Mirandre

Registruj se
Prijavi se

PRIVATNI VRTIĆ KAO DRUGA KUĆA

Vrtić – mesto gde dete oseća toplinu sigurnost – koji su još preduslovi da bi se nazvalo drugom kućom. Kada stasaju za polazak u jaslice ili vrtić, naša deca, nakon adaptacije, dobar deo dana provode u predškolskoj ustanovi. Prirodno je da roditelji brinu kako je njihovom čedu tokom dana, da limu se posvećuje dovoljna pažnja i da li ima sve uslove kao i kod kuće.

Blog ilustracija PRIVATNI VRTIĆ KAO DRUGA KUĆA


Ako ste i sami pohađali vrtić, verovatno su mnoga od Vaših prvih sećanja vezana za ovo doba. Neko u vrtiću stekne prva prijateljstva, koja možda ostanu za čitav život. Svi pamtimo vaspitačicu ili vaspitača koji su nam bili dragi i omiljeni i u kojima smo tražili utehu kad smo bili tužni ili uplašeni. U uspomenama nosimo i kako je vrtić izgledao, kakvo je bilo dvorište i koje su nam bile omiljene igre.

VRTIĆ NEKAD I SAD

Danas postoje i državni i privatni vrtići dok se osim toga nije puno promenilo. Sa decom se radi po programima koji su skrojeni za razne starosne grupe, a koji moraju biti odobreni od strane nadležnog Ministarstva. Ako pravimo poređenje sa vremenom kada smo mi bili deca, prosečno vreme koje roditelji (što smo mi danas) provode na radnom mestu postalo je duže, ili bolje rečeno pomereno je za kasnije. Nekada je uobičajeno radno vreme bilo od 7 do 15 časova, ili kraće. Nije bila uobičajena praksa da se radi preko vremena, kao ni da se radi vikendom. Prodavnice su eventualno radile subotom, a nedeljom samo retki dragstori. Slično je bilo i sa mnogim drugim provrednim subjektima ili institucijama. Danas je uobičajeno radno vreme od 9 do 17 časova, ali u proseku, veoma često se radi preko vremena zbog povećanog obima posla i više radnih obaveza. Usled ovakvih promena najviše trpi porodica, jer se vreme koje nam preostaje da provedemo sa svojom decom znatno pomerilo i skratilo.

FLEKSIBILNO RADNO VREME PRIVATNIH VRTIĆA

Dok odrasli obavljaju svoje radne obaveze, deca skoro ceo dan provode u vrtiću. Jedna od prednosti privatnih vrtića u odnosu na državne je što su oni, osluškujući zahteve tržišta, prilagodili svoje radno vreme – radnom vremenu roditelja dece. U državnom vrtiću je neophodno strogo se pridržavati određene satnice, u smislu da je jutarnji prijem dece najkasnije do nekog određenog vremena. To vreme je često mnogim roditeljima suviše rano u odnosu na njihovo radno vreme, pa stoga moraju ranije da ustaju i bude decu kako bi stigli u državni vrtić. Privatni vrtić, je privatna ustanova kojoj je zadovoljstvo klijenata (da upotrebimo taj izraz) tj. roditelja na prvom mestu. Tako je i vreme dovođenja mališana u vrtić fleksibilnije, i u skladu sa dogovorom, može biti pre ili kasnije. Privatni vrtići su spremni da svoja vrata duže drže otvorenim kako bi izašli u susret mamama i tatama koji moraju duže da ostaju na poslu. Takođe, u mnogim privatnim vrtićima postoji mogućnost dežurstva tokom vikenda. Zanimljiva je i ideja koja se sprovodi u nekima od privatnih predškolskih ustanova, a koja često nosi naziv „srećni petak“ (ili nešto slično). Ona se zasniva na tome da deca jednom mesečno prespavaju noć u vrtiću i za tu priliku se izabere unapred dogovoreni petak (npr. prvi ili poslednji u mesecu). Ovakva zamisao ima višestruke koristi za dete i za roditelje. Pre svega, deca se lepo zabavljaju u društvu, pošto svaki veseli petak prirodno podrazumeva i pidžama žurku. Od malih nogu uče da budu samostalna. Postepeno prihvataju kratko odvajanje od roditelja, tako da kad dođe vreme da se ide na neko prvo putovanje (zimovanje ili letovanje sa vrtićem ili školom), deca su već apsolvirala šta to znači prespavati van roditeljske kuće i bez mame i tate. Veseli petak je nešto čemu se i roditelji raduju jer imaju slobodno vreme za sebe. Mogu opušteno priuštiti sebi neki izlazak u bioskop, pozorište ili restoran, a da pri tom ne moraju non-stop da gledaju na sat. Ovaj koncept veoma je zanimljiv i iz aspekta druženja sa vršnjacima i razvijanja osećaja pripadnosti grupi, kao deo procesa socijalizacije koje svako dete prolazi pohađajući predškolsku ustanovu od jaslica, pa sve do poslaska u prvi razred osnovne škole.

ZAŠTO JE VRTIĆ DRUGA KUĆA

Brižan i nežan odnos prema deci koji bi trebalo da bude imperativ svakom vaspitaču, nešto je na čemu se u privatnim predškolskim ustanovama insistira. Treba imati na umu da su to privatne firme koje veoma pažljivo biraju svoje zaposlene kako bi obezbedile maksimalan kvalitet usluge. Na taj način deci će biti pružena puna pažnja i nega, a roditelji će biti zadovoljni i želeće i drugim roditeljima da preporuče konkretan vrtić. Selekcija vaspitača i osoblja je stroga, a jedan od prvih zahteva, pored stručnosti je ljubav prema poslu. Ona se ne može odglumiti i vrlo brzo se vidi ko uživa u radu sa decom, a ko to samo smatra zanimanjem koje mu plaća račune. Kada radite posao koji volite, koji Vas ispunjava i zbog kog se radujete što svakodnevno bez pritiska odlazite u kolektiv, to se oseti, vidi i manifestuje kroz Vašu kreativnost i stvaralačke ideje.

ZABAVA I KREATIVNOST

Ako ste imali priliku da posetite najbolje privatne vrtiće, onda Vam je verovatno, jedan od prvih utisaka mogao biti koliko su zaposleni kreativni i kakve sve zanimljive ideje za edukativni rad sa decom se tu svakodnevno sprovode. Zidovi su ukrašeni radovima koji su toliko interesantni da ne možete a da se ne zapitate, ko sve ovo smišlja, ili kako su se samo ovoga setili! Kao materijal se pored standardnog pribora za likovno (papiri, razne bojice i flomaster, kolaž papir…) koriste i plastične flaše i čepovi, vunica, pamučni tupferi, razne tkanine, šljokice, karton od rolne toalet papira … i još puno toga. Deca uz pomoć vaspitača stvaraju prava mala umetnička dela, uživajući u procesu i osećajući zadovoljstvo zbog kvalitetno obavljenog posla. Uobičajeni dan u vrtiću sastoji se od puno ovakvih i sličnih momenata koji čine da se deca tamo prijatno osećaju i da se svakodnevno rado vraćaju. Deca se vežu za svoje drugare, zavole ih i uživaju u raznim igrama. Zabava i igra su važan deo odrastanja i pravilnog razvoja dečije ličnosti.

M. K.
Back to Top