Registruj se
Prijavi se
Uspešno lečenje sindrom karpalnog tunela fizikalnom terapijom
2020-11-17 00:49:15
Jedna u nizu povreda šake jeste sindrom karpalnog tunela. Šta on tačno predstavlja, kako nastaje i na koji način se može lečiti.
Povrede šake mogu se lečiti hirurškim i nehirurškim putem. Ponekad se metode kombinuju, tako da fizikalna terapija zauzima važno mesto u lečenju, bilo kao glavni način lečenja ili kao niz postupaka koji se koriste nakon operacije, radi što uspešnijeg i bržeg oporavka. U svakom slučaju, fizikalna terapija je veoma prisutna u raznim fazama lečenja. Pre svega, treba dobiti odgovor na pitanje šta je to karpalni tunel. Da bi se objasnilo njegovo značenje treba se delimično upoznati sa anatomijom šake. Osam kostiju koje ulaze u sastav zgloba ručja zovu se karpalne kosti. One se nalaze sa donje strane, dok je sa gornje strane čvrsto vezivno tkivo. Međusobno su povezani snažnim ligamentima. Jasno je da ovakva formacija stvara oblik sličan tunelu, i upravo to je karpalni tunel. Kroz karpalni tunel prolazi nerv koji se naziva nervus medianus. Takođe, tetive mišića koji imaju ulogu u pokretima prstiju prolaze ovuda. Tetive su meko tkivo koje povezuje mišiće s kostima. One su obložene tzv. sinovijalnom opnom. Uloga joj je obezbeđivanje glatkog i neometanog funkcionisanja tetiva. Međutim, sinovijalna opna je osetljiva na stalni pritisak i veliki napor. Upravljanje pokretima šake uloga je nervusa medianusa.
Foto: Pixels
Zašto se javlja sindrom karpalnog tunela? Kada dođe do oštećenja sinovijalne opne ili tetiva koje ona obavija, dolazi do stvaranja otoka i samim tim suženja karpalnog tunela. Zbog ovog suženja javlja se direktan pritisak na nervus medianus. Faktički, to je bolest poznata pod nazivom sindrom karpalnog tunela.
Šta je uzrok nastanka sindroma karpalnog tunela? Naime, što se uzroka tuče, on potiče od konstantnog naprezanja prstiju i šake. Aktivnosti koje zahtevaju da prsti i šaka budu stalno uključeni u njih, a koje pri tom imaju pokrete koji se ponavljaju i kojima se šaka napreže, mogu vremenom da dovedu do pojave ovog sindroma. To su na primer: slikanje, bavljenje biciklizmom, stolarskim zanatom, majstorskim poslovima u kojima se koristi alat poput šrafcigera, rad sa mašinama, zatim rad koji podrazumeva da se nešto vuče ili hvata čime su opterećene prvenstveno šake. U modernom dobu ovom nizu aktivnosti priključio se i rad na računaru.
Koji su simptomi? Javlja se osećaj bola u zglobu šake prilikom ovih aktivnosti. Moguće je da se pojavi i osećaj toplote, ali i trnjenje u šaci, tj. u prstima osim u malom prstu. Bol se prvo javlja periodično i to najčešće ujutru i uveče. U to doba dana javlja se i ukočenost zgloba. Što se tiče životne dobi u kome se može javiti ovo oboljenje, to je pretežno nakon pedesete godine. Učestalost je nešto veća kod osoba ženskog pola. Takođe, do oštećenja nervnih vlakana može doći i usled neke povrede ili traume.
Kako se leči sindrom karpalnog tunela? Dolazimo do najvažnijeg pitanja a to je kako se ovo stanje leči. Naime, fizikalna terapija je samostalno veoma uspešna u lečenju i otklanjanju uzroka i simptoma ovog oboljenja. Što se tiče metoda koje se praktikuju, one su raznolike i u najvećem broju slučajeva koristi se kombinacija dva ili više pristupa. Metode fizikalne terapije koje se primenjuju su: masaža, hidroterapija, termoterapija, elektroterapija, krioterapija, kineziterapija. Takođe, koriste se i napredne aparaturne tehnike. U retkim slučajevima fizikalna terapija ne daje željeni rezultat. Tada se radi pregled hirurga uz korišćenje dodatne dijagnostike, tj. radi se MR. Po potrebi radi se i hirurška intervencija, ali u najvećem broju slučajeva izlečenje se uspešno postiže samo uz pomoć stručno vođene fizikalne terapije.
Šta je od ključnog značaja za uspeh fizikalne terapije? Pre svega, važan je odmor. Pacijent kome je ovo stanje ustanovljeno mora da se odmara i da izbegava bilo koju aktivnost od koje ga boli zglob. Zanemarivanje bola može samo da pogorša situaciju i da dovede do hronične upale. Dakle, ovo stanje ne sme se zanemarivati i treba mu posvetiti pažnju prvi korak je odlazak kod lekara, specijaliste fizijatrije, koji će postaviti dijagnozu i odrediti terapiju. Nekada je potrebna imobilizacija, ali važno je da se aktivnosti koje dovode do oštećenja odmah prekinu.
Sindrom karpalnog tunela može se javiti i u prstima osim u zglobu ruke. Kod nekih pacijenata primećuje se slabost šake, tako da dolazi do toga da ispuštaju stvari. Pregledom se uočavaju razni pokazatelji koji su ujedno i znaci ovog sindroma: Tinelov znak, atrofija mišića na uzvišenju palca, Phalenov test, slabost mišića u šaci, smanjenje snage u pomeranju palca.
U lečenju se koristi ortoza koju pacijent može dobiti da nosi. U nekim slučajevima daje se blokada, injekcije kortikosteroida pomoću navođenja ultrazvukom. Ovim postupkom obavlja se i dijagnostika. Uzimanje kortikosteroida pre os i vitamina B, nije dovoljno. Promena načina života može da pomogne, ali ona samostalno ne mora da da rezultate, tako da je neka vrste medicinske intervencije ipak neophodna.
Lečenje uvek počinje u lekarskoj ordinaciji, kliničkim pregledom i kvalitetnom dijagnostikom. U dogovoru s pacijentom, ono se nastavlja primenom fizikalne terapije ili hirurškom metodom. Važna je saradnja pacijenata i njihovo razumevanje situacije. Neophodno je isključiti dalja oštećenja time što će se odmah isključiti bilo koja aktivnost koja je štetna. Savetuje se odmor, kako bi se omogućilo da se stanje izleči što brže. Upotrebljavaju se izvesni moderni aparati koji ciljano deluju na zahvaćenu regiju. Strpljenje, stručno vođenje i upornost dovode do izlečenja od ovog neprijatnog stanja koje zadaje tegobe kojima otežava svakodnevni život.
Pročitajte još:
- Povrede šake
M. K.
Povrede šake mogu se lečiti hirurškim i nehirurškim putem. Ponekad se metode kombinuju, tako da fizikalna terapija zauzima važno mesto u lečenju, bilo kao glavni način lečenja ili kao niz postupaka koji se koriste nakon operacije, radi što uspešnijeg i bržeg oporavka. U svakom slučaju, fizikalna terapija je veoma prisutna u raznim fazama lečenja. Pre svega, treba dobiti odgovor na pitanje šta je to karpalni tunel. Da bi se objasnilo njegovo značenje treba se delimično upoznati sa anatomijom šake. Osam kostiju koje ulaze u sastav zgloba ručja zovu se karpalne kosti. One se nalaze sa donje strane, dok je sa gornje strane čvrsto vezivno tkivo. Međusobno su povezani snažnim ligamentima. Jasno je da ovakva formacija stvara oblik sličan tunelu, i upravo to je karpalni tunel. Kroz karpalni tunel prolazi nerv koji se naziva nervus medianus. Takođe, tetive mišića koji imaju ulogu u pokretima prstiju prolaze ovuda. Tetive su meko tkivo koje povezuje mišiće s kostima. One su obložene tzv. sinovijalnom opnom. Uloga joj je obezbeđivanje glatkog i neometanog funkcionisanja tetiva. Međutim, sinovijalna opna je osetljiva na stalni pritisak i veliki napor. Upravljanje pokretima šake uloga je nervusa medianusa.
Foto: Pixels
Zašto se javlja sindrom karpalnog tunela? Kada dođe do oštećenja sinovijalne opne ili tetiva koje ona obavija, dolazi do stvaranja otoka i samim tim suženja karpalnog tunela. Zbog ovog suženja javlja se direktan pritisak na nervus medianus. Faktički, to je bolest poznata pod nazivom sindrom karpalnog tunela.
Šta je uzrok nastanka sindroma karpalnog tunela? Naime, što se uzroka tuče, on potiče od konstantnog naprezanja prstiju i šake. Aktivnosti koje zahtevaju da prsti i šaka budu stalno uključeni u njih, a koje pri tom imaju pokrete koji se ponavljaju i kojima se šaka napreže, mogu vremenom da dovedu do pojave ovog sindroma. To su na primer: slikanje, bavljenje biciklizmom, stolarskim zanatom, majstorskim poslovima u kojima se koristi alat poput šrafcigera, rad sa mašinama, zatim rad koji podrazumeva da se nešto vuče ili hvata čime su opterećene prvenstveno šake. U modernom dobu ovom nizu aktivnosti priključio se i rad na računaru.
Koji su simptomi? Javlja se osećaj bola u zglobu šake prilikom ovih aktivnosti. Moguće je da se pojavi i osećaj toplote, ali i trnjenje u šaci, tj. u prstima osim u malom prstu. Bol se prvo javlja periodično i to najčešće ujutru i uveče. U to doba dana javlja se i ukočenost zgloba. Što se tiče životne dobi u kome se može javiti ovo oboljenje, to je pretežno nakon pedesete godine. Učestalost je nešto veća kod osoba ženskog pola. Takođe, do oštećenja nervnih vlakana može doći i usled neke povrede ili traume.
Kako se leči sindrom karpalnog tunela? Dolazimo do najvažnijeg pitanja a to je kako se ovo stanje leči. Naime, fizikalna terapija je samostalno veoma uspešna u lečenju i otklanjanju uzroka i simptoma ovog oboljenja. Što se tiče metoda koje se praktikuju, one su raznolike i u najvećem broju slučajeva koristi se kombinacija dva ili više pristupa. Metode fizikalne terapije koje se primenjuju su: masaža, hidroterapija, termoterapija, elektroterapija, krioterapija, kineziterapija. Takođe, koriste se i napredne aparaturne tehnike. U retkim slučajevima fizikalna terapija ne daje željeni rezultat. Tada se radi pregled hirurga uz korišćenje dodatne dijagnostike, tj. radi se MR. Po potrebi radi se i hirurška intervencija, ali u najvećem broju slučajeva izlečenje se uspešno postiže samo uz pomoć stručno vođene fizikalne terapije.
Šta je od ključnog značaja za uspeh fizikalne terapije? Pre svega, važan je odmor. Pacijent kome je ovo stanje ustanovljeno mora da se odmara i da izbegava bilo koju aktivnost od koje ga boli zglob. Zanemarivanje bola može samo da pogorša situaciju i da dovede do hronične upale. Dakle, ovo stanje ne sme se zanemarivati i treba mu posvetiti pažnju prvi korak je odlazak kod lekara, specijaliste fizijatrije, koji će postaviti dijagnozu i odrediti terapiju. Nekada je potrebna imobilizacija, ali važno je da se aktivnosti koje dovode do oštećenja odmah prekinu.
Sindrom karpalnog tunela može se javiti i u prstima osim u zglobu ruke. Kod nekih pacijenata primećuje se slabost šake, tako da dolazi do toga da ispuštaju stvari. Pregledom se uočavaju razni pokazatelji koji su ujedno i znaci ovog sindroma: Tinelov znak, atrofija mišića na uzvišenju palca, Phalenov test, slabost mišića u šaci, smanjenje snage u pomeranju palca.
U lečenju se koristi ortoza koju pacijent može dobiti da nosi. U nekim slučajevima daje se blokada, injekcije kortikosteroida pomoću navođenja ultrazvukom. Ovim postupkom obavlja se i dijagnostika. Uzimanje kortikosteroida pre os i vitamina B, nije dovoljno. Promena načina života može da pomogne, ali ona samostalno ne mora da da rezultate, tako da je neka vrste medicinske intervencije ipak neophodna.
Lečenje uvek počinje u lekarskoj ordinaciji, kliničkim pregledom i kvalitetnom dijagnostikom. U dogovoru s pacijentom, ono se nastavlja primenom fizikalne terapije ili hirurškom metodom. Važna je saradnja pacijenata i njihovo razumevanje situacije. Neophodno je isključiti dalja oštećenja time što će se odmah isključiti bilo koja aktivnost koja je štetna. Savetuje se odmor, kako bi se omogućilo da se stanje izleči što brže. Upotrebljavaju se izvesni moderni aparati koji ciljano deluju na zahvaćenu regiju. Strpljenje, stručno vođenje i upornost dovode do izlečenja od ovog neprijatnog stanja koje zadaje tegobe kojima otežava svakodnevni život.
Pročitajte još:
- Povrede šake
M. K.
