeva krvlju putem radijalne i ulnarne arterije, koje se spajaju i formiraju luk.
Mozak je kompjuter koji kontroliše i upravlja svim pokretima šake. Oštećenja u delovima nervnog sistema koji inervišu šaku, takođe padaju u moguće povrede. Inače, u odnosu na veličinu šake, njena funkcija je veoma važna, a to se može zaključiti i po tome koliki deo moždane kore je zadužen za upravljanje funkcijama šake. Faktički njoj je namenjena najveća površina koja komanduje motornim i senzornim funkcijama. Osim svoje osnovne funkcije, ona ima i ulogu u komunikaciji, jer se neretko uključuje u ovaj segment ljudske interakcije upotpunjujući govor.
Kako smo imali prilike da vidimo, anatomija šake nije jednostavna. Šaka je deo tela koji je veoma izložen i učestvuje u mnogim pokretima i aktivnostima, tako da je on najviše na udaru što se tiče mogućnosti povređivanja. Pored povreda, koje uglavnom nastaju delovanjem neke mehaničke sile, poznata su i izvesna oboljenja šake. Najpoznatije i najšećeče povrede i bolesti šake su: artroza kolena palca (rizartroza), De Kervenov sindrom, dipitrenova kontraktura, sindrom karpalnog tunela, sindrom karpalnog tunela, skijaški palac (palac lovočuvara), viseći prst, škljocavi prst.
Priroda povrede i oboljenja diktira dalje lečenje. Što se tiče metoda, u upotrebi su hirurške i nehirurške metoda. Fizikalna terapija ima svoju ulogu u lečenju ili u postoperativnoj rehabilitaciji, ukoliko je neophodno da se radi operativni zahvat. Jedna od metoda koja je u upotrebi je artroskopija šake, koja je dijagnostička, ali i operativna. Uz pomoć savremene tehnologije omogućeno je da ova metoda ne bude puno invazivna. Što se tiče nekih povreda ligamenta, naročito kada je u pitanju istezanje i povreda ligamenta prstiju, potrebno je strpljenje, jer oporavak kod ovakvih povreda može se odužiti na dvanaest meseci.
Pročitajte još:
- Povrede meniskusa
M. K.
U svojoj praksi fizikalna terapija nudi niz rešenja i tretmana kojima se leče razne povrede ovog važnog dela ruke. Cilj je osposobljavanje za neometano korišćenje i vraćanje prvobitne pokretljivosti i funkcionalnosti svih sastavnih delova šake. Građa šake je kompleksna. Šaka se sastoji od kostiju, ligamenata, tetiva, mišića, krvnih sudova i nerava. Ukupnu je čini 27 kostiju, koje su podeljene po regijama i tu spadaju kosti ručja, doručja i kosti koji ulaze u sastav prstiju. One su povezane ligamentima. Šaka je tokom milenijuma evoluirala u funkcionalno veoma važan deo tela. Kod ljudi ona je sposobna za mnoge komplikovane pokrete. Zdravlje šake i svih njenih delova važno je za obavljanje većine poslova, bez obzira da li je reč o manuelnom ili umnom radu. Osobe koje se bave zanimanjima u kojima se više koriste misaoni procesu u odnosu na fizički rad, ipak šake se koriste pri pisanju, kucanju, podizanju predmeta … kada je reč o fizičkom radu, jasno je koliko su šake važne i koliko povreda jedne od njih može da naruši i ugrozi obavljanje ovakvih aktivnosti.
Foto: Pixels
Što se tiče zglobova šake, oni su podeljeni u 7 grupa. Svaka od njih ulazi u sastav celine koja ima elipsoidni oblik. Šaka je po mnogo čemu specifična i razlikuje se od drugih delova tela. Tako je i sa delom kože koji prekriva šaku. Koža na nadlanici nije ista kao koža na dlanu. To ste sigurno dosad mogli primetiti. Da se uočiti da koža dlana na sebi nema dlake, dok koža nadlanice ima. Jedini deo kože na ljudskom telu koji nema dlake, osim šake jeste koža koja prekriva tabane. Postoji i evolutivni razlog zašto koža dlana nema malje, a to je da se obezbedi da predmeti ne klize i da se dlanovima lakše hvata. Slično je i sa stopalima, jer time je omogućeno lakše hodanje. Ovi delovi kože, iako nemaju dlake i lojne žlezde, ipak imaju dosta znojnih žlezda čime je omogućena odlična termoregulacija. Šta je još karakteristično za kožu šake? Ona je dobro prokrvljena na nadlanici i ima dosta limfnih sudova, dok je labavije vezana za unutrašnje tkvio. Nasuprot tome, koža na dlanu je zadebljala i jače je vezana za kosti. Zbog toga se edemi prilikom povreda pojavljuju na nadlanici, a ne na dlanu. Ovakva raspodela je praktična jer omogućava da se ipak šaka donekle može koristiti i ako se javi neka povreda. Kada bi otok bio na dlanu, to bi bilo gotovo neizvodljivo.
Motorika šake postiže se upošljavanjem niza mišića koji se na njoj nalaze. Mišići si povezani tetivama. Mišići šake dele se na unutrašnje mišiće (intrinzični) i spoljašnje mišiće šake (ekstrinzični) Unutrašnji se nalaze u samoj šaci, dok su spoljašnji locirani u podlaktici i vezuju se tetivama za kosti same šake.
Šta je to što može da se povredi kada je šaka u pitanju? Praktično, svi njeni sastavni delovi, ali pored preloma kostiju, u učestalosti prednjače razne povrede ligamenata šake. Funkcija ligamenta je da pruže pokretljivost, stvore spoj koji je fleksibilan i obezbede stabilnost. Veoma su važni ligamenti prstiju. Do njihove povrede može doći kada se primeni neka, obično neprirodna sila kojom se prsti istežu i uvrću. Ligamenti prstiju su labavi prilikom opružanja prstiju, a stežu se kada hvatamo nešto šakom ili kada je stegnemo. Nasuprot njima, ligamenti šake koji spajaju doručje s prstima su opušteni kada su prsti savijeni, a prilikom savijanja prstiju oni se skraćuju. Anatomija je veoma važna prilikom dijagnostikovanja uzroka povreda šake. Korisnost šake ne bi bila tolika kada u njen sastav ne bi ulazi palac. Opozicija palca, je njegov položaj koji se razlikuje u odnosu na ostale prste, kojim je omogućeno da se on savija ka njima. Time je omogućeno hvatanje. Spoljne, ekstrinzične , mišiće šake inerviše radijalni nerv. Šaka se snabdeva krvlju putem radijalne i ulnarne arterije, koje se spajaju i formiraju luk.
Mozak je kompjuter koji kontroliše i upravlja svim pokretima šake. Oštećenja u delovima nervnog sistema koji inervišu šaku, takođe padaju u moguće povrede. Inače, u odnosu na veličinu šake, njena funkcija je veoma važna, a to se može zaključiti i po tome koliki deo moždane kore je zadužen za upravljanje funkcijama šake. Faktički njoj je namenjena najveća površina koja komanduje motornim i senzornim funkcijama. Osim svoje osnovne funkcije, ona ima i ulogu u komunikaciji, jer se neretko uključuje u ovaj segment ljudske interakcije upotpunjujući govor.
Kako smo imali prilike da vidimo, anatomija šake nije jednostavna. Šaka je deo tela koji je veoma izložen i učestvuje u mnogim pokretima i aktivnostima, tako da je on najviše na udaru što se tiče mogućnosti povređivanja. Pored povreda, koje uglavnom nastaju delovanjem neke mehaničke sile, poznata su i izvesna oboljenja šake. Najpoznatije i najšećeče povrede i bolesti šake su: artroza kolena palca (rizartroza), De Kervenov sindrom, dipitrenova kontraktura, sindrom karpalnog tunela, sindrom karpalnog tunela, skijaški palac (palac lovočuvara), viseći prst, škljocavi prst.
Priroda povrede i oboljenja diktira dalje lečenje. Što se tiče metoda, u upotrebi su hirurške i nehirurške metoda. Fizikalna terapija ima svoju ulogu u lečenju ili u postoperativnoj rehabilitaciji, ukoliko je neophodno da se radi operativni zahvat. Jedna od metoda koja je u upotrebi je artroskopija šake, koja je dijagnostička, ali i operativna. Uz pomoć savremene tehnologije omogućeno je da ova metoda ne bude puno invazivna. Što se tiče nekih povreda ligamenta, naročito kada je u pitanju istezanje i povreda ligamenta prstiju, potrebno je strpljenje, jer oporavak kod ovakvih povreda može se odužiti na dvanaest meseci.
Pročitajte još:
- Povrede meniskusa
M. K.
