Registruj se
Prijavi se
U stomatološkim ordinacijama otkrivaju šta je bruksizam i kako se leči
2019-12-26 01:51:56
Bruksizam ili škripanje zubima može predstavljati neprijatnost, ali i problem onima koji pate od njega, kao i osobama iz okoline. Odgovore na pitanja u vezi sa bruksizmom daju nam stomatoloske ordinacije a tiču se uzroka, posledica i načina lečenja ove pojave.
Škrgutanje zubima i škripanje zubima su paralelni nazivi za stručni termin bruksizam koji označava pojavu koja se javlja kod izvesnog procenta ljudi u nekom periodu života. Česta je zabluda da je da se škripanje zubima javlja isključivo noću, u snu, kada je osoba potpuno nesvesna da to čini. Istina je da je škrgutanje, jako stiskanje zuba i škripanje više vezano za vreme kada spavamo, a manje kada smo svesni i budni tokom dana. Ali, ovo ne znači da se bruksizam ne javlja i danju. Bruksizam ne možemo nazvati oboljenjem, već više stanjem ili pojavom koja karakteriše usvojen model ponašanja. Karakteriše ga grčenje gornje i donje vilice, jako pritiskanje zuba što sve zajedno proizvodi veoma neprijatan i zastrašujući zvuk, naročito ako se javi noću. Osoba koja škrguće zubima često sama dugo vremena nije ni svesna da to čini. Mogu proći meseci, čak i godine da ona to ni ne primeti, ako spava sama u sobi i ako nema nikog da to primeti i da je na to upozori. Ako je situacija ovakva, kako onda detektovati problem? Posledice su simptomi koji se javljaju usled bruksizma, a koji ne toliko direktno, ali indirektno mogu navesti osobu da škrguće noću zubima.
Foto: Pixabay
Kako ustanoviti problem bruksizma?
Kao što je već napomenuto, najjednostavnije je da bruksizam uoče osobe koje spavaju u istoj sobi. Kad tad će one biti budne u vreme kada druga osoba škrguće zubima i moći će da joj na to ukažu. Ako neko spava sam, onda treba da razmisli da li tokom dana oseća i primećuje sledeće simptome:
- bolovi u vilici
- ukočenost vilica i čak nemogućnost da se otvori
-polomljene ili okrnjene zube
- zube koji su počeli da se krune
- napetost i bo u vratu koji se širi ka ušima i oseća se ujutru
- glavobolja
Kombinacija navedenih simptoma može da navede osobu da ozbiljno posumnja na bruksizam. U tom slučaju, a nije na odmet da se to uradi čak iako imate i malu sumnju, trebalo bi prvenstveno zakazati pregled u odabranoj stomatološkoj ordinaciji i svom doktoru izložiti problem i sumnju u pojavu bruksizma. Stomatolog može odmah da pomogne tako što će izvršiti detaljan pregled i na osnovu uzete anamneze dati svoje mišljenje. Ako se potvrdi sumnja da bruksizam postoji, zubar će predložiti dalje postupke u lečenju.
Kako nastaje bruksizam?
Bruksizam je posledica stresa. Da, dodajte i ovo stanje na spisak šta sve stres može da učini našem organizmu. Kao i kod mnogih drugih stanja, stres nije jedini uzročnik, već se na listu dodaje i genetika, tj. nasledni faktor. Ako neko u vašoj porodici pati ili je patio od bruksizma, onda se povećava verovatnoća da se ova sklonost prenela i na vas. Pored stresa i genetike, uzročnik bruksizma mogu biti mnogo dublji. To su razlozi psihološke prirode. Razna psihička oboljenja, u koja se može ubrojati anksioznost, kao i mnogi poremećaji, kao propratni efekat mogu nositi i škrgutanje zubima. To je na neki način i logično, jer se fizički manifestuju razni stepeni napetosti, tako da oni bukvalno dobijaju svoj oblik u realnosti kroz napetu vilicu i zube. Ako zađemo u sferu psihijatrije i psihologije, jasno nam je da se tu može naći more povoda, uzročnika i skrivenih pokretača. Nekada su psihološka lečenja veoma dugotrajna. Psihijatrijsko lečenje uz prepisane medikamente ustvari ima za cilj uklanjanje glavnog uzročnika.
Kod nekih osoba nemoguće je odmah pronaći šta je bilo pokretač da se razvije ovaj mehanizam. Ako stomatolog na osnovu stanja zuba i vilice i svedočenja pacijenta utvrdi da postoji bruksizam, posavetovaće pacijenta da se posveti pronalaženju inicijalnog pokretača koji leži u srži problema. Sami pacijenti su ponekad začuđeni zašto ime se to dešava. Svako drugačije reaguje na stres koji svakodnevni život nosi, a koga je retko ko lišen. Čak i da neko nema razloga da bude napet i pod stresom sa tačke gledišta druge osobe, subjektivno doživljavanje sebe, svog života i bivstvovanja je individualna stvar. Tako da tu objektivnosti nema, a pojava škripanja zubima samo je znak da se vaš organizam protiv nečega buni.
Kako se leči bruksizam?
Odgovor je već delimično dat, ali treba dobro raščlaniti šta, kad i kako treba delovati. Naime, u svim situacijama trebalo bi lečiti uzrok. Međutim, dok se za uzrokom traga može da protekne izvesno vreme. Naročito, pošto je reč o psihološkim tegobama, čak i ako se one pravilno dijagnostikuju, potrebni je opet vreme kako bi se uočio neki napredak. S druge strane, niko ne može sa sigurnošću da garantuje da će, na primer terapija antidepresivima da eliminiše pojavu bruksizma. Zato se leče i simptomi, odnosno sprečava se da se načini veća šteta. Stomatolog će osobi koja noću škrguće zubima, ili koja ima opravdanu sumnju da to čini, prepisati nošenje štitnika za zube tokom spavanja. Oni su napravljeni od posebnog materijala i deluju tako da sprečavaju jak pritisak zuba jedne vilice na drugu, čime se sprečava oštećenje zuba. takođe, konstruisani su tako da onemogućavaju grčenje vilica. Njihovo nošenje nema nikakve nuspojave. Zato je bolje imati ih čak i da malo sumnjate na bruksizam. Ako niste bili u pravu, i ako ne škrgućete zubima dok spavate, štitnici vam neće naškoditi. Kada se jednom na njih naviknete, biće vam sasvim normalno da ih nosite. Vodite računa o njihovom održavanju i higijeni, kako se na njima ne bi nataložile štetne bakterije.
Moguće posledice bruksizma
Bruksizam bi trebalo što ranije detektovati, jer vremenom ostavlja posledice. Konstantni pritisak na zube i vilicu može dovesti do lomljenja zuba, upale desni, rasklimatavanja zuba i njihovo ispadanje. To je veoma skupo. Ne mislimo pri tom na cenu lečenja izraženu u novcu, već na činjenicu da ništa ne može da zameni osećaj prirodnih zdravih zuba. svaki veštački zub, implant, porcelanska krunica – koliko god lepo izgledali, ne nude komfor i osećaj pravog prirodnog zuba. Zato je očuvanje zdravlja zuba na prvom mestu. Između ostalog, tu spada i zaštita zuba kod osoba koje njima škrguću noću.
Škrgutanje zuba danju
Pored noćnog bruksizma, on se javlja u toku dana. Posledica je psihičke napetosti, anksioznosti i stresa. Leči se na isti način kao i bruksizam u snu. Svakako poseta stomatologu je neizbežan, prvi korak.
M. K.
Škrgutanje zubima i škripanje zubima su paralelni nazivi za stručni termin bruksizam koji označava pojavu koja se javlja kod izvesnog procenta ljudi u nekom periodu života. Česta je zabluda da je da se škripanje zubima javlja isključivo noću, u snu, kada je osoba potpuno nesvesna da to čini. Istina je da je škrgutanje, jako stiskanje zuba i škripanje više vezano za vreme kada spavamo, a manje kada smo svesni i budni tokom dana. Ali, ovo ne znači da se bruksizam ne javlja i danju. Bruksizam ne možemo nazvati oboljenjem, već više stanjem ili pojavom koja karakteriše usvojen model ponašanja. Karakteriše ga grčenje gornje i donje vilice, jako pritiskanje zuba što sve zajedno proizvodi veoma neprijatan i zastrašujući zvuk, naročito ako se javi noću. Osoba koja škrguće zubima često sama dugo vremena nije ni svesna da to čini. Mogu proći meseci, čak i godine da ona to ni ne primeti, ako spava sama u sobi i ako nema nikog da to primeti i da je na to upozori. Ako je situacija ovakva, kako onda detektovati problem? Posledice su simptomi koji se javljaju usled bruksizma, a koji ne toliko direktno, ali indirektno mogu navesti osobu da škrguće noću zubima.
Foto: Pixabay
Kako ustanoviti problem bruksizma?
Kao što je već napomenuto, najjednostavnije je da bruksizam uoče osobe koje spavaju u istoj sobi. Kad tad će one biti budne u vreme kada druga osoba škrguće zubima i moći će da joj na to ukažu. Ako neko spava sam, onda treba da razmisli da li tokom dana oseća i primećuje sledeće simptome:
- bolovi u vilici
- ukočenost vilica i čak nemogućnost da se otvori
-polomljene ili okrnjene zube
- zube koji su počeli da se krune
- napetost i bo u vratu koji se širi ka ušima i oseća se ujutru
- glavobolja
Kombinacija navedenih simptoma može da navede osobu da ozbiljno posumnja na bruksizam. U tom slučaju, a nije na odmet da se to uradi čak iako imate i malu sumnju, trebalo bi prvenstveno zakazati pregled u odabranoj stomatološkoj ordinaciji i svom doktoru izložiti problem i sumnju u pojavu bruksizma. Stomatolog može odmah da pomogne tako što će izvršiti detaljan pregled i na osnovu uzete anamneze dati svoje mišljenje. Ako se potvrdi sumnja da bruksizam postoji, zubar će predložiti dalje postupke u lečenju.
Kako nastaje bruksizam?
Bruksizam je posledica stresa. Da, dodajte i ovo stanje na spisak šta sve stres može da učini našem organizmu. Kao i kod mnogih drugih stanja, stres nije jedini uzročnik, već se na listu dodaje i genetika, tj. nasledni faktor. Ako neko u vašoj porodici pati ili je patio od bruksizma, onda se povećava verovatnoća da se ova sklonost prenela i na vas. Pored stresa i genetike, uzročnik bruksizma mogu biti mnogo dublji. To su razlozi psihološke prirode. Razna psihička oboljenja, u koja se može ubrojati anksioznost, kao i mnogi poremećaji, kao propratni efekat mogu nositi i škrgutanje zubima. To je na neki način i logično, jer se fizički manifestuju razni stepeni napetosti, tako da oni bukvalno dobijaju svoj oblik u realnosti kroz napetu vilicu i zube. Ako zađemo u sferu psihijatrije i psihologije, jasno nam je da se tu može naći more povoda, uzročnika i skrivenih pokretača. Nekada su psihološka lečenja veoma dugotrajna. Psihijatrijsko lečenje uz prepisane medikamente ustvari ima za cilj uklanjanje glavnog uzročnika.
Kod nekih osoba nemoguće je odmah pronaći šta je bilo pokretač da se razvije ovaj mehanizam. Ako stomatolog na osnovu stanja zuba i vilice i svedočenja pacijenta utvrdi da postoji bruksizam, posavetovaće pacijenta da se posveti pronalaženju inicijalnog pokretača koji leži u srži problema. Sami pacijenti su ponekad začuđeni zašto ime se to dešava. Svako drugačije reaguje na stres koji svakodnevni život nosi, a koga je retko ko lišen. Čak i da neko nema razloga da bude napet i pod stresom sa tačke gledišta druge osobe, subjektivno doživljavanje sebe, svog života i bivstvovanja je individualna stvar. Tako da tu objektivnosti nema, a pojava škripanja zubima samo je znak da se vaš organizam protiv nečega buni.
Kako se leči bruksizam?
Odgovor je već delimično dat, ali treba dobro raščlaniti šta, kad i kako treba delovati. Naime, u svim situacijama trebalo bi lečiti uzrok. Međutim, dok se za uzrokom traga može da protekne izvesno vreme. Naročito, pošto je reč o psihološkim tegobama, čak i ako se one pravilno dijagnostikuju, potrebni je opet vreme kako bi se uočio neki napredak. S druge strane, niko ne može sa sigurnošću da garantuje da će, na primer terapija antidepresivima da eliminiše pojavu bruksizma. Zato se leče i simptomi, odnosno sprečava se da se načini veća šteta. Stomatolog će osobi koja noću škrguće zubima, ili koja ima opravdanu sumnju da to čini, prepisati nošenje štitnika za zube tokom spavanja. Oni su napravljeni od posebnog materijala i deluju tako da sprečavaju jak pritisak zuba jedne vilice na drugu, čime se sprečava oštećenje zuba. takođe, konstruisani su tako da onemogućavaju grčenje vilica. Njihovo nošenje nema nikakve nuspojave. Zato je bolje imati ih čak i da malo sumnjate na bruksizam. Ako niste bili u pravu, i ako ne škrgućete zubima dok spavate, štitnici vam neće naškoditi. Kada se jednom na njih naviknete, biće vam sasvim normalno da ih nosite. Vodite računa o njihovom održavanju i higijeni, kako se na njima ne bi nataložile štetne bakterije.
Moguće posledice bruksizma
Bruksizam bi trebalo što ranije detektovati, jer vremenom ostavlja posledice. Konstantni pritisak na zube i vilicu može dovesti do lomljenja zuba, upale desni, rasklimatavanja zuba i njihovo ispadanje. To je veoma skupo. Ne mislimo pri tom na cenu lečenja izraženu u novcu, već na činjenicu da ništa ne može da zameni osećaj prirodnih zdravih zuba. svaki veštački zub, implant, porcelanska krunica – koliko god lepo izgledali, ne nude komfor i osećaj pravog prirodnog zuba. Zato je očuvanje zdravlja zuba na prvom mestu. Između ostalog, tu spada i zaštita zuba kod osoba koje njima škrguću noću.
Škrgutanje zuba danju
Pored noćnog bruksizma, on se javlja u toku dana. Posledica je psihičke napetosti, anksioznosti i stresa. Leči se na isti način kao i bruksizam u snu. Svakako poseta stomatologu je neizbežan, prvi korak.
M. K.
