Registruj se
Prijavi se
Vrste elektroterapije u fizikalnoj terapiji
2020-08-08 22:58:18
Koje vrste elektroterapije postoje u fizikalnoj terapiji često je pitanje koje pacijenti postavljaju. Poznato je da je primena električne energije u terapijskom lečenju u fizikalnoj medicini veoma delotvorna. Zašto je to tako i kako se ona deli.
Od davnina se primenjivala fizikalna terapija u obliku kakav nam je i danas poznat. Ali, tehnološki napredak učinio je to da imamo mogućnost da u svrhu lečenja primenjujemo aparaturne tretmane. Pored kinezi terapije, odnosno vežbi koje su neizostavni deo fizikalne terapije, primenjuju se razne druge metode koje sve imaju isti cilj. Ono što im ej svima zajedničko je generisanje energije kako bi se postigao cilj. Na razne načine stvaramo energiju. Jedna od njih je i električna energija. U zavisnosti od napona i jačine struje, upotrebljavamo je u mnoge svrhe. Jedna od njih je i fizikalna terapija. Elektroterapija je termin koji obuhvata više vrsta terapije. Za sve njih neophodna je upotreba aparata. Ovi aparati stalno se unapređuju u skladu sa novim saznanjima i dostignućima i postaju sve više napredni. Da bismo napravili podelu elektroterapije i da bismo kasnije upoznali sve njene vrste, prvo treba d odgonetnemo zašto se uopšte struja koristi u terapijske svrhe.
Foto: Pixels
Nekada davno, kada nismo znali šta je električna energija, odnosno kada nismo imali saznanja kako da je proizvodimo i koristimo, u fizikalnoj medicini, tj. u fizikalnoj terapiji koristila su se druga pomagala kako bi se stvorila energija. Fiziologija ljudskog organizma podrazumeva da imamo stalno kruženje energije i pretvaranje materija u energiju. Metabolički procesi podrazumevaju ishranu i rast svake ćelije. Za sve njih potreban je izvor energije. Ako posmatramo na širem planu i usredsredimo se na grupe organa koji su u fokusu fizikalne medicine, onda treba da napomenemo da je skeletno-mišićni sistem važno što duže očuvati u zdravom i funkcionalnom stanju.
Kada nam je iz nekog razloga otežano kretanje, bilo da je to bolest ili povreda, težimo na sve načine da se opravimo, ozdravimo i da naši mišići i kosti opet budu jaki. Svaka povreda sa sobom nosi proces izlečenja koji se dešava prirodno. Regeneraciju tkiva potpomažemo terapijom, medikamentima i naravno fizikalnom terapijom. U prvim fazama neophodno je mirovanje kako bi se organizam odmorio od šoka. Ali, potom sledi veoma važna faza, a to je rehabilitacije.
Kada nismo imali napredne tehnologija jedini način da ojačamo bile su vežbe. Opterećenje smo pravili postepenim dodavanjem tereta. Danas i dalje koristimo vežbe jer su veoma delotvorne, ali uz njih primenjujemo i druge tehnike. Između ostalog, to je snaga električne energije.
Što se tiče vrsta elektroterapije koja se primenjuje u fizikalnoj medicini, tu spadaju: diadinamične struje, elektrostimulacija, interferentne struje, tens, kotz struje. O svakoj od ovih metoda biće posebno reči. Koriste se već dugi niz godina u lečenju kao deo opravka.
Skeletno-mišićni sistem isprepletan je sa nervnim sistemom. Elektroterapija ima ulogu u podsticanju impulsa, obnavljanju izgubljenih funkcija. Tretmani se sprovode u serijama. Potrebno je da pacijent dolazi u ordinaciju po unapred utvrđenom rasporedu.
Elektroterapija nema nus pojava i štetnih posledica. Poneki pacijenti imaju bojazni da li ove metode mogu da izazovu neku štetu u organizmu. Treba da znaju da su potpuno bezbedne. Drugo veoma često pitanje vezuje se za to koliki je komfor prilikom sprovođenja ove vrste fizikalne terapije. Pošto je reč o malim jačinama, bol nije njihov pratilac. Kada se započne sa fizikalnom terapijom prvo što sledi je period navikavanja. Tokom njega intenzitet struja je niži kako bi se pacijent navikao. Jačina se postepeno pojačava dok se ne dostigne željena snaga. Napredni aparati imaju skale za podešavanje jačine. Sve se odvija pod stručnim vođstvom fizioterapeuta.
Pored elektroterapije potrebno je da se rade i druge vrste fizikalne terapije. To mogu biti vežbe ili na primer laseroterapija. U svim procedurama potrebno je i da pacijent bude istrajan i strpljiv. Primena struje ne daje rezultate preko noći. Nestrpljenje može uticati na stvaranje utiska da fizikalna terapija ne daje rezultate. Zato je zadatak lekara i fizioterapeuta da pacijentu predoče tok i dinamiku lečenja. Takođe, trebalo bi napraviti i projekciju postizanja željenih rezultata.
Predviđanje je nekad mač sa dve oštrice i zato ga se mnogi fizijatri i fizioterapeuti klone. Oporavak je individualan i na njegovu brzinu i uspešnost utiče stav pacijenta. Ako se prave neke projekcije ili prognoze, oporavak se možda može usporiti. Neko očekuje da će se oporaviti brže nego što je to možda realno moguće. Ovakva očekivanja mogu doneti razočarenje i gubitak poverenja. Zato je važno da lekari i fizioterapeuti otkriju kada pacijent ima nerealna očekivanja i da ga razuvere kako se kasnije ne bi razočarao i izgubio veru u moć fizikalne terapije. Sve je to do karaktera osobe. S druge strane neko ko je svestan toga da je potrebno da prođe vreme, isto tako nije dobro da se vezuje za neke datume. Može lako da se desi da se redovnom terapijom i vežbanjem do potpunog ozdravljenja dođe ranije nego što bi se to u staru činilo. Taj datum ne može biti znatno ranije.
Elektroterapija je specifična jer se njeni efekti nekad ne mogu uočiti toliko brzo da kažemo da se nakon terapije već osećamo drugačije. To je kao kada biste voleli da vidite kako se pomera mala kazaljka na satu. Ona će pomeriti u periodu od sat vremena, ali pomera se suviše sporo da bismo imali strpljenja da sedimo i posmatramo je kako bi smo uočili ovo pomeranje. S ovim primerom možemo uporediti elektroterapiju. Ako nekog posle jednog tretmana pitate kako mu je i da li primećuje neku razliku, to je stranputica. Uporedićemo ovo i sa vežbanjem u teretani. Kao što neko ne očekuje da posle jednog treninga vidi jače mišiće isto tako ne može ni posle jednog ili par tretmana očekivati da uoči neku drastičnu promenu. Međutim, kada se cela serija tretmana završi u kombinaciji sa drugim vrstama fizikalne terapije razlika je uočljiva, štaviše malo po malo i doći će trenutak kada će desiti i potpuni oporavak i vraćanje organizma u prvobitno stanje.
Pročitajte još:
- Lečenje ravnih tabana fizikalnom terapijom
M. K.
Od davnina se primenjivala fizikalna terapija u obliku kakav nam je i danas poznat. Ali, tehnološki napredak učinio je to da imamo mogućnost da u svrhu lečenja primenjujemo aparaturne tretmane. Pored kinezi terapije, odnosno vežbi koje su neizostavni deo fizikalne terapije, primenjuju se razne druge metode koje sve imaju isti cilj. Ono što im ej svima zajedničko je generisanje energije kako bi se postigao cilj. Na razne načine stvaramo energiju. Jedna od njih je i električna energija. U zavisnosti od napona i jačine struje, upotrebljavamo je u mnoge svrhe. Jedna od njih je i fizikalna terapija. Elektroterapija je termin koji obuhvata više vrsta terapije. Za sve njih neophodna je upotreba aparata. Ovi aparati stalno se unapređuju u skladu sa novim saznanjima i dostignućima i postaju sve više napredni. Da bismo napravili podelu elektroterapije i da bismo kasnije upoznali sve njene vrste, prvo treba d odgonetnemo zašto se uopšte struja koristi u terapijske svrhe.
Foto: Pixels
Nekada davno, kada nismo znali šta je električna energija, odnosno kada nismo imali saznanja kako da je proizvodimo i koristimo, u fizikalnoj medicini, tj. u fizikalnoj terapiji koristila su se druga pomagala kako bi se stvorila energija. Fiziologija ljudskog organizma podrazumeva da imamo stalno kruženje energije i pretvaranje materija u energiju. Metabolički procesi podrazumevaju ishranu i rast svake ćelije. Za sve njih potreban je izvor energije. Ako posmatramo na širem planu i usredsredimo se na grupe organa koji su u fokusu fizikalne medicine, onda treba da napomenemo da je skeletno-mišićni sistem važno što duže očuvati u zdravom i funkcionalnom stanju.
Kada nam je iz nekog razloga otežano kretanje, bilo da je to bolest ili povreda, težimo na sve načine da se opravimo, ozdravimo i da naši mišići i kosti opet budu jaki. Svaka povreda sa sobom nosi proces izlečenja koji se dešava prirodno. Regeneraciju tkiva potpomažemo terapijom, medikamentima i naravno fizikalnom terapijom. U prvim fazama neophodno je mirovanje kako bi se organizam odmorio od šoka. Ali, potom sledi veoma važna faza, a to je rehabilitacije.
Kada nismo imali napredne tehnologija jedini način da ojačamo bile su vežbe. Opterećenje smo pravili postepenim dodavanjem tereta. Danas i dalje koristimo vežbe jer su veoma delotvorne, ali uz njih primenjujemo i druge tehnike. Između ostalog, to je snaga električne energije.
Što se tiče vrsta elektroterapije koja se primenjuje u fizikalnoj medicini, tu spadaju: diadinamične struje, elektrostimulacija, interferentne struje, tens, kotz struje. O svakoj od ovih metoda biće posebno reči. Koriste se već dugi niz godina u lečenju kao deo opravka.
Skeletno-mišićni sistem isprepletan je sa nervnim sistemom. Elektroterapija ima ulogu u podsticanju impulsa, obnavljanju izgubljenih funkcija. Tretmani se sprovode u serijama. Potrebno je da pacijent dolazi u ordinaciju po unapred utvrđenom rasporedu.
Elektroterapija nema nus pojava i štetnih posledica. Poneki pacijenti imaju bojazni da li ove metode mogu da izazovu neku štetu u organizmu. Treba da znaju da su potpuno bezbedne. Drugo veoma često pitanje vezuje se za to koliki je komfor prilikom sprovođenja ove vrste fizikalne terapije. Pošto je reč o malim jačinama, bol nije njihov pratilac. Kada se započne sa fizikalnom terapijom prvo što sledi je period navikavanja. Tokom njega intenzitet struja je niži kako bi se pacijent navikao. Jačina se postepeno pojačava dok se ne dostigne željena snaga. Napredni aparati imaju skale za podešavanje jačine. Sve se odvija pod stručnim vođstvom fizioterapeuta.
Pored elektroterapije potrebno je da se rade i druge vrste fizikalne terapije. To mogu biti vežbe ili na primer laseroterapija. U svim procedurama potrebno je i da pacijent bude istrajan i strpljiv. Primena struje ne daje rezultate preko noći. Nestrpljenje može uticati na stvaranje utiska da fizikalna terapija ne daje rezultate. Zato je zadatak lekara i fizioterapeuta da pacijentu predoče tok i dinamiku lečenja. Takođe, trebalo bi napraviti i projekciju postizanja željenih rezultata.
Predviđanje je nekad mač sa dve oštrice i zato ga se mnogi fizijatri i fizioterapeuti klone. Oporavak je individualan i na njegovu brzinu i uspešnost utiče stav pacijenta. Ako se prave neke projekcije ili prognoze, oporavak se možda može usporiti. Neko očekuje da će se oporaviti brže nego što je to možda realno moguće. Ovakva očekivanja mogu doneti razočarenje i gubitak poverenja. Zato je važno da lekari i fizioterapeuti otkriju kada pacijent ima nerealna očekivanja i da ga razuvere kako se kasnije ne bi razočarao i izgubio veru u moć fizikalne terapije. Sve je to do karaktera osobe. S druge strane neko ko je svestan toga da je potrebno da prođe vreme, isto tako nije dobro da se vezuje za neke datume. Može lako da se desi da se redovnom terapijom i vežbanjem do potpunog ozdravljenja dođe ranije nego što bi se to u staru činilo. Taj datum ne može biti znatno ranije.
Elektroterapija je specifična jer se njeni efekti nekad ne mogu uočiti toliko brzo da kažemo da se nakon terapije već osećamo drugačije. To je kao kada biste voleli da vidite kako se pomera mala kazaljka na satu. Ona će pomeriti u periodu od sat vremena, ali pomera se suviše sporo da bismo imali strpljenja da sedimo i posmatramo je kako bi smo uočili ovo pomeranje. S ovim primerom možemo uporediti elektroterapiju. Ako nekog posle jednog tretmana pitate kako mu je i da li primećuje neku razliku, to je stranputica. Uporedićemo ovo i sa vežbanjem u teretani. Kao što neko ne očekuje da posle jednog treninga vidi jače mišiće isto tako ne može ni posle jednog ili par tretmana očekivati da uoči neku drastičnu promenu. Međutim, kada se cela serija tretmana završi u kombinaciji sa drugim vrstama fizikalne terapije razlika je uočljiva, štaviše malo po malo i doći će trenutak kada će desiti i potpuni oporavak i vraćanje organizma u prvobitno stanje.
Pročitajte još:
- Lečenje ravnih tabana fizikalnom terapijom
M. K.
