Registruj se
Prijavi se
Prednosti privatnih vrtića
2019-04-30 18:13:32
Koje su prednosti privatnih vrtića?
Došlo je proleće, vreme kada mnogi roditelji treba da donesu odluku koji će vrtić pohađati njihovo dete od naredne školske godine. Ako i Vi imate mališana koji je stasao za polazak u obdanište, ovde ćemo Vam ukazati na nekoliko činjenica koje će Vam pomoći da što lakše uplivate u ovo novo razdoblje.
U Vašem okruženju postoje privatni vrtici koji su akreditovani od strane Ministarstva Prosvete i sprovode vaspitnoobrazovni program namenjen deci predškolskog uzrasta. Time se takođe bave i državni vrtići. Međutim, u čemu su suštinske razlike između jednih i drugih? Na početku treba istaći nešto što ne bi trebalo da se razlikuje ni u jednom vrtiću, bez obzira da li je privatni ili državni, a to je da se strogo poštuju sanitarni i bezbednosni propisi. Kada je higijena, zdravlje i sigurnost dece u pitanju tu ne sme biti odstupanja i kompromisa. Druga činjenica je da osoblje koje direktno radi sa decom treba da bude stručno, posvećeno i da se poslom vaspitača bavi pre svega zato što ga voli.
Photo by rawpixel . com from Pexels
Polazak u jaslice
Prvo pitanje koje roditelji postavljaju je u kom uzrastu dete može da krene u jaslice. S obzirom da porodiljsko odsustvo s posla traje otprilike do detetove navršene jedne godine starosti, mnoge porodice planiraju tad upis deteta u predškolsku ustanovu. Tada treba pažljivo izabrati kome poveriti čuvanje i vaspitavanje. Sa najmlađom decom rade medicinske sestre vaspitači. Neki roditelji ne mogu sebi da priušte toliko odsustvo s posla, tako da su neki privatni vrtići ponudili mogućnost i upisa dece već od 6 meseci starosti. Za ove potrebe angažovano je posebno stručno osoblje s iskustvom i kapaciteti su prilagođeni adekvatnoj nezi beba. Prednost privatnih jaslica u odnosu na državne mogla bi da se ogleda u većoj fleksibilnosti kada su u pitanju neki specifični zahtevi roditelja u vezi sa negom i ishranom bebe. Radno vreme privatnog vrtića, pa samim tim i privatnih jaslica je najčešće bolje usklađeno sa modernim radnim vremenom od 9 do 5, a roditelji nisu u obavezi da dovedu dete u nekom određenom vremenskom intervalu kao što je to u državnom vrtiću, već je interval za prijem dece slobodniji i može se prilagoditi posebnim zahtevima.
Prilagodljivost
Ako bi trebalo samo jednom rečju opisati prednost privatnog u odnosu na državni vrtić, ta reč bi bila prilagodljivost. Pod njom podrazumevamo veću slobodu u usklađivanju sa potrebama dece i zahtevima roditelja. Već smo napomenuli radno vreme. Pored toga, u privatnim vrtićima razmišljalo se i o vanškolskim aktivnostima i kako ih vremenski uskladiti sa dnevnim rasporedom obaveza roditelja i dece. Decu nikako ne treba pretrpavati obavezama. Roditelji, ponekad imajući najbolju nameru, upisuju decu na časove sporta (jednog ili dva), stranog jezika, muzike, glume, plesa… Tako da neka deca imaju dodatne obaveze svaki dan, pa čak i vikendom. To svakako nije dobro za njih i predstavlja preveliko opterećenje. Treba biti umeren i ostaviti prostora deci da budu slobodna, jer kad im je „dosadno“, ona upravo tada pronalaze svoju kreativnu stranu, razvijaju maštu i otkrivaju afinitete prema nečemu. Čak i kad dete vodite na jednu vanškolsku aktivnost, dva do tri puta nedeljno ili vikendom, to može da bude opterećujuće i za Vas i za njega. Kako izgleda jedan prosečan radni dan u porodici sa detetom koje ide u vrtić? Roditelji ujutru odvode dete i odlaze na posao. Po povratku s posla idu po dete u vrtić i cela porodica se okuplja na kasnom ručku ili večeri. Imate na raspolaganju par sati za zajedničko druženje, priču i igru. Umorni ste i Vi i dete, a dodatno opterećenje Vam predstavljaju aktivnosti koje na koje treba da vodite dete u tom periodu. One oduzimaju vaše slobodno vreme, a dok čekate da se one završe, najčešće ste blokirani sedeći u nekom hodniku sportskog kluba, škole jezika ili slično. Da ne govorimo o vikendu, koji bi trebalo da bude svetinja i vreme kada je porodica slobodna da organizuje svoje slobodno vreme kako god hoće.
Kako su privatne predškolske ustanove ovo rešile? Naime, ubacile su u svoj redovni program više različitih aktivnosti koje podrazumevaju: sport, strani jezik, ples, muziku, likove i dramske radionice. Pored ovakvog programa, čak je i preporučljivo da se deca ne upisuju na dodatne aktivnosti jer bi im to bilo previše.
Male grupe u privatnom vrtiću
I vrapci na grani znaju da su u privatnim vrtićima grupe sa znatno manjim brojem dece u odnosu na državne vrtiće. Prednosti manje grupe su višestruke. Svakom detetu je posvećena veća pažnja i brže i lake se uočavaju i zadovoljavaju njegove specifične potrebe. Dete brže uči jer je češće u fokusu kada su grupne aktivnosti u pitanju. Sezonske prehlade i grip lakše će ga zaobići kad je u manjoj grupi. U državnim vrtićima ponekad su grupe pretrpane i smeštene u prostoru koji nije adekvatne veličine u odnosu na broj dece (ovo, naravno, nije pravilo i nije uvek slučaj).
Photo by Victoria Borodinova from Pexels
Puno igračaka
Privatni vrtići bolje su opremljeni od državnih. Novije igračke, savremeniji didaktički materijali i veći izbor učiniće da dan Vašeg deteta bude interesantan, zabavan i neponovljiv. Sve mame koje su pohađale vrtić znaju koliko smo se radovale nekim igračkama kao što su kuhinjice, mali saloni lepote ili ušuškani kutak sa knjigama za čitanje. Dečaci su više voleli alat, autiće i staze za njih, makete aerodroma. Svi smo ponekad izigravali male doktore, policajce, vaspitače … U privatnim vrtićima ima pregršt igračaka za bilo koju od ovih igara. Veoma često se praktikuje da je prostor podeljen po centrima interesovanja.
Dvorište
Kada su zelene površine u pitanju, moramo priznati da državni vrtići često imaju veće dvorišta u odnosu na privatne. Međutim, dvorišta privatnih vrtića mogu biti bogatije opremljena. Ovde zaista nema pravila. U nekim naseljima privatne predškolske ustanove nemaju svoje sopstvene zelene površine već koriste javne parkove. Negde se koristi prednost lokacije kao što su na primer vrtići koji su na obodu neke od gradskih šuma, ili oni koji su okruženi zelenilom. Najvažnije je da se insistira na boravku na svežem vazduhu, i da svaki dan kad je lepo vreme deca delimično provedu napolju ili u prirodi.
Photo by Lukas from Pexels
Interakcija sa roditeljima
Učešće i angažovanje roditelja veoma je važno. U privatnim vrtićima se insistira da roditelju uvek budu u toku i detaljno informisani o aktivnostima i napretku deteta. To je organizovano tako da na primer: roditelji svakodnevno dobijaju izveštaj kako je dete tog dana jelo, kako je bilo raspoloženo i koliko je bilo aktivno u zajedničkim igrama. Drugi, savremeniji način su grupe na telefonu preko kojih se dele fotografije i snimci aktivnosti u vrtiću gde roditelj u svakom trenutku ima jasnu sliku kako dete provodi dan.
Privatnih vrtića ima puno, a svaki od njih nastoji da se kvalitetom nametne na tržištu i privuče Vas da se odlučite da baš tu upišete svog mališana. Potreba za mestima u vrtiću konstanto je velika, a konkurencija je učinila da se standardi kvaliteta stalno podižu.
M. K.
Photo from Pexels
U Vašem okruženju postoje privatni vrtici koji su akreditovani od strane Ministarstva Prosvete i sprovode vaspitnoobrazovni program namenjen deci predškolskog uzrasta. Time se takođe bave i državni vrtići. Međutim, u čemu su suštinske razlike između jednih i drugih? Na početku treba istaći nešto što ne bi trebalo da se razlikuje ni u jednom vrtiću, bez obzira da li je privatni ili državni, a to je da se strogo poštuju sanitarni i bezbednosni propisi. Kada je higijena, zdravlje i sigurnost dece u pitanju tu ne sme biti odstupanja i kompromisa. Druga činjenica je da osoblje koje direktno radi sa decom treba da bude stručno, posvećeno i da se poslom vaspitača bavi pre svega zato što ga voli.
Polazak u jaslice
Prvo pitanje koje roditelji postavljaju je u kom uzrastu dete može da krene u jaslice. S obzirom da porodiljsko odsustvo s posla traje otprilike do detetove navršene jedne godine starosti, mnoge porodice planiraju tad upis deteta u predškolsku ustanovu. Tada treba pažljivo izabrati kome poveriti čuvanje i vaspitavanje. Sa najmlađom decom rade medicinske sestre vaspitači. Neki roditelji ne mogu sebi da priušte toliko odsustvo s posla, tako da su neki privatni vrtići ponudili mogućnost i upisa dece već od 6 meseci starosti. Za ove potrebe angažovano je posebno stručno osoblje s iskustvom i kapaciteti su prilagođeni adekvatnoj nezi beba. Prednost privatnih jaslica u odnosu na državne mogla bi da se ogleda u većoj fleksibilnosti kada su u pitanju neki specifični zahtevi roditelja u vezi sa negom i ishranom bebe. Radno vreme privatnog vrtića, pa samim tim i privatnih jaslica je najčešće bolje usklađeno sa modernim radnim vremenom od 9 do 5, a roditelji nisu u obavezi da dovedu dete u nekom određenom vremenskom intervalu kao što je to u državnom vrtiću, već je interval za prijem dece slobodniji i može se prilagoditi posebnim zahtevima.
Prilagodljivost
Ako bi trebalo samo jednom rečju opisati prednost privatnog u odnosu na državni vrtić, ta reč bi bila prilagodljivost. Pod njom podrazumevamo veću slobodu u usklađivanju sa potrebama dece i zahtevima roditelja. Već smo napomenuli radno vreme. Pored toga, u privatnim vrtićima razmišljalo se i o vanškolskim aktivnostima i kako ih vremenski uskladiti sa dnevnim rasporedom obaveza roditelja i dece. Decu nikako ne treba pretrpavati obavezama. Roditelji, ponekad imajući najbolju nameru, upisuju decu na časove sporta (jednog ili dva), stranog jezika, muzike, glume, plesa… Tako da neka deca imaju dodatne obaveze svaki dan, pa čak i vikendom. To svakako nije dobro za njih i predstavlja preveliko opterećenje. Treba biti umeren i ostaviti prostora deci da budu slobodna, jer kad im je „dosadno“, ona upravo tada pronalaze svoju kreativnu stranu, razvijaju maštu i otkrivaju afinitete prema nečemu. Čak i kad dete vodite na jednu vanškolsku aktivnost, dva do tri puta nedeljno ili vikendom, to može da bude opterećujuće i za Vas i za njega. Kako izgleda jedan prosečan radni dan u porodici sa detetom koje ide u vrtić? Roditelji ujutru odvode dete i odlaze na posao. Po povratku s posla idu po dete u vrtić i cela porodica se okuplja na kasnom ručku ili večeri. Imate na raspolaganju par sati za zajedničko druženje, priču i igru. Umorni ste i Vi i dete, a dodatno opterećenje Vam predstavljaju aktivnosti koje na koje treba da vodite dete u tom periodu. One oduzimaju vaše slobodno vreme, a dok čekate da se one završe, najčešće ste blokirani sedeći u nekom hodniku sportskog kluba, škole jezika ili slično. Da ne govorimo o vikendu, koji bi trebalo da bude svetinja i vreme kada je porodica slobodna da organizuje svoje slobodno vreme kako god hoće.
Kako su privatne predškolske ustanove ovo rešile? Naime, ubacile su u svoj redovni program više različitih aktivnosti koje podrazumevaju: sport, strani jezik, ples, muziku, likove i dramske radionice. Pored ovakvog programa, čak je i preporučljivo da se deca ne upisuju na dodatne aktivnosti jer bi im to bilo previše.
Male grupe u privatnom vrtiću
I vrapci na grani znaju da su u privatnim vrtićima grupe sa znatno manjim brojem dece u odnosu na državne vrtiće. Prednosti manje grupe su višestruke. Svakom detetu je posvećena veća pažnja i brže i lake se uočavaju i zadovoljavaju njegove specifične potrebe. Dete brže uči jer je češće u fokusu kada su grupne aktivnosti u pitanju. Sezonske prehlade i grip lakše će ga zaobići kad je u manjoj grupi. U državnim vrtićima ponekad su grupe pretrpane i smeštene u prostoru koji nije adekvatne veličine u odnosu na broj dece (ovo, naravno, nije pravilo i nije uvek slučaj).
Puno igračaka
Privatni vrtići bolje su opremljeni od državnih. Novije igračke, savremeniji didaktički materijali i veći izbor učiniće da dan Vašeg deteta bude interesantan, zabavan i neponovljiv. Sve mame koje su pohađale vrtić znaju koliko smo se radovale nekim igračkama kao što su kuhinjice, mali saloni lepote ili ušuškani kutak sa knjigama za čitanje. Dečaci su više voleli alat, autiće i staze za njih, makete aerodroma. Svi smo ponekad izigravali male doktore, policajce, vaspitače … U privatnim vrtićima ima pregršt igračaka za bilo koju od ovih igara. Veoma često se praktikuje da je prostor podeljen po centrima interesovanja.
Dvorište
Kada su zelene površine u pitanju, moramo priznati da državni vrtići često imaju veće dvorišta u odnosu na privatne. Međutim, dvorišta privatnih vrtića mogu biti bogatije opremljena. Ovde zaista nema pravila. U nekim naseljima privatne predškolske ustanove nemaju svoje sopstvene zelene površine već koriste javne parkove. Negde se koristi prednost lokacije kao što su na primer vrtići koji su na obodu neke od gradskih šuma, ili oni koji su okruženi zelenilom. Najvažnije je da se insistira na boravku na svežem vazduhu, i da svaki dan kad je lepo vreme deca delimično provedu napolju ili u prirodi.
Interakcija sa roditeljima
Učešće i angažovanje roditelja veoma je važno. U privatnim vrtićima se insistira da roditelju uvek budu u toku i detaljno informisani o aktivnostima i napretku deteta. To je organizovano tako da na primer: roditelji svakodnevno dobijaju izveštaj kako je dete tog dana jelo, kako je bilo raspoloženo i koliko je bilo aktivno u zajedničkim igrama. Drugi, savremeniji način su grupe na telefonu preko kojih se dele fotografije i snimci aktivnosti u vrtiću gde roditelj u svakom trenutku ima jasnu sliku kako dete provodi dan.
Privatnih vrtića ima puno, a svaki od njih nastoji da se kvalitetom nametne na tržištu i privuče Vas da se odlučite da baš tu upišete svog mališana. Potreba za mestima u vrtiću konstanto je velika, a konkurencija je učinila da se standardi kvaliteta stalno podižu.
M. K.
Photo from Pexels
