Ćevabdžinice Beograd

Ćevapčići ili ćevapi su jelo napravljeno od mlevenog mesa, oblikovano u male valjke i ispečeno na roštilju. Javljaju se u svim krajevima Balkana, a posebno bivše Jugoslavije u kojima su vladali Turci. Vrste mesa se razlikuju od mesta do mesta, a često i od veroispovesti koja preovladava u nekom kraju. Mogu se naći i kao vrsta brze hrane u pogači i sa prilozima (najčešće luk i kajmak). Do XX veka nisu korišćene mašine za mlevenje mesa pa se ono seckalo na sitno na panju. Tvrdi se da je to još uvek najbolji način usitnjavanja jer meso ostaje sočnije i ne može da zagori. Prema pisanju Branislava Nušića, ćevapi su u Beogradu prvi put služeni šezdesetih godina devetnaestog veka u kafani „Kod Tanaska Rajića“ koja je bila na Velikoj Pijaci (današnji Studentski trg). Vlasnik kafane, gazda Živko za koga se pretpostavlja da je poreklom iz leskovačkog kraja, se prema Nušićevim rečima, toliko obogatio da je od zarade sazidao crkvu u rodnom kraju. U današnje vreme ćevabdžinice nisu ništa manje popularne pa su i dalje omiljeno mesto za prezalogajiti nešto na brzaka. Iako se mogu kupiti sirovi u mesrai i spremiti kući, ukus ćevabdžinice se nikada ne može dostići u kućnoj atmosferi.