Sushi restoran Beograd

Sushi restorani uživaju globalnu popularnost. Ovo tradicionalno japansko jelo osvojilo je svet zahvaljujući svom jedinstvenom i prepoznatljivom ukusu, koji se sastoji od mnogima nezamislivih kombinacija kiselog, slatkog, slanog i gorkog. Međutim, mešavina odiše balansom i umerenošću. Za različite ukuse i gastronomska opredeljenja napravljene su i razne vrste sušija. U sushi restoranima služe se sve vrste sushija, a tu spada i vegetarijanski sushi za sve one koji ne jedu ribu i morske plodove. Izlazak u sushi bar ili restoran uvek je pun pogodak. Ova mesta pogodna su i za dnevne i za večernje izlaske. Uređena su u minimalističkom istočnjačkom stilu, koji odiše preciznošću i pedantnošću. Izlazak u suhi restoran je gastronomsko putovanje na daleki istok. Ako niste do sad imali priliku da posetite zemlju izlazećeg sunca, svakako možete osetiti jedan njen deo, kroz nacionalnu kuhinju, čiji je najpoznatiji predstavnik upravo sushi. Osim toga što je sushi vrsta hrane koja je prikladna za serviranje u klasičnom restoranu, gde možete otići u večernji izlazak, ali isto tako i u opušteniju dnevnu varijantu, sushi se može konzumirati i kao fast food. Štaviše, veoma je popularna varijanta naručivanja ova vrste hrane za poneti ili kućne dostave. Za sve ove opcije sushi je idealan. Zašto? Upravo zato što se suši ne služi topao, tako da ne može da se desi da ako ga naručite za poneti, on ne bude jestiv dok stignete kući jer se ohladio, tj. ne treba da ga podgrevate. Ruku na srce, neke vrste hrane treba da se konzumiraju isključivo u restoranu. Nisu ukusne kad se ohlade, a ne mogu se podgrevati. Čak i da je reč o nekom jelu koje može da se podgreje, to nije to. Gubi se deo ukusa. Zato je sushi najbolja moguća hrana koju možete poručiti u dostavi ili tražiti u restoranu da vam spakuju za poneti. Ne morate brinuti o tome da li će dostava malo kasniti zbog gužve ili koliko brzo ćete stići kući ako je sami nosite iz restorana.

Svi znamo šta je Sushi. Nekom je to omiljena hrana, dok ima onih koji ga još nisu probali, pa ne znaju šta propuštaju. Sto ljudi sto ćudi, ukusi su različiti. Ako vaše preferencije nisu nikad bile okrenute ka ribi, morskim plodovima i toj vrsti ukusa, onda je moguće da vam ni sushi ne bi bio omiljen. Međutim, postoji više vrsta ovog tradicionalnog japanskog jela, tako da je ipak bolje prvo probati, pa onda dati svoj sud. Da počnemo od toga šta je sushi. Sushi je tradicionalno japansko jelo koje se pravi od pirinča sa dodatkom pirinčanog sirćeta i mnoštva drugih sastojaka, poput ribe, plodova mora, povrća koje je najčešće u sirovom obliku. Međutim, sama definicija sushija nije dovoljna da bi se objasnila kompleksnost i punoća ukusa ovog planetarno poznatog i popularnog jela. Ako pogledamo neki jednostavniji recept, može steći određeni uvid, međutim, sushi je ona vrsta jela čija se priprema prepušta majstorima, profesionalnim šefovima koji znaju šta rade.
Postoji više vrsta sušija, tako da su i sastojci koji se ubacuju raznoliki. Zajednička tačka im je sushi prinač, koji se naziva „šari“ (しゃり) ili „sumeši“ (酢飯) – što znači pirinač sa dodatkom pirinčanog sirćeta. Već se u startu vidi da priprema sušija ni malo nije prosta, jer tako jednostavan sastojak kao što je pirinač, nije običan pirinač, već se spravlja na poseban način i dodaje mu se pirinčano sirće. Sa sirćetom uvek treba biti oprezan. I sami znamo koliko je nezgodno kad smo lake ruke, pa suviše zakiselimo salatu ili neko jelo.

Kada je ovo čuveno jelo nastalo. Ne zna se sa sigurnošću, ali smatra se da je njegov izumitelj Hanaja Jogel, koji je izmislio nigiri-zushi, što je zapravo podvrsta sushija i to ona u kojoj danas najviše uživamo i konzumiramo je. Pravi se od pirinča sa pirinčanim sirćetom u koji je umotana riba, tj. plodovi mora, dok je sve to veoma kompaktno i čvrsto zavijeno. Ovo je bila brza hrana čonin klase, iz Edo perioda.

Prvobitni oblik sushija naziva se narezushi svojevremeno se pravio i konzumirao u regijama jugoistočne Azije, Kine i Japana. Priprema ove vrste sushija veoma je specifična. Koristi se sirova riba koja se fermentiše jer je zamotana u kiseli pirinač, tj. pirinač koji je sjedinjen sa pirinčanim sirćetom. Samo značenje reči sushi u bukvalnom prevodu je nešto što je kiselog ukusa. Ova reč je zastarela i predstavlja oblik koji se više ne koristi, ali je naziv jela i dalje ostao. Sushi je danas poznat po simbiozi različitih ukusa. Kiseo ukus je jedan od osnovnih, a ukupno ih ima pet. Prilikom fermentacije ribe, proteini se razlažu na aminokiseline. Japanska kuhinja poznata je po mešavini osnovnih ukusa, od kojih kiseo ukus zauzima bitno mesto. Japanski naziv za pet osnovnih ukusa glasi umami.

Po tradiciji, sushi se pravi od belog pirinča srednjeg zrna, ali može se praviti i od integralnog, kao i od pirinča kratkog zrna. Prva asocijacija na sushi je svakako riba. Tako da se sushi spravlja od raznih vrsta riba, a to su najčešće losos, jegulja, žutorep, ili to mogu biti plodovi mora poput lignje i mesa krabe. Za vegetarijance i vegane, postoji suši koji nema u sebi namirnica životinjskog porekla. To je vegetarijanski sushi. Kao prilog uz sushi, tu je neizostavni ljuti zeleni vasabi sos, kiseli đumbir i, naravno, soja sos. Jelo se servira i sa dekoracijom u čiju svrhu se često koristi takuan, kisela rotkvica ili daikon rotkvica. Jelo koje je slično sushiju, a nije sushi, naziva se sašimi. Ovo je, takođe, tradicionalno japansko jelo, koje čine tanko isečeni komadi sirove ribe ili ponekad mesa. Međutim, suši i sašimi su dva različita jela i ne treba ih brkati.

Kao i kod mnogih drugih jela, postoje različite varijante jednog istog jela. Što se sushija tiče, priča je ista. Praktično, sushi je vrsta jela koja ima više varijanti prema kojima se i deli. Sastojak koji je uvek prisutan je zakiseljeni pirinač, dok se ostali sastojci razlikuju kod raznih vrsta sušija. Njihovi nazivi sastoje se iz reči sushi kojoj je dodat neki prefiks. Dodavanjem prefiksa vrši se glasovna promena, tako da deo suši postaje zuši i tako se i izgovara. Vrste sušija su:

- Čirašizuši
- Inarizuši
- Makizuši
- Narezuši
- Nigirizuši
- Ošizuši

Čirašizuši (ちらし寿司) je takozvani „razbacani“ sushi. Ova vrsta sušija služi se u činiji. Aranžira se na sledeći način: pirinač se sipa u činiju, a preko njega stave se komadi sirove ribe i povrća. Ovo jelo će vas dobro zasiti, a njegova prednost je i u tome što se lako pravi. Što se tradicije i običaja tiče, jede se za praznik Hinamacuri, 3. marta, verski praznik, koji se još naziva Dan lutaka ili Dan devojaka. Takođe, čirašizuši se tradicionalno služi i 5.maja, kada se praznuje dan dece.
Ovo jelo ima i svoje varijetete. Edomae čirašizuši je čirašizuši u Edo stilu. Sastoji se od pirinča i sirovih sastojaka, koji su veoma vešto servirani i aranžirani. Suši u stilu Kansaija - Gomokuzushi - pravi se tako što se kuvani i nekuvani sastojci umeću u pirinač, koji je uvek glavni i neizostavni deo svakog sushija. Kjušu ima svoj sushi – to je Sake-sushi. U njegovoj pripremi koristi se pirinčano vino, koje se pored sirćeta dodaje pirinču. U njegov sastav ulaze ukusni plodovi mora i ribe, poput hobotnica, škampa, orade, a od povrća se ubacuju šitaki pačurke i bambus. Dodaje mu se iseckani omlet. Ovo jelo je veoma izdašno i sadrži razne grupe hranljivih sastojaka, tako da je veoma zdravo. Čirašizuši se po definiciji sastoji od pirinča, ribe, povrća i dodataka koji se nazivaju barazuši.

Inarizuši duguje svoj naziv jednom božanstvu. Šintoistički bog Inari voleo je tofu, stoga je i logično da suši, čiji je ovo glavni sastojak – nosi ime po njemu. Inarizuši suši je kesica pešenog tofua koji je punjen sushi pirinčem. Inari rolnice, takođe nose nauiv po ovom božanstvu. Specifične su po tome što su zašiljene i imaju ćoškove koji podsećaju na lisičije uši. Razlog je taj što su lisice glasnici boga Inarija, a upravo one, prema verovanju, vole prženi tofu.
Ova vrsta sušija ima razne regionalne varijante. One umesto tofua imaju tanak sloj omleta (帛紗寿司, fukusa-zuši, ili 茶巾寿司, čakin-zuši). Sa Havaja nam dolazi varijanta inarizuši sušija, koja sadrži šargarepu, boraniju i gobo, kao i neizostavni pirinač. Ova vrsta sušija zove se konusni suši jer je umotan u trouglasti abura-age. Često se prodaje u japanskim prodavnicama prehrambenih proizvoda, kao sastavni deo pakovanja koje sadrži obroke za poneti.

Makizuši (巻寿司) je suši cilindričnog oblika, odnosno rolovani suši. Zove se još i norimaki (海苔巻き) – nori rolnica, makimono (巻物) što znači raznovrsne rolnice. Naziv nori potiče od imena morske alge u koju se ova vrsta sushija najčešće umotava. Servira se tako što se seče na tanje kriške, tj. kolutove. Obično se jedan red rolne podeli na šest do osam komada, tj. kolutova. Umesto alge makizuši može se umotati u tanak omlet, krastavac, sojin papir ili šiso. Postoji više vrsta makizuši sušija. Neke od njih su: debele rolnice futomaki, tanke rolnice hosomaki , ručna rolnica temaki i izvrnute rolnice uramaki.

Futomaki je vrsta sušija koja je obično umotana u nori algu. Okruglog, tj. cilindričnog je oblika. Komad je prečnika oko 5-6 cm. Veoma često sadrži raznolike dodatke, tj. više od jedne vrste punjenja. Prilikom pripreme, vodi se računa i o estetici, tako da se pored harmonije ukusa, postigne i harmonija boja.
Tamago makizuši sadrži tanki sloj jajeta.
Postoji i prženi makizuši. To je tempura makizuši Hosomaki je vrsta tankih rolnica, prečnika 2,5 cm. Spolja je obmotan nori algama. Ove rolnice obično imaju samo jednu vrstu punjenja: nato, krastavac, umeboši pastu, lignje sa japanskom biljkom šiso ili tunu. U zavisnosti od punjenja, vrste hosomakija su: kapamaki , tekamaki, negitoromaki i cunamajomaki.
Temaki je veliki suši u obliku konusa. Obavijen je nori algom. Obično je dužine oko 10 cm. Zbog svoje veličine, jede se prstima jer je suviše težak i nezgrapan za štapiće. Treba da se konzumira odmah nakon spravljanja, kako bi nori ostao hrskav i kako ne bi upio vlagu iznutra od preliva. Kada se pakuje za poneti, stavlja se u plastičnu foliju, koja se uklanja pre jela.

Narezuši (熟れ寿司) znači zreli suši. U pitanju je feremntisani suši koji se pravi tako što se riba sa kožom i crevima puni solju i stavlja u drveno bure. Nakon toga se dodatno prekriva solju i pritiska teškim predmetom, tj. kamenom za kiseljenje cukemonoišijem. Iz bureta curi višak vode, tj. tečnosti. Potrebno je 6 meseci da se riba ukiseli i tada je ovaj sushi spreman za jelo. Njegov rok trajanja je još 6 meseci nakon vađenja iz bureta. Specijalna vrsta narezushija je funa-zushi, jelo koje je karakteristično za japansku perfekturu Šiga. Pravi se od ribe nigorobune iz roda karasa. To je vrsta divlje zlatne ribe koja je endemska vrsta jezera Biva.

Nigirizuši (握り寿司) čini duguljasta gomila sushi pirinča. Prilikom pripreme jela, ona se pritiska između dlanova i formira se ovalni oblik. Preko njega se postavljaju dodaci i prelivi. Tu je obično vasabi sos, kao i neta dodaci. Sve se to prebacuje preko ove „lopte“ od pirinča. Neta je od ribe: lososa, tune ili raznih plodova mora. Uz pirinač se vezuju tanke trake od hobotnice tako, morskih algi nori, slatkovodne jegulje unagi, morske jegulje anago, slatkog jajeta tamago i lignji. Ovu vrstu sušija ne treba mešati sa Onigirijem.
Popularne vrste ovog sušija su: gunkanmaki i temarizuši.
Gunkanmaki je rolna ratnog broda. Ovo je suši ovalnog oblika koji sadrži pirinač, traku nori alge i sitno seckane sastojke (ikru, ostrige, ikru morskog ježa – uni, kukuruz šećerac. Gunkanmaki je nastao u restoranu Ginza Kjubej 1941. godine.

Temarizuši je suši u kuglicama. Pravi se tako što se uz pomoć plastične folije suši od pirinča i ribe, oblikuje da se dobije kuglica.

Ošizuši (押し寿司) je presovani suši. Ovo je sushi koji pripada regionu Kansai, a u Osaki je jedan od omiljenih specijaliteta. Uz pomoć drvenog ošibako kalupa, formiraju se komadi, te je stoga ovaj sushi poznat i pod nazivom suši u kutiji, odnosno hakozuši (箱寿司). Sprema se tako što kuvar stavlja prelive i dodatke na dno kalupa i nakon toga dodaje sushi pirinač. Potom pritiska drveni kalup poklopcem, kako bi se suhi presovao. Dobija se pravougaoni oblik, koji se vadi iz kalupa i seče na komade veličine jednog zalogaja. Ošizuši je karakterističan po tome što se za njega nikad ne koriste sirovi sastojci. Sve je kuvano ili na neki način konzervirano. Vrste ovog sushija koja su veoma tražene su: hatera (batera), koja se pravi od presovane skuše i sabazuši.