AQUALAB laboratorije

Počeli smo sa radom kao Zavod Aqualab koji je osnovan 2003. godine rešenjem Ministarstva zdravlja Republike
Srbije, kao prva privatna zdravstvena ustanova koja je dobila dozvolu da radi genetske analize.
Tokom godina, prerasli smo u veliki sistem Aqualab plus laboratorija. Početkom 2012. godine uspostavljamo saradnju
sa najvećim lancem laboratorija u Evropi, grupacijom Synlab GmbH & Co. KG, osnovanom 1998. godine u Nemačkoj.

Aqualab plus laboratorije trenutno u svom sistemu broje preko 20 laboratorija, na području Srbije i Bosne i
Hercegovine.
Pored centrale na Slaviji, postoji još 14 ogranaka sistema.

MISIJA Aqualab plus laboratorija je da doprinose unapređenju zdravlja građana krozpružanje
visokokvalitetnih usluga laboratorijskih ispitivanja. Našu misiju sprovodimo posvećujući izuzetnu pažnju korisnicima
sa fokusom na brigu o pacijentima kao i stručnim konsultacijama sa kliničarima, kontinuirano unapređujemo kvalitet
rada inovativnim pristupom kroz stalno proširivanje spektra analiza.

VIZIJA Aqualab plus laboratorija je da budemo prepoznati kao vodeća ustanova u domenu
visokospecifične laboratorijske dijagnostike u Srbiji i regionu.

CILJ Aqualab plus laboratorija je zadovoljstvo korisnika kroz dostupnost i kvalitet pruženih usluga.

- namenski adaptirani prostori koji zadovoljavaju sve profesionalne i zakonske zahteve specifične za laboratorijsku
dijagnostiku
- vrhunska laboratorijska oprema i reagensi svetski poznatih proizvođača kao što su Roche, Siemens, Sysmex,
Zeiss, Horiba, Awareness technology, Orgentech, bioMerieux i mnogi drugi.
- Laboratorijski informacioni sistem uz primenu barcode obeležavanja uzoraka i naloga eliminiše uticaj ljudskog
faktora na mogućnost greške.
- strateški partner Aqualab plus laboratorija je nemački Synlab – broj 1 u Evropi za laboratorijsku dijagnostiku!
Grupacija Synlab broji preko 300 laboratorija u 35 zemalja na 4 kontinenta. Ova saradnja omogućava našim
korisnicima izbor preko 4000 visokospecifičnih analiza

Aqualab plus laboratorije su društveno odgovorne i posebnu pažnju poklanjaju očuvanju i zaštiti životne sredine. U tu
svrhu, a poštujući zakonske propise iz oblasti ekologije, regulisali smo i sprovodimo adekvatno zbrinjavanje i
odlaganje medicinskog otpada.

Poverenje u kvalitet ostvarujemo:

radom po principima dobre laboratorijske prakse
- primenom i stalnim unapređenjem sistema upravljanja kvalitetom, zasnovanog na akreditaciji prema SRPS ISO EN
15189:2014 standardu iz 2014., kao i kroz sertifikaciju nemačkog TÜV-a 2016. prema SRPS ISO EN 9001:2008.
- sistemom unutrašnje i spoljašnje kontrole kvaliteta
- primenom standardnih međunarodno priznatih metoda ispitivanja
- brzim izdavanjem rezultata
- stručnim konsultacijama sa korisnicima
- širokim spektrom standardnih i visokospecifičnih analiza

Biohemija - Ispitivanje metabolizma glukoze, lipidni status, ispitivanje funkcije jetre, bubrega, srca,
kostiju.

Hematologija - Kompletna krvna slika, leukocitna formula, parametri koagulacije, krvna grupa.

Hormoni i tumorski markeri - Hormoni štitne žlezde, hormoni nadbubrežne žlezde, hormoni hipofize,
reproduktivni hormoni, svi tumorski markeri.

Alergije - Respiratorni panel, nutritivni panel.

Citogenetika - Citogenetika i molekularna genetika.

Mikrobiologija - Bakteriologija, virusologija, parazitologija, serologija.

Autoimune bolesti - Krvi, srca i krvnih sudova, jetre, pankreasa, gastrointestinalnog trakta,
bubrega, endokrinih organa, kože, nervnog sistema, reproduktivnih organa, artritis.

Biohemija (ispitivanje metabolizma glukoze, lipidni status, ispitivanje funkcije jetre, bubrega, srca, kostiju)

UREA

Svrha ispitivanja:
Urea je glavni krajnji proizvod metabolizma proteinskog azota. On se sintetizuje ciklusom uree u jetri iz amonijaka koji
je proizvod dezaminiranja aminokiselina. Ureu uglavnom izlucuju bubrezi , ali se minimalne kolicine takode izlucuju
putem znoja i degradacijom u debelom crevu usled delovanja bakterija. Odredivanje azot uree u krvi veoma je mnogo
korišcen skrining test za utvrdivanje renalne funkcije. Kada se koristi zajedno sa odredivanjem kreatina u serumu
može pomoci u diferencijalnoj dijagnozi tri vrste azotemije: prerenalne, renale i postrenale.
Povišena koncentracija azot uree u krvi javlja se kod neadekvatnog ispiranja bubrega, šoka, smanjene krve mase
(prerenalni uzroci), hronicnog nefritisa, nefroskleroze, tubularne nekroze, glomerularnog nefritisa (renalni uzroci) i
opstrukcije urinarnog trakta (postrenalni uzroci). Prolazno povecanje se može javiti i u periodu visokog unosa
proteina. Nepredvidljivi nivo se javlja kod oboljenja jetre.

KREATININ

Svrha ispitivanja:
Hronicna bubrežna bolest je svetski rasprostranjen problem koji nosi suštinski rizik za kardiovaskularna oboljenja i
smrt. Trenutni vodici definišu hronicnu bubrežnu bolest kao oštecenje bubrega ili brzina glomerularne filtracije (GFR)
manja od 60 ml/min za 1.73 m2 u periodu od tri meseca ili više, bez obzira na uzrok.
Test za odredivanje kreatinina u serumu i plazmi je najcešce korišcen test za procenu funkcije bubrega. Kreatinin je
raspadni produkt kreatin fosfata u mišicima, i obicno se formira prilicno konstantnom brzinom (zavisno od mišicne
mase). Slobodno se filtrira u glomerulima i u normalnim okolnostima se ne reapsorbuje u znacajnim kolicinama od
strane tubula. Mala, ali znacajna kolicina takode se aktivno sekretuje.
Pošto se povecanje keratinina u krvi uocava samo kod znacajnih oštecenja nefrona, nije pogodan za detekciju rane
faze bubrežnog oboljenja. Znacajno osetljiviji test i bolja procena brzine glomerularne filtracije (GFR) je odredivanje
klirensa kreatinina koji podrazumeva odredivanje kreatinina u serumu ili plazmi i urinu i brzinu protoka urina. Za ovaj
test je potrebno vremenski precizno sakupljanje urina (obicno 24h) i uzorka krvi.
Medutim, kako je ovaj test podložan greškama zbog nepogodnog sakupljanja urina u odredenom vremenskom
intervalu, ucinjeni su matematicki pokušaji za procenu brzine glomerularne filtracije samo na osnovu koncentracije
kreatinina u serumu ili plazmi.
Kao dodatak dijagnozi i tretmanu bubrežne bolesti, pracenju bubrežne dijalize, odredivanja kreatinina se koriste za
izracunavanje frakcionalnih ekskrecija drugih analita u urinu (pr. albumina, alfa-amilaze).

BILIRUBIN DIREKTNI

Svrha ispitivanja:
Bilirubin se stvara u retikuloendotelnom sistemu za vreme degradacije ostarelih eritrocita. Hem iz hemoglobina i
drugih proteina koji poseduju hem se uklanja, metaboliše do bilirubina i prenosi kao kompleks sa serumskim
albuminom do jetre. U jetri se bilirubin konjuguje sa glukuronskom kiselinom, solubilizuje i kasnije transportuje kroz
žucne puteve i eliminiše putem digestivnog trakta. Oboljenja ili stanja koja, kroz hemoliticke procese, proizvode
bilirubin brže nego što ga jetra može metabolisati, prouzrokuju povecane vrednosti nekonjugovanog(indirektnog)
bilirubina u krvotoku.Nedovoljna zrelost jetre i nekoliko drugih oboljenja kod kojih je mehanizam konjugovanja
bilirubina pogrešan izazivaju slicna povecanja nekonjugovanog bilirubina u cirkulaciji. Opstrukcija žucnih puteva ili
oštecanje hepatocelularne structure izaziva povecanje i konjugovanog(direktnog) i nekonjugovanog (indirektnog)
bilirubina u krvotoku.

BILIRUBIN UKUPNI

Svrha ispitivanja:
Bilirubin se stvara u retikuloendotelnom sistemu za vreme degradacije ostarelih eritrocita. Hem iz hemoglobina i
drugih proteina koji poseduju hem se uklanja, metaboliše do bilirubina i prenosi kao kompleks sa serumskim
albuminom do jetre. U jetri se bilirubin konjuguje sa glukuronskom kiselinom, solubilizuje i kasnije transportuje kroz
žucne puteve i eliminiše putem digestivnog trakta. Oboljenja ili stanja koja, kroz hemoliticke procese, proizvode
bilirubin brže nego što ga jetra može metabolisati, prouzrokuju povecane vrednosti nekonjugovanog(indirektnog)
bilirubina u krvotoku.Nedovoljna zrelost jetre i nekoliko drugih oboljenja kod kojih je mehanizam konjugovanja
bilirubina pogrešan izazivaju slicna povecanja nekonjugovanog bilirubina u cirkulaciji. Opstrukcija žucnih puteva ili
oštecanje hepatocelularne structure izaziva povecanje i konjugovanog(direktnog) i nekonjugovanog (indirektnog)
bilirubina u krvotoku.

ALBUMINI

Svrha ispitivanja:
Albumin je protein koji ne sadrži ugljene hidrate i koji cini 55-65 % ukupnih serumskih proteina. Albumin održava
onkotski pritisak plazme, ukljucen je u transportovanje i cuvanje širokog spektara liganada i takode je izvor endogenih
amino kiselina. Albumin vezuje i rastvara razna jedinjenja, na primer bilirubin, kalcijum i masne kiseline dugog niza.
Osim toga, albumin ima sposobnost vezivanja jona toksicnih tešscaron;kih metala kao i velikog broja farmaceutskih
preparata, što je razlog zbog koga niže koncentracije albumina u krvi imaju znacajan uticaj na farmakokinetiku.
Hiperalbuminemija je od neznatnog dijagnostickog znacaja izuzev u slucaju dehidratacije. Hiperalbuminemija se javlja
kod velikog broja bolesti i izazivana je velikim brojem faktora: kompromitovanom sintezom bilo zbog oboljenja jetre
bilo zbog smanjenog unosa proteina; povišenim katabolizmom usled povreda tkiva (teških opekotina) ili zapaljenja;
malapsorpcije amino kiselina (Crohn-ova bolest); proteinurije kao posledice nefrotskog sindroma; gubitka proteina kroz
stolicu (neoplasticne bolesti). U teškim oblicima hipoalbuminemije, maksimalna koncentracija albumina u plazmi je
2.5 g/dL. Zbog niskog osmotskog pritiska plazme, voda prolazi kroz kapilare u tkivo (edem). Odredivanje albumina
omogucava pracenje kontrolisane dijetetske suplementacije pacijenta i takode služi kao izvanredno dobar test za
funkciju jetre.

UKUPNI PROTEINI

Svrha ispitivanja:
Proteini plazme sintetišu se prevashodno u jetri, plazma celijama, limfnim cvorovima, slezini i koštanoj srži. U toku
bolesti, koncentracija ukupnih proteina, a takode i procenat zastupljenosti pojedinacnih frakcija, može znacajno
odstupiti od normalnih vrednosti. Hipoproteinemiju mogu izazvati oboljenja i poremecaji kao što su gubitak krvi, spru,
nefrotski sindrom, teške opekotine, sindrom zadržavanja soli i kwashiokor (akutni nedostatak proteina).
Hiperproteinemija se može uociti kod slucajeva teške dehidracije i bolesti kao što je multipli mijelom. Promene
procentualne zastupljenosti proteina plazme može se javiti zbog promene u sadržaju jedne frakcije proteina plazme. U
takvim slucajevima, kolicina ukupnih proteina se cesto ne menja. Odnos A/G obicno se koristi kao indeks distribucije
frakcija albumina i golubulina. Promene ovog odnosa mogu se uociti kod ciroze jetre, glomerulonefritisa, nefrotskog
sindroma, akutnog hepatitisa, eritematoznog lupusa, kao i kod izvesnih akutnih i hronicnih inflamatornih stanja.
Merenje ukupnih proteina koristi se u dijagnozi i lecenju raznih oboljenja jetre, bubrega ili koštane srži kao i drugih
metabolickih i nutricionih poremecaja.

MOKRAĆNA KISELINA

Svrha ispitivanja:
Mokracna kiselina je krajnji produkt metabolizma purina u organizmu. Odredivanje koncentracije mokracne kiseline
koristi se u dijagnostici i lecenju brojnih renalnih i metabolickih poremecaja, ukljucujuci i renalnu insuficijenciju, giht,
leukemiju, psorijazu, izgladnelost i ostala stanja gubitka težine, kao kod primene terapije citotoksicnim lekovima.

MAGNEZIJUM

Svrha ispitivanja:
Magnezijum zajedno sa kalijumom predstavljaju glavne intracelularne katjone. Mg2+ je kofaktor kod velikog broja
enzimskih sistema. S toga, svim ATP-zavisnim enzimskim reakcijama je potreban Mg2+ kao kofaktor u ATP-
magnezijumovom kompleksu.Približno 69% magnezijumovih jona cuva se u kostima. Preostali je deo intermedijarnog
metabolizma, približno 70 % prisutan je u slobodnoj formi, dok je ostalih 30% vezano za proteine (posebno za
albumin), citrate, fosfate i druge koji prave komplekse. Nivo serumskog Mg2+ održava se konstantnim u veoma
uskom opsegu (0.65–1.05 mmol/L). Regulacija se odvija uglavnom preko bubrega, posebno putem ushodnog kraka
Henleove petlje.
Ovaj esej koristi se za dijagnostikovanje i monitoring hipomagnezemije (nedostatak magnezijuma) i hipermagnezemije
(višak magnezijuma).Brojne studije su pokazale korelaciju koja postoji izmedu nedostatka magnezijuma i promena u
hemostazi fosfata kalcijuma–kalijuma, što je udruženo sa srcanim poremecajima kao što je ventrikularna aritmija koju
nije moguce leciti konvencijonalnom terapijom, povecana osetljivost na digoksin, spazam koronarne arterije i
naprasna smrt. Dodatni paralelni simptomi ukljucuju neuromuskularne i neuropsihijatrijske poremecaje.
Hipermagnezemija se javlja kod akutnog i hronicnog zastoja bubrega, viška magnezijuma i kod oslobadanja
magnezijuma iz intracelularnog prostora.
Nivoi magnezijuma u urinu odreduju se u testovima deplecije magnezijuma.

FOSFAT-neorganski

Svrha ispitivanja:
88% fosfora u organizmu nalazi se u kostima u obliku kalcijum fosfata kao apatit Ca2+[Ca3(PO4)2]32-. Preostali deo
ukljucen je u intermedijarni metabolizam ugljenih hidrata i u fiziološki važnim supstancama, kao što su fosfolipidi,
nukleinske kiseline i ATP. Fosfor se javlja u krvi u obliku neorganskog fosfata i u formi organski vezane fosforne
kiseline. Mala kolicina ekstracelularnog organskog fosfora skoro iskljucivo se nalazi u obliku fosfolipida.
Odnos fosfata prema kalcijumu u krvi iznosi oko 6:10. Povecanje vrednosti fosfora izaziva smanjenje nivoa
kalcijuma. Na mehanizam uticu interakcije izmedu parathormona i vitamina D. Hipoparatireoidizam, vitamin D
intoksikacija i renalna insufucijencija sa smanjenom glomerularnom filtracijom fosfata izazivaju porast
hiperfosfatemije. Hipofosfatemija se javlja kod rahitisa, hiperparatireoidizma i ‘Fanconi’ sindroma.

KALCIJUM

Svrha ispitivanja:
Kalcijum je najzastupljeniji mineral u telu, gde se oko 99 procenata kalcijuma nalazi u kostima, primarno kao
hidroksiapatit. Preostali kalcijum se rasporeduje u razlicitim tkivima i ekstracelularnim tecnostima, gde igra znacajnu
ulogu u mnogim vitalnim procesima. Medu ekstraskeletnim funkcijama kalcijuma, ubrajaju se ucešce u koagulaciji
krvi, neuromuskularnom provodenju, ekscitabilnosti skeletnih i srcanog mišica, aktivaciji enzima i ocuvanju integriteta
i permeabilnosti celijske membrane.
Vrednosti kalcijuma u serumu, pa time i sadržaja u telu, kontroliše paratiroidni hormon (PTH), kalcitonin i vitamin D.
Neravnoteža bilo kog od ovih modulatora dovodi do promena vrednosti kalcijuma u telu i serumu. Povecanja
serumskog PTH ili vitamina D su obicno u vezi sa hiperkalcemijom. Povecane vrednosti kalcijuma u serumu mogu se
takode uociti kod multiplog mijeloma i drugih neoplasticnih oboljenja. Hipokalcemija se može uociti kod
hipoparatiroidizma, nefroze i pankreatitisa.

Sa ponosom ističemo da su Aqualab plus laboratorije postale regionalni partner Natere za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu
i Crnu Goru. Natera (SAD) je svetski poznata kompanija u oblasti genetičke dijagnostike i lider na američkom tržištu.

Panorama set neinvazivnih prenatalnih testova (NIPT) za genetički skrining predstavlja potpuno novo i pouzdano
tehnološko rešenje u odnosu na dosadašnju ponudu po najpovoljnijim cenama na tržištu.

Panorama test je jedinstven po tome što:
- razlikuje slobodnu DNK fetusa od slobodne DNK majke zahvaljujući SNP-sekvencioniranju i Naterinom NATUS
(Next-Generation Aneuploidy Test Using SNPs) algoritmu
- se radi već od 9. nedelje trudnoće
- ima jedan od najnižih procenata lažno pozitivnih rezultata (0,35%) i najmanji procenat lažno negativnih rezultata
(0,7%)
- garantuje 100% tačnost u određivanju pola
- ima najveći broj objavljenih naučnih radova koji potvrđuju tačnost i preciznost SNP sekvencioniranja
- ima najveću senzitivnost za DiGeorge 22q11.2 mikrodelecijski sindrom
Aqualab plus laboratorije nude tri NIPT panela:

Panorama Basic
- trizomije 21, 18, 13
- monozomija X
- trizomije polnih hromozoma
- triploidija /„nestali blizanac“
- određivanje pola (opciono)

Panorama Plus
- Basic paket + DiGeorge (22q11.2 delecija)

Panorama Full
- Basic paket + mikrodelecije: 22q11.2, Angelman, Cri-du-chat, 1p36, Prader-Willi sindrom.

Vreme izdavanja rezultata je 5 dana od dana kada uzorak stigne u laboratoriju Natere.

Napomene:
- test se ponavlja ukoliko ima mali broj fetalnih frakcijaDNK ili nedovoljno uzorka
- test još uvek nije validovan za trudnice sa višestrukom trudnoćom*
- test ne mogu raditi trudnice sa doniranom jajnom ćelijom ili surogat majke, kao ni trudnice kojima je prethodno
rađena transplantacija koštane srži