Mirandre

Ako ste u bilo kom trenutku svog života poželeli da se bavite fotografijom, znači da znate da nema drugog sredstva koje toliko široko, toliko sveobuhvatno prikazuje sve one dragocene momente koje želite da sačuvate za sebe ili ostavite svojim potomcima u nasleđe. Ukoliko i niste postali profesionalni fotograf svakodnevno ste fotografijama oruženi. Savremeni uređaji pružaju vam mogućnosti da sve one slike koje se inače nose u duši i srcu sačuvate na druge načine. Nije uvek bilo tako.

Od svojih prapočetaka čovek je želeo i trudio se da ostavi trag o svojoj egzistenciji, o svom doprinosu društvu u kome je živeo, kulturi kojoj je pripadao i civilizaciji čijim delom je bio. Vekovima su ljudi ostavljali tragove svog vremena i načina života, značajnih događaja i uticajnih ljudi. Civilizacijskim i tehnološkim razvojem u svim pravcima pa i u ovom, inventivni ljudi čija želja da verno prenesu ono što vide i smatraju važnim da se sačuva polako su dolazili do značajnih otkrića. Jedno od njih bila je camera obscura – mračna komora koja se smatra pretečom fotoaparata. Tehnološki uspon sledi u sedamnaestom i osamnaestom veku i tek početkom devetnaestog veka ostvaren je pokušaj da se slika preneta na papir i fiksira odnosno zadrži na njemu. 1839. godina je godina rođenja praktične fotografije. Od tada pa do danas neprebrojiva vojska entuzijasta fotografiše, izlaže svoja dela, puni novinske stranice, a u najnovije, savremeno doba i internetske. Sve noviji i noviji fotografski mediji sve su praktičniji, osetljiviji ali i ekonomičniji pa i amaterima omogućuju da se bave fotografijom, ako ni zbog čega drugog, iz čiste ljubavi prema istoj. Pa ipak, posebnu pažnju potrebno je posvetiti ovom zanimanju koje zaista prevazilazi okvire zanimanja – fotografu. Zanimanje fotografa nije teško definisati. Osoba koja se bavi snimanjem, obradom snimljenog materijala, izrađuje fotografije u crno-beloj i kolor tehnici, izrađuje reprodukcije umetničkih dela, postera i plakata i sličnih sadržaja. Ono što nije moguće definisati je način na koji pasionirani fotograf pristupa svom poslu, ako ga uopšte i doživljava kao posao.

Zaista smo fotografijom kao medijem okruženi tako i toliko da bi život bez nje bio nezamisliv. Pokušajte da dočarate sebi samo dnevno izdanje novina koje ne bi sadržavale fotografije na svojim stranicama.

Šta je ono što se ovekovečuje fotografijom? Sve...doslovno...važni ili manje važni, potpuno nevažni ali dragoceni životni trenuci ili događaji, ljudi u svim aspektima svoje egzistencije, geografske oblasti, naseljene ili ne, predmeti, biljni ili životinjski svet posmatran iz mikro ili makro perspektive, zvezdano nebo, prirodni fenomeni...nemoguće je nabrojati koliko daleko mašta fotografa koji voli i zna svoj posao može daleko otići, doslovno. Nismo svi u mogućnosti da obilazimo svet da bismo uživo videli ostatke starih civilizacija, predele netaknute ljudskim uticajem, retke životinjske vrste, biljke koje rastu na drugom kraju zemaljske kugle. Uz pomoć fotografije i njihovih tvoraca možemo da se pobliže upoznamo sa nama možda egzotičnim predelima, udaljenim civilizacijama, običajima i kulturama.

Fotografi se u okviru struke opredeljuju koji su to motivi koji će biti najzastupljeniji u njihovom radu. Portretisti su fotografi koji su se opredelili da ovekovečuju ljude u svim svojim aktivnostima, naročito kada su značajni događaji u pitanju sa ciljem da se postigne onaj dodir realnog na fotografiji. Rođendani, venčanja, krštenja, svečanosti bilo kog tipa, to su teme usko vezane za rad fotografa koji je odlučio da su ljudi odnosno njihova ekspresija udarni momenat koji žele da sačuvaju od zaborava. Da bi bili dobri u svom poslu, ovi fotografi pre svega treba da vole ljude. Treba da vole da rade sa ljudima, da njihova smirenost, brižnost, prijatno i uljudno ponašanje i visok komunikativni nivo obezbedi uvid u raspoloženja ljudi koja će njihova lica na fotografijama zadržati još dugo vreme. Fotografi portretisti najčešće imaju svoje određeno radno vreme i rade svoj posao u studijima ili ateljeima.. Njihov posao je često vezan za izlazak na teren ali im terenski rad uglavnom pruža nezaboravne momente koje je itekako vredelo fotografisati i sačuvati od zaborava. Biti fotoreporter već zahteva malo drugačiji pristup fotografisanju. Oni svoje fotografije objavljuju uglavnom u novinama ( štampanim i e-novinama ) časopisima, novostima na svim platformama ili knjigama odgovarajućih sadržaja. Fotografi koji se bave ovim načinom fotografisanja moraju biti izvanredno dobro obučeni da budu u stanju da u datoj situaciji, koju takođe moraju dobro poznavati, odaberu trenutak koji će zabeležiti okom svog fotoaparata. Poznavanje okolnosti, praćenje razvoja date situacije ali i intuitivni momenat pomoći će fotoreporteru da osvedoči fotografijom interesantnu, jednu ili više njih, situaciju, scenu ili događaj koji najbolje ilustruju okolnosti koje je fotografija kao isečak stvarnosti upečatljivo oslikala. Potrebno je da su fotoreporteri vešti i okretni u pronalaženju tema i motiva koji će pleniti pažnju čitalačke publike. Treba da su brzi „na okidaču“ i u stanju da brzo reaguju jer samo tako mogu „uloviti“ one jedinstvene momente prepoznatljive na fotografijama koje niko od nas ne zaboravlja. Fotoreporteri mnogo putuju jer njihov posao zahteva obeležavanje konkretnih zadataka na različitim destinacijama pa tako radno mesto i radno vreme ne postoje, bar ne jasno definisani u njihovom poslu.

Fotografi koji su se specijalizovali za fotografisanje prirode i njenih čari pre svega uživaju u boravku u prirodi i takođe se bave njenim očuvanjem i zaštitom. Da li ste se ikada zapitali koliko vremena je potrebno da fotograf provede ležeći u blatu, nepomičan dok čeka da neka retka životinja konačno priđe bliže objektivu? Ili da u nekom ne baš udobnom položaju čeka na najpogodnije osvetljenje dok mu neka radoznala čupava šumska zverčica pozira direktno ispred motiva koji pokušava da snimi danima? Koliko kiše, snega, tropskih vrućina ili ekstremnih minusa je morao da istrpi zbog jedne fotografije ptice za koju se smatralo da je izumrla? Nekog prirodnog fenomena koji se javlja jednom u sto godina? Ovi fotografi moraju biti u izvanrednoj fizičkoj formi. Često njihov posao zahteva ronjenje, plivanje, planinarenje i savladavanje prepreka dostojno olimpijskih prvaka. Uslovi u kojima fotografi opredeljeni ovoj vrsti fotografije rade su često vrlo ekstremni, ponekad opasni i potrebno je da zaista budu u stanju visoke fizičke ali i mentalne i emotivne pripremljenosti na sve okolnosti koje ih mogu zadesiti tokom pokušaja da fotografišu i ovaplote vrhunske, divljenja dostojne motive koje mi, obični smrtnici ne bismo bili u stanju drugačije da vidimo. Nije potrebno reći da je radno mesto ovih fotografa ceo svet a radno vreme sve raspoloživo koje mogu izdvojiti, jer ova vrsta fotografije zaista zahteva pasioniran rad.

Komercijalna fotografija je neophodna u svakodnevnom životu kao izvor informacija, živopisan i realan, čineći nas prijemčivim na motive koji su na njima prikazani. U kategoriju komercijalne fotografije spadaju ilustracije za knjige, časopise, plakate, reklame. Dovoljno je da se osvrnete oko sebe i obratite malo više pažnje šta se sve nalazi na reklamnim plakatima. Nije potrebno navoditi pojedinačno predmete koji su zastupljeni. Izbor motiva komercijalne fotografije zavisi od onoga kome je takva fotografija potrebna i na koje mesto želi da je postavi i naravno koja je svrha ovih fotografija. Ovi fotografi najčešće rade „po porudžbini“ Upravo iz tog razloga potrebno je mnogo kreativnosti da bi njihove fotografije bile neuobičajene, intrigantne i originalne. Komercijalni fotografi uglavnom rade u studijima ili ateljeima ali nemaju definisano radno vreme. Rokovi su ono što ovi fotografi treba da ispoštuju pa tako i radno vreme nije relevantan faktor u njihovom radu.

Umetnička fotografija je poseban vid fotografije kao medija u celini. Tretira se kao grana umetnosti i to mesto joj sa pravom pripada. Teško je opredeliti se da li je neka fotografija umetnička ili nije, ali kao što je davno rečeno, lepota je u oku posmatrača pa etiketa u ovom slučaju i nije neophodna. Uživanje u delu je mnogo važnije. Razumljivo je da fotografi koji se bave umetničkom fotografijom sami biraju svoje motive, svoj radni prostor i svoje radno vreme. Inspiracija nije nešto što dolazi „po porudžbini“ već spontano i ne bira vreme ni mesto za svoju aktivaciju. Fotografi koji se bave snimanjem i izradom fotografije u naučnim i specijalističkim oblastima imaju strogo određene radne zadatke u medicini, forenzici, astronomiji, policijskim poslovima i sličnim. Srodno je fotografisanje u naučne svrhe i ono služi u svrhu dokumentovanja etapa u procesima i načinima istraživanja raznih naučnih grana i disciplina.

Kao što je dobro poznato, bez alata nema zanata. Fotografi se u svom poslu služe fotoaparatom, filmovima, opremom za podešavanje osvetljenja i filterima. Potrebno je izvanredno dobro poznavanje načina na koji oprema funkcioniše i načine pravilnog rukovanja opremom jer je to presudni činilac kako bi se postigli željeni efekti krajnjeg rezultata – kvalitetne fotografije. Svaka promena pa i najsitnija može promeniti „ono nešto“. Fotografi moraju dobro poznavati kompoziciju osmišljenog, načine i dužinu izlaganja filma svetlu i vrlo specifičnih metoda osvetljavanja jer samo tako mogu naglasiti ono najuočljivije koje žele da istaknu na svojim fotografijama i na taj način prenesu emotivni pečat kao završni čin u svom radu. Kada su snimili svoje filmove, fotografi razvijaju filmove i pristupaju izradi samih fotografija. To je deo posla kada je moguće dodatno oblikovati fotografije. Moguće je odrediti njihovu veličinu, uticati na promenu kompozicije, naglasiti kontrast ako je to potrebno, osenčiti detalje i još celim nizom postupaka naglasiti sve ono što fotograf želi da saopšti posmatračima svog dela.

Neki fotografi još uvek koriste standardni postupak pri dobijanju fotografija. Standardni postupak podrazumeva da se fotografije izrađuju u mračnim komorama koje su osvetljene crvenim svetlom i gde se fotografije razvijaju na fotografskom papiru uz pomoć različitih hemikalija. Ovaj postupak, iako cenjen od strane nekih fotografa koji su svetski poznati, sve manje se koristi. Kompjuterska tehnologija je i ovde našla svoju primenu. Brži, jednostavniji postupci, veoma kvalitetne fotografije visoke rezolucije, jasno definisanih boja i oblika, digitalna fotografija svojim fleksibilnim načinom korekcije, dodavanja ili oduzimanja detalja sve više preuzima primat nad standardnim načinom izrade fotografija. Dovoljno je da setimo situacije u kojoj se većina nas našla, isteklih dokumenata. Prikupili smo sve što nam je potrebno da bismo predali nadležnim službama. I šta nam je neophodno? Naravno, fotografije. Srećom, sada ih je moguće izraditi za svega nekoliko minuta.

Koje su osobine potrebne da bi neko uopšte postao fotograf? Kreativnost, pre svega. Estetski momenat je veoma bitan ukoliko želite da se bavite ovim poslom ili vam je potreban neko ko ga radi. Razvijen estetski ukus je neophodno posedovati jer prosek u ovom poslu naprosto nije dovoljan. Dobar, oštar vid, sposobnost razlikovanja nijansi i senki u bojama, ali i preciznost u radu pedantnost i strpljenje su neophodni da bi neko bio dobar fotograf. Upornost, svakodnevno nadograđivanje znanja je neophodno jer suvi talenat nije dovoljan. Mnogo rada je uloženo da bi fotograf postao poznat a njegove fotografije imale onu prepoznatljivu, samo njemu svojstvenu „notu“. Ovo zanimanje je veoma individualističko. Nije teško postati fotograf ali je vrlo teško postati dobar i poznat fotograf. Treba vam jedan takav?

Mirandre.com upoznaće vas sa nekim poznatim fotografima iza kojih stoje godine rada, upornosti, iskustva ali i predanosti i usavršavanja. Upoznajte fotografe čijim radom ćete biti ne samo zadovoljni već i oduševljeni! Mirandre.com pruža vam samo proverene informacije i više nema potrebe gubiti vreme na pokušaje koji će se pokazati kao neuspešni. Zašto ne biste uspeli „ iz prve“?
J. S.