Registruj se
Prijavi se
Priprema za proveru nivoa holesterola u laboratoriji
2020-09-09 01:35:00
Analize holesterola u krvi veoma su važne. Na osnovu njih lekar utvrđuje postojanje faktora rizika za dobijanje kardiovaskularnih oboljenja. Na koji način dobijamo validne rezultate i šta treba da izbegavamo da ne bismo imali pogrešnu sliku a samim tim i dijagnozu?
Pre svega, biramo pouzdanu biohemijsku medicinsku laboratoriju u kojoj ćemo uraditi analize, tako da je ona negde u našoj blizini stanovanja. Ako se nalazite u Bačkoj, a naročito u Novom Sadu ili njegovoj okolini onda Vas najviše zanimaju laboratorije Novi Sad koje najčešće imaju i svoje ispostave po manjim mestima, tako da nije nužno da morate da dolazite u grad kako biste odradili sve testove. U manjim mestima poseduju opremu isto kao i u centralnim laboratorijama, tako da su u mogućnosti da uzmu uzorke. Ali, kada je reč o dobijanju rezultata, uzorci se uglavnom transportuju u centralnu laboratoriju. To zahteva dodatno čekanje koje pacijenti ni ne primećuju jer se transport vrši bar jednom u toku dana. Tako da, bilo da ste locirani u Novom Sad ili ste u Odžacima ili Kuli, svakako ćete u najkraćem roku dobiti rezultate, bilo da ih preuzimate lično ili Vam se šalju na mejl. Svakako treba znati sve lokacije biohemijskih laboratorija kako ne biste džabe potezali put i išli negde dalje, ako već to možete da uradite u svom mestu.
Foto: Pixabay
Svi oni koji su već radili analize krvi i urina znaju gde se najbliža medicinska biohemijska laboratorija nalazi, ali neko ko se po prvi put susreće sa potrebom da radi analize, lako će saznati adrese i telefone najbliže laboratorije, odnosno ispostave neke veće laboratorije. U svakom slučaju lekari u ambulantama i domovima zdravlja u manjim mestima znaju gde se koja analiza može uraditi.
Blizina same laboratorije važna je naročito ako je reč o analizama koje se moraju uraditi ujutru i na prazan stomak. Mnoge pretrage krvi zahtevaju da se uzorak uzima u jutarnjim satima, pre jela. Za neke analize nije dozvoljeno čak ni konzumiranje tečnosti. Tako da je od suštinskog značaja da se pronađe najbliža laboratorija. Ako na vađenje krvi idete sami i ako ste navikli da ujutru doručkujete čim otvorite oči, onda Vam sigurno neće prijati da gladni putujete negde dalje. Pogotovo ako treba sami da vozite, to Vam neće biti ni malo prijatno. Zato, ako nema ispostave biohemijske laboratorije u Vašem mestu, onda saznajte da li ima u susednom, odnosno na kojoj lokaciji je najbliža ispostava. Kada to saznate, onda se uputite tamo i uradite tražene testove.
Današnja tema odnosi se na proveru nivoa holesterola u krvi i na pripremu koja joj prethodi. Krv se vadi u jutarnjim satima pre jela. Provera lipidnog statusa podrazumeva sledeće: merenje holesterola, triglicerida, LDL holesterola ( lošeg holesterola), HDL holesterola ( dobrog holesterola). Uz ove pretrage rade se i faktori rizika koji podrazumevaju odnose ovih veličina, a to su: faktor ateroskleroze ( LDL/ HDL), faktor rizika ( holesterol / HDL ).
Priprema koja podrazumeva da se ne konzumira hrana 12 sati pre vađenja krvi podrazumeva još ponešto. Preporučljivo je da svaki pacijent posti 3 dana pre vađenja krvi. Potrebno je izbegavati masnu hranu. Na taj način elimiše se mogućnost detektovanja nekih tranzitornih masnoća. Ako se pridržavate toga da jedete što posniju hranu i da sprovodite dijetu koja se bazira na povrću i voću, bar 3 dana pre nego što idete da vadite krv u laboratoriji, onda time osiguravate da Vaši rezultati budu tačni.
Druga važna napomena tiče se toga da se savetuje pacijentima da 24 časa pre uzimanja uzorka krvi radi testiranja nivoa holesterola, izbegavaju veći fizički napor.
Ko treba da kontroliše nivo holesterola? Provera lipidnog statusa deo je svakog sistematskog pregleda. Internista Vas može uputiti da uradite ove analize ako za to postoji razlog, ali svakako nije na odmet s vremena na vreme prokontrolisati nivo masnoća u krvi. Taloženje masnoća u krvnim sudovima izaziva aterosklerozu, tj. sužavanje krvnih sudova. Time se povećava rizik od infarkta i šloga. Tokom godina osobama koje ne vode puno računa o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, a koje uz to imaju i genetske predispozicije, obolevaju od nekog oblika ateroskleroze. Posledice se manifestuju tako što se javljaju kardio-vaskularna i neurološka oboljenja.
Naravoučenije je da uvek treba na vreme misliti o svemu. Redovni kontrolisanje nivoa masnoća u krvi predstavlja podsetnika da treba da korigujemo ishranu i uvek budemo umereni. Tokom zime, kada smo više u zatvorenom prostoru i manje se krećemo, nekako je prirodno da imamo običaj da konzumiramo više jače hrane. Tada se opustimo i zaboravimo na liniju. Ali, briga o vitkoj liniji je samo deo mnogo važnije priče o zdravlju. Kada dođe vreme praznika i slava mnogi imaju običaj da preteraju sa slatkišima i jelima koja imaju veliki procenat masnoće. Dovoljno je da neka namirnica bude kalorijska bomba, pa da se višak masnoća taloži pod kožom i u krvnim sudovima. Uvek treba misliti na zdravlje. Dužina života je važna, ali isto tako je važno da starost bude što kvalitetnija i praćena sa što manje tegoba. Kako zasejemo, tako ćemo i požnjeti. Genetski faktor uvek stoji, ali ništa ne može da se meri sa udelom koji ima ishrana i način života. Početak redovnog bavljenja sportom i rekreacijom ne treba odlagati. Takođe, treba se okrenuti zdravijim izborima u ishrani.
Da ne bude zabune, masnoće u ishrani su važne. Bez njih ne bismo mogli da funkcionišemo i rad organa bi bio narušen. Masnoće su izvor energije, utiču na jačanje imuniteta, polazna su tačka pri formiranju vitamina D, učestvuju u stvaranju polnih ćelija, ulaze u sastav ćelijskih membrana i igraju značajnu ulogu u ćelijskom metabolizmu. Dakle, masnoće nisu nešto što je štetno i čega treba da se odreknemo. Neophodno je da naučimo da razlikujemo „dobre“ masti od „loših“. Dobre masti čine mononezasićene i polinezasićene masne kiseline, a namirnice koje ih sadrže su: maslinovo ulje, , suncokretovo ulje, sojino ulje, kukuruzno ulje, repicino ulje, orasi, lešnici, losos, tuna, sardine i haringa. Dobre masti snižavaju nivo lošeg holesterola LDL i štite srce. Loše masti sadrže zasićene masne kiseline i ima ih u sledećim namirnicama: crveno meso, jaja, mlečni proizvodi (puter, tvrdi sir, pavlaka), margarin, sladoled. One podižu nivo lošeg holesterola LDL i utiču na pojavu gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, a čak mogu imati i kancerogeno dejstvo. Međutim i od loših masti postoje gore. To su trans masne kiseline. Njih treba potpuno izbaciti. To su namirnice koje sadrže delimično hidrogenizovana ulja koja su nastala u laboratoriji kako bi se napravila jeftina zamena za puter. Ima ih u čipsu, pomfritu, keksovima, krekerima, nekim kolačima, smrznutom lisnatom testu. U restoranima treba izbegavati prženu hranu jer ona sadrži trans masti. Preporuka zdrave ishrane ukratko se bazira na tome da treba jesti ribu i piletinu, a što se tiče ulja, koristiti biljna ulja, izbegavajući mlečne proizvode. Crveno meso i sireve treba manje upotrebljavati, a sve što sadrži trans masti (uglavnom procesuirana gotova hrana) treba potpuno izbaciti.
Pročitajte još:
- Šta sve nude laboratorije u Novom Sadu
M. K.
Pre svega, biramo pouzdanu biohemijsku medicinsku laboratoriju u kojoj ćemo uraditi analize, tako da je ona negde u našoj blizini stanovanja. Ako se nalazite u Bačkoj, a naročito u Novom Sadu ili njegovoj okolini onda Vas najviše zanimaju laboratorije Novi Sad koje najčešće imaju i svoje ispostave po manjim mestima, tako da nije nužno da morate da dolazite u grad kako biste odradili sve testove. U manjim mestima poseduju opremu isto kao i u centralnim laboratorijama, tako da su u mogućnosti da uzmu uzorke. Ali, kada je reč o dobijanju rezultata, uzorci se uglavnom transportuju u centralnu laboratoriju. To zahteva dodatno čekanje koje pacijenti ni ne primećuju jer se transport vrši bar jednom u toku dana. Tako da, bilo da ste locirani u Novom Sad ili ste u Odžacima ili Kuli, svakako ćete u najkraćem roku dobiti rezultate, bilo da ih preuzimate lično ili Vam se šalju na mejl. Svakako treba znati sve lokacije biohemijskih laboratorija kako ne biste džabe potezali put i išli negde dalje, ako već to možete da uradite u svom mestu.
Svi oni koji su već radili analize krvi i urina znaju gde se najbliža medicinska biohemijska laboratorija nalazi, ali neko ko se po prvi put susreće sa potrebom da radi analize, lako će saznati adrese i telefone najbliže laboratorije, odnosno ispostave neke veće laboratorije. U svakom slučaju lekari u ambulantama i domovima zdravlja u manjim mestima znaju gde se koja analiza može uraditi.
Blizina same laboratorije važna je naročito ako je reč o analizama koje se moraju uraditi ujutru i na prazan stomak. Mnoge pretrage krvi zahtevaju da se uzorak uzima u jutarnjim satima, pre jela. Za neke analize nije dozvoljeno čak ni konzumiranje tečnosti. Tako da je od suštinskog značaja da se pronađe najbliža laboratorija. Ako na vađenje krvi idete sami i ako ste navikli da ujutru doručkujete čim otvorite oči, onda Vam sigurno neće prijati da gladni putujete negde dalje. Pogotovo ako treba sami da vozite, to Vam neće biti ni malo prijatno. Zato, ako nema ispostave biohemijske laboratorije u Vašem mestu, onda saznajte da li ima u susednom, odnosno na kojoj lokaciji je najbliža ispostava. Kada to saznate, onda se uputite tamo i uradite tražene testove.
Današnja tema odnosi se na proveru nivoa holesterola u krvi i na pripremu koja joj prethodi. Krv se vadi u jutarnjim satima pre jela. Provera lipidnog statusa podrazumeva sledeće: merenje holesterola, triglicerida, LDL holesterola ( lošeg holesterola), HDL holesterola ( dobrog holesterola). Uz ove pretrage rade se i faktori rizika koji podrazumevaju odnose ovih veličina, a to su: faktor ateroskleroze ( LDL/ HDL), faktor rizika ( holesterol / HDL ).
Priprema koja podrazumeva da se ne konzumira hrana 12 sati pre vađenja krvi podrazumeva još ponešto. Preporučljivo je da svaki pacijent posti 3 dana pre vađenja krvi. Potrebno je izbegavati masnu hranu. Na taj način elimiše se mogućnost detektovanja nekih tranzitornih masnoća. Ako se pridržavate toga da jedete što posniju hranu i da sprovodite dijetu koja se bazira na povrću i voću, bar 3 dana pre nego što idete da vadite krv u laboratoriji, onda time osiguravate da Vaši rezultati budu tačni.
Druga važna napomena tiče se toga da se savetuje pacijentima da 24 časa pre uzimanja uzorka krvi radi testiranja nivoa holesterola, izbegavaju veći fizički napor.
Ko treba da kontroliše nivo holesterola? Provera lipidnog statusa deo je svakog sistematskog pregleda. Internista Vas može uputiti da uradite ove analize ako za to postoji razlog, ali svakako nije na odmet s vremena na vreme prokontrolisati nivo masnoća u krvi. Taloženje masnoća u krvnim sudovima izaziva aterosklerozu, tj. sužavanje krvnih sudova. Time se povećava rizik od infarkta i šloga. Tokom godina osobama koje ne vode puno računa o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, a koje uz to imaju i genetske predispozicije, obolevaju od nekog oblika ateroskleroze. Posledice se manifestuju tako što se javljaju kardio-vaskularna i neurološka oboljenja.
Naravoučenije je da uvek treba na vreme misliti o svemu. Redovni kontrolisanje nivoa masnoća u krvi predstavlja podsetnika da treba da korigujemo ishranu i uvek budemo umereni. Tokom zime, kada smo više u zatvorenom prostoru i manje se krećemo, nekako je prirodno da imamo običaj da konzumiramo više jače hrane. Tada se opustimo i zaboravimo na liniju. Ali, briga o vitkoj liniji je samo deo mnogo važnije priče o zdravlju. Kada dođe vreme praznika i slava mnogi imaju običaj da preteraju sa slatkišima i jelima koja imaju veliki procenat masnoće. Dovoljno je da neka namirnica bude kalorijska bomba, pa da se višak masnoća taloži pod kožom i u krvnim sudovima. Uvek treba misliti na zdravlje. Dužina života je važna, ali isto tako je važno da starost bude što kvalitetnija i praćena sa što manje tegoba. Kako zasejemo, tako ćemo i požnjeti. Genetski faktor uvek stoji, ali ništa ne može da se meri sa udelom koji ima ishrana i način života. Početak redovnog bavljenja sportom i rekreacijom ne treba odlagati. Takođe, treba se okrenuti zdravijim izborima u ishrani.
Da ne bude zabune, masnoće u ishrani su važne. Bez njih ne bismo mogli da funkcionišemo i rad organa bi bio narušen. Masnoće su izvor energije, utiču na jačanje imuniteta, polazna su tačka pri formiranju vitamina D, učestvuju u stvaranju polnih ćelija, ulaze u sastav ćelijskih membrana i igraju značajnu ulogu u ćelijskom metabolizmu. Dakle, masnoće nisu nešto što je štetno i čega treba da se odreknemo. Neophodno je da naučimo da razlikujemo „dobre“ masti od „loših“. Dobre masti čine mononezasićene i polinezasićene masne kiseline, a namirnice koje ih sadrže su: maslinovo ulje, , suncokretovo ulje, sojino ulje, kukuruzno ulje, repicino ulje, orasi, lešnici, losos, tuna, sardine i haringa. Dobre masti snižavaju nivo lošeg holesterola LDL i štite srce. Loše masti sadrže zasićene masne kiseline i ima ih u sledećim namirnicama: crveno meso, jaja, mlečni proizvodi (puter, tvrdi sir, pavlaka), margarin, sladoled. One podižu nivo lošeg holesterola LDL i utiču na pojavu gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, a čak mogu imati i kancerogeno dejstvo. Međutim i od loših masti postoje gore. To su trans masne kiseline. Njih treba potpuno izbaciti. To su namirnice koje sadrže delimično hidrogenizovana ulja koja su nastala u laboratoriji kako bi se napravila jeftina zamena za puter. Ima ih u čipsu, pomfritu, keksovima, krekerima, nekim kolačima, smrznutom lisnatom testu. U restoranima treba izbegavati prženu hranu jer ona sadrži trans masti. Preporuka zdrave ishrane ukratko se bazira na tome da treba jesti ribu i piletinu, a što se tiče ulja, koristiti biljna ulja, izbegavajući mlečne proizvode. Crveno meso i sireve treba manje upotrebljavati, a sve što sadrži trans masti (uglavnom procesuirana gotova hrana) treba potpuno izbaciti.
Pročitajte još:
- Šta sve nude laboratorije u Novom Sadu
M. K.
