Mirandre

Šta je fizikalna terapija i kako se deli? Susret sa njom tokom života je neminovan. Upoznajte vrste, primenu i snagu fizikalne terapije, odnosno njenih metoda.

Fizikalna terapija je grana medicine koja ima višestruku primenu. Koristi se od davnina, tačnije od antičkog doba. Primenjivali su je stari Grci, Egipćani i Rimljani. Neki nisu svesni njene moći, ali evidentno je da je ona u mnogim situacijama jedino rešenje i postepen put do ozdravljenja. Treba imati na umu da je za postizanje cilja uz pomoć fizikalne terapije neophodno zadovoljiti neke preduslove. Isto tako, stručnost, znanje i iskustvo fizioterapeuta, kao i umeće da motiviše pacijenta kad god je potrebno predstavljaju okosnicu uspeha. U stručnoj terminologiji barata se nekolicinom pojmova koje ćemo danas upoznati. Uzgred, raščlanićemo vrste i navesti primere kada se fizikalna terapija primenjuje u praksi. Neminovno je da pravilna i detaljna dijagnostika treba da prethodi primeni fizikalne terapije. Zahvaljujući modernim tehničkim dostignućima danas je moguće dobiti jasnu sliku i uvid u zdravstveno stanje pacijenta. Shodno tome i same procedure lečenja su ciljano prilagođene svakom pojedinačnom slučaju. Preskakanje koraka i zaobilazak podrobnih dijagnostičkih metoda dovod i do toga da se lečenje sprovodi na osnovu nagađanja. Na taj način može se izgubiti dragoceno vreme. Neka stanja i povrede bolje je sanirati hirurškim putem, a tek nakon postoperativnog toka primeniti fizikalnu terapiju. Ako nema prave slike i ako pacijent izbegava operaciju po svaku cenu, ide se obrnutim redosledom. Nekada to nije ispravno. Bitno je da se pravilan redosled poštuje. Na prvom mestu, to je odlazak kod lekara. Ordinacije fizikalne medicine nude preglede lekara fizijatara koji će pregledati pacijenta i naložiti da se urade sva potrebna snimanja i analize. Nakon dobijenih rezultata, fizijatar postavlja dijagnozu, propisuje medikamentoznu i fizikalnu terapiju. Fizioterapeut je osoba koja je završila stručnu školu i specijalizovana je za primenu fizikalne terapije. Fizioterapeuti su zaposleni u domovima zdravlja, privatnim ordinacijama fizikalne medicine i pri sportskim organizacijama.



Foto: Pixabay

Šta znači pojam fizikalna terapija. U korenu reči je staro-grčka reč fizika „φυσικη“ koja označava znanje o prirodi. U fizikalnoj terapiji koristi se više metoda koje se primenjuju sa ili bez pomagala i savremenih uređaja. Ali, postoji nešto što je zajedničko svima njima. To je upotreba energije, odnosno snage. Energija je ta koja je zajednički imenilac svih vrsta terapije. O kakvoj energiji je reč? Znamo svi da ona može dolaziti iz raznih izvora. Na primer, kada radimo fizičke vežbe, koristimo snagu mišića kako bismo napravili neki pokret. Trošimo energiju kako bismo uradili neki set vežbi. Rezultat je jačanje muskulature dela tela koji je pogođen tim, specifičnim vežbama. Druge vrste energije su one koje se primenjuju uz pomoć aparata. Tako imamo električnu energiju, toplotnu energiju, energiju vode itd. Kada se budemo upoznali sa vrstama fizikalne terapije biće jasnije o čemu je zapravo reč.

Kineziterapija

Kineziterapija je nešto na šta prvo pomislite kada razmišljate o fizikalno terapiji. Ako niste znali šta je to zapravo, to su vežbe. One se rade u ordinaciji fizikalne medicine, odnosno u posebnim salama koje su posebno opremljene za to. Te sale su ustvari manje fiskulturne sale. Od opreme tu su obavezne strunjače, zatim mali tegovi, trake, lopte za pilates, medicinke itd. Na zidovima su švedske lestve koje služe da se na njima rade razna istezanja. Energija pokreta pokreće mišiće i jača kosti. Nakon povreda ili preloma, vežbanjem jačaju mišići kako bi se vratili u funkciju. Bolovi u leđima usled dugotrajnog sedenja često se mogu eliminisati jačanjem muskulature leša koja štiti kičmu od pojave deformiteta. Jake kosti i mišići su osnova pravilnog položaja tela. Što se tiče korektivnih vežbi za kičmu, to su vežbe pomoću kojih se leče deformiteti kao što su: kifoza, lordoza i skolioza. Kod dece se veoma često primenjuju i vežbe za korekciju ravnih stopala, odnosno ciljane vežbe za podizanje luka stopala. Znamo da ravni tabani vuku sa sobom negativne posledice koje se odražavaju na čitav skeletni sistem i mogu prouzrokovati oštećenja kolena, kukova i kičmenog stuba. Zato se vežbe za ravne tabane primenjuju čim se problem uoči.



Video: YouTube

Fizikalna terapija uz pomoć lasera

Laseri imaju moć da deluju na ubrzavanje procesa iscelivanja mekog tkiva. Njihova primena nema kontraidikacija. Osećaj koji pacijent ima prilikom primene lasera je veoma blago peckanje. Koriste se kod lečenja distorzija kako bi se upala umanjila i kako bi se otklonio bol. Laserska terapija se sprovodi više puta. Našla je svoju primenu i u lečenju artritisa, kao i otklanjanju bolova u vratu i leđima.

Inače, sve navedene metode mogu se i kombinovati. Najvažnije je da se postigne željeni cilj i da efekti budu dugoročni.

Elektroterapija u fizikalnoj medicini

Elektroterapija koristi snagu električne energije. Reč je o niskim naponima uz moć kojih se deluje direktno na ubrzavanje cirkulacije u regiji koja je zahvaćena povredom. To može biti neka distorzija, odnosno uganuće. Povređena zona je otečena. Uz primenu struja, ubrzava se protok limfe, pa tako tok brže spada. Samim tim umanjuje se i bol. U kombinaciji sa laserima i vežbama u vodi, elektroterapija daje odlične rezultate i zato je već dugo u primeni.

Fizikalna terapija uz pomoć magneta

Magnetoterapija je još jedna vrsta fizikalne terapije u kojoj se primenjuju magneti. Delotvorna je u lečenju sportskih povreda, ali i reumatskih oboljenja. Koncentrisana snaga magnetnog polja dokazano ublažava bol. Magnetoterapiju nije moguće primeniti kod svakog pacijenta. Kontraindikovane su neke dijagnoze. Ona se ne primenjuju kod onkoloških pacijenata i kod kardiovaskularnih pacijenta koji imaju ugrađen pejs-mejker.

Sonoterapija – ultrazvučna terapija

Ultrazvuk se koristi u dijagnostičke, ali u ovom slučaju u terapeutske svrhe. Koristi se za eliminaciju ukočenosti u leđima i vratu i otklanjanje bolova. Važno je doziranje, a frekvencija ultrazvučnih talasa se menja u zavisnosti od oboljenja koje se leči. Stručni fizioterapeut zna kolika je mera primene ove terapije jer se sa njom ne bi smelo preterivati. Uostalom to bi se moglo reći za sve ostale vrste fizikalnih terapija.

Krioterapija – lečenje ledom

Led se koristi neposredno nakon nastanka povrede kako bi se umanjio otok. Ovo svako treba da zna, a sportisti pogotovo. Hladnoća deluje na sužavanje krvnih sudova, tako da se sprečava da otok bude velik. Led se primenjuje do 48 sati nakon povrede. Kasnije se pristupa drugim metodama lečenja.

Termoterapija

Ona je na neki način suprotna od terapije ledom jer koristi toplotnu energiju. U upotrebi su toplotne lampe, voda, lekovito blato … Kontraindikovana je prisustvom nekog zapaljenskog procesa u organizmu. Temperature su visoke, ali ne previše, tako da pacijentu ne bude neprijatno. Uz pomoć toplote ubrzava se cirkulacija, eliminišu grčevi u mišićima. Tako se eliminišu ukočenost i bol. Primetno je da je na početku primene terapije bol i dalje prisutan kada se ona završi, ali upornošću se dolazi do toga da se on u potpunosti odstrani.

Cilj svake fizikalne terapije je ozdravljanje organizma i rehabilitacija. Uz stručnost, najvažniji njeni činioci su saradnja pacijenta, samodisciplina i upornost.

Pročitajte još:

- Vežbe za kifozu i fizikalna terapija

M. K.