Mirandre

Kada imate starijeg člana porodice, koji je došao u fazu da ne može sam da se stara o sebi, nalazite se pred odlukama koje morate da donesete. Mama ili tata, baka ili deka, srce Vam se cepa kada uočite da se muči. Neki od njih ne žele da priznaju odmah da im je tuđa pomoć neophodna. Jedno od rešenja su domovi za stare.

Postoje osobe koje se nisu lično našle u takvoj situaciji da im roditelji dođu u taj stadijum da nisu u stanu da se potpuno samostalno staraju o sebi. U mnogim okolnostima, čak i da izgleda kao da bi nekako mogle da se snađu, to može biti veoma opasno. Zdravstveno stanje je to koje određuje da li neko može sve sam ili ne može. Iako to delije kao da je crno ili belo, ipak postoji mnogo nijansi između. Na primer jasno je da osoba koja je nepokretna i koja ne može da ustane iz kreveta, mora imati nekog ko će danonoćno biti sa njom i voditi računa. Ako je pre nego što je postala nepokretna živela sama, onda su staracki domovi najpraktičnije rešenje. U njima će ona biti medicinski i u svakom drugom smislu zbrinuta, a o njoj će voditi računa stručne osobe, kao i medicinsko osoblje. Kod takvih osoba higijena je veoma važna. Neophodno je da se redovno kupaju i okreću, kako ne bi dobile dekubitus. Treba redovno da uzimaju hranu i dovoljno tečnosti, a tu su i medicinske sestre koje će striktno voditi računa o tome da se ne preskače terapija koju je lekar prepisao. Za ovakve osobe, druga opcija je da budu u kući sa svojim bližnjima, ali to nije dovoljno. Njima treba konstanta briga. Ako su mlađi članovi porodice zaposleni oni ne mogu to da postignu. Jedino kada je to izvodljivo je u primeru kada mlađa penzionerka koja ima nešto preko šezdeset godina brine o svojoj majci koja ima oko devedeset godina. Pretpostavićemo da i ako ima unuke, da su oni već odrasli, a da ćerka u našem primeru ima dovoljno vremena jer nije zaposlena, već je u penziji. Čak i ako su ti uslovi zadovoljeni, ipak potrebna je pomoć stručne osobe, negovateljice ili gerijatrijske sestre koja bi dolazila povremeno i pomagala oko kupanja i održavanja higijene. Međutim, veoma često nije sve ovako „idealno“. Druga opcija uključuje da su mlađe osobe zaposlene i da imaju decu koja su još relativno mala, tako da je bavljenje njima prioritet. Zaposleni roditelji, kada dođu kući, ne znaju gde će pre od kućnih obaveza, spremanja obroka i pomaganja deci oko učenja i domaćih zadataka. Jasno je da tu fizički ne ostaje prostora za negovanje nepokretne bake ili deke. Opcija u ovim slučajevima da se angažuje osoba koja će ceo dan biti sa bakom ili dekom, a noću je tu porodica. Kod nekog ovo može da funkcioniše, ali ovakav scenario može da se zakomplikuje. Nekada je osobama zdravlje toliko narušeno da im je pažnja i nega neophodna i tokom noći. Pored svega ovoga što je navedeno, osobe u ovakvog zdravstvenog stanja i ovih godina veoma često imaju težak oblik demencije. To dovodi do toga da one ne prepoznaju svoje ukućane. Misle da su mlade ili deca i da se nalaze u nekom prošlom vremenu. Od svoje deve često misle da su im roditelji, ili uopšte ne znaju ko su. Mogu biti anksiozne i uznemirene, menja im se raspoloženje. Mogu imati halucinacije. Starački domovi nude medicinski nadzor i u njima su pripremljeni na ovakve situacije. Pregled lekara specijaliste, kao i adekvatna terapija koja se redovno uzima mogu da pomognu. Najvažnije je znati kako treba reagovati u raznim situacijama, na primer kada je osoba uznemirena. Najvažnije je da ona ne pati i da se ne muči. Lekar određuje terapiju koja je bezbedna u takvim slučajevima.

Foto: Pixabay

Domovi za negu i smeštaj starih lica dobar su izbor ne samo za osobe koje su potpuno nepokretne, kao što je bio prethodni primer. Nekada je teže brinuti o polupokretnoj ili čak pokretnoj osobi. Pored kardio vaskularnih, neurološka oboljenja su veoma česta u najstarijoj dobi. Razni oblici odumiranja i postepenog propadanja mozga i moždanih funkcija manifestuju se postepenim smanjenjem kognitivnih i motornih sposobnosti. To praktično znači da osoba postaje dezorijentisana, dementna, ali pored toga, ona gubi ravnotežu i nestabilna. Česti padovi i povređivanja usled njih, karakterišu ova stanja. Ovakve pacijente je veoma rizično ostavljati same duže vremena. Porodica i deca imaju konstantu brigu ako oni žive sami. Čak i da žive u zajednici, mora neko sa njima da bude. Osim brige da negde ne odlutaju i izgube se, da izgube ravnotežu i padnu u kući ili napolju ili pak da ne mogu da ustanu iz kade ili sa poda i da tako sede satima, ovakve osobe mogu sebe dovesti u razne vrste opasnosti. Mnogi ih porede sa decom, ali na žalost situacija je gora nego sa decom. Ali, kao što dete ne biste smeli da ostavite samo isto tako je i sa bakama i dekama koji su u ovoj fazi. Jasno je da je briga dece velika i da ako starija osoba odbija pomoć, kad tad će joj biti jasno da ona samostalno ne može.
Angažovanje osobe u kućnim uslovima zahtev ozbiljnu organizaciju i pripremu. Treba videti da li je ta osoba voljna i da sprema i da kuva za baku ili deku. Ako nije kako to onda rešiti. Niz stvari treba organizovati, a to sve može dosta da košta. Pa ipak, može u tolikoj meri da preokupira decu da ona i dalje ne mogu da izađu na kraj sa svim svojim životnim obavezama. Pored toga ni baki ili deki to nekad nije idealno, jer može da se desi da se oseća usamljeno i da želi još neko društvo osim osobe koja je čuva. Neke od ovih osoba ne razumeju da uz demenciju idu i promene raspoloženja, koje se manifestuju a razne načine. Paranoja takođe prati demenciju, tako da je jedan od simptoma koji se javlja sumnja starije osobe da je neko potkrada. Može da se desi da optuži osobu koja je čuva i da ta osoba to shvati lično. Dolazimo do toga zašto je dom u mnogim slučajevima idealno rešenje.

U staračkim domovima, briga je danonoćna. Obezbeđeni su zdravi i ukusni obroci koji se serviraju u društvu. Nikad nije dosadno i starije osobe uvek mogu da se druže. Ako su umorne, mogu da se sklone u svoje sobe, odmore i odspavaju. Ako su, pak u takvoj fazi da su potpuno dezorijentisane, osoblje doma će se pobrinuti da se one smire i da im se ništa loše ne desi. Oni koji su nestabilni pri hodu uvek imaju nekog ko će ići uz njih i bdeti da ne padnu kad idu do toaleta ili kad treba da se istuširaju.

Treba probati i videti kao funkcioniše život u domu. Posle mesec dana donesite sud i vidite šta je najbolje za baku i deku, ali i za Vas. Pravilo je da Vi, kao mlađa osoba ne treba i smete da budete ničiji žrtva. A dom za stare je način da svom ostarelom članu porodice obezbedite da ga neko čuva i danju i noću i da potpuno bude zbrinut, a ujedno i lišen usamljenosti.

Pročitajte još:

Sve prednosti staračkih domova

M. K.