Registruj se
Prijavi se
Rehabilitacija i fizikalna terapija nakon ugradnje veštačkog kuka
2021-03-31 22:59:25
Operacija kuka i ugradnja veštačkog kuka je rutinska i česta. Ona predstavlja veoma uspešan način lečenja oboljenja kojima su rezultat degenerativne promene. Sve pacijente koji planiraju ovu operaciju interesuje kakva je procedura opravka i koliko je očekivano vreme trajanja postoperativne rehabilitacije.
Kao i nakon skori svih drugih operativnih zahvata, tako i nakon operacije kuka fizikalna terapija igra nezamenjivu ulogu. Artoplastika je operativna metoda koja podrazumeva ugradnju dodataka od veštačkih materijala. Naziv ove metode potiče od grčkih reči „arthon“ i „plastika“ koje znači zglob i plastika. Da, reč je o plastičnom zglobu. Kada se tkivo istroši zbog godina ili drugog uzročnika, onda nema drugog leka nego da se ono zameni veštačkim. Kao kada se nedostatak zuba leči ugradnjom veštačkih, tako je i sa kostima i zglobovima moguće. Operacija kuka nešto je što već decenijama postoji i poznato je. Ova metoda donosi spas svima onima koji se njoj podvrgavaju. Istrošenost toliko važnog zgloba, kao što je zglob kuka, nosi sa sobom bolne pokrete i veoma neprijatan osećaj koji je stalno prisutan. Kukovi su važni i kad sedimo i kada se krećemo, a to su najbolje na svojoj koži osetili oni koji treba da operišu kuku, ili su to već uradili.
Foto: Pixabay
Zglobovi služe da bi omogućili kretanje, tj. savijanje ekstremiteta. Stoga su oni prirodno obloženi hrskavicom koja ima mali koeficijent trenja. Kada je reč o veštački kukovima, oni se prave od bio kompatibilnih materijala. U pitanju je najčešće metal koji je nerđajući u kombinaciji sa drugim materijalima koji su čvrsti, otporni na habanje i dugotrajni. U svetu je sve više pacijenata koji se uspešno podvrgavaju ovoj operaciji. Svako kome lekar savetuje da bi bilo najbolje da se podvrgne ugradnji veštačkog kuka, sigurno ima dobar razlog za to. Ova operacija, ne samo što je rutinska, već ona predstavlja veoma uspešan način lečenja i otklanjanja veoma neprijatnih tegoba koje su dotad remetile pacijenta u svakodnevnom životu i aktivnostima.
Izvesna oboljenja dovode do trošenja zglobne mase, a među njima prednjači reumatoid artritis. I druga oboljenja, koja kao posledicu imaju degenerativne promene, sa sobom nose potrebu da se istrošeni zglob mora zameniti veštačkim. U prošlosti je način lečenje bio mnogo manje efikasan. Cilj mu je bio da se otkloni bol, ali nije bilo moguće očuvati pokretljivost zgloba. Međutim, najviše zahvaljujući sprezi više naučnih grana. Tehnološka dosignuća upotrebljena su u službi medicine. Tako su se vremenom tehnike i materijali poboljšavali. Danas imamo veoma kvalitetne veštačke zglobove, koji vrše funkciju prirodnog zgloba. Zglob kuka jedan je onih koji se veoma često operišu i koji kada se zameni, pacijentima omogućava, dana kom rehabilitacije vode veoma kvalitetan i aktivan život.
Cilj fizikalne terapije nakon operacije kuka je vraćanje normalnom životu i aktivnostima konkretno, to znači da se nizom metoda u kombinaciji sa kineziterapijom postepeno dolazi do željenog rezultata. Teži se tome da se povrati pokretljivost zgloba, kao i da ona bude što šira. Da bi se ovo postiglo, treba ići postepeno. Bilo kakvo prenagljivanje ili ubrzavanje procesa je kontraproduktivno. Pored toga, potrebno je raditi na tome da se sam zglob kao i okolni mišići, putem vežbi i fizikalne terapije, ojačaju. Dobijanje snage je ključno. Nakon operacije kuka može se javiti bol i otok. Rehabilitacija služi i da se oni suzbiju i otklone. Bilo koji postoperativni tok podrazumeva da se vodi računa o tome da se cirkulacija poboljša, te da se spreči pojava trmboze, tj. krvnih ugrušaka.
Kao i nakon svih drugih vrsta operacija, nakon ugradnje veštačkog kuka, rehabilitacija se sprovodi u nekoliko koraka. Prvi korak odnosi se na to da se pacijent unapred pripremi na to šta ga očekuje posle operacije. Zanimljivo je da i pre nego što bude operisan, pacijent već uvežbava neke pokrete i radi vežbe kojima je cilj da ga pripreme na to šta sme, a šta ne sme da radi, kako ne bi došlo do povrede kuka nakon operacije. Na primer, obim pokreta kuka ne sme da prelazi fleksiju od 90 stepeni. Kada se operacija završi, proces rehabilitacije počinje odmah. To ne znači da se sa fizikalnom terapijom kreće čim pacijent dođe iz operacione sale, ali ni to nije daleko od istine, pošto se sa terapijom kreće već posle par dana. Inače, nakon operacije, posle dva dana pacijent može da ustane i da napravi par koraka. Treba biti veoma pažljiv jer je tkivo veoma osetljivo. Prva faza fizikalne terapije počinje da se sprovodi nakon par dana. Sve zavisi kako se pacijent oseća u datom trenutku. U dogovoru sa hirurgom i fizioterapeutom, počinje se postoperativnom rehabilitacijom. Neke od vežbi rade se u ležećem položaju. Neophodno je da se postavi specijalan jastuk koji služi da štiti novopostavljeni veštački kuk, kako ne bi iskočio iz ležišta. Pored toga, već se započinje sa laganim vežbama za jačanje kvadricepsa i drugih mišićnih grupa koje su zadužene za pokretljivost.
Već nakon sedam dana od operacije, pacijent se podvrgava malo intenzivnijoj fizikalnoj terapiji. Međutim, to još uvek nije udarna faza, u kojoj se pacijent podvrgava intenzivnijim vežbama, koje za cilj imaju potpuno osamostaljivanje i vraćanje obima pokreta. Jačanje mišića u svim ovim fazama je veoma važno.
Što se tiče trajanja same rehabilitacije nakon operacije kuka, tj. nakon ugradnje veštačkog kuka, ona je individualna. Vezivanje za neka očekivanja može da izazove razočarenje. Međutim, uvek postoje neki okvirni rokovi koji su prosek i na osnovu kojih neko može da zna šta je otprilike moguće očekivati. Ono što pacijente najviše interesuje jeste kada će se potpuno vratiti u normalne tokove i kada je rehabilitacija konačno gotova. Ali, da krenemo redom. Pre svega, ustajanje i hodanje (prvih par koraka) pacijent će napraviti nakon dva dana. Kasnije tokom fizikalne terapije moraće da koristi ortopedska pomagala, a to su štake ili hodalica, dok muskulatura ne ojača, rana ne zaraste i sve bude na svom mestu. Sledeća ključna tačka ke hodanje bez pomagala, a ono nastupa nakon 30 do 60 dana. Potpuni oporavak očekuje se posle tri do šest meseci. Međutim, nekom se i ovo može odužiti i trajati više meseci, pa čak preći cifru od dvanaest. Najvažnije je ne gubiti veru i motivaciju i uspeh će na kraju doći. Bez obzira na moć fizikalne terapije, psiha je ono što nas vodi napred i od čega zavisi uspeh u najvećoj meri. Ne treba se nikad suviše vezivati za očekivanja, već svaki dan posmatrati kao mali uspeh koji vodi ka cilju.
Pročitajte još:
- Kada je pravo vreme za fizikalnu terapiju
M. K.
Kao i nakon skori svih drugih operativnih zahvata, tako i nakon operacije kuka fizikalna terapija igra nezamenjivu ulogu. Artoplastika je operativna metoda koja podrazumeva ugradnju dodataka od veštačkih materijala. Naziv ove metode potiče od grčkih reči „arthon“ i „plastika“ koje znači zglob i plastika. Da, reč je o plastičnom zglobu. Kada se tkivo istroši zbog godina ili drugog uzročnika, onda nema drugog leka nego da se ono zameni veštačkim. Kao kada se nedostatak zuba leči ugradnjom veštačkih, tako je i sa kostima i zglobovima moguće. Operacija kuka nešto je što već decenijama postoji i poznato je. Ova metoda donosi spas svima onima koji se njoj podvrgavaju. Istrošenost toliko važnog zgloba, kao što je zglob kuka, nosi sa sobom bolne pokrete i veoma neprijatan osećaj koji je stalno prisutan. Kukovi su važni i kad sedimo i kada se krećemo, a to su najbolje na svojoj koži osetili oni koji treba da operišu kuku, ili su to već uradili.
Foto: Pixabay
Zglobovi služe da bi omogućili kretanje, tj. savijanje ekstremiteta. Stoga su oni prirodno obloženi hrskavicom koja ima mali koeficijent trenja. Kada je reč o veštački kukovima, oni se prave od bio kompatibilnih materijala. U pitanju je najčešće metal koji je nerđajući u kombinaciji sa drugim materijalima koji su čvrsti, otporni na habanje i dugotrajni. U svetu je sve više pacijenata koji se uspešno podvrgavaju ovoj operaciji. Svako kome lekar savetuje da bi bilo najbolje da se podvrgne ugradnji veštačkog kuka, sigurno ima dobar razlog za to. Ova operacija, ne samo što je rutinska, već ona predstavlja veoma uspešan način lečenja i otklanjanja veoma neprijatnih tegoba koje su dotad remetile pacijenta u svakodnevnom životu i aktivnostima.
Izvesna oboljenja dovode do trošenja zglobne mase, a među njima prednjači reumatoid artritis. I druga oboljenja, koja kao posledicu imaju degenerativne promene, sa sobom nose potrebu da se istrošeni zglob mora zameniti veštačkim. U prošlosti je način lečenje bio mnogo manje efikasan. Cilj mu je bio da se otkloni bol, ali nije bilo moguće očuvati pokretljivost zgloba. Međutim, najviše zahvaljujući sprezi više naučnih grana. Tehnološka dosignuća upotrebljena su u službi medicine. Tako su se vremenom tehnike i materijali poboljšavali. Danas imamo veoma kvalitetne veštačke zglobove, koji vrše funkciju prirodnog zgloba. Zglob kuka jedan je onih koji se veoma često operišu i koji kada se zameni, pacijentima omogućava, dana kom rehabilitacije vode veoma kvalitetan i aktivan život.
Cilj fizikalne terapije nakon operacije kuka je vraćanje normalnom životu i aktivnostima konkretno, to znači da se nizom metoda u kombinaciji sa kineziterapijom postepeno dolazi do željenog rezultata. Teži se tome da se povrati pokretljivost zgloba, kao i da ona bude što šira. Da bi se ovo postiglo, treba ići postepeno. Bilo kakvo prenagljivanje ili ubrzavanje procesa je kontraproduktivno. Pored toga, potrebno je raditi na tome da se sam zglob kao i okolni mišići, putem vežbi i fizikalne terapije, ojačaju. Dobijanje snage je ključno. Nakon operacije kuka može se javiti bol i otok. Rehabilitacija služi i da se oni suzbiju i otklone. Bilo koji postoperativni tok podrazumeva da se vodi računa o tome da se cirkulacija poboljša, te da se spreči pojava trmboze, tj. krvnih ugrušaka.
Kao i nakon svih drugih vrsta operacija, nakon ugradnje veštačkog kuka, rehabilitacija se sprovodi u nekoliko koraka. Prvi korak odnosi se na to da se pacijent unapred pripremi na to šta ga očekuje posle operacije. Zanimljivo je da i pre nego što bude operisan, pacijent već uvežbava neke pokrete i radi vežbe kojima je cilj da ga pripreme na to šta sme, a šta ne sme da radi, kako ne bi došlo do povrede kuka nakon operacije. Na primer, obim pokreta kuka ne sme da prelazi fleksiju od 90 stepeni. Kada se operacija završi, proces rehabilitacije počinje odmah. To ne znači da se sa fizikalnom terapijom kreće čim pacijent dođe iz operacione sale, ali ni to nije daleko od istine, pošto se sa terapijom kreće već posle par dana. Inače, nakon operacije, posle dva dana pacijent može da ustane i da napravi par koraka. Treba biti veoma pažljiv jer je tkivo veoma osetljivo. Prva faza fizikalne terapije počinje da se sprovodi nakon par dana. Sve zavisi kako se pacijent oseća u datom trenutku. U dogovoru sa hirurgom i fizioterapeutom, počinje se postoperativnom rehabilitacijom. Neke od vežbi rade se u ležećem položaju. Neophodno je da se postavi specijalan jastuk koji služi da štiti novopostavljeni veštački kuk, kako ne bi iskočio iz ležišta. Pored toga, već se započinje sa laganim vežbama za jačanje kvadricepsa i drugih mišićnih grupa koje su zadužene za pokretljivost.
Već nakon sedam dana od operacije, pacijent se podvrgava malo intenzivnijoj fizikalnoj terapiji. Međutim, to još uvek nije udarna faza, u kojoj se pacijent podvrgava intenzivnijim vežbama, koje za cilj imaju potpuno osamostaljivanje i vraćanje obima pokreta. Jačanje mišića u svim ovim fazama je veoma važno.
Što se tiče trajanja same rehabilitacije nakon operacije kuka, tj. nakon ugradnje veštačkog kuka, ona je individualna. Vezivanje za neka očekivanja može da izazove razočarenje. Međutim, uvek postoje neki okvirni rokovi koji su prosek i na osnovu kojih neko može da zna šta je otprilike moguće očekivati. Ono što pacijente najviše interesuje jeste kada će se potpuno vratiti u normalne tokove i kada je rehabilitacija konačno gotova. Ali, da krenemo redom. Pre svega, ustajanje i hodanje (prvih par koraka) pacijent će napraviti nakon dva dana. Kasnije tokom fizikalne terapije moraće da koristi ortopedska pomagala, a to su štake ili hodalica, dok muskulatura ne ojača, rana ne zaraste i sve bude na svom mestu. Sledeća ključna tačka ke hodanje bez pomagala, a ono nastupa nakon 30 do 60 dana. Potpuni oporavak očekuje se posle tri do šest meseci. Međutim, nekom se i ovo može odužiti i trajati više meseci, pa čak preći cifru od dvanaest. Najvažnije je ne gubiti veru i motivaciju i uspeh će na kraju doći. Bez obzira na moć fizikalne terapije, psiha je ono što nas vodi napred i od čega zavisi uspeh u najvećoj meri. Ne treba se nikad suviše vezivati za očekivanja, već svaki dan posmatrati kao mali uspeh koji vodi ka cilju.
Pročitajte još:
- Kada je pravo vreme za fizikalnu terapiju
M. K.
