Registruj se
Prijavi se
Da li postoji probni period u staračkim domovima
2020-05-21 21:02:20
Kada se porodica nađe u situaciji da razmišlja o staračkom domu, onda se postavlja niz pitanja. Jedno od njih je da li postoji probni period i šta on ustvari znači. Treba naglasiti da je potrebno vreme kako bi se stekao pravi utisak o nekom mestu, prostor ili osobama u njemu. Kakva je politika domova za stare po ovom pitanju?
Privatni staracki domovi su ustanove socijalne zaštite i u dosta segmenata se razlikuju od državnih gerontoloških centara. Uslovi u njima su drugačiji. Porodica, odnosno deca i unuci u današnje vreme radije biraju privatne ustanove. One su uređene tako da više liče na porodične kuće, odnosno u njih je utkana toplina i domaća atmosfera. Dnevni boravci su obično veoma prostrani i imaju velike ugaone garniture na koje više stanovnika doma može da se smesti i zajedno gleda televiziju ili razgovara. Trpezarije su negde osmišljene tako da imaju jedan ili više velikih stolova za kojima svi sede kao jedan velika porodica. Sobe takođe odišu toplinom i nimalo nisu sterilne. U državnim ustanovama nekada je atmosfera malo bolnička, a to mnogima smeta. Međutim, za neke starije osobe koje su veoma narušenog zdravlja i koji su usled toga prikovani za postelju, ovakvo uređenje ne predstavlja problem. njima je najvažnije da budu zdravstveno zbrinuti, da im se redovno daje prepisana terapija i da negovateljice stalno brinu o njihovoj higijeni.
Foto: Pixabay
Neke porodice, a i sama starija osoba se kolebaju oko odlaska u starački dom. To nije laka odluka. Mišljenje o domovima je podeljeno. Oni koji imaju negativan stav, sagradili su ga na osnovu nekih slika iz prošlosti kada su domovi zastare zaista bili poput bolnica. One bake i deke koje su pokretne i nemaju toliko zdravstvenih tegoba, ipak žele da budu smeštene u nekoj malo prijatnoj atmosferi. Naravno, to i njihove porodice za njih žele. Privatni domovi za stare danas imaju toliko raznovrsnu ponudu da svako može naći ono što mu odgovara. Nekome bi možda prijalo da je negde van grada okružen zelenilom i prirodom. Neko bi voleo da je u selu, u kući koja je autentična, ali pretvorena u dom za stare. Možda ga to podseća na detinjstvo ili mladost. Ima osoba kojima bi u poznim godinama najviše prijao mir. S druge strane starački domovi u centru grada ili u nekoj od urbanih gradskih četvrti su odlični kada se nalaze u blizini mesta gde deca žive. Tako lakše i brže mogu doći u posetu veoma često. Iako se nalaze u centru grada, ovakvi domovi imaju svoje zelene površine ili ogromne terase. Većina je u nekim sporednim ulicama, locirana u velikim kućama na par spratova, sa obavezno pratećim dvorištem. Unutra je nameštaj nov i moderan. O higijeni se ekstremno vodi računa. Sve je čisto, verovatno čistije negu u većini kuća, iako tu žive bake i deke od kojih mnogi pate od inkontinencije. Kada uđete unutra imate osećaj da ste ušli u nečiju lepo sređenu kuću ili u neki butik hotel. Društva uvek ima i niko ne može biti usamljen, kao što bi verovatno bio kod kuće. Ali ipak, neko ne može tako lako da se odluči i razmatra o alternativama. Vaga šta mu se više isplati, ali presudna su osećanja. D ali baka ili deka žele da pređu u dom za stare ili ne i da li se deca sa tim slažu? Sva ova pitanja nekad ne mogu da dobiju odgovor iz cuga. Zato se mnogi pitaju da li postoji neki probni period u staračkim domovima. Isto tako, jedno od često postavljanih pitanja je da li se ugovor sklapa na više meseci ili to ide mesec za mesec. Da li postoji neki minimalan period koji osoba provodi u domu pre nego što, eventualno odustane od njega. Naime, što se besplatnog probnog perioda tiče, neki domovi nude boravak od nekoliko dana kako bi se videlo da li osoba prihvata dom i kako će sve teći. Na osnovu toga možeda se donese zaključak da li da se sklopi ugovor ili ne. Boravak od mesec dana je moguć. Nakon toga porodica može raskinuti ugovor, a plaćanje doma se obračunava za taj mesec, dok je probni period od par dana besplatan. To nije svugde slučaj. Ni samim domovima za stare ovakva politika nije baš praktična. Za novi prijem treba da se spremi soba i obezbedi sve potrepštine kao što su posteljina, peškiri, obroci. Čak i da je sve to spremno, starije osobe koje su bolesne ne smeju da prekidaju terapiju. Sve to treba da se reši brzo. Ipak, to nije toliko komplikovano. Problem je u tome što starije osobe koje su veoma često bolesne i to je razlog zašto se smeštaju u dom, nije tako lako seliti i pokretati s mesta na mesto. Oni su poput dece, treba im stalna briga. Treba neko drugi da misli o tome da li im je obezbeđena garderoba, pidžame, lekovi. Nekima treba i prevoz ako su nepokretne i tada se angažuje privatni sanitet. Kada se sve ovo pripremi i osoba se smesti u starački dom na trodnevnu probu, onda, ako tu nešto ne funkcioniše kako treba, može da se desi da dođe do odustajanja i povratka kući. Ovo je stresno i za stariju osobu i za decu i unuke. Ipak, neki domovi daju tu mogućnost, ali najčešće se dešava da osoba prihvati dom i toplu kućnu atmosferu. Eventualno, do odustajanja dolazi nakon mesec ili dva, ali razlozi u najvećem broju slučajeva nemaju veze sa domskom uslugom već su to neki drugi praktični razlozi i odluke koje porodica donosi. Tako se na primer desi da se starija osoba vrati kući uz doma zato što se neko od rođaka preselio u njen stan da bi bio stalno sa njom. Ako joj zdravlje nije toliko narušeno da bar delimično može da bude samostalna, onda je društvo i pažnja rođake ili rođaka više nego dovoljna. To ne znači da baki ili deki isto tako lepo ne bi bilo u domu, ali zasad porodici je ova druga varijanta bila praktičnija. Tako da, svako onaj ko ima dileme, ili sama starija osoba nije baš voljna da ide, mogao bi da razgovara sa njom i povede je da vidi više staračkih domova kako bi i sama uvidela da to nisu iste ustanove kao što su bile one kada je ona bila mlada i gledala je neke tadašnje bake i deke koji idu u državne domove za stare. Isto tako, može se napraviti dogovor da se osoba preseli u dom privremeno, na mesec dana i da tada stekne utiske, uz to da ako ne želi da ostane više, da je porodica vrati kući. Mesec dana je bolje nego tri dana, jer tako prođe dovoljno vremena da se svako navikne na nov prostor. Možda upozna nekog i stekne nove prijatelje, a možda ipak treba vremena da prihvati novu sredinu. Zato se kraći probni periodi ne savetuju čak iako sam dom nudi tu opciju. Naravno, da niko nigde ne može i ne treba da bude na silu, ali svakako važno je znati da ništa nije konačno i da odluka o ostanku može uvek da se promeni.
Pročitajte još:
Danonoćna briga i zaštita u staračkim domovima
M. K.
Neke porodice, a i sama starija osoba se kolebaju oko odlaska u starački dom. To nije laka odluka. Mišljenje o domovima je podeljeno. Oni koji imaju negativan stav, sagradili su ga na osnovu nekih slika iz prošlosti kada su domovi zastare zaista bili poput bolnica. One bake i deke koje su pokretne i nemaju toliko zdravstvenih tegoba, ipak žele da budu smeštene u nekoj malo prijatnoj atmosferi. Naravno, to i njihove porodice za njih žele. Privatni domovi za stare danas imaju toliko raznovrsnu ponudu da svako može naći ono što mu odgovara. Nekome bi možda prijalo da je negde van grada okružen zelenilom i prirodom. Neko bi voleo da je u selu, u kući koja je autentična, ali pretvorena u dom za stare. Možda ga to podseća na detinjstvo ili mladost. Ima osoba kojima bi u poznim godinama najviše prijao mir. S druge strane starački domovi u centru grada ili u nekoj od urbanih gradskih četvrti su odlični kada se nalaze u blizini mesta gde deca žive. Tako lakše i brže mogu doći u posetu veoma često. Iako se nalaze u centru grada, ovakvi domovi imaju svoje zelene površine ili ogromne terase. Većina je u nekim sporednim ulicama, locirana u velikim kućama na par spratova, sa obavezno pratećim dvorištem. Unutra je nameštaj nov i moderan. O higijeni se ekstremno vodi računa. Sve je čisto, verovatno čistije negu u većini kuća, iako tu žive bake i deke od kojih mnogi pate od inkontinencije. Kada uđete unutra imate osećaj da ste ušli u nečiju lepo sređenu kuću ili u neki butik hotel. Društva uvek ima i niko ne može biti usamljen, kao što bi verovatno bio kod kuće. Ali ipak, neko ne može tako lako da se odluči i razmatra o alternativama. Vaga šta mu se više isplati, ali presudna su osećanja. D ali baka ili deka žele da pređu u dom za stare ili ne i da li se deca sa tim slažu? Sva ova pitanja nekad ne mogu da dobiju odgovor iz cuga. Zato se mnogi pitaju da li postoji neki probni period u staračkim domovima. Isto tako, jedno od često postavljanih pitanja je da li se ugovor sklapa na više meseci ili to ide mesec za mesec. Da li postoji neki minimalan period koji osoba provodi u domu pre nego što, eventualno odustane od njega. Naime, što se besplatnog probnog perioda tiče, neki domovi nude boravak od nekoliko dana kako bi se videlo da li osoba prihvata dom i kako će sve teći. Na osnovu toga možeda se donese zaključak da li da se sklopi ugovor ili ne. Boravak od mesec dana je moguć. Nakon toga porodica može raskinuti ugovor, a plaćanje doma se obračunava za taj mesec, dok je probni period od par dana besplatan. To nije svugde slučaj. Ni samim domovima za stare ovakva politika nije baš praktična. Za novi prijem treba da se spremi soba i obezbedi sve potrepštine kao što su posteljina, peškiri, obroci. Čak i da je sve to spremno, starije osobe koje su bolesne ne smeju da prekidaju terapiju. Sve to treba da se reši brzo. Ipak, to nije toliko komplikovano. Problem je u tome što starije osobe koje su veoma često bolesne i to je razlog zašto se smeštaju u dom, nije tako lako seliti i pokretati s mesta na mesto. Oni su poput dece, treba im stalna briga. Treba neko drugi da misli o tome da li im je obezbeđena garderoba, pidžame, lekovi. Nekima treba i prevoz ako su nepokretne i tada se angažuje privatni sanitet. Kada se sve ovo pripremi i osoba se smesti u starački dom na trodnevnu probu, onda, ako tu nešto ne funkcioniše kako treba, može da se desi da dođe do odustajanja i povratka kući. Ovo je stresno i za stariju osobu i za decu i unuke. Ipak, neki domovi daju tu mogućnost, ali najčešće se dešava da osoba prihvati dom i toplu kućnu atmosferu. Eventualno, do odustajanja dolazi nakon mesec ili dva, ali razlozi u najvećem broju slučajeva nemaju veze sa domskom uslugom već su to neki drugi praktični razlozi i odluke koje porodica donosi. Tako se na primer desi da se starija osoba vrati kući uz doma zato što se neko od rođaka preselio u njen stan da bi bio stalno sa njom. Ako joj zdravlje nije toliko narušeno da bar delimično može da bude samostalna, onda je društvo i pažnja rođake ili rođaka više nego dovoljna. To ne znači da baki ili deki isto tako lepo ne bi bilo u domu, ali zasad porodici je ova druga varijanta bila praktičnija. Tako da, svako onaj ko ima dileme, ili sama starija osoba nije baš voljna da ide, mogao bi da razgovara sa njom i povede je da vidi više staračkih domova kako bi i sama uvidela da to nisu iste ustanove kao što su bile one kada je ona bila mlada i gledala je neke tadašnje bake i deke koji idu u državne domove za stare. Isto tako, može se napraviti dogovor da se osoba preseli u dom privremeno, na mesec dana i da tada stekne utiske, uz to da ako ne želi da ostane više, da je porodica vrati kući. Mesec dana je bolje nego tri dana, jer tako prođe dovoljno vremena da se svako navikne na nov prostor. Možda upozna nekog i stekne nove prijatelje, a možda ipak treba vremena da prihvati novu sredinu. Zato se kraći probni periodi ne savetuju čak iako sam dom nudi tu opciju. Naravno, da niko nigde ne može i ne treba da bude na silu, ali svakako važno je znati da ništa nije konačno i da odluka o ostanku može uvek da se promeni.
Pročitajte još:
Danonoćna briga i zaštita u staračkim domovima
M. K.
