Registruj se
Prijavi se
PRIVATNI VRTIĆI: KOMUNIKACIJA SA DECOM
2019-09-27 18:23:48
Pomozite deci da se otvore i komuniciraju sa Vama
Vaspitavanje dece i roditeljstvo nije lak posao. Nismo to učili u školi i niko nas na to nije pripremao. Ako ste roditelj predškolca sigurno biste voleli da znate kako je provelo dan, jer privatni vrtici imaju bogat i raznovrstan dnevni raspored. Pored toga, još više Vas zanima kako se Vaše dete osećalo tokom dana, da li je sve u redu, da li ga nešto muči ili tišti.
Komunikacija je ključ svega kao i u mnogim situacijama. Da li Vam se dešava da dođete po dete i pitate ga kako mu je danas bilo u vrtiću, a ono Vam na to kratko odgovori – dobro. Vaše pitanje vapi za detaljima, a njegov odgovor to ne nudi. Može da se desi da nastavite sa sličnim pitanjima i da i dalje dobijate šture odgovore. Takav način komunikacije nije ono što biste želeli jer kao za posledicu može imati više stvari.
Pre svega, ako je Vaše dete zatvoreno, a od roditelja njegovih drugova i drugarica čujete da njihova deca prepričavaju mnoštvo detalja koji su obeležili taj dan u privatnom vrtiću, sigurno ćete se zapitati zašto Vama Vaše dete ništa ne priča. Moguće je da će se kod vas javiti sumnja i zabrinutost kako se Vaše dete oseća u toku dana i da liga nešto muči.
Neka deca su po prirodi zatvorenija, a to roditeljima ne ide na ruku jer uvek sebi postavljaju pitanja da li je sve u redu i pod kontrolom i zašto dete ne želi da komunicira unoseći više detalja u priču. Kako se izboriti sa ovakvom situacijom.
NEMOJTE DETE OBASIPATI PITANJIMA
Dobro znate da Vi kao roditelj ponekad treba da upotrebljavate razne trikove i taktike kako biste dobili ono što želite ili nešto postigli sa Vašom decom. Ista priča je i sa naporima da se Vaše dete tvori u komunikaciji sa Vama. Greška koju mnogi roditelji prave nalazi se na samom početku komunikacije. Ako vi vaše dete u startu krenete sa obasipate gomilom pitanja, ono se na neki način može osetiti ugroženim. Verovatno je u vreme kad ide kući već i umorno od dana u privatnom vrtiću i verovatno su mu vaspitači postavljali razna pitanja tokom raznih edukativnih igara i nastavnih aktivnosti. Od trenutka kad dođete po njega, ono treba da se oseća opušteno, a put do kuće treba da mu bude prijatan jer je došlo vreme da se porodica okupi i da se svi zajedno opustite i odmorite od napornog dana. To ne znači da vi ne treba da dobijete odgovore koje tako željno iščekujete, samo treba da pristupite na potpuno drugi način. pođite od sebe – da li volite da vas neko propituje? Naravno da ne! To ne voli ni vaše dete, jer to je situacija kola malo liči na onu kada ono nešto skrivi, a vi krenete da ga bombardujete pitanjima – kako i zašto.
Nasuprot tome, kakav pristup treba primeniti. Izrazite odmah ono što vi osećate i recite mu ste ga se zaželeli i da ste srećni što ga vidite i što idete kući sada. Ovakve izjave nose dobru energiju sa sobom i dete će se odmah osetiti sigurno i opušteno.
Kada postavljate pitanja, izbegavajte ona na koja se može kratko odgovoriti potvrdno ili odrično. Ako kažete detetu: „Da li ti je bilo lepo u vrtiću“, vrlo je verovatno da će ono odgovoriti kratko sa „Da“ i da ćetet vi biti uskraćeni za mnoštvo informacija koje vas interesuju. Kakvo pitanje – takav odgovor. Pošto privatni vrtići imaju unapred utvrđen raspored časova i aktivnosti, vi bi trebalo već unapred da znate šta se tog dana radilo. To možete iskoristiti da započnete razgovor u stilu: „Da pogađam koju ste pesmu danas pevali na muzičkom – Let, let bubamaro? “ ili „Na likovnom ste sigurno crtali jesen i opalo lišće, jel da?“. Ovako ćete dete uključiti u razgovor na način na koji se ono neće osećati da je spopadnuto gomilom pitanja.
ISPRIČAJTE KAKO JE IZGLEDAO VAŠ DAN
Ako želite da uspostavite otvorenu komunikaciju sa detetom treba da stvorite balans između tražena i davanja informacija. Deca nas imitiraju u svemu. Kada vi detetu pričate kako je prošao vaš dan, ono će nesvesno usvojiti da je prepričavanje događaja u toku dana nešto što je deo načina na koji se družite. Nemojte ga gnjaviti nekim problemima na poslu koje ono ni ne razume, jer tako može da se desi ida se zabrine za vas misleći da ste ugroženi. Ispričajte mu neku anegdotu ili nešto smešno, Kažite mu kako ste prosuli kafu ili bilo šta drugo što bi njemu bilo interesantno. Ako ne idete na posao ili je vaš dan drugačiji, ispričajte mu bilo šta što vam je bilo upečatljivo, i obavezno opišite svoja osećanja. Dajte mu one vrste informacija koje i sami želite da dobijete, a to su: šta ste radili i kako ste se tad osećali. Ne znači da treba da mu pričate samo nešto pozitivno, nekad mu se možete i požaliti na nešto, ali umereno u granicama u kojima se ono neće uznemiriti i zabrinuti.
STRPLJEN SPAŠEN
Kaže stara poslovica. Uvek je imajte na umu. Budite strpljivi sa vašim detetom. Pročitali ste prethodne savete i isprobali, nije odmah uspelo. Ne dižite ruke, nego gurajte svoju priču polako i čekajte. Ako je vaše dete zatvoreno po prirodi, dajte mu vremena da se otvori i da promeni navike. Ni u jednom trenutku ne gubite veru i strpljenje. Nemojte ga grditi i prekorevati ako neko vreme pokušavate da saznate nešto od njega, a informacije slabo pristižu.
Kao roditelj uvek treba da budete na oprezu i da budete svesni činjenice da deca nekad lažu. To je njihov mehanizam odbrane koji koriste u situacijama kada žele da izbegnu neprijatnu situaciju, grdnju ili kaznu. Vaš zadatak je da učite dete iskrenoj i otvorenoj komunikaciji. Kada dete postane pričljivije i otvorenije, pazite da to ne pokvarite pogrešnim reakcijama. To su situacije kada treba sebe da ugrizete za jezik i da izbrojite do deset. Ako vam dete kaže da je podmetnulo lepljivi plastelin na vaspitačicinu stolicu kad niko nije video, ili je napravilo neki nestašluk, vi, pre svega, treba da budete srećni što je dete slobodno da baš sa vama iskreno deli ovakve informacije. Nikako ne smete skakati i grditi ga, nego sve polako, taktično. Mnogo je bolje da kažete da je to smešno, ali da se sa njim dogovorite da to više ne radi i da mu ukažete na moguće posledice ali kao njegov saveznik.
Kao što sa detetom delite brigu, tako delite i radost. Ako vam se pohvali da je njegov rad bio najlepši na likovnom i da će ga vaspitačica poslati na nagradni konkurs, otvoreno pokažite svoju radost. Ali, nemojte samo pokazivati sreću i radost kada stigne rezultat, nego slavite i naporan rad i trud vašeg deteta i bodrite ga. Ovo će naročito biti važno kad krene u školu, i kad treba da ga hvalite kad radi i trudi se, ane samo kad dobije dobru ocenu.
SLUŠAJTE ŠTA DETE PRIČA
Žalite se da dete neće da vam odgovori na pitanja, a kad kod kuće želi nešto važno da vam ispriča preči vam je mobilni ili razgovor sa drugaricom. Ako s punom pažnjom slušate dečije priče u vrtiću, gradite put ka tome da vam se dete poverava i kad bude tinejdžer, kad će vas mnogo više zanimati šta se dešava nego sad dok vam prepričava Pepu prase. To je proces, nemojte zakasniti na taj voz. Saveti kako kvalitetno provoditi vreme sa decom trebalo bi uvek da sadrže jednu premisu – a to je da zajedno sa detetom radite nešto što se njemu sviđa i prija mu. Gledajte zajedno omiljeni crtani i pitajte ga da vam nešto objasni, igrajte se njegove omiljene igre po sto puta (koliko god vam možda neka bilo dosadno). Ono što vaše dete dobija je pravo blago. Dobar odnos sa vama, jačanje samopouzdanja i poverenja. Koliko god da nemate vremena, kvalitetno vreme sa detetom treba da bude prioritet. ako ne znate šta biste radili, neka dete da predlog, a na vama je samo da se zainteresujete za muziku koju sluša, igre kojih se igra, crtać ili video igrice. To je njegov svet a vi ste mu dali važnost! Tako će biti i kad bude pubertetlija, njegov svet će biti i vaš.
M. K.
Vaspitavanje dece i roditeljstvo nije lak posao. Nismo to učili u školi i niko nas na to nije pripremao. Ako ste roditelj predškolca sigurno biste voleli da znate kako je provelo dan, jer privatni vrtici imaju bogat i raznovrstan dnevni raspored. Pored toga, još više Vas zanima kako se Vaše dete osećalo tokom dana, da li je sve u redu, da li ga nešto muči ili tišti.
Komunikacija je ključ svega kao i u mnogim situacijama. Da li Vam se dešava da dođete po dete i pitate ga kako mu je danas bilo u vrtiću, a ono Vam na to kratko odgovori – dobro. Vaše pitanje vapi za detaljima, a njegov odgovor to ne nudi. Može da se desi da nastavite sa sličnim pitanjima i da i dalje dobijate šture odgovore. Takav način komunikacije nije ono što biste želeli jer kao za posledicu može imati više stvari.
Pre svega, ako je Vaše dete zatvoreno, a od roditelja njegovih drugova i drugarica čujete da njihova deca prepričavaju mnoštvo detalja koji su obeležili taj dan u privatnom vrtiću, sigurno ćete se zapitati zašto Vama Vaše dete ništa ne priča. Moguće je da će se kod vas javiti sumnja i zabrinutost kako se Vaše dete oseća u toku dana i da liga nešto muči.
Neka deca su po prirodi zatvorenija, a to roditeljima ne ide na ruku jer uvek sebi postavljaju pitanja da li je sve u redu i pod kontrolom i zašto dete ne želi da komunicira unoseći više detalja u priču. Kako se izboriti sa ovakvom situacijom.
NEMOJTE DETE OBASIPATI PITANJIMA
Dobro znate da Vi kao roditelj ponekad treba da upotrebljavate razne trikove i taktike kako biste dobili ono što želite ili nešto postigli sa Vašom decom. Ista priča je i sa naporima da se Vaše dete tvori u komunikaciji sa Vama. Greška koju mnogi roditelji prave nalazi se na samom početku komunikacije. Ako vi vaše dete u startu krenete sa obasipate gomilom pitanja, ono se na neki način može osetiti ugroženim. Verovatno je u vreme kad ide kući već i umorno od dana u privatnom vrtiću i verovatno su mu vaspitači postavljali razna pitanja tokom raznih edukativnih igara i nastavnih aktivnosti. Od trenutka kad dođete po njega, ono treba da se oseća opušteno, a put do kuće treba da mu bude prijatan jer je došlo vreme da se porodica okupi i da se svi zajedno opustite i odmorite od napornog dana. To ne znači da vi ne treba da dobijete odgovore koje tako željno iščekujete, samo treba da pristupite na potpuno drugi način. pođite od sebe – da li volite da vas neko propituje? Naravno da ne! To ne voli ni vaše dete, jer to je situacija kola malo liči na onu kada ono nešto skrivi, a vi krenete da ga bombardujete pitanjima – kako i zašto.
Nasuprot tome, kakav pristup treba primeniti. Izrazite odmah ono što vi osećate i recite mu ste ga se zaželeli i da ste srećni što ga vidite i što idete kući sada. Ovakve izjave nose dobru energiju sa sobom i dete će se odmah osetiti sigurno i opušteno.
Kada postavljate pitanja, izbegavajte ona na koja se može kratko odgovoriti potvrdno ili odrično. Ako kažete detetu: „Da li ti je bilo lepo u vrtiću“, vrlo je verovatno da će ono odgovoriti kratko sa „Da“ i da ćetet vi biti uskraćeni za mnoštvo informacija koje vas interesuju. Kakvo pitanje – takav odgovor. Pošto privatni vrtići imaju unapred utvrđen raspored časova i aktivnosti, vi bi trebalo već unapred da znate šta se tog dana radilo. To možete iskoristiti da započnete razgovor u stilu: „Da pogađam koju ste pesmu danas pevali na muzičkom – Let, let bubamaro? “ ili „Na likovnom ste sigurno crtali jesen i opalo lišće, jel da?“. Ovako ćete dete uključiti u razgovor na način na koji se ono neće osećati da je spopadnuto gomilom pitanja.
ISPRIČAJTE KAKO JE IZGLEDAO VAŠ DAN
Ako želite da uspostavite otvorenu komunikaciju sa detetom treba da stvorite balans između tražena i davanja informacija. Deca nas imitiraju u svemu. Kada vi detetu pričate kako je prošao vaš dan, ono će nesvesno usvojiti da je prepričavanje događaja u toku dana nešto što je deo načina na koji se družite. Nemojte ga gnjaviti nekim problemima na poslu koje ono ni ne razume, jer tako može da se desi ida se zabrine za vas misleći da ste ugroženi. Ispričajte mu neku anegdotu ili nešto smešno, Kažite mu kako ste prosuli kafu ili bilo šta drugo što bi njemu bilo interesantno. Ako ne idete na posao ili je vaš dan drugačiji, ispričajte mu bilo šta što vam je bilo upečatljivo, i obavezno opišite svoja osećanja. Dajte mu one vrste informacija koje i sami želite da dobijete, a to su: šta ste radili i kako ste se tad osećali. Ne znači da treba da mu pričate samo nešto pozitivno, nekad mu se možete i požaliti na nešto, ali umereno u granicama u kojima se ono neće uznemiriti i zabrinuti.
STRPLJEN SPAŠEN
Kaže stara poslovica. Uvek je imajte na umu. Budite strpljivi sa vašim detetom. Pročitali ste prethodne savete i isprobali, nije odmah uspelo. Ne dižite ruke, nego gurajte svoju priču polako i čekajte. Ako je vaše dete zatvoreno po prirodi, dajte mu vremena da se otvori i da promeni navike. Ni u jednom trenutku ne gubite veru i strpljenje. Nemojte ga grditi i prekorevati ako neko vreme pokušavate da saznate nešto od njega, a informacije slabo pristižu.
Kao roditelj uvek treba da budete na oprezu i da budete svesni činjenice da deca nekad lažu. To je njihov mehanizam odbrane koji koriste u situacijama kada žele da izbegnu neprijatnu situaciju, grdnju ili kaznu. Vaš zadatak je da učite dete iskrenoj i otvorenoj komunikaciji. Kada dete postane pričljivije i otvorenije, pazite da to ne pokvarite pogrešnim reakcijama. To su situacije kada treba sebe da ugrizete za jezik i da izbrojite do deset. Ako vam dete kaže da je podmetnulo lepljivi plastelin na vaspitačicinu stolicu kad niko nije video, ili je napravilo neki nestašluk, vi, pre svega, treba da budete srećni što je dete slobodno da baš sa vama iskreno deli ovakve informacije. Nikako ne smete skakati i grditi ga, nego sve polako, taktično. Mnogo je bolje da kažete da je to smešno, ali da se sa njim dogovorite da to više ne radi i da mu ukažete na moguće posledice ali kao njegov saveznik.
Kao što sa detetom delite brigu, tako delite i radost. Ako vam se pohvali da je njegov rad bio najlepši na likovnom i da će ga vaspitačica poslati na nagradni konkurs, otvoreno pokažite svoju radost. Ali, nemojte samo pokazivati sreću i radost kada stigne rezultat, nego slavite i naporan rad i trud vašeg deteta i bodrite ga. Ovo će naročito biti važno kad krene u školu, i kad treba da ga hvalite kad radi i trudi se, ane samo kad dobije dobru ocenu.
SLUŠAJTE ŠTA DETE PRIČA
Žalite se da dete neće da vam odgovori na pitanja, a kad kod kuće želi nešto važno da vam ispriča preči vam je mobilni ili razgovor sa drugaricom. Ako s punom pažnjom slušate dečije priče u vrtiću, gradite put ka tome da vam se dete poverava i kad bude tinejdžer, kad će vas mnogo više zanimati šta se dešava nego sad dok vam prepričava Pepu prase. To je proces, nemojte zakasniti na taj voz. Saveti kako kvalitetno provoditi vreme sa decom trebalo bi uvek da sadrže jednu premisu – a to je da zajedno sa detetom radite nešto što se njemu sviđa i prija mu. Gledajte zajedno omiljeni crtani i pitajte ga da vam nešto objasni, igrajte se njegove omiljene igre po sto puta (koliko god vam možda neka bilo dosadno). Ono što vaše dete dobija je pravo blago. Dobar odnos sa vama, jačanje samopouzdanja i poverenja. Koliko god da nemate vremena, kvalitetno vreme sa detetom treba da bude prioritet. ako ne znate šta biste radili, neka dete da predlog, a na vama je samo da se zainteresujete za muziku koju sluša, igre kojih se igra, crtać ili video igrice. To je njegov svet a vi ste mu dali važnost! Tako će biti i kad bude pubertetlija, njegov svet će biti i vaš.
M. K.
