Mirandre

Registruj se
Prijavi se

10 STVARI KOJE DECA NAUČE BRŽE U VRTIĆU NEGO KOD KUĆE

Šta je to što deca koja idu u vrtić brže i lakše savladaju u odnosu na onu koja ostaju kod kuće. Predstavljamo Vam veštine i znanja koja svako dete mnogo ranije savlada ako pohađa predškolsku ustanovu u poređenju sa decom koju neko čuva kod kuće.

1. Da se samostalno hrane

Deca koja ne pohađaju vrtić i koja dane provode sa roditeljima, bakama, dekama ili nekom drugom osobom koja ih čuva svakako u nekom trenutku nauče kako se drži kašika i viljuška. Za početak je sjajno ako samostalno savladaju činiju pudinga sa minimalnim brljanjem i prosipanjem. To se već računa da su naučili samostalno da se hrane. Ali, zamka leži u činjenici da ko god je u kući sa detetom nema naročitu potrebu da detetu od dve godine da kašiku kako bi pojelo puding. O supi ili nečemu što se još lakše prosipa i teže briše, da i ne govorimo. Dvogodišnjake kod kuće još uvek tretiramo kao bebe. Hranimo ih sa portiklom i ne dajemo im da probaju sami. Dok privatni vrtici imaju određen broja vaspitača koji radi sa grupom dece, koji decu iz praktičnih razloga obučavaju da se samostalno hrane, i kako bi deca savladala nešto za šta su uzrasno sposobna, ali i da bi sebi olakšali i ubrzali posao. Vaspitači se ne plaše nereda, jer njega će u kolektivu gde ima puno dece neminovno biti, a osoblje je zaduženo za to da se što pre raščisti. Drugo, vaspitači dobro znaju da je dete koje više ne ide u jaslice sposobno to da nauči i da hranjenje ne predstavlja za njega neki pretežak zadatak. Dete će biti ponosno na sebe i veoma zadovoljno što sada može samo da radi nešto što odrasli rade.

2. Da vezuju pertle

Koliko god banalno zvučalo, ova veština je korisna i kad tad mora da se savlada, a najkasnije kad dete pođe u prvi razred, jer na šta bi škola ličila ako bi učitelji po ceo dan išli za đacima i vezivali im pertle. Roditelji veoma često žure i pored svih obaveza, nemaju taj luksuz da odvoje vreme i puste dete da samo vezuje pertle. Postoje posebne igračke u obliku patika od kartona, kakve se sreću u privatnim vrtićima, a služe da deca na njima uče i vežbaju vezivanje pertli. Ako roditelji kupe ovakvu igračku kod kuće, ili uzmu neke patike i daju detetu da uči i vežba, to nije dovoljno. Treba sesti s njim i strpljivo mu pokazivati kako se pertle vezuju. Dete može postati nestrpljivo ili nervozno ako mu ova veština odmah ne pođe od ruke, a Vi treba da budete tu da ga smirite i ohrabrite, kao i da mu objasnite da je za sve potrebno vremena. U vrtiću ista ova aktivnost sprovodi se u društvu i deca vide da nisu jedina ne mogu da vežu pertle tako brzo kao mama i tata. Kod kuće je scenario otprilike sledeći: „Jutro. Jurcate po kući, spremajući se za posao. Oblačite se, spremate, pakujete dete za vrtić. Spremate doručak. Požurujete dete i govorite mu da ćete zakasniti. Peru se ruke, zubi… Oblačite i obuvate dete (Vi, ne ono samo, ionako već kasnite). Krećete ka vratima, njemu se piški ili kaki. Vodite ga u toalet ili mu dajete nošu. Sad već izvesno kasnite, razmišljate o gde su kola, da li je gužva, gde ćete se parkirati…Verovatnoća da pustite dete da samo veže pertle je ravna nuli!“. Vaspitači, nikud ne žure. Posle doručka ide se napolje. Dvadeset minuta tamo – vamo, potpuno je svejedno. Dvorište neće nigde pobeći. I tako dan za danom, malo po malo, dete je naučilo da beže pertle. A vi ste pročitali najduži pasus u istoriji o vezivanju pertli.

Blog ilustracija 10 STVARI KOJE DECA NAUČE BRŽE U VRTIĆU NEGO KOD KUĆE


Foto: Pixels

3. Da se sami presvlače

Slično kao i sa pertlama. U privatnim vrtićima, kao i u državnim, neguje se običaj da se deca osamostaljuju shodno uzrastu. Samostalno presvlačenje jedno je od prvih umeća koja deca savladavaju. U većini privatnih vrtića vreme spavanja je negde od podneva do dva popodne otprilike. Deca tada svakodnevno vežbaju oblačenje pidžame. Pre pidžame, savladavaju jedan lakši zadatak, a to je oblačenje i skidanje jakne ili prsluka kad idu napolje. Šta se dešava kod kuće? Isto što i sa pertlama. Čak i da je dete sa bakom ili dekom, koji ne žure na posao, uvek će hteti da pomognu detetu u oblačenju ne razmišljajući mnogo o tome da dete treba to samostalno da savlada. Naravno sve iz najbolje namere. Ni roditelji, a ni bake i deke ne nađu se u situaciji da misle da je detetovo samostalno oblačenje veština koju treba pod hitno savladati.

4. Da čekaju svoj red

Osim ako ste blagosloveni velikom porodicom, Vaš mališan ne može kod kuće da nauči šta znači čekati svoj red. U vrtiću, ovo se odnosi na mnogo toga: čekanje u redu za omiljenu igračku, čekanje u redu za toalet, čekanje da dođe na red u nekoj igri, svoj nastup u zajedničkoj predstavi, čeka da dođe na red da uzme užinu sa poslužavnika … Deca se uče šta znači biti strpljiv. Veoma važna lekcija za čitav život, složićete se. Postaće prirodno i normalno da nešto što žele ne može uvek da se dobije sad i odmah. Kod kuće je to veoma često slučaj, te dobijate razmaženka koji svoje nestrpljenje ispoljava u raznim trenucima.

5. Da dele

Nema one družine da delimo užine! Tačno tako, kod kuće nema drugara sa kojima delimo igračke, čokoladu, bilo šta … Deca u privatnom vrtiću usvajaju model ponašanja u kom uče da nisu jedina koja imaju neku želju ili potrebu, nego i da njihovi drugari možda žele isto. Postaju svesna potreba drugih, kao što i drugi uče da i oni imaju potrebe. Uživaju u tome da dele nešto sa drugovima i stvaraju osećaj zajedništva. Koliko god je lepo smazati sam čokoladu, još lepše je slistiti je u društvu. Stvara im se osećaj za pravdu, jer ako su oni spremni da se odreknu dela nečega u korist svog druga, primetiće i smetaće im ako drug isto to ne čini. Deca će sama sebe korigovati i prekorevati ih. Biće ih sramota da budu sebična i da im neko zalepi etiketu da su cicije.

6. Da budu timski igrači

Biti timski igrač je sintagma koja se u modernom svetu veoma često čuje. Mnogima zvuči izlizano i omraženo. Prepisuje se iz jednog oglasa za posao u drugi, jer to je nešto jako bitno i ako ne priznate da ste timski igrač, nema šanse da se ikad igde u životu zaposlite. Šta ova otrcana fraza zapravo znači? Biti timski igrač ne znači biti predusretljiv prema svojim kolegama, u našem slučaju drugarima iz vrtića. Biti timski igrač ne znači da pomognete drugu da nađe jaknu koju je zaturio negde. Ako zajedno radite na projektu iz likovnog ili muzičkog, gde svako treba da zna šta je njegov deo posla, e to je timski igrač. Ovo je veoma značajna veština, ne toliko koliko se razvlači po oglasima za posao, ali svakako veoma bitna za mnoge profesije. Savladavati je od najranijeg detinjstva velika je privilegija, koju imaju deca u vrtiću.
Blog ilustracija 10 STVARI KOJE DECA NAUČE BRŽE U VRTIĆU NEGO KOD KUĆE


Foto: Pixels

7. Da budu vođe

Neko se rodi sa liderskim sposobnostima. Neko vidi brže od drugih kako treba voditi bilo kakvu zamisao i prirodno se nameće kao vođa. Ako dete raste u skučenom okruženju gde nema puno vršnjaka, takmičenja, društvenog organizovanja, ono onda nema ni priliku da se iskaže kao vođa. Ne biti vođa nije ništa loše, ali onaj ko prirodno teži ka tome, svakako će to moći da otkrije još u detinjstvu. Čak i ako neko taj poriv nema prirodno u sebi, neke situacije mu nameću ulogu vođe, koja se postepeno može savladati. U privatnim vrtićima deca dobijaju zaduženja, odgovornosti i vođstvo nad nekim malim projektima. Još kao mali osećaju šta to znači biti odgovoran za nešto.

8. Da nisu uvek u centru pažnje

Vremena su se promenila. Nekada smo mi kao deca bili slatki mali privesci u kućama naših roditelja. Sada smo stvorili decocentrični sistem. Dete je u središtu porodice, pa je često njegova i prva i poslednja. Ako mu se ne pridaje dovoljan pažnja, onoliko koliko ono misli da je dovoljno, može da se desi da nastane sveopšte negodovanje. Sami smo krivi što su naša deca procentualno razmaženija od nas. Previše obaveza i posla nekad ne ostavi dovoljno vremena da se deca vaspitaju, u smislu lepog ponašanja. Upadaju nam u reč, upadaju odraslima u reč, ne propuštaju starije na ulaznim vratima, na ulici tinejdžeri prolaze kroz nas. Svaki put me fascinira kako se barem podsvesno i instinktivno ne sklone bar malo u stranu kad se mimoilazimo na uskom trotoaru. Iznerviram zašto sam se ja prva sklonila, razmišljajući šta bi se desilo da nisam i ko bi kome odvali rame. Treba krenuti od vrtića. Učiti dete bontonu od malih nogu. Mame, ne dozvolite da Vaši sinovi ne budu džentlmeni i da neku devojku jednog dana ne tretiraju onako kako ste vi očekivale od momaka. Disciplina u vrtiću kreće od toga da ne može svako da radi i priča šta hoće i kad hoće. Nijedno dete nije samo i centar sveta. Privatni vrtić je pravo blago zbog ovoga, uticaj ima dalekosežan neprocenjiv značaj. Komunikacija sa decom je nauka i treba biti pažljiv u svakom koraku. Vaspitavanje i disciplinovanje u smislu lepog ophođenja i kulturnog ponašanja, svakako treba da bude prioritet svih obrazovnih ustanova, a naročito vrtića.

9. Da pomažu drugima

Svakom detetu zatreba pomoć u nekom trenutku u nekoj igri ili aktivnosti u vrtiću. Kada drug ili drugarica priteknu u pomoć, to ne ostaje nezapaženo. Stvara prijatan osećaj da može ne nekog da se osloni kad je to neophodno. Isto tako, dete će i samo pomoći nekome drugom kad je ono u mogućnosti. Ovde je reč o uzajamnom pomaganju prijateljima. Već će se tu napraviti neke razlike ko je jači i slabiji, mlađi i stariji. Deca u vrtićima naročito su srećna kad dobiju zadatak da nešto urade za mlađu grupu. Tako, na primer situacije u kojima mala Maša koja je predškolac i ima već pet i po godina, vodi malu Milicu koja ima tri godine, iz dvorišta do toaleta, i ako treba pomaže joj da se snađe. Ovakva aktivnost Mašu čini veoma srećnom, ponosnom, a usput je naučila šta znači pomagati nekome i brinuti o nekome. Postala je mnogo važna osoba jer je ona sad dovoljno velika da nekog vodi u toalet!

10. Da poštuju sebe i druge

Samopoštovanje je lekcija koja se nikad nije dovoljno izučavala u obrazovnim ustanovama, a ni kod kuće. Skromnost je dugo pogrešno tumačena. Niko nas nije učio da treba da volimo i poštujemo sebe kako bi nas i drugi voleli i poštovali. Treba da cenimo sebe i bodrimo, čak i kad niko drugi to ne čini. treba da verujemo u sebe, bezuslovno. Ova nova i moderna načela nalaze svoj put u modernim predškolskim ustanovama, gde se otvoreno priča o tome i neguje ljubav prema sebi i samopoštovanje. Poštovanje drugih se uvek podrazumevalo kao nešto što dete još od vrtića treba da usvaja. Ali danas se dosta radi i na tome da dete nauči ko je i da poštuje sebe. Ovo je možda najvažnija lekcija koja, ako nije naučna kod kuće, mora biti savladana u vrtiću.

M. K.

Back to Top