Mirandre

Sam naziv HOTEL u svom korenu potiče od latinske reči „hospitalitas“ što znači gostoprimstvo. Francuska reč Hotel, čita se okao „otel“ označavala je kuću koja je pružala smeštaj onima kojima je bio potreban i koji su mogli da ga sebi priušte. Ovaj naziva zadržao se do današnjih dana i koristi se širom sveta.

Uopšteno govoreći, hoteli su ustanove specijalizovane za pružanje usluga smeštaja, boravka i prehrane svojih korisnika – gostiju. Najčešće je taj boravak kratkoročan – malo ko živi u hotelu… Znači, jedan reprezentativni ugostiteljski objekat otvorenog tipa, koji ugošćava različite kategorije korisnika svojih usluga je u svojoj osnovi – hotel. Hoteli posluju na principima komercijalne sfere delatnosti, zadovoljavaju tehničko – tehnološke i organizacione standarde da bi mogli biti ono što se traži – hoteli. Osnovne usluge koje hoteli pružaju su smeštaj, hrana, piće i napitci ali ne zadržavaju se na tome. Paket dodatnih usluga koje su funkcionalno povezane i koje objedinjuju istu vrstu proizvoda odnosno usluge uvek su u manjem ili većem broju varijeteta prisutni u svakom hotelu. Istorijski posmatrajući, vidi se da su hoteli usko povezani sa razvojem civilizacije uopšte. Od kada ljudi putuju, otada postoje mesta za odmor, za okupati se, pojesti nešto, popiti, okrepiti se, prespavati, dopuniti zalihe, pripremiti se za dalji put na sve načine. Od biblijskih vremena takva mesta postoje i rado su posećivana o čemu govore najraniji zapisi u ljudskoj civilizaciji. Stara grčka je imala organizovane termalne banje po selima ili u okolini gradova koje su služile oporavku i odmoru. Rimljani su otišli nekoliko koraka dalje pa su uz toplice i kupatila gradili palata za smeštaj visokih dužnosnika u početku a kasnije i za sve one čija platežna moć je dozvoljavala ovaj luksuzni smeštaj. Duž celog Bliskog istoka postojali su karavansaraji koji su karavanima obezbeđivali sve ono što im je bili potrebno na dugim putovanjima.

Burna istorija srednjovekovne Evrope beleži da su manastiri bili prva mesta koja su otvorila svoja vrata putnicima – namernicima a kasnije i hodočasnicima na putu u Svetu zemlju, vitezovima ali i brojnim izbeglicama. Na početku su im pružali samo prenoćište, a kasnije su i bolnice počele da primaju one kojima je bila potrebna pomoć. Osim brze zamene konja i krova nad glavom, počela je da se nudi i hrana. Ni Kina i Mongolija nisu zaostajale, pa se mnogo pisanih dokumenata može pronaći o stajalištima duž ogromnih prostranstava, mapiranih za kurire i putnike. Ove mape su među prvim pisanim „reklamama“ za prvobitne hotele, ako se mogu tako nazvati.

Na samom početku 15. veka Francuska a nešto kasnije i Engleska počinje da se bavi registracijom odnosno zakonodavnim regulisanjem hotela koji su veoma slični onima koje koristimo u današnje vreme. Ovo je početak razvoja hotelijerske industrije koja će svoj procvat veoma brzo doživeti i koji neće prestati. 1890. godine u Švajcarskoj u gradu Lozani otvara se prva škola za hotelijere. U današnje vreme ima ih širom sveta što samo o sebi govori o ogromnom zamahu ove privredne grane u celini.

Postepeno se hotelijerstvo i turizam odvajaju i ustanovljavaju kao posebna oblast privrede. Početkom 19. veka organizacija hotela je ustanovljena onako kako je i danas poznajemo. Do tada se turistička poseta mestima pa i potreba za hotelima zasnivala samo na letnjem periodu. Ali, 1864. švajcarski gradić Sen Moric, smešten u švajcarskim Alpima, ponudio je zimski boravak i time pokrenuo i zimski turizam, veoma popularan do danas. Ovaj veliki zaokret doprineo je da se turizam i hotelijerstvo odvoje i počnu egzistirati kao odvojene, posebne privredne grane i na mnogim atraktivnim destinacijama postaju i okosnica, pravi privredni oslonac lokalnom stanovništvu. Dvadeseti vek obeležila je pojave različitih konceptualnih rešenja kada govorimo o hotelima, kompleksima i lancima istih. Počinju da se grade lanci hotela na najatraktivnijim destinacijama u svetu. Letovališta niču i otvaraju turističku ponudu slabije razvijenih zemalja svetu pomažući im pri tom da iskoriste svoje resurse na najbolji moguć način. Poslovni hoteli nalaze svoja mesta. Standard raste, kuhinja postaje sve bogatija i profinjenija. Pojavljuju se prvoklasni hoteli u gradskim jezgrima, osposobljavaju se stare, ruinirane palate i dvorci, manji ili veći koji su prenamenjeni i sada blistaju nekadašnjim sjajem. Poslovni svet se razvija i u skladu sa potrebama pojavljuje se sve više hotela u blizini luka, aerodroma i saobraćajnih čvorišta. Kongresni hoteli su nezaobilazna stavka koju treba pomenuti kao neophodnu u savremenom hotelijerskom poslu. Dobro su poznata brojna odmarališta duž čitave mediteranske obale koja i danas uspešno posluju.

U skladu sa potrebama ali i željama klijentele, i naravno u zavisnosti od svojih kapaciteta, hoteli mogu ponuditi delimičnu ili potpunu uslugu. Kada uđemo u hotel, foaje ili hol sa udobnim foteljama je uglavnom ispred nas. Recepcija je obavezan deo svakog hotela. Bar je uglavnom u neposrednoj blizini. Restoran je takođe na dohvat ruke. Oni hoteli koji raspolažu sa više prostora odnosno kapaciteta u svom sklopu imaju i bazen, saunu, fitness ili welness centar, frizerski salon, butike, prodavnice nakita, suvenira, kockarnicu, noćni bar i slične sadržaje koji su gostima atraktivni.

Kada je o kapacitetima hotela reč, odnosno o smeštajnim kapacitetima, oni zavise od same veličine objekta u kome je hotel smešten. Oni mali imaju tek nekoliko soba dok veći mogu imati i više desetina soba. Oni zaista veliki hoteli svoje sobe računaju u stotinama pa i hiljadama.

Sobe u hotelima su jednokrevetne , dvokrevetne ili trokrevetne, sa ili bez pomoćnih ležajeva. One se opremaju uglavnom onim osnovnim nameštajem kao što su kreveti, ormari ili plakari, stolovi, stolice, ponegde i sofe i fotelje ili toaletni stolovi. Većina savremenih hotela poseduje sobe sa kupatilom i toaletom, mini bar, televizor, klima uređaje, priključak za internet, frižider…

S obzirom na veliku hotelsku ponudu, pojavila se potreba za kategorizacijom hotela. Potrebno je da hotel zadovolji brojne kriterijume da bi se svrstao u neku od kategorija koje se označavaju zvezdicama. Fizionomija samog hotela – spoljašnji izgled i uređenost, kvalitet usluge, higijena i održavanje spoljašnjeg prostora i unutrašnjih prostorija, kvalitet namirnica, načini spremanja i koje vrste hrane su u ponudi, koje dodatne sadržaje hotel nudi samo su neki od osnovnih kriterijuma na osnovu kojih hotel zaslužuje - ili ne – svoju zvezdicu. 1 zvezdica – Tourist Hoteli koji nose jednu zvezdicu zovu se još i budžetni hoteli. U ovim hotelima nema luksuza ni preterane udobnosti. Hedonistima se preporučuje da potraže neki hotel sa malo više zvezdica. Sobe su sa televizorom, kupatilom sa toaletom, recepcija radi osam sati dnevno ili više, doručak se služi u trpezariji hotela a piće je dostupno tokom celog dana.

2 zvezdice – Standard su unekoliko udobniji od prethodne kategorije. Doručak se služi na švedskom stolu. Izbor toaletnih potrepština je nešto bolji, a omogućeno je plaćanje boravka platnim karticama.

3 zvezdice – Comfort daju se hotelima koji svojoj klijenteli omogućuju dobar sistem korisničke podrške, čije osoblje govori bar jedan svetski jezik, čije osoblje je telefonskim putem dostupno gostima hotela 24 sata i čija recepcija radi najmanje 14 sati tokom dana. U sobama su obavezni mini bar, pristup internetu, i naravno, telefon. Poseban prostor za odlaganje prtljaga je predviđen, mini set za šivenje i set za čišćenje obuće kao i mogućnost usluge pranja i peglanja odeće su sastavni deo usluga hotela sa tri zvezdice. Obavezni su dodatni jastuk i prekrivač za svaki krevet.

4 zvezdice - First class je već udobnost na delu. Recepcija ovih hotela radi najmanje 18 sati na dan i 24 satna podrška gostima je obavezna, telefonom i lično. Sobe ovih hotela su veće i raskošnije uređene, slike na zidovima, cveće u vazama koje se dnevno menja, kauči i fotelje, stolovi, dnevna štampa i magazini na zahtev, bade mantili i papuče u kupatilima, kape za tuširanje, toaletni program proizvodi za ličnu higijenu i negu. Ovi hoteli imaju sedam dana u nedelji otvorene restorane sa A la carte menijem.

5 zvezdica - Luxury su luksuzni hoteli koje smo viđali na filmskim ekranima. Recepcije rade non – stop. Na ulazu nas dočekuje vratar, naš automobil parkira za to određen vozač, nosač uzima naš prtljag i liftom za prtljag otprema ga do naše sobe. Ovi hoteli imaju prostrane hodnike i znatno veće i luksuzno uređene sobe. U svakoj sobi goste čeka neki poklon dobrodošlice, cveće, čokolada i slično. Sobe imaju sef i obavezan brzi internet. Gostima su na raspolaganju sve usluge koje su im potrebne.

7 zvezdica – Super Luxury U zvaničnoj kategorizaciji ne postoji ova stavka sa sedam zvezdica ali neki hoteli su zaista vrh vrhova među hotelima i zadovoljavaju ukus i prohteve najzahtevnije klijentele kao što je dizajnerski nameštaj, elitna pića, uvozna, egzotična hrana i slično pa i te kako zaslužuju tu vrhunsku, sedmu zvezdicu.

Pošto se svi oni koji se bave hotelijerstvom baziraju na udovoljavanju potreba svojih gostiju, pa i njihovih želja i prohteva, asortiman usluga se širi, neminovno. Ukoliko u hotelu boravi porodica sa malom decom, namenski se organizuje prostor za ugodan boravak dece kao što su igraonice različitih tipova sa edukovanim osobljem koje je osposobljeno da se bavi decom.

Neki hoteli su pet – friendly, što znači da je u njihovom prostoru dozvoljen, čak poželjan boravak kućnih ljubimaca, pasa i mačaka. Naravno da postoje pravila ponašanja za vlasnike ljubimaca ali i prostor koji je prilagođen boravku ljubimaca, prostorije za njihovo kupanje i uređivanje čak i veterinarska pomoć. Ishrana naših ljubimaca dok borave u hotelima takođe nije zanemarena.

Boravak u hotelu ne mora neminovno biti toliko skup. U odnosu na lokaciju, kategoriju hotela svaki naš boravak može biti izvanredno iskustvo, koje može biti u skladu sa našim mogućnostima. O cenama i načinu plaćanja svog boravka, jer različiti hoteli nam nude i raznovrsne mogućnosti plaćanja najbolje se raspitati na vreme, u momentu kada smo odlučili kuda želimo da idemo i na koje vreme. Potrebno je da znamo detalje svog putovanja pre nego što se na njega uputimo. Znači, papir i olovku pred sebe, jer svaki detalj je važan. Koliko osoba treba da odsedne u hotelu? Koliko dana odsedamo? Vodimo li sa sobom decu? Možda kućne ljubimce? Da li slučajno neko od nas ima neke zdravstvene probleme? Postoji li lekar u blizini hotela? Postoje li možda neke potrebe u vezi sa hranom koje je neophodno zadovoljiti? I ovo je sam početak. Naravno da su cene smeštaja veoma važne za svakoga od nas. Koji su to dodatni sadržaji koji nas interesuju i mogu nam ulepšati boravak u hotelu? Da li takvi sadržaji postoje u hotelu koji nam se dopada?

Mirandre.com nam pruža dragocenu pomoć u vidu svih onih informacija koje će nam pomoći da se odlučimo i obratimo se nekom od hotela iz veoma bogate ponude koju možemo pronaći na sajtu. Naravno da je potrebno da odvojimo dovoljno vremena i posvetimo se odabiru. Lokacije, sadržaji, enterijer, opremljenost i uređenje soba, meni, obavezni cenovnici, sve ovo i mnogo više od toga možemo videti i pronaći na Mirandre.com. Pošto slike govore više nego reči, obilje predivnih fotografija hotela će nas uputiti u pravom smeru. Uvek je dobro čuti još neko mišljenje pa su kritike odnosno komentari gostiju koji su posetili hotele i njihova iskustva tokom boravka u istima takođe veoma interesantna ali i važna. Negde neki hotel čeka baš na nas!
J. S.
Pročitajte još:
- Kada srce sanja putovanja, tu su hoteli